Sav moj bol...

[starsica]

Bio i ostace moj bol.. ne znam zasto te se setim, kad odavno osecanja nisu ona "prava", ali.. ne znam, falis mi..
Kad se setim da me jesi voleo, da sam ja se pravila blesava, da sam ja tvrdila pazar, da sam ja.. ali i bez obzira na sve to, volela sam te. Volela sam te, a ti si me zgazio. Kao pikavac na putu. Nije te bilo briga sto si me sa obecanjima vinuo u oblake, sto sam ti verovala da ce sve biti u redu, da sam njega ostavila zbog tebe a povredila ga mozda vise nego ti mene..
Ne znam da li me se setis.. ali ja ti svaki put posaljem poruku za rodjendan, iako znam da taj broj nije dostupan vec tri godine.. nadam se da je taj broj mozda negde na polici, da ces se setiti da ga aktiviras..
I eto.. nisam te zaboravila. Setim se u ovakvim danima, kad je hladno, kad su mi prsti ledeni.. kad si mi kod stadiona Vojvodine.. kod Plavog cuperka.. rekao da cu uvek biti tvoja guzica koju treba grejati.. kad si mi ljubio nos i prste da budu topliji, da meni bude toplije.. jer, bilo je.. ne prsti, ne nos.. srce mi je plesalo uz tebe posle teskog loma, da bih posle svega toga bila za tebe samo broj..

Nisi i neces biti nikad vise ono sto si mi bio. Ali.. pamtice te sve moje dok me ima.. Volela sam te, Bojane, nisi ni svestan koliko..

[vladapera]

Razmičes zavese
I gledaš obećani grad

Daleko je od mene i već je davno bilo,
al' boli, reže, cepa, kao prvi dan.

Svetla se pale i tinja želja u tebi
Jos uvek ti djavoli vire iz rukava

Još uvek se s njom budim i s njom ležem,
a nemam odgovor,...dokle više?

I svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol

Više je nego jasno da više nikad zajedno.
Pa zašto onda toliko boli?

Ispituješ zaborav
Obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče

Valjda, što sam davao sve i nisam imao više.

U prolazu me dotakne miris noći i kaže
Probudi se pokreni se
Probudi se pokreni se

Mnogo sam udaraca primio, mnogo ožiljaka nosim,
al' ova rana je otvorena i još dugo će zarastati.

Ti si sav moj bol

[Beogradjanka]

Moj bol boli već 6 meseci i (za 1 sat će biti) 8 dana.
I neko bi pomislio da je to dovoljno dug period da nekog staviš po strani i zaboraviš za sva vremena. Neko bi to i mogao ja to ne mogu. Ne mogu zato što još uvek iščekujem nastavak poslednjeg poziva koji je glasio "Gde si, ljubavi?"
A onda nestao...negde...kao da nikada nisam postojala za njega. I baš taj nestanak, neobavljen i nedovršen razgovor, izbegavanje, kukavičluk...baš to boli, jako, jako.

[bellissima]

Utonuo, nestao ...
Tamo gde mu je i mesto.

Tek ponekad iz nekog prikrajka, iskrade se poput aveta da me seti, na neke dane i neke zime ...
I leta ... tamo neka, koja su ostala sakrivena, od mojih misli, od mog srca, od same sebe ...

[Sivi]

Nakupilo se , vremenom, trenutaka koji su kasnije boleli do ludila.
Pamtim...prozor prema ulici...kuda sam često morao da prođem. Već 2 decenije ona nije tamo...nije ni u istom gradu ali,...ne umem da se ne osvrnem na taj prozor .
Nekada...mi se sve vrati, blisko, kao omiljeni crno beli film...i tada ni votka ne pomaže da se oslobodim . Zaplovim putevima mladosti, sećanja, cimanja...svaki dan nova "katastrofa"..ali je bila neko koga ne zaboravljam.
Znate...drago mi je što je verovatnoća da je vidim...premalena. Mislim..da bi tada neki bar imao "zlatni dan". Ma...neka boli ponekad, ne bi valjalo da je drugačije .

[BoginjaMarija]

I znam da jednom.... kada budes nasao utociste u tudjoj luci srece.
U luci druge zene znam da ces se s vremena na vreme u trenucima slabosti i treme setiti i mene. Mene...one koju si nazivao andjelom svojim i divio se njenom iskrenoscu,
hrabroscu da u lice kaze ono sto misli.
Sve ono sto drugi bi duboko skrili u sebi, skrili od tebe i drugih.
I znam da jednom.... dok budes vodio bitku sa uspomenama,
tada upravo tog trena setices se mene i reci:
Ona je srcem celim, voleti znala i sve od sebe je dala za srece tren,
onome ko zvao se njen i znala voleti svim srcem nekog onakvog kakav je!

