Zivot posle zivota..!? - Strana 2
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 34
  1. #16

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Dali vam se nekada desilo da budete na nekim mestima i da vam se cini da ste vec tu bili ili to vam je poznato ? Dokle idu nasa secanja?Zivot posle smrti,sto da ne.Smrti se secamo kao surove pojave,ubistvo,klanje,potoci krvi radjaju u nama veliki strah na tu misao.Pokusajmo sve te surovosti da stavimo u stranu." Umro je sa osmehom na licu",nemoze nam se javiti kako je bilo,sve nase misli na ovu temu su slobodne,.. jer ih materijalno nemozemo dokazati.Ja verujem da trenutak odlaska nije toliko surov kao nase secanje na razne pojave smrti.Za ovih 52 godine ,imao sam 3 operacije pod narkozom.Osecanje kada se opirete dejstvu narkoze,kao da se skupljate u jednu tacku iz koje nastaje prasak.Tri puta sam imao razlicite snove,a doktori su mogli da rade sa mojim telom sta su hteli .
    jer ja nisam bio tu.Kada sam dosao k svesti /vratio se/iskreno mije bilo zao jer secanje na "snove' bilo je neverovatno za nase shvatanje sna.Da,verujem u zivot posle smrti.

  2. #17

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Zivot poslije smrti postoji kao globalni fenomen, ali nikakvo produzenje nekakvog "zivota" poslije smrti individue ne postoji. Svijest je subjektivna percepcija prostora i vremena u kome individua obitava na svom konacnom putu i nije nikakva apsolutna kategorija nego je podlozna promjenama pod uticajem raznih faktora koji se mogu okarakterisati na hilljade nacina kao npr. ocekivani, neocekivani, akutni, hronicni, patogeni, nepatogeni itd., a sama promjena moze nastupiti u bilo kojem momentu zivota individue. Svijest ne samo da moze biti drasticno modifikovana nego moze nestati i prije konacne smrti individue. O energiji i materiji nema smisla raspravljati posto su to apsolutne kategorije neovisne o zivotu i smrti i kao takve uvijek postoje i postojace bilo zivota ili ne. Totalno je besmisleno raspravljati o "duhovima" u kontekstu "vjecnosti" energije jer u tom slucaju citav univerzum bi se mogao okarakterisati kao "univerzum duhova".
    Crvenu maramu nosiću ja i plavu kapicu, tralalala
    Crvena zvjezdica na kapi sja, o vratu marama, tralalala

  3. #18

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    ...drugovi i drugarice ..procitao sam vas...znate i sami da ste svi u pravu a mozda i niste....i da! slazem se sa svima! i sa nikome od vas.

    Ja bi da svako u svom zivotu slobodno bira u sta zeli da veruje.
    Voleo bi da je tako za sve na svetu...ali znamo da nije...
    mozda nikada i nece biti...

    Kome sam ja izabrao da verujem na tu temu?
    Paramhans Swami Maheshwarananda zvani Swamiji poznati ucitelj joge tjst. "Joga in Daily Life" ima odgovore na sva ta pitanja koja se postavljaju svima nama na kugli zemaljskoj kad tad u zivotu....ali nece da nam da odgovore na njih iz jednostavnog razloga....

    On kaze:
    Potpuno besmisleno traziti nove probleme u zivotu
    (probleme na nacin - sta je bilo pre koka ili jaje ili kuda cemo posle)
    zato sto se svako od nas jedva nosi sa problemima ovog "jednog" zivota.
    ..rokenrol je toliko dobar da stvarno neznam zasto sam morao da kupim zimske gume!...

  4. #19

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Pa ovo pitanje je vise da li smo Hriscanin ili ne... Hrist je rekao da posle smrti idemo u raj, Buda isto, Muhamed isto... Ja verujem Hristu...

  5. #20

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    ... verujem da dusa nastavlja da postoji ... jer mi je tuzna pomisao da tolike divne duse jednostavno nestanu samo zbog slabosti tela ... verujem da svako, tokom svog zivota sebi stvara svoj raj ili pakao u kojem ce postojati nakon zivota ... a dali je smrt bolna?... tesim se da tren same smrti nije bolan vec oslobadjajuci ... jer se nadam da ni voljenoj osobi koju sam nedavno izgubila nije bila bolna ... i iskreno ... cekam ponovni susret
    Hvala svima na porukama koje ste mi pisali na "zid". Davno me nije bilo na forumu.

  6. #21

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    ŠTA SE DOGAĐA SA ČOVEKOM KAD UMRE?


