poshto se ljubaF razvila na svim poljima....nisam sigurna kome je upucen ovaj poljuBac....
poshto se ljubaF razvila na svim poljima....nisam sigurna kome je upucen ovaj poljuBac....
Mogu ja kažem, učiteljice?zrNce kaže:
poshto se ljubaF razvila na svim poljima....nisam sigurna kome je upucen ovaj poljuBac....
Nije vama
"All I got is a red guitar, three chords, and the truth."
ula si ga i vişe se ne poturajMogu ja kažem, učiteljice?
Nije vama
Ko je za jednu voznjicu
Zar postoji drugi način
Kaluđerko, sklon' se sa teme u mene...u nas
"All I got is a red guitar, three chords, and the truth."
chula sam za neki leptirov poljuBac....ali samo chula.....
begaM...necu da vam kvarim...devoJachku...srecu.....
Znaš, imam vrlo čudnu listu pesma koju slušam dok sam na poslu a koju je sastavio moj šef. Jedna stvar me uvek podseti na tebe i nju sam slušao pre par minuta:
Ali glavni razlog zašto ti ostavljam ovaj post nije predhodna pesma već je pesma koja je išla odmah posle ove a reči te pesme želim da ti poklonim.
I've got sunshine on a cloudy day.
When it's cold outside I've got the month of May.
I guess you'd say
What can make me feel this way?
My girl
Talkin' 'bout my girl.
I've got so much honey the bees envy me.
I've got a sweeter song than the birds in the trees.
I guess you'd say
What can make me feel this way?
My girl
Talkin' 'bout my girl.
I don't need no money, fortune, or fame.
I've got all the riches baby one man can claim.
I guess you'd say
What can make me feel this way?
My girl
Talkin' 'bout my girl .
I've got sunshine on a cloudy day
with my girl.
I've even got the month of May
with my girl
Ovo za muzičku podlogu koja je falila...
"All I got is a red guitar, three chords, and the truth."
F. G. Lorka- Noćas bih mogao napisati stihove
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primer:
"Noć je posuta zvezdama,
Trepere modre zvezde u daljini.
Noćni vetar kruži nebom i peva."
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je,
a ponekad je ona i mene volela.
U nočima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubih je, koliko puta,
ispod beskrajnog neba.
Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.
Kako da ne volim njene
Velike nepomične oči.
Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam,
osečati da sam je izgubio.
Slušati noć beskrajnu,
još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.
Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.
Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me.
To je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Duša je moja nesrećna što ju je izgubila
Kao da je želi približiti moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.
Ista noć u belo odeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, sigurno,
ali koliko sam voleo!
Moj glas je tražio vetar da takne njeno uvo.
Drugome. Pripašće drugome.
Ko pre mojih poljubaca.
Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.
Više je ne volim, zaista,
no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug!
I jer sam je u noćima poput ove
držao u naručju,
duša je moja nesrećna što ju je izgubila.
Iako je to poslednja bol koju mi zadaje
i poslednji stihovi koje za nju pišem.
Krek, krek.. Ne gudra
.
Sve to nije do mene....
I ovaj beli trag koji je ostavio neki avion....i azurno sivilo tek probudjenog neba....
I topla svetlost hladnog sunca...prasina po sobi...uskovitlana i vidljiva kroz duge kose trake svetlosti ...
beli promrzli automobili....nesanica....mnostvo ptica...
Neki traljavi planovi za predstojeci dan....
Jedan velicanstven sliv nesagledive lepote na koju nisam navikao...
...novi broj telefona....dva nova prijatelja....
ispovesti, i dve bajate vesti...
zlocin...
i jastuk:-)...
Tako bih sada Nekog da Volim...
Pisi...
.
Eto, kroz petnaestak minuta, napustice me i on, moj takozvani prijatelj.Valjda je to javna zabluda sa kojom se obojica
lakse nosimo.Jedan od onog posebnog soja ljudi, po mom misljenju privliegovanog, sposobnoscu da se neposredno i intenzivno
vezuju, za svakog, munjevito...
Teatralan i sklon alkoholu, zaspao je u mojoj sobi, pokosen svojom zahuktalom neumerenoscu...
Nemam srca da ga kritikujem, jer bi me to ucinilo licemernim...
Rekao bih da je licemerje reakcija savesti na hitne slucajeve, kada nas taj neko ili nesto previse podseca na nas same,ili na
ono neizbezno sveprisutno posrnuce duha...
Licemerje je plasljivo ogledalo Stida...
U "Medjuvremenu" doneo sam mu vodu, jer sav gori, od zedji, ljubomoran sto se i moja zedj neda ugasiti vodom...
Otisao po cigarete, razduzio se, staroj nepravednoj i posteno neispavanoj prodavacici...
Opet u "Medjuvremenu" prosetao...Ne bi li nasao nekakvog svedoka ovoj zbunjenosti koja me i naterala da ovo napisem,
nekog izbavitelja, koji bi me makar okrznuo pogledom...da zaboli ako nista, jer na sve pristajem, sto ce mi odvuci
paznju...
od ove...
beskrajne ravnodusnosti...
Ravnodusnost, mislim da je to prekomerna ispunjenost samocom...
A, onda sam hodao svojom ulicom, i pratio podmukli mesec...
On se odavno nakrvio samocom...I pakao je s one njegove druge strane...
Krov...mesec..jos jedan krov, drvo, mesec, krov, oblak, krosnja, mesec, krov...sivi oblak...do kraja puta:-)...
Avaj gluvo doba, i nikog ne bese...da je sve ovo makar bio san, i da u meni ne vitla ova zelja da me neko nadje,
zelja koja sama iznalazi pravce...
ka Tebi...
kojoj ovo pisem...
ovo zavestanje ocaja...
Tebi cije ime ne znam, jer ti u mojoj glavi sva lepo pristaju...
Nadam se, da ces cuti, ove reci, ili makar jednu negde u sebi, negde duboko....
Gde se postidjeno , jedno ovakvo putovanje skrilo i zatajilo....
Tamo gde si na trenutak...
Mozda slicila meni...
I mozda...
Sada...
Tamo ispod svih tih podsmesljivih slutnji...
Vidis mene...ako samo zazmuris...
i poverujes...
Da sam eto mozda, bas ja bio onaj u kome su skrivene sve reci, za koje si izgubila nadu da ces ih nekom reci...
Ne, ovo nema veze sa mladim drugarom i njegovim poklonompoklon od mene
Biraj, ne znam koji broj ti odgovara...
"All I got is a red guitar, three chords, and the truth."
Citat