[maski]

retki su dani kada pokuca i javi se. kako vreme odmiche sve redji. nekad sam ga se plashila i glasnim smehom terala, a onda mi bude zzao pa izadjem napolje na kishu da plachemo nebo i ja zajedno. ponekad s vetrom prodje kraj mene i pomiluje me po obrazu. ponekad me muchi u snovima muchnim glupavim prichama. ponekad pozzelim da se ne probudim. te boje, taj sklop, taj humor, ta ingenioznost u prichi me drzzi zarobljenom.

sad ga dochekujem ko prijatelja. taj moj bol.
pa krenemo u shetnju po zubatom suncu dok koshava glave nosi. pa slikamo uzburkanu reku. pa se radujemo prvim maslachcima i gledamo koje je boje sunce.

on je uvek tu. spava u mojoj kosi. krije se iza moje leve bubne opne. gurne mi prst u oko kad pravim kompromise protivu svojih principa. probudi me u sred sna s nekom rechi koja mu je pala na pamet pa posle tu rech ponavljam danima, prevrchem je i okrechem i poetske poslastice od nje pravim ... kao rech drizzle. sanjala sam pustinju i probudila se kad sam glasno i jasno chula rech drizzle. nisam je nikada do tada koristila. chula sam je i ranije ali nije bila medju rechima koje chesto koristim. i tako... sad oslushkujem i volim kad me opet poseti. taj moj bol. on je smeshan i pametan. chvrst i oshtar. neumoljiv. principijelan. ispravan. taj moj bol. taj moj Kaj. a jesam li taj Kaj ja?

[leptirić]

Nemam vise boli...
Ne, ne postoji nesto sto bi me (za)bolelo..
Znaci li to da nisam ziva

Ili sam mozda izlecena...ko to zna...
Ali...
...konacno sam slobodna...
...konacno sam u skladu sa samom sebe...
...konacno sam samo svoja...
...konacno...sa zeljom da potraje beskonacno...

[dankaBg]

.Love hunter kaze..

moj bol zivi u strmoj ulici blizu pretposlednje autobuske stanice u velikom gradu.

.



Problem ljubavi spada u velike patnje covecanstva i niko ne bi trebalo da se stidi sto mora dati svoj danak tome...

[maski]

gledamo film, moj bol i ja.
na tuzznim scenama ja plachem a on me zagrli i pije mi suze sa usana.
onda plachemo zajedno zbog daljine medju nama. on je spirit a ja nisam.
onda vodimo ljubav, moj bol i ja. on me ljubi u srce i od njegovog zagrljaja ne mogu disati. ja ga ljubim chutanjem i suzama. privijem ga uz grudi i dugo ga tu drzzim. dok jecam, dok se ne umirim.

zato volimo filmove da gledamo sami. moj bol i ja.
da niko ne koluta ochima shto plachem, jer tada se ljubimo moj bol i ja.

[love hunter]

Znaš kako
kažu da to vreme leči sve
ja mislim da samo prekriva
znaš
kao što zemlja prekriva
i razlaže
jedino
što je taj bol teško razgradljiva materija
plastična, možda
ode
za par stotina godina....



...moj bol je solidno prekriven
i nema ga neko vreme
ali nekako znam
da samo spava...

[Sivi]

Naučimo da svoj bol prekrijemo...betonskim sarkofagom kao Černobiljski kompleks. Da bi mogli da nastavimo ...ma kako dalje i ko zna prema čemu.
Samo...jak dobro znamo da je neki sitan potres dovoljan da nam ga vrati...pa da "davimo svoje demončiće" i ponovo prolazimo kroz "lični pakao".
Neka ga, on je samo znak da sam živeo, radovao se, voleo, nadao i sanjao . Pa i kada opet zaboli, bar znam da je vredelo, jer da nije...što bi bolelo ? Davno sam naučio da sve vredno bude skupo plaćeno a i taj bol je cena nekadašnje sreće.
Nema ljubavi bez bola, ruže bez trnja, sreće bez teškoća.
Kada naiđe "potop", platim svoj ceh...otplovim rekom Stiks...i očišćen njim nastavim svoj put. Do sledećeg puta.

[CHichaGlisha]

Sav moj bol je svo moje pamćenje.
I nema tu "prekrivanja ni betoniranja" (by Sivi) ... jer, svo moje pamćenje je ujedno i sve što imam...
Sve radosti_sve tuge_sva davanja_sva uzimanja_sva nadanja_svi strahovi_ svi životi i sve smrti koje me čine,
tu su isprepleteni
Ja neću, ne mogu, ne želim.. i ne smem da pokrivam tu jamu u koju svoje delove kao u grob spuštam.. jer odatle vodu crpim.
Iz nje pijem.
Nekad se rasipa, nekad grabim kofom, nekad flašom, nekad čašom, nekad na kap..
a to, što nailaze i sušni intervali, pa mi i usta i zubi i oči i nokti.. i sva koža do kosti od žeđi popuca,

to me samo natera da u "čekanju" istrajem. I sve izdržim.

[Skidatch_Mraka]

Zashto njega da pregazi tramvaj?Problem je u njoj...To ne znachi da je on bolji od tebe u bilo kom pogledu,nego ona ne "vidi",ono shto bi trebalo...
Ili,recimo,on ima mnogo vishe materijalnih dobara od tebe...A to nije osobina,to je vec neshto drugo...
Evo pesma za tebe,Banovani,znam da "naidjesh" ponekad...

[believer]

hm...moj bol je preko negde....ususkan i bezbedan...onomad mi stigla razglednica iz Valencije.....
ne marim vise....
imogu reci da je Kurvin sin.........

ako nekome nije jasno sta znaci kurvin sin,sad cu da mu pojasnim:

upravo tako se i zbilo....zaista je bio kurvin sin....i vise nije moj bol......