veliki deo mog zivota imam ocuha kog nikad nisam tako oslovila,to mi zvuci nekako jako strasno...taj covek me je odhranio,izveo na put kojim se ponosim,a i sada je uz mene...nikad nisam razdvajal ljubav prema njemu i prema mom ocu...kao dete sam imala pravog i ne pravog tatu sto je cesto zbunjivalo okolinu...hiljadu puta mi je ispricao scenu u kojoj sam mu pozelela dobrodoslicu...umesto poljupca i zagrljaja dobio je ogroman samar od trogodisnjeg deteta...ne zato sto ga nisam volela nego zato sto mi je prisao s ledja da vidi sa cim sam se zaigrala,a ja mali djavo zum pa po sred face ....
Nikola je covek koji ce uvek biti moj otac (pored mog tate)...u svakoj zivotnoj prekretnici bio je uz mene i vecno cu mu na tome biti zahvalna...