Један одличан текст, који говори колико је ситуација 1918. била слична данашњој:
Pa dobro, ajd' stavi prst na čelo i zapitaj se da li je moguće, da na mirovnom kongresu nakon najvećeg i najužasnijeg rata u dotadašnjoj svetskoj istoriji, tamo neka Srbija (koja je 50 godina pre tog konresa još uvek bila otomanska provincija) i tamo neki kralj Aleksandar I samostalno isteraju svoju pogrešnu ideju o ujedinjenju. Po stoti put, KSHS je bila stvorena voljom velikih sila, a kum je bio Woodrow Wilson. Stvorena je upravo da bi oslabila poziciju Srbije i onemogućila joj da, kao samostalna država, dominira Balkanom.
Da li ti stvarno misliš da bi oni satanisti u Vatikanu, i ovi obožavaoci boga Mamona na Zapadu, ikada dopustili da jedna fanatično pravoslavna i tradicionalno proruska zemlja postane najveća sila na Balkanu, sa suverenom i unitarnom teritorijom od Skradina i Papuka do Skadra i Grčke? Pa mislim, stvarno... A opet, nisu mogli da nam ostave Beogradski pašaluk (kao što se sada spremaju), jer ipak smo učestvovali na pobedničkoj strani u ratu.
I tako je smišljeno genijalno rešenje zvano Jugoslavija, koja je trebalo da pod svoje skute okupi zaista gotovo sve Srbe na Balkanu, ali i da ih u isto vreme uspešno drži na lancu. Možemo mi sad da kunemo Aleksandra do mile volje, njega je istorija prikazala onako kako ga je prikazala, ali ostaje činjenica da se srpska državna delegacija posle WW1 svim snagama borila za ujedinjenu i samostalnu Srbiju, ali bez Rusije nije imala nikakve šanse jer je Rusija izašla iz rata i praktično nije učestvovala u podeli kolača, a uz to su im ovi nabacili i Lenjina, tako da smo izgubili jedinog saveznika koji je mogao da nam pomogne da se nacionalno izdefinišemo i zaokružimo, i koji je u krajnjoj liniji najzaslužniji za to što danas postojimo kao država (makar na papiru). To ključno savezništvo mi do danas nismo obnovili. Razloga je mnogo a krivica je često bila na obe strane. Trenutno, srpski političari uredno i smerno izvršavaju jasan i nedvosmislen nalog Zapada da spreče svaki pokušaj Rusije (prvenstveno ekonomski) da malo privuče Srbiju k sebi. A posle se čudimo što nam je država sve manja i manja, sa tendencijom potpune dezintegracije, pri čemu nade u spas polažemo u istu ekipu koja je sve ovo i priredila. Takva pamet definitivno postoji samo u Srbiji...
аутор: Royal
Citat
