Odbrambeni mehanizam...

[JohanaZahndiese]

Trudim se, i mislim da sam na dobrom putu...
Olaksica mi je to sto je ona uvek bila uz mene kad mi je bilo najteze i kad su mi se izdesavale svakakve grozne stvari, i to od najranijeg detinjstva i pratila je citav moj proces zatvaranja u sebe, tako da je svesna da mi je teze da iskazem emocije cak i prema njoj... I to mi je milion puta rekla, cak i ona pokusava da mi pomogne da se malo opustim i omeksam

[CHichaGlisha]

Odbrambeni mehanizam je taj "dasa", koga ja ustvari smatram zaslužnim za (svoj dugi i prilično lepi) opstanak.

Ruke su potpuno opuštene.. i prazne. Odgovara mi ta razoružanot. Tako mi je lakše ljude da zagrlim.. ako poželim.
Gard mi je uvek spušten. Uvek.
Ali je i dalje gard.
I uvek je tu.. ne znam gde - ali znam da je tu.
I znam da će se podići u pravom trenutku ... isključivo vođen impulsom,
signalom dobijenom iz spoljašnje sredine.

Tada se sam od sebe pretvara u mix - RamboA(madeusa)TerminatoraAliena&Predatora


Odakle poizleće svo to oružje ja nemam pooojma ...
samo mi je važno da ono odmah, čim battle prođe ... nestane.

I tako...
hvala ti mehanizmE moj opušteni odbrambeni.

[ELA]

Svesna ili, najčešće, nesvesna upotreba odbrambenih mehanizama, nije ništa novo... niti je iko pošteđen...
Ono što treba prepoznati je moć ili nemoć, većine tih mehanizama da ostvare svoju odbrambenu ulogu.

Koji su vaši odbrambeni mehanizmi?

Možda distanciranje, potiskivanje emocija ili negacija neprijatne situacije...

U zavisnosti od situacije, mislim da "koristim" sva tri ova primera....

Distanciram se od ljudi.......... jer ne zelim da primete (sto je naravno, zavaravanje) da sam "u problemu".
Potrebno mi je da "kao vuk sama lizem svoje rane"..... ponos, (ne znam: mozda cak i sujeta?).... Ne volim da me teshe, savetuju..... uopste, da me bilo sta zapitkuju.

Potiskivanjem emocija samo odlazem momenat nekog "razresenja situacije"...... tada, kada sakupim energiju da se sa tim "borim" - one su tu da ih "smestim gde je mesto". (u svakom trenutku sam svesna STA radim.....znam da tako NE treba, ali sebe kao neko "ranjeno dete" ubedjujem da cu to bolje resiti u PRAVOM momentu.)

Hm, negacija neprijatne situacije? Ipak bih to u svom slucaju drugacije formulisala: neprijatne situacije u zivotu ne mogu uvek da se izbegnu - ne verujem da one mogu da se negiraju, mozda da se "ublaze" ili minimiziraju njene posledice.... ali ako ih negiramo - to je kao da neko drugi treba umesto nas, da se stidi za nase "sra@e"...

Odbrambeni mehanizmi se "otvaraju" u zavisnosti od onog od cega se "branimo".....a to je pak vrlo sirooook pojam...

[valter]

Već duže vreme sam u stanju *pomirenja sa sobom (pa da, sad ću opet da budem sve pametan i sve najbolji -jooj sudbino gorka si ko vino) - a kontam da ti mehanizmi za to i služe / jeo sam goMna tim rečima...jer sam bio slep pored očiju
Sanela Sanela - zašto me nisi htela

[čista iluzija]

Kod sebe sam ih prepoznala nekoliko.

Kad bi me muvao neko a znam da taj spoj ne bi bio ok..uglavnom sam bila prema njemu žena drugar i tako se na neki način branila od ljubavi.
Kad sam bila previše povredjena u životu ostajala sam normalna na dva načina :
-imala sam potrebu da spavam do besvesti
-puštala bih glasno muziku,pevala na sav glas,igrala ,smejala se.

[Zblj]

prica o zeni i psu

[dusica63]

Uh,da li ja to imam ? Imam! Da! Osmeh.Moje glavno oruzje.Ko me poznaje,po osmehu zna sta je sledece. Izliv zuci,podignut ton i sve u tri lepe...ili...povlacenje,suze...
Medutim sve kratko traje...i onda razgovor sa samom sobom.Poziv dragom bicu,prijatelju,prijateljici...druzenje,pa opet smeh...

[Sivi]

Svesna ili, najčešće, nesvesna upotreba odbrambenih mehanizama, nije ništa novo... niti je iko pošteđen...
Ono što treba prepoznati je moć ili nemoć, većine tih mehanizama da ostvare svoju odbrambenu ulogu.


Koji su vaši odbrambeni mehanizmi?

Možda distanciranje, potiskivanje emocija ili negacija neprijatne situacije...

Odrastao sam bez "pelena", zaštitne mreže, Kviska, "jakih" leđa iza kojih se moglo zakloniti, hordom u kojoj se moglo izgubiti.
Rezultiralo je time da sam se nakupio ožiljaka, naučio uzvratiti i naučio "ustajati". Iako rođen kao socijalno biće (čovek i vuk) mnogo vremena proveo u samotnjaštvu, računajući jedino na samog sebe.
Jasno je da se moglo opstati jedino ako izgradiš uspešan odbrambeni mehanizam. Samo...vremenom sam uvideo najvažnije:
- ukoliko izgradiš previše efikasan...ceo svet ćeš udaljiti!
Najvažnije i najteže je RAZUMETI. I dan danas najteža situacija meni je zaustaviti vuka da ne startuje "odbrambeni mehanizam". Učim vuka u sebi da ima dovoljno snage da izdrži ujede bliskih ( koji ujed više ili manje..neće pokidati grlo), da dozvoli nalete besa onima koje je već prihvatio. Premalo ih je, prihvaćenih...i nije slabost takvima dopustiti da se izdivljaju.
Naprotiv...mnogo više snage treba zaustaviti sebe tada nego reagovati instinktom održanja!
Pokušavam pred oči tada staviti "transparent":
- Eeeej, stani...Ovo je (pa ime bliske osobe..). Onjuši..shvatićeš da jeste.
Nisam više mladunac i neće me svaki sukob satrti. A razumeti..čak i kada instinkt "vrišti" da si napadnut je dar koji bih voleo da imam uvek. Redak je...a ja retkostima težim i poštujem ih.