Najbolji jugoslovenski književnik? - Strana 2

Prikaz rezultata glasanja: Ko je najbolji jugoslovenski književnik?

Učesnika ankete do sada
62. Ne možete da glasate na ovoj anketi
  • Miloš Crnjanski

    5 8.06%
  • Borislav Pekić

    4 6.45%
  • Ivo Andrić

    23 37.10%
  • Danilo Kiš

    3 4.84%
  • Meša Selimović

    5 8.06%
  • Miroslav Krleža

    5 8.06%
  • Isidora Sekulić

    2 3.23%
  • Branislav Nušić

    4 6.45%
  • Slobodan Selenić

    0 0%
  • Svetlana Velmar Janković

    1 1.61%
  • neki/a drugi/a

    10 16.13%
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 41
  1. #16

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Andric i Kis od gore pomenutih...da ne zaboravim i Crnjanskog...

    Ni ja nikada ne mogu da se odlucim za jednog....

    I meni jako drag a ne pomenut:

    MILORAD PAVIĆ

    Аутобиографија

    Ја сам писац већ две стотине година. Далеке 1766. један Павић је објавио у Будиму своју збирку песама и отада се сматрамо списатељском породицом.

    Рођен сам 1929. на обали једне од четири рајске реке у 8 и 30 часова изјутра у знаку Ваге (подзнак Шкорпија), по астечком хороскопу Змија.
    Први пут сам бомбардован када ми је било 12 година. Други пут када ми је било 15 година. Између та два бомбардовања заљубио сам се први пут и под немачком окупацијом принудно научио немачки. Тада сам крадом научио и енглески од једног господина који је пушио миришљави дуван за лулу и није баш добро знао енглески. У исто време први пут сам заборавио француски (после сам га заборављао још два пута). Најзад, у једној школи за дресирање паса, где сам се нашао бежећи од англо-америчког бомбардовања, један руски царски официр емигрант почео је да ми даје часове руског из књига песама Фета и Тјутчева. Друге руске књиге није имао. Данас мислим да је учење језика било врста мог претварања у различите опчињујуће животиње.

    Волео сам два Јована - Јована Дамаскина и Јована Златоустог (Хризостома).

    Много више љубави сам остварио у својим књигама него у свом животу. Са једним изузетком који још траје. Ноћ ми се у сну слатко лепила за оба образа.

    До 1984. био сам најнечитанији писац у својој земљи, а од те године надаље најчитанији. Написао сам роман у виду речника, други у облику укрштених речи, трећи у виду клепсидре и четврти као приручник за гатање картама тарот. Пети је био астролошки водич за неупућене. Трудио сам се да што мање сметам тим романима. Сматрам да је роман као рак; живи од својих метастаза и њима се храни. Како време протиче, ја сам све мање писац својих књига и све више писац оних будућих, које по свој прилици неће никада бити написане.

    На моје запрепашћење књиге су ми до сада преведене око сто пута на разне језике. Укратко, ја немам биографију. Имам само библиографију. Критичари у Француској и Шпанији забележили су да сам први писац 21. века, а живео сам у 20. веку, када се морала доказивати невиност, а не кривица.

    Највећа разочарања у животу донеле су ми победе. Победе се не исплате.

    Нисам никога убио. Али, мене су убили. Много пре смрти. За моје књиге било би боље да им је аутор неки Турчин или Немац. Био сам најпознатији писац најомраженијег народа на свету - српског народа.

    Нови миленијум за мене је почео 1999. године (са три обрнуте шестице) трећим бомбардовањем када су НАТО авиони бацили бомбе на Београд и Србију. Река на којој живим, Дунав, отада није више пловна.

    У 21. век ушао сам преко позоришних дасака. Палиндромске године 2002. Владимир Петров “пустио је прву интерактивну позоришну ласту у Москву и освојио руску престоницу без битке” поставивши на сцену “Московског художественог академског театра Чехова” мој “позоришни јеловник - За увек и дан више”. Исте године Томаж Пандур изградио је кулу са 365 седишта и у њој је као у циркусу на песку играо “Хазарски речник” у Београду и Љубљани претварајући на очиглед публике реч у месо и воду у време. Године 2003. петроградски “Академски театар Ленсов” дочекао је јубиларне беле ноћи и тристагодишњицу свога града представом мог комада “Кратка историја човечанства”.

    Све у свему могу рећи да сам за живота добио оно што многи писци добијају тек после смрти. Мислим да ме је Бог обасуо бескрајном милошћу подаривши ми радост писања, али ме је истом мером казнио можда баш због те радости.

    Милорад Павић
    Covek je sinteza beskonacnosti i konacnosti,prolaznog i vecnog, slobode i nuznosti, kratko: sinteza.

