Zaboravljene ljudske osobine...
Sve više se pitam,da li ih stvarno zaboravljamo,ili nam okolnosti i ritam života to nameću?Sve je redja pojava da je neko ljubazan,nasmejan,iskren-o tome da i ne govorim,čast,poštenje,iskrena ljubav,čvrsto prijateljstvo,data reč?da li su stvarno zaboravljene osobine ili čuče negde u nama,ili ih mi sve manje upotrebljavamo?
Sve je tamo gde je oduvek i bilo,ako je bilo,kada su sve te pobrojane osobine u pitnju.Ponešto jeste Bogom dato,ali nadogradnja kroz vaspitanje da pečat čoveku.A ono što se menja,menja se,čini mi se,zbog toga što se više ne poznajemo.Ranije se lepo znalo ko je iz koje kuće,ko ga je i kako vaspitavao,koje "škole je učio" i sa kim se druži i živi...To sve kada ti je koliko toliko poznato,mnogo manje razloga imaš za ,uslovno rečeno,paranoično-ksenofobično ponašanje i možeš opuštenije da iskažeš to što si kroz emociju.
"Pomaže Bog" ili čak samo "Dobar dan" kada bi rekla nekom prolazniku na ulici dugo0o bi se okretao za mnom ili bi ubrzao korak,verovatno.
Zato je važno ono Suzanino podsećanje "čiji si ti mali?"
I mene ne brinu promene na gore kod drugih,brinu me ove moje.Mnogo sam zatvorenija,opreznija i škrtija na dobrim rečima i delima kada su manje poznati u pitanju.Čak se ,čini mi se,razvio i neki mehanizam odbrane pa sam lošijeg ponašanja nego pre.Ono,za svaki slučaj,da me ne povredi još i neko ko mi nije ni Rod ni pomoz`Bog.
Nisam zaboravila lepo ,a kad ću i da li ću zaboraviti ružno...što kaže Najgora,htela bih,al`ne znam kako.
zaboravljene?!
ovde ih nisam ni srela.
tamo gde sam odrasla reci kao shto su "please", "excuse me", "good afternoon", "i'm sorry".... bile su uobichajene. kad sam se doselila u bgd ni ispred lifta niko nije govorio dobar dan a kamo li neshto drugo.
dog eat dog world
& underpaid......
DrinChe spomenu paranoično-ksenofobično ponašanje...baš tako,i to masovno,činjenica koja me rastužuje.Ja i dalje prilazim ljudima bez zadrške,na osmeh odgovorim osmehom...Letos se šetam kroz Stari grad u Kotoru,uživam u prizoru,kad odjednom obrati mi se čovek sa"Hvaljen Isus",pogledam iznenadjena,da mi se u masi nepoznatih ljudi,neko obraća...a ja njemu kroz smešak odpozdravim"Pomaže Bog"...znate ono"poznali se"...dok smo se mimoilazili,pomislih kako mi je čovek još više ulepšao dan,on meni po svom,ja njemu po svom,ali to nije bitno...suština je bitna,volja i želja.
Sad je doslo takvo vreme da je "sramota" biti dobar,kulturan,uljudan...Ali to me nikada nije sprecavalo da se javim svakom strancu koga sretnem u mom ulazu,eto to je jedan banalan primer...Kad pomenuste osmeh,osecam da se on polako gubi kod ljudi koji zele da obidju svet za 24 casa,trce,jure,zure a ni oni ne znaju gde...Ja svoj zivot pokusavam da usporim,i u tome uzivam...osmeh i lepu rec nikad necu izgubiti,jer to je deo mene...
Eto toliko od mene...
P.S. Odlicne su vam teme,pratim vas forum zadnjih godinu dana.
Jedna od nezaboravljenih je sujeta.Da li smo uopšte svesni koliko smo sujetni...ili se pravimo da nismo,glumimo neko ludilo.Kada primam kritike na svoj račun,zaista se trudim da sagledam svoje greške,ako je potrebno i da se izvinim.Neki to odrade drugačije,svoje greške prebace na drugoga,da bi postigli neku ličnu satisfakciju,da bi se osećali bolje.A da li se zaista osećaju bolje?Mislim da ne,i da to što prikazuju ljudima,a rade nešto drugo,ispliva kad tad,pre ili kasnije.Svi smo na neki način sujetni,neko manje,neko više,stvar je u tome kako se projektujemo.
