Druga zapovest glasi: "Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga što je na nebu ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje, nemoj im se klanjati, niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena onih koji mrze na mene. A činim milost na tisućama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje." Ako prvi put čitate ovu zapovest, može vas nešto iznenaditi. Da li pronalazite nešto iznenađujuće ovde? Dakle tekst kaže: "Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga što je gore na nebu ili dole na zemlji, nemoj im se klanjati niti im služiti." Uvek je postojao rizik u istoriji naroda Božjeg da traže posrednike između Boga i čoveka. Ti posrednici mogu biti slike ili ljudi koje su ljudi u toku istorije proglasili posrednicima. Ova zapovest to dakle izričito zabranjuje. Koji je ključni tekst, ključna reč? Mi obično u teologiji tražimo takozvane "ki vords", što znači "ključne reči". Ako bismo u drugoj zapovesti tražili ključne reči, onda bi to bile reči u 5. stihu: "Nemoj im se klanjati niti im služiti." Ja lično volim ikone, volim da vidim ikonu. Međutim, od onog trenutka kada se čovek moli toj ikoni, kada veruje da ona sama u sebi ima određenu vrednost, onda to postaje prekršaj ove zapovesti. Dozvolite mi da napravim jednu razliku: freske i ikone kao umetnost ‑ da, kao predmet molitve i obožavanja ‑ ne. Znam da vas ovo iznenađuje, čitajte pošteno ovu zapovest, sami uzmite svoju Bibliju, i ako smatrate da ono što sam kazao nije u skladu s njom, nemojte to poštovati, ali ako je u skladu, onda je na vama da odlučite. Mi možemo tu govoriti o svecima, vi znate da na primer i u katoličkoj crkvi postoji toliko svetaca da više nema mesta u godišnjem kalendaru, čak se za neke od njih zna da su bili ljudi sumnjivog morala u prošlosti. Možda su sveci bili pošteni ljudi, možda su učinili nešto veliko za jedan narod, treba im dati poštovanje kao ljudima. Međutim, molim vas, Biblija jasno kaže da postoji samo jedan posrednik između Boga i ljudi. Da li znate ko je to? To je Isus Hristos. Možemo čitati to, kada apostol Pavle kaže da je jedan Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos, to je prva poslanica Timotiju, druga glava, 5. stih: "Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Isus Hristos." Zbog toga, lepo ih je kao umetnost posmatrati, međutim klanjati se, to znači moliti se pred jednim takvim predmetom, smatrati da taj neko posreduje između mene i Boga, nije biblijski stav. Na primer, u drugim biblijskim tekstovima mi nalazimo da su Izrailjci imali ilustrativan religiozni materijal, da su prikazivali slike i freske kao vrstu umetnosti gde umetnik pokušava da mi približi neke biblijske scene, zašto da ne. Umetnost je dar od Boga, ali kada jednostavno to postane predmet moga obožavanja, onda Bog je protiv toga u ovoj zapovesti.

Za trenutak možemo pročitati 5. knjigu Mojsijevu, 4. glavu, gde se još više govori o tome, Bog jasno govori o istoj zapovesti u 15. stihu. Pre toga je reč o Deset zapovesti u 13. stihu: "I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči koje napisa na dve kamene ploče", to je 13. stih koji čitam da vidite da je reč o Deset Božjih zapovesti, a onda 15. stih kaže: "Zato čuvajte dobro duše svoje, jer ne videste nikakvoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja", drugim rečima: nemojte Boga predstavljati slikama, "da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezani ili kakvu god sliku od čoveka ili od žene." Ili na primer 19. stih: "I da ne bi podigavši oči svoje k nebu i videvši sunce i mesec i zvezde, svu vojsku nebesku, prevario se i klanjao im se i služio im", i tako dalje. A 20. stih kaže: "A vas uze Gospod i izvede vas iz peći gvozdene, iz Misira." Da čitamo 23. stih: "Pazite da ne zaboravite zavjeta Gospoda Boga svojega, koji učini s vama, i da ne gradite sebi lika rezanoga, slike od koje god tvari, kao što je zabranio Gospod Bog tvoj. Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje i Bog koji revnuje." Onda 27. stih kaže: "Ili će vas rasejati Gospod među narode, i malo će vas ostati među narodima u koje vas odvede Gospod. I služićete onde bogovima koje su načinile ruke čovečije, od drveta i od kamena, koji ne vide ni čuju, niti jedu ni mirišu." Kroz celu istoriju čovečanstva ljudi su bili skloni da sebi prave božanstva, kao što ovde piše, od različitih materijala, klanjali su im se i služili. Bog je zbog toga uvek želeo da misli ljudi uputi k sebi, ka živome Bogu, nema posrednika, nisu potrebni posrednici, Isus Hristos je jedini posrednik. Bog želi da mu se čovek obraća i da postoji jedna živa veza između vernika i Boga.