    Govorićemo o temi koja je dosta srodna sa Hristovim vaskrsenjem. U pitanju je veoma kompleksna tema. U Knjizi o Jovu postavlja se jedno pitanje o kojem ćemo mi govoriti. Pitanje je zapisano u 14. poglavlju Knjige o Jovu, 10. stih:
    "A čovek umire iznemogao, i kad izdahne čovek, gde je?"
    Dakle, kad izdahne čovek, gde je, kuda ide? Šta se zbiva sa čovekom u tom trenutku?
    Pre nego što počnemo da razmišljamo o ovoj temi, iznećemo nekoliko osnovnih misli o shvatanjima koja danas postoje u vezi sa konstitucijom čoveka. Dakle, kakva sve shvatanja postoje u filozofiji i teologiji kada je u pitanju konstitucija ljudske ličnosti. Uglavnom, istorijski gledano, postoje tri shvatanja.
    Prvo shvatanje je takozvana "dihotomija". To je staro shvatanje i ono kaže da se čovek sastoji od dva bitna elementa: od duše i od tela. Ova dva entiteta, telo i duša, suprotni su jedno drugom. Oni su bitno različiti. Jedan autor kaže da su telo i duša kao kap vode i kap ulja; kad čovek umre, ulje ide ulju, a voda ispari ili ide vodi.
    Drugo shvatanje koje postoji, koje je takođe zanimljivo, je "trihotomija". Naime, postoje ljudi koji smatraju da postoji telo, duh i duša. Više se ne radi o dva konstitutivna elementa čoveka, nego o tri: telu, duhu i duši. Na primer, Aristotel je govorio da čovek ima duh koji je on nazvao "nus", što znači "razum", da ima dušu, što je za njega bila neka vrsta vitalnosti (to je za njega bio život), i telo koje je samo telo.
    Danas postoje i shvatanja koja uče da je čovek načinjen od više osnovnih delova. Ovo shvatanje se zove "polihotomija", što znači "više sastavnih delova". Na primer, današnji autori kažu: "Postoji fizička priroda čoveka, postoji fiziološka dimenzija, postoji anatomska dimenzija u čoveku, postoji duhovna priroda kojoj pripada sociološki aspekt čoveka, racionalni, psihološki, religiozni i tako dalje." To su uglavnom osnovna shvatanja koja postoje.
    Ono što je u mnogome uticalo i na sam religiozni svet i na svet uopšte, je učenje starogrčkih filozofa, uključujući prvenstveno velikog grčkog filozofa Platona, koji je živeo u 3. veku pre Hrista. Od Platona pa naovamo, u filozofiji i u dobrom delu hrišćanstva se smatra da postoje dva sveta koja su radikalno različita. Najpre, postoji svet ideja, gde stanuju duše koje su besmrtne. Ovaj svet ideja je savršen, nepromenljiv, neprolazan, večan. Ovo je večni svet. Sa druge strane, postoji i ovaj materijalni svet koji je zao, koji je promenljiv, koji je prolazan, koji je podložan promenama - dakle nesavršen. Duše ili ideje koje stanuju u ovom večnom svetu, kada sagreše nešto u tom svetu, po kazni dolaze i nastanjuju se u ljudsko telo. Dakle, po Platonu, čovek se sastoji od dva bitna elementa, od tela i od duše.
    I sam Aristotel kasnije, kao što smo rekli, govorio je da se svi entiteti u svemiru, premda je on više bio empirista, sastoje od "nusa" ili "razuma". To je božanski elemenat ili forma. Ta forma definiše supstancu ili drugi deo koji je prolazan, koji je zao. Dakle, vrlo sličan koncept.
    Na primer, kada bismo pitali Platona, da li je drvo koje se nalazi tu napolju realno, šta mislite šta bi on kazao, da li je to drvo realno? Ili za neko cveće, da li je to realno cveće ili nije? On bi rekao: "Nije, naravno. Pravo cveće se nalazi u nama, u duši našoj, a to pravo dolazi iz sveta ideja. Ovo je samo sen, odsjaj."
    Spomenućemo ovde poznatu Platonovu priču o pećini. Jedna grupa ljudi je živela u pećini celi svoj život. Oni nikada nisu bili izvan pećine, nikada nisu znali za neki drugi svet, ali, jednoga dana, jedan od tih ljudi koji je živeo duboko na dnu pećine, uspeo je nekako da izađe iz ove pećine. Kad odjednom, čim je izašao, pred njim je "pukao" horizont, sjajna priroda, pejsaži, sunce, i on je bio oduševljen - iznenađen, ali oduševljen. Posle kraćeg razgledanja odlučio je da se vrati nazad u pećinu i ponovo su se njegove oči prilagođavale na mrak. Uskom stazom je silazio dole i mislio: "Ja moram svojim prijateljima reći da postoji jedan drugi svet, jedan lepši svet, jedan potpuniji svet, jedan bolji svet, sjajni svet." I kad je došao dole, kazao im je: "Otkrio sam nešto izvanredno. Mi smo do sada živeli u jednom nerealnom svetu." I kada im je objasnio svoju ideju, oni su ga pogledali i kazali: "Poludeo je", i onda su ga konačno možda i ubili, po Platonu.
    Dakle, Platon tvrdi da smo mi nesvesni postojanja jednog drugog sveta koji postoji, gde stanuju duše koje su večne, koje su neprolazne i koje dolaze u ljudsko telo i nastanjuju se u njega. Platonovo učenje je unešeno u religiju, i u teologiju putem jednog od crkvenih otaca koji ga je najviše voleo. To je bio Augustin. U to vreme, u 4. veku, Augustin je čitao Platona i ta ideja mu se svidela: "Izvanredno, postoje duše koje su večne, a sa druge strane, telo koje je materijalno", i Augustin je tu video srodnost sa biblijskim učenjem.
    Tako je ideja o besmrtnosti ljudske duše ušla u hrišćanstvo. Trebalo je onda sačekati 13. vek, da dođe Toma Akvinski, pa da uđe i Aristotel, koga su uglavnom arapski filozofi u srednjem veku čitali i poznavali. Putem spisa Tome Akvinskog i Aristotel će ući u učenje crkve. Toma Akvinski je tako pokušao da pomiri Augustina i Platona - da pomiri njihova učenja. Šta se dogodilo? Augustin je počeo da uči da se, ustvari, čovek sastoji od dva dijametralno različita elementa: od duše i od tela. Ako je duša večna, ona je, dakle, neuništiva - ona je deo božanskog. Potrebno je, onda, pronaći mesto, kada dođe sud Božji, gde će se ona mučiti. Ali, ona se ne može mučiti vremenski, pošto je besmrtna, već se mora mučiti večno, i tako je rođena ideja o paklu.
    Kasnije, kada su vremena postala malo manje varvarska, pokazali su se problemi. Koji problemi? Ako je čovek živeo 60 godina i grešio, da li je pravedno da večno ispašta u paklu? Kako pomiriti vreme i večnost? Dakle, za grehe učinjene u vremenu, čovek će ispaštati ili mučiti se večno. To je jedan problem sa kojimu se suočili biblijski teolozi.
    Zatim, iza toga, kada su vremena postala još malo manje varvarska, onda su smatrali da postoji i drugi deo, a to je čistilište, tako da će čovek koji sagreši otići u pakao, mučiće se neko vreme, doći će u čistilište, i iz čistilišta će otići u raj. Ali, još uvek je ideja o večnom paklu ostala da postoji u religiji. Međutim, pre nego što analiziramo biblijski tekst, skrenuli bi pažnju da ovde postoje problemi. Ako je istina da će postojati večni pakao i večni raj, to je vraćanje u neznabošto, o čemu ćemo malo kasnije više reći.
    A sada ćemo otvoriti prvu stranicu Biblije, i čitaćemo prvo poglavlje 1. Knjige Mojsijeve. Ovde imamo zanimljiv tekst, mi smo ga već čitali nekoliko puta. Prvi stih kaže:
    "U početku stvori Bog nebo i zemlju."
    Ovo je, u stvari, naslov 1. Knjige Mojsijeve. A drugi stih kaže:
    "A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom, i Duh Božji dizaše se nad vodom."
    Zapazimo izraze koji se ovde koriste, odnosno šta je bilo pre nego što je Bog progovorio? Tama, tišina, lice bezdana, eho praznine, zemlja bez obličja i pusta, ništa, a onda odjednom u 3. stihu:
    "I reče Bog..."
    Uvek kada Bog govori nešto se događa.