Volela bi da sujeta postane zaboravljena ljudska osobina,a priznavanje svojih grešaka,malo za promenu izađe u prvi plan,kao i opraštanje...nije teško-provereno...
Zivimo u nekom ludom vremenu.
Breme problema nas ponekad oslepi da ne primecujemo ni onaj najsladji deciji osmeh u prolazu.Postali smo surovi, na neki nacin.
I nije krivo ovo drustvo, nego mi jer smo mu dopustili.
Sretoh danas bakinu prijateljicu.
Jedna dama starog kova.
Iz nje je vrcala, naprosto, ona prostodusna srcanost, koju jako retko srecem.
I zamislih se.
I zapitah sebe, kad sam ove godine srela takvu osobu?
Odgovor me je prenerazio.
Nisam, skoro.
I ispunio me je neki osecaj bleskaste srece,nije jos kasno, dok ovim svetom hodaju ovakvi ljudi.
Glupavi ritam zivota nam namece da zaboravimo osnovne stvari i vrednosti kojima uostalom trebamo uciti i nasu decu (cast,postenje,iskrenost),ali se postavlja i pitanje moze li covek sa ovakvim moralnim vrednostima opstati u ovom surovom svetu.Po meni ovo i jeste kljuc svega,hajde da pokusamo da svi budemo strpljivi i samo malo tolerantniji,hajde da u startu ne iskljucimo mogucnost da nesto moze i na lep nacin i mozda ali mozda postoji nada da ove vrednosti u danasnjem ritmu zivota isplivaju kao prioritetneduga12 kaže:
Ne treba ovaj zivot shvatati suvise ozbiljno kada ionako nećemo zivi iz njega izaci.
Ljudi se radjaju sa osobinama, te osobine mogu biti ispoljene, ili ne.
Od karaktera osobe zavisi da li ce te osobine biti transparentne ili ne.
Tema je ekstremno relativna, posto vrednosti/osobine koje si navela nisu
iste za sve ljude na Planeti.
Ljudi su toliko izmuceni nepravdom, da vise nisu u stanju da vide pravdu.
Toliko su se nagledali onog sto je ruzno, da nemogu vise da vide lepo.
Naslusali su se toliko lazi, da pojma nemaju sta je istina.
Zahvaljujuci univerzalnom zakonu, da sve sto ima svoj pocetak ima svoj kraj,
sve sto je negativno kod coveka ce se zavrsiti.
Ako izuzmemo coveka, u prirodi nepostoji nista negativno, sve ima svoj
pozitivan smisao.
Za to ce ti biti potrebno strpljenje, sto je vrlina, a ne osobina.
jupiter
Naravno da je relativno..kao i sva naša mišljenja na forumu koje iznosimo,ali ne mogu da se složim s tobom kada kažeš,da ljudi izmučeni nepravdom ne vide pravdu,ja sam uverena da je vide bolje nego iko,baš iz tog razloga,e sad druga je stvar koliko je oni sprovode,tj, ne sprovode.Tako je i sa lažima,i sa istinom...Da naslušali su se toliko laži...ali to ih ne sprečava da razlikuju laž-istinu,osim ako oni to ne žele.A u današnjim vremenima sve manje žele,jer je lakše utopiti se u masu na taj način...malo ko ide težim putem,svi traže prečice,i nije im bitan način na koji dolaze do njih...
Vrline,osobine..šta god,samo nek se sprovode u pozitivnom pravcu...
Poruku je izmenio Goga, 08.11.2008 u 17:46 Razlog: nepotrebno citiranje prethodnog posta
Misljenja su verovanja, istina dolazi iz znanja. Nemozemo ti i ja da se ne slozimo oko onoga sto i ti i ja znamo.