  2. #17

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Миодраг Булатовић (1930),
    писац необичне имагинативне снаге, склон мрачним, демонским визијама. Појава прве његове књиге, збирке приповедака Ђаволи долазе (1955), претворила се у праву књижевну саблазан. "Задах трулежи, болести, нискости, прљавштине улази на сва врата ове књиге"написано је о њој. Ту је дата слика београдског подземља, свет пијаница, пропалица, блудница. Једино је у приповеци Црн, најбољој у књизи, тема завичајна и ратна: ухваћен је један окупацијски тренутак у некој варошици у црногорском Санџаку. Тај простор биће поприште збивања и у његовим следећим књигама: у циклусу приповедака Вук и звоно (1958 ), у роману Црвени петао лети према небу (1959), његовом најпопуларнијем и највише превођеном делу, у ратним романима Херој на магарцу (1967) и Рат је био бољи (1969). У четвртом роману Људи са четири прста (1975) Булатовић нас поново уводи у свет подземља, само што то више нису београдске кафане него емигрантска стецишта у западној Европи, места где се снују зло и несрећа нашим људима. О феномену зла у његовим савременим, апокалиптичким видовима говори и последњи Булатовићев роман Гулло гулло (1983). Без обзира на просторно-временске оквире радње, било би погрешно у делима овог писца тражити реално препознатљиве описе и збивања. Његова слика света померана је према мрачном и морбидном, а ликови су му гротескни и трагични истовремено. То је фасцинантни реализам сродан фантастичном реализму савремених јужноамеричких писаца, али у њему налазимо и многе друге елементе: трагове утицаја старозаветних списа, новозаветне поруке о греху, искупљењу и свеопштој љубави, плачевну сентименталност словенских писаца. Булатовићев окрутни свет препун је суза и кајања. О свему томе Булатовић прича снажно, темпераментно, с блиставом речитошћу, у јарким сликама, али без смисла за самоконтролу
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  3. #18

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Citat broj310 kaže: Pogledaj poruku
    Миодраг Булатовић (1930),
    писац необичне имагинативне снаге, склон мрачним, демонским визијама. Појава прве његове књиге, збирке приповедака Ђаволи долазе (1955), претворила се у праву књижевну саблазан. "Задах трулежи, болести, нискости, прљавштине улази на сва врата ове књиге"написано је о њој. Ту је дата слика београдског подземља, свет пијаница, пропалица, блудница. Једино је у приповеци Црн, најбољој у књизи, тема завичајна и ратна: ухваћен је један окупацијски тренутак у некој варошици у црногорском Санџаку. Тај простор биће поприште збивања и у његовим следећим књигама: у циклусу приповедака Вук и звоно (1958 ), у роману Црвени петао лети према небу (1959), његовом најпопуларнијем и највише превођеном делу, у ратним романима Херој на магарцу (1967) и Рат је био бољи (1969). У четвртом роману Људи са четири прста (1975) Булатовић нас поново уводи у свет подземља, само што то више нису београдске кафане него емигрантска стецишта у западној Европи, места где се снују зло и несрећа нашим људима. О феномену зла у његовим савременим, апокалиптичким видовима говори и последњи Булатовићев роман Гулло гулло (1983). Без обзира на просторно-временске оквире радње, било би погрешно у делима овог писца тражити реално препознатљиве описе и збивања. Његова слика света померана је према мрачном и морбидном, а ликови су му гротескни и трагични истовремено. То је фасцинантни реализам сродан фантастичном реализму савремених јужноамеричких писаца, али у њему налазимо и многе друге елементе: трагове утицаја старозаветних списа, новозаветне поруке о греху, искупљењу и свеопштој љубави, плачевну сентименталност словенских писаца. Булатовићев окрутни свет препун је суза и кајања. О свему томе Булатовић прича снажно, темпераментно, с блиставом речитошћу, у јарким сликама, али без смисла за самоконтролу
    Miodrag Bulatović pa prazno 10 mesta onda Meša i Antić!!!
    Bulatović je moja ''obavezna'' lektira,posebno od jesenas kada sam kupila ceo komplet i objavila svima!!!

  4. #19

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Andric
    Crnjanski
    Antic

  5. #20

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    ја се извињавам што нисам "навео извор" оне кратке биографије м. булатовића коју сам поставио. пошто сам добио "жути картон" од стране мени једне драге особе, ево исправке.
    грешити је људски и свечано се заклињем и обећавам да ми се такви пропусти више никада неће десити


    "Изворни текст је преузет из књиге Кратка историја српске књижевности Јована Деретића"

    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  6. #21

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    .......mika oklop.........

  7. #22

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Svetlana Velmar Janković i Slobodan Selenić od ponudjenih
    Isak Samokovlija od onih kojih nema
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  8. #23

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Fali tu Sterija i Miroslav Antic spisak nije kompletan...

  9. #24

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Glasao sam za Selimovića čisto da ne ostanem neopredeljen, a izabrati omiljenog ne mogu (sa liste ponuđenih volim gotovo svakog), još teže mogu da budem kompetentan da izaberem najboljeg. Ne mogu se oni takmičiti kada su međusobno potpuno različiti.