    "Dabar Elohim" - "I reče Bog: 'Neka bude svetlost'."
    Iz ničega je postalo nešto. I onda se opisuje stvaralačka aktivnost Boga. Odjedanput, eksplozija života. I onda 26. stih kaže:
    "Potom reče Bog: 'Da načinimo čoveka po svom obličju'."
    "Da načinimo." Rekli smo ranije da je ovo pluralis deliberacijus, koji govori i aludira na trojstvo. "Da načinimo čoveka po svom obličju" znači: čovek je planirano biće, čovek nije produkt slučaja, na osnovu Biblije, čovek nije proizvod slučajnog sudara molekula, čovek je planirano biće, božanski Savet ga je planirao, Trojstvo ga je planiralo. I 27. stih kaže:
    "I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga, muško i žensko stvori ih."
    Da odmah podsetimo na jednu činjenicu, a to je da se ovde koristi reč "ha adam", kada je u pitanju čovek. U reči "ha adam" uključeni su i muški i ženski rod. "Ha adam" nije samo muški rod.
    Sada dolazimo u 2. poglavlje, gde se nalazi ključni tekst za razmišljanje u ovom poglavlju - 7. stih. Tekst kaže:
    "I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa."
    Bilo bi dobro da ovaj tekst znamo napamet, jer on je ključni. Biblija kaže: "I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga". Dakle, po Bibliji su postojala dva elementa od kojih je čovek stvoren. Prvo, to je prah zemaljski. "I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga." Šta zatim piše u Bibliji? "I dunu mu u nos duh životni." U originalu, u jevrejskom tekstu stoji "nišmat haim". Dalje kaže tekst: "I posta čovek duša živa", original kaže "nefeš haja". Da odmah definišemo ove izraze.
    Izraz "nišmat haim" ili "duh životni" u Bibliji ne predstavlja neki svesni element. To možemo potvrditi činjenicom da i biljke imaju "nišmat haim", i životinje imaju "nišmat haim". Engleski komentatori i teolozi ovo prevode obično sa "spark of life", što znaši: "iskra života, princip života", nešto što čini neki entitet živim. "Nišmat haim" nije svesni deo, to je iskra života, to je princip života. Možemo reći da je to bio prvi dah koji je Bog udahnuo u nos Adama.
    "I posta čovek duša živa." U Bibliji duša nije samo jedan deo čoveka. Preko 800 puta u Starom Zavetu se spominje reč "nefeš". "Nefeš" označava celoga čoveka i mi često kažemo: "Koliko duša ovde ima?" Zato u teologiji važi jedan princip, i to je važno da zapamtimo: čovek nema dušu, čovek je duša. Pitanje je obično: "Da li čovek ima dušu ili nema dušu?" Čovek je duša, on nema dušu, celi čovek je duša. To se dogodilo prilikom stvaranja čoveka.
    Šta se događa prilikom smrti? Knjiga propovednikova, 12. poglavlje, 7. stih. Ovde je reč o tome da šta se događa sa čovekom kad umre. Tekst kaže:
    "I vrati se prah u zemlju kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao."
    Dakle, kad čovek umre, prah se vraća u zemlju, duh se vraća Bogu koji ga je dao, a šta je sa dušom? Navešćemo jedan primer da bismo lakše razumeli odgovor na ovo pitanje. Zamislimo da imamo jedan sanduk koji se sastoji od dasaka i eksera. Ako rastavimo ovaj sanduk i stavimo daske na jednu stranu, a eksere na drugu stranu, gde je sanduk?
    Hajde dalje da čitamo, šta Biblija kaže, šta se događa sa čovekom kad umre. Psalmi Davidovi, 94. poglavlje, 17. stih: "Kad mi Gospod ne bi bio pomoćnik, brzo bi se duša moja preselila onamo gde se muči."
    Šta znači ova reč koju je Daničić preveo - "muči"? Gde se muči, gde se ćuti, gde je tišina. Dobro je da spomenemo činjenicu da se u Bibliji nigde ne spominje reč "pakao". U našem prevodu ćemo naći na mnogo mesta reč "pakao", međutim, u originalnom tekstu, u jevrejskom tekstu stoji reč "šeol". "Šeol" je mesto mrtvih, mesto tišine, mesto mraka, mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti. To je "šeol". U Novom Zavetu se koristi reč "hades" ili "ad", i mi tako kažemo. Vuk Karadžić je stalno tu reč prevodio sa "pakao". Dakle, u originalu ne postoji reč "pakao". I "had" ili "ad" u grčkom jeziku, je mesto gde prestaju sve ljudske aktivnosti. Zato psalmista kaže: "Kad mi Gospod ne bi bio pomoćnik, brzo bi se duša moja preselila onamo gde se ćuti", gde je tišina, gde prestaju sve aktivnosti.
    U 115. Psalmu, 17. stihu, kaže se: "Nećete mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se muči."
    Dakle, mrtvi su na mestu gde je tišina. Hajdemo dalje, 146. Psalam, 4. stih:
    "Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju; taj dan propadnu sve pomisli njegove."
    Dakle, tekst ne kaže da kad čovek umre, da duša odlazi u raj ili u pakao. Psalmista kaže: "Iziđe duh iz njega i vrati se u zemlju svoju, taj dan propadnu sve pomisli njegove."
    Idemo ponovo u Knjigu propovednikovu, i čitaćemo nekoliko različitih tekstova da bismo dobili pravilno razumevanje biblijskog učenja o tome šta se dešava sa čovekom kad umre. Knjiga propovednikova, 9. poglavlje, 5. i 6. stih. Ovo je vrlo važan tekst:
    "Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa, niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nigda ni u čemu što biva pod suncem."
    I deseti stih kaže:
    "Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš."
    Znači, propovednik ne kaže da čovek, kad umre, ide u raj ili u pakao. Propovednik kaže da čovek odlazi u grob.
    Knjiga proroka Danila, još jedan tekst iz Starog Zaveta, 12. poglavlje, 2. stih:
    "I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni."