Muslimani na Bliskom istoku su toliko isterorisani i ugnjeteni nepravdom koju
sprovodi Engleska/Amerika, da misle da je pravda opasati se eksplozivom i
ubiti druge nevine ljude.
Srbiju je ista koalicija toliko isterorisala, da je ovde pola zemlje ubedjeno kako
su im ti zlotvori - prijatelji.
Sve su to noviji fenomeni, i zato nije cudo sto su promakli tvom oku.
Sto se tice razlike izmedju osobine i vrline, osobine su urodjene, a vrline se sticu.
Osobine direktno zavise od lazne norme zvane "moral", a vrline su potpuno
nezavisne.
Vrline su naprimer, mudrost, umerenost, strpljenje, pravda, hrabrost ....
sve to moze svaki covek da stekne kroz znanje.
jupiter
Poruku je izmenio Goga, 08.11.2008 u 17:47 Razlog: nepotrebno citiranje prethodnog posta.........
Imamo raznih mogućnosti:možemo,ne možemo,hoćemo,nećemo,moramo,ne moramo, da se složimo oko nečega što znamo.
Delim apsolutno isto mišljenje kao i ti što se tiče "koalicije",fenomena pomenutih itd,dakle ti i ja znamo da su nam pomenuti zlotvori-neprijatelji,da..al ja rekoh delim mišljenje
A što osobine direktno povezuješ sa lažnim moralom?Po tome svi se lažni rađamo?
Vrline koje si nabrojao,jesu zaista lepe vrline,ali iz tvog ugla gledanja na osobine, moguće je biti da je neko i lažno mudar,lažno strpljiv,lažno hrabar itd..
Rekla bih da se čovek i sa mudrošću rađa,što da ne?
postenje, razumevanje, plemenitost, velikodusnost, pozrtvovanost...itd.
Ono za cim zudimo,a ne ono sto dobivamo, govori o nama kakvi smo.
Možda je pitanje koliko smo mi spremni da primetimo te ljubazne i nasmejane. Sto ljudi koje sretnemo u jednom danu će biti ljubazni i nasmejani, dovoljna je samo jedna budala sa potpuno drugačijim ponašanjem da baci senku na sve one ljubazne i nasmejane. Ja bar pokušavam da tu ne sabiram + i -. Prijatne, ljubazne i nasmejane ne zaboravljam zbog jedne budale. A ipak, mislim da više ima ovih prvih.
E, sad,...
Čast, poštenje, iskrena ljubav, čvrsto prijateljstvo,...?
Krenuću od poslednjeg.
Ja verujem u prijateljstvo. I u čvrsto prijateljstvo. Sa mojim prijateljima se iskreno volim (i partner ti je prijatelj). A moji prijatelji su pošteni, časni i iskreni ljudi. Ne kažem, bilo je i onih koje sam smatrala takvima, a ispostavilo se da nisu. Bože moj, i to je život. Još uvek su brojniji ljudi nego neljudi.
Ne merim da li je nešto zaboravljeno po natpisima iz novina niti po nekim neprijatnim susretima. Uvek najpre pogledam svoj mikrosvet. A moj mikrosvet poseduje ono što je nabrojano kao zaboravljeno.
Možda sam ja samo suviše autistična i ne sagledavam stvari iz više uglova?
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
U jednom kraljevstvu vladao glupi i razmaženi kralj. Osobito su ga ljutile neravnine na cestama njegova kraljevstva. Ranjavale su mu noge svaki put kad bi krenuo na putovanje. Stoga je izdao naredbu da se cijelo kraljevstvo prekrije ugodnim životinjskim krznom. Kad je to čula dvorska luda, obuzeo ju je gromki smijeh. Bez imalo bojazni posavjetova kralja. Dragi kralju, pa to je nemoguće! Čemu trošiti toliko bogatstvo? Bolje uzmite dva komada krzna pa ih pričvrstite na svoja stopala. Kralju se svidje savjet dvorske lude. Učini tako i nastadoše prve cipele. Dio svijeta koji trebaš promijeniti tvoje je srce. Nepoznati autor
Vaš status
Citat
