Pravo vreme za ljubav, brak i porodicu?

[mimaP]

E,izgleda da sam ja svim tetkama,strinama,babama i familiji potaman----verila sam se pre 15dana. Definitivno je to to i eto,iako sam jos uvek mlada i student...Ne planiramo jos uvek vencanje,a mozda nece ni biti ono klasicno,posto je on druge vere i tak..: Sad sam se pohvalila

[jovuk]

Samo ne treba zuriti!

Kad se skinu ruzicaste naocare koje se nose na pocetku zaljubljivanja,bolje se sagledaju stvari.Ja nisam zurila,..laganica,onako lalinski,...posle sest godina veridba,a posle osam i svadba i dete.Sve smo stigli i postigli.

[bane59]

Vreme za ljubav ne može da se planira. To se jednostavno desi.
Za brak iz ljubavi vreme brzo prolazi i ograničeno je na mladost. Vreme za brak zbog društva, za zajedničku starost nikada ne prolazi. Kada naiđete na osobu koju mnogo volite, jednostavno poželite da provedete sa njom život. Tada se ne pitate da li je pravo vreme za brak, znate da jeste.

[sandraDj]

Pravo vreme je onda kada ti osetis da je to to,kad god to bilo 20 ili 50god.

[robert ns]

Kao mlada osoba realnih ocekivanja od zivota i ljubavi oduvek sam se (i jos se) uzasavam pitanja tipa:" Kad' ces da se udas?" ili
"Kako to da nemas decka", upucenih od strane mnogobrojne mi rodbine i komsiluka. Kako ja to mogu tempirati?!!
U ovo doba expanzije zena sa cetiri S ( samosvesna, samostalna, slobodoumna i snazna ) i muskog sveta sa istim ili bar slicnim epitetima, skoro niotkuda namece mi se osecaj da za neke stvari ipak postoji odredjeni tajming. Ili ne?

nikad ne moze da se potrefi da je pravo vreme i za ljubav, brak i porodicu.

[Afrodita]

Vreme za ljubav ne moze da se isplanira jer ona se jednostavno desi ili je nema jer planska ljubav po meni nije ljubav ... a sto se tice braka i porodice smatram da to dolazi spontano samo po sebi posle ljubavi (mada danas ne mora i nije bas uvek tako - ima i na ovom polju mnogo toga unapred isplanirano )

[dori]

Kada se dogodi, onao ne ocekivano, iz potaje.....vreme je za sve te lepe stvari koje ljubav nosi...Vreme se ne moze planirati, ono i godine kada se to dogodi nisu vazne....

[yossarian]

Што пре, све.
Јер математика је неумољива.
Ако се не удаш или ожениш са 27, за 10 година ћеш имати 37.
Ако родиш прво дете са 35, а оно одлучи да се ожени у 32, имаћеш 67 година на дететовој свадби!
Ако будеш имао/ла 67 година на дететовој свадби, имаш максимално једно 2 године времена да се играш с унучетом у најбољем случају...

Дакле, да се не зајебавамо како године нису важне, све то дође само од себе... године су јако важне, и скоро ништа не дође само од себе.

[Vojvotkinja]

bolje biti nečija baba, no samo baba...
Pa, kad god došlo - dobro došlo...

[Sunflower]

Džaba ti matematika...ako je recimo brak jednačina sa jednom nepoznatom, a baš ta nepoznata je mlada ili mladoženja....možeš ti do sutra da kalkulišeš, rezultata nema.

Pravo vrijeme je kada naiđe "prava" osoba. Ne treba previše kalkulisati...od previše kalkulacije zaboli glava i izgubi se draž.

[yossarian]

džaba ti matematika...ako je recimo brak jednačina sa jednom nepoznatom, a baš ta nepoznata je mlada ili mladoženja....možeš ti do sutra da kalkulišeš, rezultata nema.

Ја се извињајем, кад сам говорио о математици причао сам само о једначинама са свим познатима... 32+35 јест једнако 67 да јебе рак рака...

Не кажем, зна се и закомпликовати... али то не утиче на горњу једначину.

[bellissima]

Džaba ti matematika...ako je recimo brak jednačina sa jednom nepoznatom, a baš ta nepoznata je mlada ili mladoženja....možeš ti do sutra da kalkulišeš, rezultata nema.

Pravo vrijeme je kada naiđe "prava" osoba. Ne treba previše kalkulisati...od previše kalkulacije zaboli glava i izgubi se draž.

Pravo vreme i prava osoba
U sustini nikad i ne znas kad je pravo vreme i da li je ta osoba pored tebe, za koju si u tom momentu mislila da je prava, ustavari Ta.Nekad mislis da si nasala drugi deo sebe, pa te vreme za tili cas demantuje.

Slazem se da ne treba kalkulisati, uvek.

Дакле, да се не зајебавамо како године нису важне, све то дође само од себе... године су јако важне, и скоро ништа не дође само од себе.

Ali podrzavam i ovo sto je Yosa rekao.
Godine su vazne, za cas proleti pet, deset, pola zivota.
Okrenes se i vidis kako si prevalio tih pola zivota a nemas ustvari nista.
Prvo hoces da se provodis, pa da nadjes dobar posao, pa da ustedis i stvoris nesto, pa jedna stvar vuce drugu ...

Kad te pitaju kad mislis i sta mislis od svog zivota, kazes nonsalantno kad dodje pravo vreme.A vreme odmice i ne primecujes.
I onda uhvatis sebe kako duvas npr. trideset svecica na torti, nemas decu, nemas porodicu, ali nema veze pravo vreme ce doci ...

Ne, za to sam da srecu hvatas sam.
Zivot gradis sam i planiras.

[Lilith_021]

Pravila nema.

Sa koliko god godina da se udas, rodis, ispratis u vojsku, dobijes unuce.. Uvek postoji mogucnost da se razvedes i da propustis neko bitno dogadjanje u zivotu svog deteta.
A sto je brzhije to je i kusije.

Da ne zazvucim pesimisticno.. Poenta je u tome da je bitno da postanes svestan pre svega sebe pa onda i osobe sa kojom planiras te velike stvari.. U tom je slucaju manja mogucnost da ti postane preteska odgovornost koju nosi brak i pogotovo deca. Manja je verovatnoca da ce doci do bezanije od te odgovornosti kojoj, da ne ulepsavamo, pribegava sve vise i vise bracnih drugara, roditelja..

[believer]

mozemo mi da govorimo kako je pravo vreme za ljubav,brak i decu svako vreme
ali nije
i ne radi se tu samo o radjanju dece,mada i to uzimam u obzir
s dvadeset i kusur si neostecena roba
hoces i mozes da se prilagodjavas,hoces i mozes da cinis ustupke,hoces i mozes da negujes malo dete
u kasnijim godinama,stvari idu teze.....fizicki napor ti teze pada,sklonosti i navike su se ukorenile da jedva cekas da ti gosti odu kuci a kamoli da delis stan s nekim
odjednom ti je mali prostor,odjednom se gusis
imam drugarice koje su se udale s cetrdeset....muke...ima tu ljubavi,sve je to fino i krasno...ali navike su jebena stvar...ne umeju da misle udvoje..svako je vaska obaska....

licno,nemam gen za zajednicu....nisam imala ni sa dvadeset....
sve to,ipak,ne iskljucuje ljubav,naravno

[_baba_]

bolje biti nečija baba, no samo baba...
Pa, kad god došlo - dobro došlo...

Што пре, све.
Јер математика је неумољива.
Ако се не удаш или ожениш са 27, за 10 година ћеш имати 37.
Ако родиш прво дете са 35, а оно одлучи да се ожени у 32, имаћеш 67 година на дететовој свадби!
Ако будеш имао/ла 67 година на дететовој свадби, имаш максимално једно 2 године времена да се играш с унучетом у најбољем случају...

Дакле, да се не зајебавамо како године нису важне, све то дође само од себе... године су јако важне, и скоро ништа не дође само од себе.

Ja sam se udala sa 20. Nisam planirala ni kalkulisala...nego eto jednostavno, doshlo nam. Za koji mesec punim 31. i imam sina od 9 i cerku od 7 godina.
Nije mi bilo teshko da ustajem nocu kad beban zaplache, jer sam bila u kondiciji trenirajuci nocni zhivot redovno i uredno. Samo sam promenila lokaciju. Iz zadimljenih i buchnih lokala sam se preshaltala u topli mirisni dom, nunajuci uz uspavanke.
Nije mi bilo teshko da trchim za njima kad su prohodali.
Pentrala sam se s njima i po drvecu i po toboganima i ludo se zabavljala.
Uvek sam najbolja riba na roditeljskim sastancima.
Ne znam za problem zvani impotencija. I _dedi_ bi bilo bolje da ostanem neupucena bar josh 15 godina.
I da ne nabrajam vishe...shto se mene tiche, sve je lakshe, lepshe, uzbudljivije, divlje kad si mlad.
Uostalom, zhivot ne najavljuje kad ce da stane.
Ne pishem pesme ni poeziju josh od srednje shkole...
ne umem da slikam, vajam, stvaram...
ne komponujem, ne diktiram, ne dirigujem...nichim osim svojim zhivotom, a i tu ponekad zapnem.
Mozhda me sutra zgazi tramvaj, a zbog netalentovanosti, vishe zbog lenjosti, iza mene ne bi ostao nikakav trag da sam postojala...zato sam posadila jedno drvo tamo negde u Sremu i rodila dva indijanca...u pravo vreme