    Znači, kada Isus dođe, kada Mesija dođe, Danilo kaže: "Mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se." Biblija smrt upoređuje sa snom. Čovek u trenutku smrti prelazi u nesvesno stanje i čeka dan Hristovog drugog dolaska, sudnji dan, dan vaskrsenja. Međutim, to je isti trenutak: ako čovek umre, prelazi u jedno nesvesno stanje, a sledeći trenutak otvara svoje oči. Za njega tu ne postoji nikakav period vremena.
    Kada smo već u Knjizi proroka Danila, u 12. poglavlju, 13. stih kaže: "A ti idi ka kraju", reč je o Danilu, "i počivaćeš i ostaćeš na delu svom do svršetka svojih dana". "Spavaćeš do kraja vremena", kaže drugi prevod. Dakle, kad čovek umre, po Bibliji, on se nalazi u stanju neke vrste sna.
    To je Stari Zavet, možda Novi Zavet uči nešto drugo. Idemo sada u Jevanđelje po Jovanu, u 11. poglavlje, tekst koji smo čitali u nekom od prošlih poglavlja. Reč je o Lazaru, Hristovom prijatelju. Čitaćemo 11. stih i nadalje:
    "Ovo kaza i potom reče im: 'Lazar, naš prijatelj, zaspa, nego idem da ga probudim.' Onda mu rekoše učenici njegovi: 'Gospode, ako je zaspao, ustaće.' A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna."
    Dakle, Hristos smrt upoređuje sa snom. To nije jedini slučaj u Novom Zavetu. Recimo, u Jevanđelju po Luci, 8. poglavlje, 52. stih i nadalje, govori se o devojci koja je umrla. Tekst kaže:
    "Svi plakahu i jaukahu za njom, a On reče: 'Ne plačite, nije umr-la nego spava.' I potsmevahu mu se znajući da je umrla. A on izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: 'Devojko! Ustani!' I povrati se duh njezin, i ustade odmah."
    Dakle, i u ovom slučaju, i u ovom tekstu, Hristos je smrt uporedio sa snom. U knjizi Dela apostolska, 13. poglavlje, nalazimo vrlo bitan tekst. 36. stih kaže:
    "Jer David posluživši rodu svojemu po volji Božjoj umrije, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truhljenje."
    Reč je o Davidu, najvećem jevrejskom caru koji je ikad postojao. David je umro, pogrebli su ga i on čeka u grobu.
    U Prvoj Poslanica Solunjanima, 4. poglavlju, 13. stih i nadalje:
    "Neću vam pak zatajiti, za one koji su umrli, da ne žalimo kao i ostali koji nemaju nada. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s njim. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, nećemo preteći onijeh koji su pomrli."
    Dakle, ljudi u Solunu su izgubili neke od svojih milih i dragih, i verovali su da će oni kasnije možda biti spašeni. Pavle kaže: "Nemojte se brinuti, mi nećemo preteći njih", jer evo šta kaže u 16. i 17. stihu:
    "Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre. A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima, bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti."
    Dakle, Pavle kaže: "Nemojte se brinuti, oni koji su u grobovima vaskrsnuće, mi ćemo biti preobraženi i zajedno ćemo s Gospodom krenuti na nebo."
    Postoji jedan sjajan tekst u Jevanđelju po Jovanu, u 5. poglavlju, koji je sličan onom tekstu u knjizi proroka Danila - 28. i 29. stih:
    "Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega. I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenije suda."
    To su Hristove reči koje je zapisao Jovan u svom Jevanđelju. Dakle, postoji dan, dan sudnji, dan kada će Bog suditi ljudima, tada će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božjega i zbiće se, saznali smo, dva vaskrsenja: vaskrsenje života i vaskrsenje smrti.
    Rezimiraćemo još jedanput celu misao. Dakle, čovek je stvoren od praha zemaljskoga, Bog je udahnuo u čoveka duh životni i čovek je postao duša živa. Kad čovek umre, prah se vraća u zemlju, duh ili taj princip života, iskra života, vraća se Bogu. Čovek postoji samo u Božjem sećanju, i to je dovoljno, da ga se Bog seća. Bog o njemu ima sve informacije i kada bude došao sud Božji, kada Hristos po drugi put bude došao, dogodiće se vaskrsenje, vaskrsenje mrtvih, i tada će svi ljudi doći na sud Božji - tada će primiti nagradu ili kaznu.
    U slučaju ako prihvatimo činjenicu da postoji večni pakao i večno čistilište, onda se vraćamo u mnogoboštvo, jer šta to znači? To znači da su zlo i dobro dva večna principa.
    Ako na jednom kraju svemira bude postojalo zlo, a na drugom bude postojalo dobro, kakav će to svemir i život u njemu biti? To je upravo neznabožačko učenje, mitraističko ili persijsko učenje, da postoje dva večna principa, što znači dva večna boga. Na osnovu Biblije, mi smo o tom govorili u nekom od predhodnih poglavlja, zlo nije večna realnost, zlo je greh, uljez u ljudsku realnost, greh ima svoj početak i imaće svoj kraj. Jedino je dobro, to jest Bog, večni princip.
    Još jednu važnu misao želimo da iznesemo. Kada je zmija, koja je bila medijum Sotone, u Edemskom vrtu razgovarala sa Evom, šta je kazala Evi? "Nećete vi umreti", tako je prvi put lansirana ideja da je čovek besmrtno biće. Biblijsko učenje je sledeće: čovek ima takozvanu "uslovnu besmrtnost". Šta to znači? Čovek može večno živeti, čovek nije stvoren da umre. Jedan sveštenik je na sahrani kazao jednu zanimljivu misao, lepu misao:
    "Čoveku se čini da je smrt samo deo drugih ljudi, a ne i njega samoga."
    I to je velika istina. Mi nismo stvoreni da umremo, čovek je stvoren da živi. Smrt ili zlo je jedan neprirodni entitet koji je ušao u ljudsku realnost, ali čovek nikad sam u sebi neće imati besmrtnost. Čovek ima uslovnu besmrtnost, on može večno živeti. Čovek može večno živeti pod jednim uslovom, da nikada ne kida vezu sa Bogom. U Bibliji jasno piše da Bog jedini ima besmrtnost, i mi ćemo čitati taj tekst. Znači, čovek može večno živeti pod uslovom da živi u zajednici sa Bogom.
