Prevencija prestupničkog ponašanja

[Buba Erdeljan]

O ovome se dosta govori.
Sve je više narkomanije, alkoholizma, agresije- čak i prostitucije medju maloletnicima.
Bežanje s' časova se pretvorilo u bežanje od kuće, igre u školskom dvorištu su zamenjene igrama u kladionicama i kockarnicama, žickanje cigareta od prolaznika postaje normalna stvar...Roditelji zabranjuju, deca dižu ruku i na sebe i na njih. Jednom rečju - strašno!
Kako pomoći ovoj dečici koja tek stasava u ljude? Kako postupati s njima, kako im prići i kako se postaviti u ovakvim situacijama?
Kako preventirati?

[Leonard Peltier]

- Pokazati im drugu stranu medalje. Pokazati im da postoji i drugo rešenje, a ne samo ono koje im nameće većina njihovih vršnjaka koji imaju idiote za roditelje - da ne bi zapali u "sivilo mase".
- Biti im pre svega roditelj, a ne samo prijatelj. Zašto? Roditelj je uvek tu, prijatelji nisu.
- Razvijati talente kod dece.
- Ne nametati im ništa, dopustiti da razvijaju svoje mišljenje o nekim stvarima - a ne tuđe (razvijati individualnost).
- Pričati otvoreno sa njima o svakoj temi (ne postoje tabu teme)
- Biti uzor svojoj deci. Biti strog, ali pravičan.
.....

ima još toga

[maski]

...ima..... => sport.

ajmo ovako:

ako imash jezero a nemash hidrocentralu, shta se deshava u periodima veceg vodostaja?
- borish se s poplavama. [destrukcija]

ako imash jezero s moguchnoshchu kanalisanja i iskorishchenja celokupnog energetskog potencijala - nemash problem s poplavama.



sport donosi i velike probleme za izvesni tip roditelja - zahteva aktivno uceshche u detetovom zzivotu i mnogo vremena provedenog zajedno s njim/njom.

[Buba Erdeljan]

sport donosi i velike probleme za izvesni tip roditelja - zahteva aktivno uceshche u detetovom zzivotu i mnogo vremena provedenog zajedno s njim/njom.

Fantastično. Ne samo kvalitet, već i kvanititet.
Vreme koje posvećujemo deci kao najbolja preventiva i to iz više razloga:
uključeni smo u detetov život, znamo šta se dešava, komunikacija je bolja, plus dete zna da ste za njega uvek tu.
Još bolje od dovoženja i odvoženja deteta na različite aktivnosti je učešće u njima.
Filozofija koja ne govori "ovo je dobro za tebe", već ovo je dobro za sve nas.

Kakvog efekta ima pridika detetu da pušenje nije dobro, ako to radimo s cigaretom u rukama. Zar ne?

[orhidejaorhidej]

Sigurno je da roditelji u velikoj meri doprinose svojim ponasanjem i postupcima u tome kako ce se deca ponasati.mali je korak da deca skrenu sa pravog puta i zato je vazno da roditelji imaju zdrav kontakt sa njima,ucestvuju u njihovim aktivnostima i uvek ih usmeravaju prema pozitivnim aktivnostima.Bitno je da svaki uspeh prezive sa njima ,da se zajedno raduju ali pomoci maximalno kada negde zastanu.

[Buba Erdeljan]

Ego iz epruvete

Razvoj kontrole rađanja - pristupačnost kontraceptivne pilule i legalizacija abortusa, priuštili su roditeljima pravo izbora kao nikada ranije, pa su ovi klinci postali �specijalni� pre nego što su se čak i rodili. Obična, rasprostranjena imena za njih nisu bila dovoljno dobra � poslednjih decenija roditelji sa mukom smišljaju neobična, jedinstvena imena koja će njihova zlata učiniti posebnim, što je nekada davno bio dovoljan razlog za dobijanje batina od druge dece na igrališ t u. Odrastali su pod staklenim zvonom, sa sterilizatorima, jonizatorima, bebi alarmima i kamerama, uz hiljadu najnovijih naučnih otkrića, slušali su Mocarta i pevanje kitova zbog inteligencije i jeli homogenizovane i probiotičke obroke iz teglica i epruveta kako bi rasli po propisu. A moderne psihološke teorije i nju ejdž veltanšaung zatim su njihovo vaspitanje pretvorili u nauku, koja je trebalo da im omogući da na pravi način oslobode svoje �unutrašnje biće�.

Roditelji su se bacili na čitanje hiljada stranica raznih priručnika i magazina o odgajanju dece, iz kojih su saznali da će, kako god postupali, na jedvite jade i uz mnogo truda i sreće, možda uspeti da izbegnu teške posledice svojih intervencija po buduću psihičku stabilnost svojih potomaka. Počeli su da veruju kako se dete mora besomučno hvaliti i bodriti da ne bi postalo gubitnik, kako mu se ne sme kazati �ne� i �ne može� da se ne bi istraumiralo, i da se nikako ne sme koristiti ono tradicionalno �zato što ja tako kažem� jer će nedajbože postati autistično.

Ceo univerzum se ujedinio u nameri da oni izrastu u zdrave, samopouzdane, samoostvarene i kreativne jedinke. Sa svih strana, od roditelja, psihologa, pedagoga, preko slikovnica, knjiga, emisija, crtaća, filmova, reklama i svih ostalih kanala popularne kulture, deci su u ogromnom količinama stizale iste mantre: �ti si poseban�, �poštuj sebe�, �voli sebe da bi voleo druge�, �spoznaj sebe�, �izrazi sebe�, �otkrij svoje biće�, �budi svoj�, �veruj u sebe�, �unapredi sebe�, �obogati svoja iskustva�, �budi iskren prema sebi�, �zauzmi se za sebe!�, �možeš biti šta god poželiš�, �ti to zaslužuješ!�. Analiza novinskih i televizijskih vesti objavljenih između 1980. i 1999. godine, pokazala je da je tokom ove dve decenije drastično porasla učestalost upotrebe reči kao što su ja , moje , mene , dok su pojmovi koji posreduju kolektivni duh (npr. čovečanstvo , ljudi i država ) istovremeno izgubili na značaju.

Pozitivna diskriminacija postala je uobičajena praksa - deca se nagrađuju bez obzira na rezultate, i niko više ne sme ostati bez diplome samo zato što ima i boljih, pa su trofeji i priznanja postali �kompenzacija za pojavljivanje�. Deca navikla na stalnu hvalu kod kuće, očekuju isti tretman i u školi, a latentni pritisak visokih očekivanja utiče i na profesore, koji već decenijama konstantno učenicima i studentima daju sve više i više ocene, što degradira sam smisao ocenjivanja. Nema više frke za klince ni kada se zakaže roditeljski sastanak - ako i dođe do nekih problema, roditelji neće pitati svoje dete �šta si to uradio?� već �šta su ti uradili?� - odgovornost je uvek na drugima, jer je �njegovo veličanstvo dete� postalo uvek u pravu.