Манастир ВОЉАВЧА
Манастир Вољавча Manastir Voljavča На североисточним падинама Рудника, сакривен у густој шуми, седам километара од Страгара, налази се манастир Вољавча са црквом посвећеном Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Вољавча је задужбина Михаила Кончиновића, моћног феудалног господара, подигнута почетком XV века на остацима старе цркве из 1050. године.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Ктитор манастира, који је био пореклом из Сребрнице (средњовековно насеље недалеко од данашњих Страгара), своју задужбину је богато обдарио имањима.Свечано освећење цркве извршио је ваљевски митрополит Теофан, а после ктиторове смрти потомци су наставили да се брину о породичној задужбини.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Вољавче подигнута је у градитељским традицијама Моравске школе, у oблику тролиста, са куполом изнад централног простора и полукружним апсидама на северној, источној и јужној страни. Бројна оштећења и презиђивања у потпуности су уништила сликану декорацију (за коју се зна да је постојала у XVII веку) тако да данас у унутрашњости цркве више нема живописа.
Из брошуре о манастиру.
У манстирском конаку изграђеном 1765. године, који спада у ред најзначајнијих и најстаријих конака у Србији, 1805. године било је седиште Правитељствујушчег совјета српског, прве Карађорђеве владе, на чијем челу је био прота Матија Ненадовић.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Источни (Карађорђев) конак.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča
Улаз у просторију у којој је одржаван Правитељствујушчи совјет.
Две стотине година након првог заседања Правитељствујушчег совјета, прве владе савремене Србије, у Вољавчи је, у истој просторији у којој је пре два века заседао Совјет, одржана свечана седница републичке владе.
Значајне податке о манастиру дају турски дефтери (тадашње катастарске књиге са задуженјем за дажбине) . У детаљном опису Смедеревског санџака 1516. године каже се да је манастир изван дефтера, а да је манастир доста доброг имовног стања – његов приход је 4714 акчи, што је пет пута више од прихода суседног Благовештења у истом попису. Попис из 1528. године бележи манастир са једним монахом, а у пописима са краја XVI века, у манастиру се бележе два монаха, који на име пореза плаћају 500 акчи годишње.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča О животу манастира у XVII веку има мало података. На почетку века игуман манастира био је Захарија. У његово време је, 1607. године, написан манастирски типик, а такође се помиње и тапија манастира из 1680. године.
Манастир је, 1759. године тешко пострадао од Турака, када је опљачкан и запечаћен печатом кадије и када му је наметнута глоба од 330 гроша.Манастир је остао затворен три године док наметнути дуг није исплатио нови игуман Алексије, који поред тога купује још земље, воденицу и ваљарицу (за вуну). Тада је извршен читав низ грађевинских радова на цркви и другим зградама манастирског комплекса. Између осталог, 1765. године са источне стране подигнут је конак. Игуман Алексије води рачуна о духовним потребама па за манастир набавља већи број богослужбених књига и икона.
На место игумана манастира, 1786. године, долази Хаџи Рувим, који око себе окупља младе даровите људе, учи их писмености и усмерава ка овладавању дуборезачких, каменорезачких и сликарских вештина. Он је био и активни противник неправедних турских господара и енергични борац за права поробљеног народа. Уочи аустро-турског рата (1788-1791) он одлази у Земун, одакле прелази у фрушкогорске манастире, где због избијања рата и остаје. На другој страни, Турци су за одмазду 6. априла 1789. године опљачкали и спалили Вољавчу.
Манастир је имао врло запажену улогу у Првом српском устанку. У данима пред избијање устанка у њему се често скривао Карађорђе. Када је 1805. године формиран Правитељствујушчи Совјет (влада) , Карађорђе је за прво његово седиште одредио манастир Вољавчу. Разлоге за ову одлуку треба пре свега, тражити, у чињеници што је манастир смештен у брдима, усред густе шуме, далеко од путева и Турака. Совјет је у Вољавчи започео израду нацрта о уређењу врховне управе, суда и осталих институција, а поред тога пресуђивао је за мања кривична дела народу из околине.
Изградња манастира Вољавче настављена је 1838. године, када је Јанићије Ђурић на западној страни цркве подигао велику кулу звонару.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča
На плочи пише да звонару подиже члан Совјета сербског Кнежевства и (носилац) руског ордена витеза (Ј)Анићије Ђурић, Страгарац, за време владавине књаза Милоша Обреновића, за спомен себи и својима 1838. године
Манастирски комплекс је свој данашњи изглед добио 1865. године изградњом конака на јужној страни цркве.
Поред зида, код леве певнице у манастирској цркви, узидана је глава Карађорђевог барјактара, Танаска Рајића, коме су Турци одрубили главу на Љубићу код Чачка.За време Другог српског устанка старешина манастира Вољавча донео је Рајићеву главу и у конаку цркве је сахранио.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Плоча, која је на слици дата увеличано, види се на зиду цркве.
Споменик у Страгарима.
Из ове посете носим изузетан утисак - пријатност помешану с нелагодом: живахна, љубазна и лепо расположена монахиња ме је понудила кафом. Прихватио сам, а уз кафу је изнела и јело. Појео сам комад сира да не одбијем овако леп гест према обичном посетиоцу.
Монахиња ми је рекла и да ће ускоро ће у манастиру почети рад на лечењу зависника од наркотика.
Манастир Вољавча Manastir Voljavča Адреса: Manastir Voljavča 34323 Stragari, тел. 034/522-350.
- Starešina manastira: Igumanija Tajsa (Knežević).
До манастира се стиже путем Топола - Крагјевац преко Шаторње и Страгара. У Страгарима се скреће на пут за Вољавчу. За сваки случај - питајте. Путокази нису баш чести увек.
Време није било баш погодно за фотографисање - кишни облаци су се вукли по околним брдима Рудника и сакривали висове. Ипак сам направио доста снимака иако би по лепшем времену и слике биле лепше и боље дочарале манастир.