    @broj310
    Poštovanje za pominjanje Stevanovića!
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

  10. #25

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Svi navedeni su veliki i najbolji.Mom nekom unutrašnjem svijetu odgovara najviše i zato ga biram za najboljeg,Ivo Andrić.
    Teško je pisati o Andriću,svaka moja riječ je mala u odnosu na njegove...iz njegovih djela sam naučila da čitam znakove pored puta u stvarnom životu,da budem ponekad u svojoj prokletoj avliji,da svako od nas u život ima poneku Jelenu koje nema,da svi možemo zbog ljubavi uraditi nemoguće stvari kao Ćorkan koji igra, igru života za ljubav i smrt na zaleđenoj ogradi mosta,da se u kasabi živi teško i kratko,da svaka ima svoju Aniku,Rifku,Gospođicu...naučila sam da čovjek treba biti svoj,živjeti pun život,pratiti sebe unutar sebe...

    Život vraća samo ono što mi drugima dajemo...

  11. #26

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Zoran Živković. Ko je čitao njegove knjige, zna zašto.
    I Dont Believe In God, and I'm proud if it.

  12. #27

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Dodala bih jos i Domanovica. Impresionirana sam njegovim satiricnim pripovetkama. Uopste sam naklonjena srpskim realistima. Sa ovog spiska bih izdvojila, recimo Nušića kao kralja domaće komedije.

  13. #28

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Mikroslav Antic.

  14. #29

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    По мени, мислим да за најбољег југословенског књижевника могу готово равноправно да конкуришу тек неколико писаца са тог више непостојећег простора. Ту су свакако Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Борисав Станковић и Милош Црњански.
    Тешко се одлучити ко је од њих најбољи.

    Јако волим Крлжену Битку код бистрице Лесне, сјајну антирантну приповетку (несрећни десетник Песек Мато и домобрани Трдак Вид, Блажек Фрањо, Лоборец Штеф, Ловрек Штеф, Пецак Имбро и Криж Матија још живе у мом сећању), као и драме у којима се разобличава до гола сва декаденција аристократије једне труле царевине. Међутим, мени најдражи је, ипак, његов роам писан у, понешто, (Марсел) прустовском маниру, Повратак Филипа Латиновића. Необично успела парада боја, мириса и сећања испуњена свим калом малограђанске беде сложених односа између Филипа и његове мајке...

    Иву Андрића сам `упозанао` преко Аске и Вука и Аникиних времена, као, верујем, и већина нас. То откровење осећања необичне лепоте ме прати и дан данас. Каснији наши `сусрети` су били јако сложенији и уз сво уважавање `Ћуприје`, Травничке хронике и маестралне Проклете Авлије, мени најдраже мисли великог писца сам пронашао у његовом незавршеном ремек делу Омер паша Латас...

    Смркнути Врањац, свестан своје аутентичне величине и безобалног талента, чак је и Шекспира звао тек "Вили". Боемски мрачан, иако везан за свој родни крај и традиционалне вредности које су неумитно пролазиле мимоходом његових књижевних ликова испуњених невиђеном страственошћу и фатализмом, писао је у манири тока свеста давно пре Џемс Џојса и Вирџиније Вулф.

    И на крају мој фаворит, по мени даровитији чак и од самог Боре, Милош (Велики) Црњански. Од како је почео да "витак и млад" лута светом са вечитим треперењем унутрашњих немира, чији сензибилитет могу изнедрити само банатска равница и љубав према прецима и свом народу, а опет и само на први поглед у парадоксалној тежњи за модерним изразом, резултирали су оригиналним књижевним опусом највише вредности у којем се рат, љубав, смрт и вечита лутања оличена у Сеобама врте у зачараном бескрајном (плавом) кругу у којем се назире никда не додирнута звезда.
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  15. #30

    Odgovor: Najbolji jugoslovenski književnik?

    Citat memento kaže: Pogledaj poruku
    Јако волим Крлжену Битку код бистрице Лесне, сјајну антирантну приповетку (несрећни десетник Песек Мато и домобрани Трдак Вид, Блажек Фрањо, Лоборец Штеф, Ловрек Штеф, Пецак Имбро и Криж Матија још живе у мом сећању), као и драме у којима се разобличава до гола сва декаденција аристократије једне труле царевине. Међутим, мени најдражи је, ипак, његов роам писан у, понешто, (Марсел) прустовском маниру, Повратак Филипа Латиновића. Необично успела парада боја, мириса и сећања испуњена свим калом малограђанске беде сложених односа између Филипа и његове мајке...
    "Već osamnaest milijuna godina hodamo na stražnjim nogama, a još smo četveronošci uglavnom svi! I što to znači, znati čitati i pisati, kada pišemo već sigurno dulje od pedeset hiljada godina a svakih stotinu godina rodi se po jedan čovjek, koji umije doista pisati, a njega ne čita nitko!"
    (Krleža, Povratak Filipa Latinovicza)
    "All I got is a red guitar, three chords, and the truth."

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Ženska književnost?
    Autor kohili u forumu Književnost
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 16.07.2012, 12:30
  2. Dobrica Ćosić, književnik ili političar?
    Autor pera lozac u forumu Spomenar
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 16.05.2011, 21:36
  3. Književni časopisi
    Autor Kalina u forumu Književnost
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 20.02.2010, 17:01
  4. Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 13.08.2009, 17:46
  5. Umro proslavljeni Jugoslovenski bokser Mate Parlov
    Autor cvishna u forumu Spomenar
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 01.08.2008, 01:04

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •