Jazz - Bleferski Vodič

[believer]

a ja i dalje sanjam o tome da imam album Doc Cheatham-a.....i njegovu fenomenalnu verziju pesme "How deep is the ocean,how high is the sky".....


Doc Cheatham.....


Trumpet, cornet, saxophone, singer

Born: June 13, 1905 in Nashville, Tennessee
Died: June 2, 1997 in New York City, New York

[zrNce]

dzaba ti....ovo su one teme gde pishe onaJ shto je i otvori....a preko komentara kao pored turskog groblja.....
do dushe....i do srca.....videcemo kako cesh TI da prodjesh..... :o)

[memento]

Izvinjavam se damama koje prate ovu temu i pokusacu da nekako odgovorim na njihove primedbe. Ja zaista nisam otvorio ovu temu i iako jako volim dzez ne smatram sebe bas nekim posebnim strucnjakom za ovu vrste muzike. Pomenuti Doc Cheatham mi je tek malo poznat i mada imam vise varijanti pesme How deep is the ocean, na zalost, nemam je u njegovom izvodjenju...

Nisam siguran da sam bas shvatio ono sa dusom i srcom, ali mi je simpaticno...

[memento]

Kolmen, Ornet (rođ. 1930)

Baš kao što su bioskopske orgulje bile pune Redžinalda, tako u džezu postoji mnoštvo Kolmena: Kolmen Hokins, Bil Kolmen, Džordž Kolmen, Erl Kolmen, Lesli Kolmen Mek Kan (koji se pravio da nije Kolmen, pa se prozvao Mek Kan), Oliver Kolmen, Dejvi Kolmen, Dorlan Kolmen, Saj Kolmen, da ne pominjemo Kozija i Net „King“ Kol(men)a. Ali Najkontravezniji Kolmen je Ornet, tako prozvan zato što su kritičari shvatili čim su ga čuli gurnuti svoje pisaće u stršljenovo gnezdo umetničkog poraza. Pošto ih je 16 godina ranije jednom ujeo Čarli Parker, sada su se i Orneta plašili. Ornet je svirao plastični alt. Duvao je u kratkim navratima obično veoma dopadljivo melodiju. Niste mogli u toku sviranja prebrojati taktove, pa su njegovi bubnjari obično svirali ono tiš-ti-tiš, kao u staro doba.
Tradicionalno nastrojeni slušaoci koji su prepoznavali sebi srodnog primitivca, često su smesta gutali mamac. Pošto je sada termin avangarda postao demode, Ornet je predstavljao skoro figuru establišmenta. Počeo je da koristi običan metalni saksofon, a ono što je svirao nazivao je „harmolodičnom“ muzikom, što niko ne zna šta to znači. Takođe i dan danas zasvira violinu, ali opet to niko ne zna šta znači.

[Gospodin Ne]

Kolmen, Ornet

Preporucujem Pat Metheny/Ornette Coleman - Song X, album iz 1986 (Geffen Records) .
Dva virtuoza i genijalca na istom albumu, prava fiesta za sluh...

[memento]

Koltrejn, Džon (1926-1967)

Odgovoran za činjenicu da najvećim delom sviranje džez saksofona od šezdesetih odlikuje granitina tvrdoća. Pošto je bio narkoman tokom pedesetih (bezbedno je pretpostaviti da se svako služio nečim tokom 50-ih, pa makar to bio i samo melem dr. Džej Kolins Brauna), posvećenost muzici i gvozdena disciplina omogućili su mu da se te navike otarasi 1967. Tada je otkrio Boga i harfu.
U isto vreme otkrio je stil sviranja po imenu Listovi Zvuka. To ime je skovano kako bi se objasnila Koltrejnova želja da iscrpi sve mogućnosti svake melodije sa kojom se hvatao u koštac ne samo pukim sviranjem bitnih nota, već svake note iz svake skale sa njima u vezi, manje više odjednom. Za tako nešto je bila potrebna pametna osoba, a za smišljenje tako lepog dvosmislenog imena još jedna ista takva. Pravi poznavaoci džeza treba to da ističu kada god mogu, kao i da ne zaborave da Koltrejna, kada govore o njemu, nazivaju "Trejn".

[memento]

Kondon, Edi (1905-73)

Fejt Marabl Njujorka. On je, izgleda, priredio većinu diksilend sesija u tom gradu, a, opet, većinu njih za velike pare u sopstvenom klubu. Njegov omiljeni recept počinjao je rečima „uzmi sok od dva viskija“. Iako učenik Sajlasa Kluka, njegovo sviranje bendža i gitare s pravom se zapostavlja, ali on je uvek bio tamo, ili u blizini.

[memento]

La Roka, Nik (1889-1961)

Zvezda vodilja Originalnog diksilend džez orkestra. Snimio je prve džez ploče, sa kombinovanim kornetom. On je takođe napisao nekoliko stvari za koje se često, kasnije, ispostavljalo da ih je pre njega, ustvari, neko drugi napisao. Rivajval ODDŽO godine 1936. za mnoge je predstavljao pravo olakšanje: dokazao je da je ovaj orkestar 1919. zvučao čudno samo zbog primitivne tehnike snimanja.

[memento]

Maligen, Džeri (1927-1996)

Kada se Džeri Maligen prvi put pojavio na sceni krajem 1940-ih, ogromna cev u koju je svirao još je bila pod "ostalim instrumentima" prema džez listama popularnosti iz tog vremena. Jednim moćnim dahom omogućio je da bariton saksofon postane priznat kao instrument. Imao je dovoljan kapacitet pluća da oduva sebi s puta klavir, a najveću slavu stekao je 1952, posle osnivanja Kvarteta Džerija Maligena u kome nije bilo klavira. Klaviristi su se narogušili i stali da smišljaju kako da nahuškaju na njega sindikat, ali čak i oni su morali da priznaju da je kvartet tako proizvodio divnu buku - "kul", ali ne i hladnu.
Do 1955, kada je u Britaniji započela sa radom komercijalna televizija, taj efekat postao je toliko popularan da se činilo da je muzika za svaku drugu TV reklamu radio KDžM.

[memento]

Mekenzi, Vilijam, "Riđi" (1907-1948.)

Jedini eksponent džeza sviranog pomoću papira i češlja koji će postati poznato ime. Vodio je grupu po imenu Tužni duvači iz Maund Sitija kao kazuista i pevač, ali mahom ga se sa zahvalnošću sećaju zbog toga što je pronalazio momcima zaposlenja u godinama krize.

[memento]

Mezrou, Milton "Mez" (1899-1972)

Zapamćen je zbog raznih stvari. Neke od njih su:

a) bio je koautor knjige zapanjujuće otvorenosti i žestine pod naslovom Zaista bluz,

b) tako je uspešno nabavljao narkotike da je u njegovu čast cigareta od marihuane dobila nadimak "mez",

c) bio je opušteni klarinetista na izvesnim istorijskim sesijama koje je organizovao Hugo Panasje,

d) gospodin Hentov ga je opisao kao "Barona Minhauzena džeza"; i

e) potpuno dobrovoljno je pristajao da bude crn i tužan.

[memento]

Nikols, Ernest Loring "Riđi" (1905-65)

Imao je sreću što je bio riđokos, pa nisu morali da mu se obraćaju sa Ernest ili Loring - dva imena krajnje neprikladnim za džez. Postao je poznat kada je vodio grčeviti njujorški diksilend orkestar koji se sastojao od 6 do 10 svirača i imao suptilan naziv Pet penija. Stekao je još veću slavu zahvaljujući romansiranom filmu zasnovanom na njegovom životu, gde ga je glumio Deni Kej.

[memento]

Parker, Čarli (1920-56)

Čarli „Dvorišna ptičica“ Parker bio je prvi džez muzičar odabran za Zid Slave. Samo nekoliko sati pošto je izdahnuo, legendarni grafit „PTICA ŽIVI“ naškraban je na zidovima njujorškog metroa. Iako je on umro, kao je to jedan komentator rekao, „od svega“, sada je i zvanično postao besmrtan.
Posle Luja Armstronga on je, u stvari, najbesmrtnija osoba iz sveta džeza. On nije baš sasvim sam osnovao moderan džez, pošto su u to doba postojali i drugi, poput Džona Birksa, „Dizija“ Gilespija i Telonijusa Monka, koji su takođe u tome učestvovali. Ali, sa sigurnošću se može reći i sledeće: sve i da je Monk (kaluđer) bio Birks, a Gilespi kaluđer, Parker bi svejedno izmislio re-bop, be-bop i običan bop. On je to radio svirajući na alt saksofonu poznate popularne melodije toliko brzo i briljantno da niko nije uspevao da ih prepozna. Takođe im je davao i nove naslove, što je svakako dodatno zbunjivalo slušaoce i hroničare džeza. Tako je Čeroki Reja Nobla postao Koko Čarlija Parkera. Nešto kasnije je Djuk Elington napisao potpuno drugačiji Koko, što već počinje da liči na zaveru.
Čarli Parker je imao u Njujorku klub koji je po njemu dobio ime „Ptičija zemlja“ i bio je redovno toliko pun da se dešavalo da ni sam Čarli nije mogao ponekad da uđe...

[memento]

Piterson, Oskar (1925-2007)

Oskar Petrson je rođen u Kanadi u kojoj je pre nekoliko meseci i umro, na badnji dan 24. decembra 2007. godine. Pošto je bio fizički veoma krupan, odgovara mu je samo ogroman klavir Bosendorf, sa svojim dodatnim donjim notama. Obično je radi sa triom i mučio je svoje bubnjare. Zanimljivo je da neki smatraju da njegov glas neverovatno ličio na glas Net "King" Kola - još jednog "komercijalca". Izdao je preko 200 albuma i bio je prvi živi Kanađanin čiji se lik pojavio na poštanskoj marki...

[memento]

Luis, Džon (1920-2001)

Džon Luis je bio pijanista i delikatnom i ambivalentnom položaju. On je, na početku, svirao sa Čarlijem Parkerom, što je najviše što se u svetu džeza možete ptibližiti stasu sveca. S druge strane, on je odsanjao zamisao o Modernom džez kvartetu, oblačio se kao za pogreb kako bi svirao divnu sving muziku koju su ljudi mogli da shvate i zaradio je veliku količinu para...