Idemo dalje. 5. stih kaže: "Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj". Ovde ima jedan problem u ovoj zapovesti, i mnogi od vas ćete uočiti taj problem: "Koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena onih koji mrze na mene, a činim milost na tisućama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje." Ovde se postavlja problem, znači: "ja sam Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena." Usput da samo kažem da su me neki ispravili: u Bibliji, kada je u pitanju udaja i ženidba, reč je o tome da se ljudi mogu udavati i ženiti posle 4. kolena, a ne posle 8. kao što sam ja kazao. Međutim, ovde Bog kaže: "pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena", i postoji mišljenje da, ako je na primer otac grešio, da će njegov sin i njegov unuk ispaštati zbog greha koji je učinio deda ili otac. To je prvi utisak kada čitate ovaj tekst. Dozvolite mi da vas malo zbunim ili da pokušam da vas zbunim i da čitamo tekst u knjizi proroka Jezekilja, 18. glava, 19. stih: "Ali govorite: zašto da ne nosi sin bezakonja očina? Jer sin čini sud i pravdu, sve uredbe moje drži i izvršuje, doista će živeti. Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonja očeva niti će otac nositi bezakonja sinovljeva, na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova." I to je biblijski stav, i u Novom Zavetu, da svaki čovek pred Bogom stoji za sebe. Ne možete vi pred Bogom zaraditi nešto za mene, niti ja mogu za vas. U pojedinim crkvama vi možete doneti novac i platiti, i onda vam kažu da će zasluge jednog sveca preći na vaš konto račun. Biblijski ‑ iluzija i zabluda, jer pred Bogom svako stoji za sebe. "Neće sin nositi bezakonja očina, niti će otac nositi bezakonja svog sina", kaže biblijski tekst. Kako onda da shvatimo drugu zapovest? Vratimo se nazad gde Bog kaže: "Ja sam Bog revnitelj koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena." Pratite pažljivo tekst, postoji jedna interpretacija koju sledi većina teologa danas u svetu, a ona se zove genetičko objašnjenje teksta. Zapazite prvo da Bog ovde ne kaže: "Ja kažnjavam grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtoga kolena", nego zapovest kaže: "Ja pohodim gre he otačke". Prevod sa engleskog bi bio: "Ja ću posetiti grehe očeve". O čemu je reč? Reč je o tome da je ovo opomena svim roditeljima svih vekova, da dobro paze kakav život žive i šta rade u svom životu, jer ako žive životom suprotnim od onog što Bog kaže, Bog će morati vrlo verovatno sa tim gresima da se suoči i kod njihove dece kasnije. Opomena i poziv roditeljima da dobro paze na vaspitanje svoje dece. Zapovest je postavljena u kontekst idolopoklonstva, u kontekst obožavanja kipova, slika i tako dalje. Drugim rečima, možemo slobodno reći da Bog ovde opominje ljude da ispravno služe Bogu, jer je vrlo verovatno da se će deca, gledajući od roditelja, naučiti da čine te iste grehe i Bog će morati kroz čitave generacije da se suočava sa tim istim gresima. Ja verujem da je to ispravna interpretacija ovoga teksta. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim tekstom jeste da Bog kaže: "Ja sam Gospod Bog revnitelj koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtoga kolena, a činim milost na tisućama onih koji me ljube"; neko je kazao da je odnos Božje pravde i Božje milosti 4 : 1000.

Dakle još jedanput, u Bibliji svako stoji za sebe, ali roditelji imaju posebnu odgovornost da svoju decu vaspitavaju na ispravan način, da im govore o pravom Bogu, da im govore o ispravnom načinu bogosluženja, jer ovde je reč o bogosluženju, jer tekst kaže: "Nemoj im se klanjati niti im služiti". Kada se neko klanja reč je o bogosluženju, znači da se moli nekome, i vi znate, ako imate takvu praksu, Biblija jednostavno govori da bismo trebali da se Bogu molimo, Bogu da se obraćamo, od Boga da tražimo pomoć, Boga da slavimo, a ne ljude. Ljudi su možda bili dobri, ali ljudi su samo ljudi. U Bibliji kaže: "Proklet bio ko se uzda u čoveka". Svi smo mi samo ljudi, nijedan čovek nije vredan obožavanja, jedino je Bog vredan obožavanja. To je druga zapovest, znači od 4. do 6. stiha.

Molim Vas sami zakljucite koga slavim i sta slavim? naravno moj izbor je da slavim zivoga Boga biblijskog...