    Poslušajmo apostola Pavla, koji govori o Bogu, to je 1. Poslanica Timotiju, 6. poglavlje, 16. stih:
    "...koji sam ima besmrtnost."
    Šta to znači, drugim rečima? Ako čitamo neki drugi prevod on će glasiti ovako: "Koji jedini ima besmrtnost." On, Bog, jedini, "koji sam (jedini) ima besmrtnost i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video, niti ga može videti, kojemu čast i država večna. Amin."
    Dakle, Bog jedini ima besmrtnost, a čovek ima uslovnu besmrtnost, i on može večno živeti pod uslovom da živi u zajednici sa Bogom. Šta znači biti čovek? Biti čovek znači obećati nešto. Kome obećati? Bogu. Biti Bog, znači biti u stanju zaveta prema čoveku. Zato je vrlo važno da čovek živi u stanju zaveta sa Bogom.
    Ponovo se vraćamo na prošlu misao - ako je zlo večni entitet, ako će na jednom delu svemira postojati pakao, a na drugom raj, onda je zlo večni element. Biblija govori da ljudska istorija ima svoj početak. I ne samo da ljudska istorija ima svoj početak, nego i greh ima svoj početak na ovoj planeti, ali greh ima i svoj kraj. Doći će dan kada će smrt, kada će zlo, biti jednom zauvek uništeno. Gde to piše? Mi ćemo o tome govoriti kada budemo govorili o milenijumu. Za sada, Otkrivenje Jovanovo, 20. poglavlje, 14. stih:
    "I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt."
    Sve je nestalo, i smrt i pakao su bačeni u jezero ognjeno, nema više groba, nema više smrti, nema više zla, nema više greha.
    "I videh novo nebo i novu zemlju", kaže 21.poglavlje.
    Naravno, postoje u Bibliji tekstovi koje neki smatraju problema-tičnim, i mi ćemo spomenuti ključne tekstove koji mogu predstavljati problem kada čitate Bibliju. Jedno od onih klasičnih mesta gde ljudi imaju problema kada čitaju naš prevod, jeste razgovor Hrista sa razbojnikom na krstu. Da li se sećate, ako ste čitali Bibliju, šta je Hristos kazao razbojniku na krstu?
    "Zaista ti kažem, danas bićeš sa mnom u raju."
    Da pokušamo da nađemo taj tekst. Jevanđelje po Luci, 23. poglavlje, 43. stih:
    "I reče mu Isus: 'Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju'."
    Važno je podsetiti da kada je Biblija pisana na svom originalnom jeziku, nisu postojali znakovi interpunkcije. Tek kasnije su u našim tekstovima dodate tačke i zarezi. Ako uzmemo originalne tekstove, pogledamo manuskripte, videćemo da ne postoje znakovi interpunkcije. Zato mi smatramo da ovaj tekst treba da izgleda ovako u prvodu:
    "Zaista ti kažem danas, danas ti kažem, bićeš sa mnom u raju."
    Zašto mi smatramo da zarez treba ići posle "danas", a ne pre "danas"? Ne na osnovu svoje zdrave pameti, da bismo vodu navrtali tamo, nego na osnovu konteksta cele Biblije. Kada je Hristos izgovorio ove reči razbojniku: "Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju"? Kada? Koji dan? U petak. Da li je Isus tog dana bio u raju? Nije bio u raju. U Jevanđelju po Jovanu, u 20. poglavlju, u 17. stihu, zapisane su reči gde Isus, nakon svog vaskrsenja, kaže jednom od svojih učenika:
    "Nemoj me dodirivati, jer se još ne vratih Ocu svojemu."
    Postoje i drugi tekstovi koje ćemo spomenuti, koji mogu predstavljati problem za shvatanje. Prvo, u Novom Zavetu, u određenim tekstovima, na primer u Mateju 5. poglavlje, 22. i 29. stih, 10. poglavlje, 28. stih, 18. poglavlje, 9. stih, 23. poglavlje, 5. stih i tako dalje, spominje se izraz "gehena".
    Otkud ova reč? Da li je reč o paklu? "Gehena" je jedna reč koja potiče iz Starog Zaveta. Prvi put se spominje u Drugoj Knjizi Dnevnika, u 33. poglavlju, 6. stih. O čemu je reč? Reč je o jednoj dolini pored grada Jerusalima koja se zvala "Dolina sinova Enomovih". Ova dolina je bila dolina smetlišta, gde su Jevreji bacali svoje smeće. (Pre toga se u Bibliji spominje činjenica da su tu nekada, oni koji su prihvatili neznabožačku religiju, prinosili svoju decu neznabožačkim bogovima. To je bio čest slučaj kod starih naroda.) Kasnije to smeće, koje su bacali Jevreji, bilo je paljeno i to je stalno gorelo. Zato za biblijske pisce, to smetlište koje je gorelo, predstavlja tip ili simbol jezera ognjenog, vatre koja će uništiti zlo jednom zauvek. "Gehena" je, dakle, aluzija na Dolinu sinova Enomovih, gde su nekada deca prinošena na žrtvu, a smeće koje je gorelo predstavljalo je simbol ili tip uništenja.
    Ima jedan drugi zanimljiv primer gde se spominje večna vatra. Onda oni koji smatraju da postoji večni pakao kažu: "Evo, vatra će večno goreti." U Judinoj poslanici se spominje taj večni oganj. 7. stih:
    "Kao što i Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postaviše se za ugled i muče se u večnom ognju."
    I naravno, evo muke u večnom ognju. Šta Petar kaže o tom istom slučaju? 2. Petrova Poslanica, 2. poglavlje, 6. stih:
    "I gradove Sodom i Gomor sažeže."
    Da li je ovde reč o večnoj vatri? Ovde nije više reč o večnoj vatri, nego se kaže:
    "I gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi i postavi ugled bezbožnicima koji bi ostali."
    Ako pogledamo i druge tekstove koji govore o Sodomu i Gomoru, vidimo da Biblija jasno kaže da su oni u potpunosti bili uništeni. Kada je reč o večnoj vatri, u kontekstu cele Biblije, smatramo, nigde se ne kaže da će večno goreti predmeti u vatri, već se kaže da su posledice vatre, koja predstavlja potpuno uništenje, konačno uništenje - večne.
    Ima jedan izraz u Otkrivenju Jovanovom, koji takođe može predstavljati problem. 20. poglavlje, 10.stih: "I Đavo, koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno, gde je zver i lažni prorok, i biće mučeni dan i noć va vijek vijeka."
