Bio je jedan od najboljih svetskih humorista. Prva od njegovih knjiga koju sam procitao bila je zbirka prica "Kod kuce je najbolje". O utisku dovoljno govori da od tada kupujem sve njegove naslove koji su kod nas objavljeni.
Njegove prichice vezane za svakodnevni zivot u Izraelu univerzalne su, razumljive i bliske.
Evo sta o njemu kaze Wikipedia.
Рођен је у Будимпешти (Мађарска) као Ferenc Hoffmann. Студирао је ликовну уметност, сликарство и скулптуру, а током студија је посао хумористичке есеје и сценска дела. Преживљава холокауст током II светског рата и након 1945. мења презиме у Кишонт. Емигрирао је у Израел1949. где му је имиграциони радник променио име у Ефраим Хишон.
Иако није знао хебрејски, брзо га је савладао и постаје аутор сатиричке колумне у дневнику на једноставном хебрејском , Омер (Omer), већ после две године. Од 1952. је био аутор колумне Хад Гадја ("Had Gadya") у дневнику Ма'арив (Ma'ariv). Посветио се писању политичке и социјалне сатире, али је писао и дела чистог хумора, тако да је убрзо ова колумна постала најпопуларнија у целој земљи. Његов изврсни смисао и за језик и за ликове је применио и у бројним скечевима за позоришта. Своју супругу (невезано коју) увек у делима ословљава са најбоља од свих жена. Ево кратког цитата из његове књиге: „У Швајцарској се говоре три језика: Немци знају француски и италијански, Французи знају француски, а Италијани знају како да обрађују земљу. Они француског порекла гледају с висока на Немце, Немци гледају с висока на Французе, заједно гледају с висока на Италијане, а сви заједно гледају с висока на странце.“
Citat