    I sada, naravno, ovde piše da će Sotona biti mučen va vijek vijeka. Uvek u Novom Zavetu kada stoji izraz "va vijek vijeka", stoji isti grčki izraz u različitim svojim formama. On glasi "eis ton aionon". Ovaj izraz možemo bukvalno prevesti "u večnost", "zauvek", "biće izmučeni jednom za celu večnost", "jednom zauvek", to će biti vatra koja će jednom zauvek uništiti greh, greh će jednom zauvek nestati i nikada se više neće pojaviti.
    Spomenućemo sa nekoliko reči priču o Lazaru i bogatašu koja predstavlja klasični događaj koji se citira u prilog činjenice da postoji večni pakao. Jevanđelje po Luci, 16. poglavlje, 19. stih i nada-lje:
    "Čovek neki pak beše bogat, koji se oblačiše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. A bijaše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga, još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo, a umrije i bogati i zakopaše ga. I u paklu kad beše u mukama podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avrama i Lazara u naručju njegovu. I povikavši reče: 'Oče Avrame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovome plamenu.' A Avram reče: 'Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u živo-tu svome, i Lazar opet zla, a sad se on teši a ti se mučiš. I pored svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da oni koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama ne prelaze.' Tada reče: 'Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mojega, jer imam pet braće, neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.' Reče mu Avram: 'Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.' A on reče: 'Ne, oče Avrame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih, pokajaće se.' A Avram reče mu: 'Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati'."
    Ako posmatramo literarni kontekst u kome se nalazi ova Hristova priča, videćemo da je ona smeštena u kontekst pokajanja. 15. poglavlje sadrži tri najlepše Hristove parabole o pokajanju: o izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i najlepša priča o izgubljenom sinu. Zatim se nalazi priča o bogatašu i pristavu, gde se takođe tretira tema pokajanja. Zatim sledi priča o bogatašu i Lazaru, i u 17. poglavlju se nastavlja tema pokajanja. Naime, sve Hristove priče se sastoje uglavnom od dva dela, od takozvane slike baze, jer je Hristos često uzimao primere koji su bili poznati u narodu - nešto što je narod poznavao. Ova slika baze je mogla biti istinita ili nije morala biti istinita. Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude ka nepoznatom. Nepoznato je bila Njegova pouka koju je On želeo da saopšti svojim slušaocima. On je imao nešto da im kaže, našto da im poruči, ali hteo je da ih vodi od poznatog ka nepoznatom. Oni su jako dobro poznavali sliku baze. Na primer, priča o sejaču. Hristos kaže: "Izađe sejač da seje seme. Jedno seme je palo pokraj puta, drugo na dobroj zemlji", itd. Svi su poznavali sliku sejača. Hristos koristi ovu sliku o sejaču da bi svojim učenicima saopštio jednu važnu pouku.
    Još jednom da ponavimo, ova slika baze ili slika osnove je mogla biti istinita ili ne. U slučaju Lazara i bogataša, reč je o priči koju su Jevreji doneli kada su se vratili iz ropstva, iz Vavilona, i oni su joj dali svoju interpretaciju, a narod je jako dobro poznavao tu priču. Hristos koristi tu priču da bi ih poučio pokajanju. Centralna pouka priče jeste: vi ste toliko tvrdoglavi, ni da ustane neko iz mrtvih, vi ne biste verovali. Kada bismo bukvalno tumačili ovu priču, i kada bismo želeli da svakom detalju ove priče damo doktrinalnu vrednost, onda bi i oni koji veruju u večni pakao došli u ćorsokak. Jer, zamislimo raj, mi smo ovde u raju, uživamo u hladovini, a vidimo preko ove provalije ljude kako se muče, vidimo nekog od naših milih i dragih, i razgovaramo sa njim. Ako bukvalno tumačimo ovu Hristovu priču, niko ne može doći do rezultata. Zato mi tražimo centralnu vest. Centralna vest je: pokajte se, na osnovu Mojsija i proroka. Hristos je uzeo priču iz naroda koja je bila poznata, i na osnovu ove priče, dakle, želeo je da svoje slušaoce pouči određenim istinama.
    Velika vest, na osnovu onoga što Biblija iznosi, jeste da zlo nije večna realnost. Možda je ovo čudna vest za neke, možda će neke iznenaditi, možda će neki o ovome razmišljati, ali ovo je biblijsko učenje. Vest Biblije jeste da smrt nije kraj, da će doći dan vaskrsenja, i zato se sećamo velikog događaja kad je Isus vaskrsao iz mrtvih.
    Priča se da je jedan poznati propovednik, sveštenik, iznenada bio pozvan da propoveda na jednoj sahrani. Išao je kroz sva četiri Jevanđelja i tražio je Hristove propovedi, šta je to Hristos propovedao na sahranama, jer je znao da je Hristos bio na sahranama, i želeo je da vidi šta je to Hristos propovedao ne bi li i on to isto mogao da propoveda, ali uzalud. Otkrio je da je Hristos svaku pogrebnu povorku, na kojoj je prisustvovao, izmenio u trijumfalnu povorku. Smrt nije mogla postojati onde gde se On nalazio. I kada su mrtvi čuli Njegov glas, oni su se vraćali u život. Biblijska poruka je:
    "Ja sam vaskrsenje i život, ako ko veruje u mene, ako i umre, živeće."
    Biblija kaže:
    "Ko ima sina Božjega ima život, ko nema sina Božjega nema života."
    Zato je velika biblijska vest da postoji vaskrsenje Isusa Hrista, da postoji dan sudnji kada će svi doći na Božji sud, i kada će jedni primiti nagradu, a drugi kaznu.

    (CPS)

  7. #22

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Citat yige_gui kaže: Pogledaj poruku
    ako teorija zivot~smrt~zivot nije tu da bi olaksala shvatanje smrti.. zasto je onda nastala!? da li se ponovnim radjanjem mozda dobiva sansa da se isprave greske u proslom zivotu!?

    koliko ste vi racionalni po pitanju ove teorije?

    verujete li zapravo u zivot posle zivota..!?
    Na ovu i slične teme ja volim da fantaziram.

    Ja sam tako, lepo "uzela" pa sebi sve (to neštosvašta) smućkala i umućkala i:
    od čaše meda, čaš(ic)e žuči, šoljice kafe, bočice CocaCole, par kapi eteričnog ulja i "glave" shechera ...
    napravila sebi "čarobni" napitak, koji se da lako popiti.

    I ...
    Baš tako nešto kaže Kabala.
    slobodni doživljaj i prevod - "Šansa za ispravku grešaka".
    Naime nema nikakvog Raja i Pakla, već se vraćaš "po zaslugama" iz svog (okončanog) života,
    tj. ima - Nagrada! i ima - Kazna !

    Nagrada (ako si bio OK)
    Šansa i mogućnost :
    da ispraviš greške,
    da završiš nezavršeno,
    da se "naplatiš" zlotvorima .

    Kazna (ako si bio BAD)
    širom otvorena vrata za ispaštanje ... da ti se naplate oni kojima si "zlotvor" bio.

    ... pa ti sad izvoli ... vidi šta ćeš i kako ćeš činiti !

    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  8. #23

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Jako cesto razmisljam u zadnje vreme na ovu temu. Mene nekako plasi ta ideja o besmrtnosti ( besmrtnosti u tom smislu da ovo nije jedini zivot koji cemo ziveti ). Meni bi neko lakse bilo ziveti s saznanjem da je to - to, smrt i tacka, posle toga nema nicega. Ne zelim sad da ulazim u neku duboku filozofiju svega toga ali me fascinira cinjenica da smo samo jedna tacka u svemiru, da su nasi zivoti nama toliko bitni da razmisljamo i da li cemo ih nastaviti tamo negde, a ustvari samo tako sicusni i nebitni.... Ovde je ustvari jako bitno pitanje u sta verujemo- u nauku ili boga. Ja sam u zdanje vreme pocela da pronalazim u sebi boga, ali ne kao osobu koja nas je stvorila, nego kao ono nesto sto je stvorilo citav univerzum i sto je u svima nama...

  9. #24

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Citat yige_gui kaže: Pogledaj poruku
    temu otvaram na temelju neceg sto sam cula od jedne osobe -- da je smrt samo oblik prelaska iz prethodnog zivota --

    i Sokrat je rekao da dusha nikad ne umire i da samo prelazi iz stanja u stanje (zivot-smrt-zivot).. i da zavisno od toga kako je neko vodio svoj zivot odlazi na odredjena mesta u podzemlje (Had).. (znaci oni koji su vodili prosechan zivot idu na jedno.. kriminalci na drugo.. a filozofi na trece mesto..itd) uzimajuci u obzir tu njegovu, nazovimo je, teoriju.. dusha trazi svoje mesto.. a posle odredjenog vremena ili trazi oprost ili se vraca u zivot ili ide na 'idealno' mesto..(zavisno opet od nacina zivota)

    da li smatrate da je ovakvo objasnjenje 'izmisljeno' zbog nekog straha od smrti (uzimo u obzir cinjenicu da je Sokrat bio osudjen na smrt i da je govorio da se smrti ne boji).. da bi (u ovom slucaju Sokrat) sam sebe uteshio da ce njegova dusha ici nakon smrti na neko bolje mesto, gde ce druziti sa bogovima..? da li ljudi iz tog razloga imaju takvo misljenje o zivotu nakon smrti? i potrebu da dele taj svet na 'raj' i 'pakao' ili nesto sasvim deseto...


    neki kazu kako je smrt bolan trenutak.. kako mozemo sa sigurnoscu znati da lie je bolan ili nije!? mislim da sam trenutak umiranja ne donosi nikakvu bol, vec samo olaksanje.. ali mi to ne mozemo znati sasvim provereno... mozemo samo da nagadjamo..

    ako teorija zivot~smrt~zivot nije tu da bi olaksala shvatanje smrti.. zasto je onda nastala!? da li se ponovnim radjanjem mozda dobiva sansa da se isprave greske u proslom zivotu!?


    koliko ste vi racionalni po pitanju ove teorije? da li se mi ipak samo teshimo da postoji nesto posle smrti.. ne bi lakse podnjeli nestanak sa zemlje..?? jer kako zapravo mozemo govoriti o necemu kad ni sami nismo sigurni da li to 'nesto' postoji!?

    verujete li zapravo u zivot posle zivota..!?
    Apsolutne lazi za odrasle, posto deca neznaju sta je ovaj zivot, a ne "drugi".
    Nikad nista pametno nije iz Grcke doslo, a pogotovo njihova "filozofija" koja je
    apsolutna uvreda za inteligenciju/zdrav razum.
    Ako postoji zivot posle zivota, onda ne postoji "Ja", posto je "Ja" samo jedno.
    Nauka je odavno dokazala da DNK nemoze da se replikuje ili menja, tako da
    je svaki ljudski zivot - unikatan/jedinstven.
    Kada bi postojao zivot posle zivota, smrt bi bila nagrada, a zivot kazna, posto
    stalno mora da se gasi, da bi nova kazna pocela.
    Postoji samo jedan zivot za svakog, i svaki pokusaj da se to porekne je dokaz
    mentalnog oboljenja.
    Jedino sto postoji vise nivoa mentalnog oboljenja tako da su mnogi mentalno oboleli legalno na slobodi, i truju druge svojim fantazijama.

    jupiter

  10. #25

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Ako me nešto nervira, onda me nervira to ...
    kada neko na ovakvim temama
    ZAuzme niski START ... pa krene da bistri bistri bistri, pa da shilji shilji shilji, pa da toopi toopi toopi ...
    i kroz to sveukupno bistrenje, šiljenje i toopljenje JOŠ pomisli i POveruje - da baš je on taj izabrani ...
    kroz čija je usta(šca) sam Bog odlučio konačno da progovori.

    Zadnju REČ !!!

    PA Čoveče Izabraniče ... AMAN !
    Pllliz ... ... ZAMAN !




    ______________________

    Elem ... ja i dalje mslm da postoji !


    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  11. #26

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Citat DzuPiter kaže: Pogledaj poruku
    Nikad nista pametno nije iz Grcke doslo, a pogotovo njihova "filozofija" koja je
    apsolutna uvreda za inteligenciju/zdrav razum.
    Ova izjava nije u redu,i apsolutno je netacna...grcka kultura i umetnost su iznedrile izuzetna remek dela,i evropska civilizacija bi i danas ,najverovatnije, jos uvek bila na stadijumu kamenog doba....da ne zaboravim pesnike i pisce,putopisce i istrazivace...ne samo filosofe....nije fer,bar sto se tice umetnosti ,nauke i kulture....

  12. #27

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Citat CHichaGlisha kaže: Pogledaj poruku
    Ako me nešto nervira, onda me nervira to ...
    kada neko na ovakvim temama
    ZAuzme niski START ... pa krene da bistri bistri bistri, pa da shilji shilji shilji, pa da toopi toopi toopi ...
    i kroz to sveukupno bistrenje, šiljenje i toopljenje JOŠ pomisli i POveruje - da baš je on taj izabrani ...
    kroz čija je usta(šca) sam Bog odlučio konačno da progovori.

    Zadnju REČ !!!

    PA Čoveče Izabraniče ... AMAN !
    Pllliz ... ... ZAMAN !




    ______________________

    Elem ... ja i dalje mslm da postoji !

    Ako ti imas problem sa recima nekog ko zna da postoji samo jedan fizicki zivot, i jedna fizicka smrt, onda tvoja situacija uopste nije laka, i ja ti
    sigurno ne zavidim.
    Imam utisak da se tvoji problemi ne bi umanjili, kada bi me stavila na
    listu nepozeljnih (sto bi meni licno prijalo).
    Tvoja vestina komuniciranja je neopevana.

    jewpiter

    Citat felix kaže: Pogledaj poruku
    Ova izjava nije u redu,i apsolutno je netacna...grcka kultura i umetnost su iznedrile izuzetna remek dela,i evropska civilizacija bi i danas ,najverovatnije, jos uvek bila na stadijumu kamenog doba....da ne zaboravim pesnike i pisce,putopisce i istrazivace...ne samo filosofe....nije fer,bar sto se tice umetnosti ,nauke i kulture....
    Kakve veze ima pamet sa kulturom i umetnoscu ?
    Jel' postoji glupa kultura, ili glupa umetnost ?
    Ti verovatno nisi cuo za Sumersku (Mesopotamsku) ili Egipatsku civilizaciju.

    jupiter
    Poruku je izmenio Goga, 12.11.2008 u 22:41 Razlog: uzastopni postovi

  13. #28

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Citat DzuPiter kaže: Pogledaj poruku
    Kakve veze ima pamet sa kulturom i umetnoscu ?
    Jel' postoji glupa kultura, ili glupa umetnost ?
    Ti verovatno nisi cuo za Sumersku (Mesopotamsku) ili Egipatsku civilizaciju.

    jupiter
    Trebao si spomenuti Minojsku jer ona je prethodila grckoj,nema veze sumerska i egipatska sa grckom...nikakvih paralela nema....ako ti kazes da pamet nema veze,ok.
    ...nisam cuo....
    Poruku je izmenio felix, 12.11.2008 u 22:18

  14. #29

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    Ne postoji zivot posle zivota, ali postoji smrt posle smrti, i ocigledno Gestapo metodi posle Gestapoa.

    jewpiter zeus
    Poruku je izmenio DzuPiter, 12.11.2008 u 23:23 Razlog: nema potrebe za citiranjem prethodnog posta

  15. #30

    Odgovor: Zivot posle zivota..!?

    ...izbrisao sam svoju poruku i napisao ...bez komentara...molim da tako i ostane,hvala.
    Poruku je izmenio felix, 12.11.2008 u 23:04

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Zavisi li kvalitet sexa od godina zivota?
    Autor Andjelika u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 06.07.2017, 18:04
  2. Kada bi postojao SOUNDTRACK vaseg zivota ...
    Autor Sonja u forumu Muzika
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 06.07.2013, 11:07
  3. Smisao zivota
    Autor Mrak u forumu Filozofija
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 12.02.2013, 00:00
  4. Savetnik za prodaju osiguranja zivota
    Autor stolar u forumu Posao
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.01.2010, 20:03
  5. Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 23.04.2009, 22:57

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •