Priče iz života..
Strana 1 od 7 123 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 99
  1. #1

    Priče iz života..

    Dogadjaj iz poshte ~ prvi deo.

    onomad, ima tome vec mesec i kusur dana, dodjem ja kuci i kaze keva 'eno ti stiglo nesto iz Srbije'.. ja odma veselje kazem gdegdegde?
    kaze ona 'eno ti tamo papiric, moras to negde da podignes' rek'o pogledam na papirus, a ono pise samo 'Srbija' ni od koga je, ni sta je..
    ustanem ja sledece jutro ranije, idem u postu da to podignem.. dodjem sva u postu, pridjem shalteru.. kazem onoj teti iza saltera da sam dosla podignem nesto sto mi stiglo dok me nije bilo kuci.. uzme ona taj papirus, okrece ga, gleda ga, kanda gleda u polugu zlata.. gleda, gleda.. i kaze 'nije ti to na ovom salteru'.. ja rek'o.. 'dobro, a na kojem je onda?' kaze ona 'ne znam'.. rek'o 'jel vi radite ovde ili sta?' kaze ona 'pitaj tamo' i pokaze rukom na neki sasvim deseti salter, na kojem je naravno bio red.. i cekam, cekam ja, cekam.. dodjem na red.. pitam isto.. kaze zena 'ma nije ti to ovde' ja rek'o 'dobro, oce meni neka ovlastena osoba koja radi ovde znati reci gde je to, ako nije ovde?' kaze ona 'nije ti to ova posta.. to ti ulicu-dve nize' ok.. okrenem se i odem.. i kontam, nemam sad vremena da trazim drugu postu (za koju nisam ni znala da postoji) kao ici cu popodne.. i dodje popodne, ja opet idem trazim postu.. sednem na Bumbara (moj bicikl) i krenem.. jos sam ih i zvala da ih pitam da mi objasne gde je to.. no izgleda da je bas taj dan radio neko kome orijentacija bas i ne lezi, tako da mi dao sasvim kriva uputstva, i ja sam naravno dosla opet na krivo mesto.. da bi na kraju ta posta bila nekih 15 minuta voznje od one prve poste.. a ne ulicu dve kako je ona rekla
    dodjem ja napokon na pravo mesto.. kad ono red kobasica.. dve tete rade, s tim da je jedna bila zaokupljena samo jednim momkom, koji je slao pasosh na produzavanje, a kako sam cekala 45 minuta, tako sam saznala i sta sve treba u koliko mi, ne daj boze, jedan dan zatreba da saljem pasosh na produzivanje.. uglavnom kad sma ja usla, taj decko je vec bio na redu.. o vrucini nevidjenoj da ne pricam.. a o nervozi oko mene takodjer..
    uglavnom nakon 45 minuta dodjem ja na red.. kazem zeni sta mi treba.. ode ona tamo negde otraga u skladiste.. i nema je, nema je.. nema.. ja se kontam, jebote, koliki ce mi paket iznesti kad je toliko nema.. eto nje, nakon dobrih 1o/ak minuta, nosim paket velicine knjige.. pomislih, sta bi bilo da je neki veci u pitanju..
    kaze zena meni 'imas licnu'.. ja rek'o jebote, nemam.. kaze ona 'e onda ne mogu da ti dam ovo'.. ja rek'o 'nakon 45 minuta cekanja u ovom redu, ne pada mi napamet da odem odavde bez tog paketa!!!' sad cu ja nesto izkopam.. i trazim ja, trzim po novcaniku, znam da nesto mora bude.. i dam joj clansku iz knjiznice i zena pogleda mene, pogleda clansku, pa pogleda opet mene.. nije joj izgleda bila jasna slika na kojoj sam BTW jedno 5 godina mladja sa sasvim drugom bojom i duzinom kose no kao, prolazi i uzmem ja taj paket i izadjem napolje iz te blesave poste.. i pogledam od koga je.. i kad sam videla od koga je, odma su me prosle i ona vrucina, i one nesposobne radnice, i nervoza i dugi red, i to sto kasnim

    a tek kad sam videla sta sam dobila ma nema te pojave koja bi mi u tom trenu skinula sa lica



    BTW ~ onaj decko je i dalje bio na redu kad sam ja izasla iz poste..



    imate li kakvu street story?? pricu koju ste naculi u busu, na ulici, koja se vama desila?? nesto ste videli, nesto culi? podelite s nama
    Poruku je izmenio yige_gui, 05.05.2006 u 02:36

  2. #2

    Odgovor: Priche iz zivota..

    Pre dva dana šunjam gradom, i malo posle srpske književne zadruge, na onim uličnim ogledalima gde se ceo grad u prolazu ogleda, stoji čovek otkopčanih pantalona i 'ladno uvlači košulju u pantalone i zakopčava se kao da se nalazi kući ispred ogledala

    A imala i ja jedan doživljaj u pošti skoro. Odskakućem do iste da pošaljem neke diskove u inostranstvo, zapakovala ih ja u koverte sa mehurićima da se nešto ne slomi, ispisala adrese mojom crvenom šljaštećom olovčicom, nosim ih tako i prolazim red za penzije koje su se delile baš tada, znači jedno 200 ljudi stoji u redu. Odem ja na šalter za pošiljke, stavim paketiće na šalter i vadim novac, samo čekam da mi čika saopšti cifru. Uzme on one koverte i baci mi ih nazad, kaže:

    Čika: Aaaa ne, ne može crvenom olovkom da se piše po kovertama.
    Ja:
    Čika: Kažem vam, ne može.
    Ja: A pre 7 dana je moglo? Kako to objašnjavate?
    Teta koja je glavna tamo: Da vidim ja. Pa dooobro, ovo može da prođe kao dekorativna olovka.
    Ja: Pa to i jeste dekorativna olovka koja je slučajno crvene boje. Uostalom, do sada sam pisala po kovertama celim spektrom, i slala bez problema, nije mi jasno zašto sad ne mogu.
    Baba koja deli penzije, susedni šalter: Osnovni je red da se zna da se koverte ne pišu crvenim olovkama.
    Ja: (na trenutak) A gde smo to učili???
    Čika: Ma, ne može crvenom preporučeno u inostranstvo i gotovo.
    Teta: Pa vi u svakoj koverti imate po 2 diska????
    Ja: Ovo su totalno novi momenti. Zašto ne može dva? (A u jednoj kutiji od ta dva od dva sam čak štekovala još jedan )
    Teta: Ne, odavde može da ode samo jedan disk u koverti, a ako su dva onda morate na carinu. (Ostalo ne znam da ponovim)
    Ja: Dobro. Da li vi možete da učinite nešto, bilo šta, što je u vašoj moći da ovi diskovi danas otputuju od mene?
    Teta: Moraćete da podebljate preko te crvene plavom, i da razdvojite diskove.
    Ja: Dobro, dajte mi koverte sa zaštitom da razdvojim diskove.
    Teta: Nemamo koverte sa zaštitom.
    Ja: Pa kako ovo da stigne tamo gde želim da stigne, a da se ne izlomi?
    Teta: Ne znam, nisam ja kriva, trebujemo ih već 6 meseci.
    Ja: Hoćete li jednu stvar da mi objasnite, molim vas?
    Teta: Recite.
    Ja: Ovde rade raznorazni službenici, menjate se brzinom svetlosti i nikada nisam zatekla istu osobu, osim ove "tete" što deli penzije. Uvek imate neke novitete i žešće me iznenađujete, a specijalno bakica koja radi na penzijama i njeni komentari. Dakle, objasnite mi kako juče može nešto, a danas ne može, kako jednom mogu da predam zatvoren koverat a drugi put mi sve razlepite, i hoćete li molim vas negde da istaknete ta pravila da ih naučim???
    Teta:
    Ja: Pitanje je jednostavno. Zašto ja nekad odavde pošaljem šta hoću, a zašto nekad venem na šalteru kao sad?
    Teta: Ne mogu da vam pomognem. To što neko ne radi svoj posao kako treba, nije moj problem.
    Ja: Stičem utisak da je ovo sve stvar vaše dobre volje. Mogla sam lepo da zatvorim koverte, spakujem diskove bez kutija i pošaljem ih kao što sam ih poslala milion puta do sada, nego još donosim otvoreno zbog toga što ste mi prošli put sve razlepili. Treba da ste mi zahvalni što vas nisam napravila majmunom danas.

    Okrećem se na peti i odlazim. Masa koja čeka penzije reaguje različito. Neki mi se smeškaju, neki gledaju kao nevaspitanu ili šta već, dečko koji je stajao pored mene i čekao da uplati internet nije mogao da veruje da ću da odem, non-stop mi dobacivao da sam u pravu i da ne veruje šta mi pričaju, a njega teraju da čeka red za penzije, jer se internet uplaćuje na tom šalteru.

    Dođem kući i ispričam tužnu priču poglavici, i on mi kaže da će on to da reši, uzme one diskove i sutradan ih pošalje iz prve pošte pored koje je prolazio, bez ikakve carine. Samo sam prepravila za svaki slučaj preko moje divne šljašteće crvene plavom

    Eto, tako ja napravih pozorište u pošti A oni mislili mene mogu da iznerviraju! Sad ću napišem pismo Studiju B da ih rednem, pa da ih prozovu u Beograde dobro jutro, dobar dan ili šta već.
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  3. #3

    11 Odgovor: Priče iz života..

    ja u marketu, guzva, ali eto, pristojno dijete, pa cekam u redu, niti se guram, niti gundjam, nego lametiram i cekam svoj red. kad odjednom, neki lik, mrtav pijan, sve bazdi kao iz bureta i ufura se prije mene. e tu ja puknem, krenem da se svadjam, a on meni: trebao je muz da te dobro izje.e, pa ne bi bila toliko nervozna. e tu se ja nadrnadam, jer eto, ocigledno se ne isplati biti dobro djete, i ja njemu krenem da vracam: a da je tebi sinoc zena dala, ne bi ti danas bio mrtvav pijan, garant loces, prdis i podrigujes u krevetu pa te zena sutnula, pa sada utapas tugu u alkoholu. garant si i impotentan od te pivcuge. naravno da je pola marketa blejalo u nas, u svom to metezu se par baba uvalilo opet meni preko reda, ja sam bila zelena tri dana, jos sam se nacekala u redu, i danas lamentiram nad svojom sudbinom, jer jos ne kontam da li treba biti fin, ili tako vracati istom mjerom, ali nesto razmisljam, ako je vec bio bezobrazan, i ako mi se vec uvalio preko reda, onda bar i da ja malo odlajem, neko da budem mutavi krelac.
    nattydread is coming to dinner

  4. #4

    Odgovor: Priče iz života..

    Videh danas ženu kako zavaljuje šlajmaru na trotoar. Nije bila neka gospođa, al' nije ni izgledala kao neko od koga bi se to moglo očekivati. Blago sam se zabezeknula.

    U gradskom autobusu majstor rukom napisao i okačio kod prvih vrata "Hvala što ne pušite"

    U istom tom autobusu neka lujka držala govor u trajanju od 4 autobuske stanice. Ja vidim svi se smeju pa iskopam slušalice iz ušesa, kad imam šta da čujem. Ori se ceo autobus kako ona neće da radi na selu, kako nije seljanka, dosta joj je bre više svega i šta oće više ti Turci (!!??? ), e tu sam već vratila sluške in da iarz
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  5. #5

    Odgovor: Priče iz života..

    idem ja danas iz cvecare (jucer sam odnjela cvecku da mi je presade, nesto mi klonula) i idem tako ulicom i pitam se sto me ljudi tako bledo gledaju..
    i prolazi neki tip i kaze 'marihunaaaa bejbiiii' ... a ja a onda skuzim i opalim u smeh.. posto ta moja biljka izgleda 'vako







    Poruku je izmenio SQUAW, 01.06.2006 u 01:49

  6. #6

    Odgovor: Priče iz života..

    eee udavih se od smeha malopre na chasu.. znaci dolazimo na prvi letnji cas.. i prvo neka zbrka ispred ucionce.. stoje devojka i momak sa sve nekim kutijama.. kutije vece od njih dvoje.. neki chas je bio otkazan za ceo semestar, pa jel nas, nije nas.. na kraju ipak nije bio

    elem, ulazimo ja i jos jedna devojka i taman nailazi profesor.. a vec smo kasnili.. i ja komentarishem 'a uu bre, sto nas je mnogo'.. profan ono kao, ma da, bice ovo kao mali razred.. ja rek'o dobro brate, small klass je u redu, al' bas 'voliko mali.. dzizssss...
    i tako sedimo, i ulaze ona devojaka i momak s pocetka price s tim kutijama i neki treci tip... kao oni nose knjige za taj cas.. i bla bla.. poceo nesto profesor da prica kakav ce bude chas.. i odjednom kaoo 'oo gleee'.. mi se svi okrenemo.. kad ono mish sav izgubljen trchkara onako izmedju stolica ova devojka skocila bre na stolicu i pocela da vrishti.. a ja se davim od smeha.. i kroz smeh kazem.. 'pa jebote, mali jee mishonja.. imam ja jednog takvog u kuci'.. a ovi ostali u jos veci smeh.. kaze profesor: 'how does one continue talking after this'..
    eto prvi dan je poceo

    ali mishonja je bio zeshci

  7. #7

    Odgovor: Priče iz života..

    E pogledajte koliko je sati Malopre se moje dete koje je išlo pre podne u školu vratilo kući. Ja već par sati kao leptir izađem napolje da ga tražim, razbijem se u strelce pa krenem na tri strane odjednom jebote nema ga nigde... pa se vratim kući pa se kao pravim da se ništa ne dešava, kuliram, pa visim na kompu, pa opet izađem i prođem sve tajne prolaze, parkove, i ostalo... nema ga nigde A odlično ga poznajem... kao da sam ga rodila znam da se negde nabio i zaboravio da ima kuću (na koga li je? ) i samo ga čekam da se pojavi...

    Ulazi čovek, stao na vrata sav crven&zadihan&blatnjav i napravi prvo ovu facu: a onda ja napravim ovu: a onda opet on: a onda ja: ... i pitam "Oooo otkud ti? Ti beše živiš ovde?" On klima

    Elem, čovek kaže, ma video sam te ja, bio sam na drvetu al' nisam smeo da siđem (valjda je i ostala ekipa bila po okolnom žbunju&drveću). Ja pitam što se ne javiš bre, šapatom, da ne odaš položaj, i odakle ti ideja bre da ne dođeš kući posle škole!!!?? Kaže - ponela me igra

    Jaoooooo počelo je počelooooooo

    Zovem ćaleta da mu ispričam... kaže nešto mu taj scenario poznat i šta da mu radim... kao popričali smo, neće više... (ako je i malo na mene, očekujem da to uradi još najmanje 13426 puta, a ako je na poglavicu, bar duplo više puta), eno ga, kaznila sam ga kaooo i smorila opako, dala mu da prebira pirinač... već kuka kako 'oće napolje, al' ne možeeee danas bato, sve kredite si spuc'o
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  8. #8

    Odgovor: Priče iz života..

    Dakle, kako se nastavio ovaj dan koji se još nije završio...

    Opšta havarija danas, spremam se i dogovaram za koncert a deteta mi nema kući, opuštencija ( ), i dogovorim se ja sa mojim orlijom (sa kojim inače uvek imam neke epizode kad god izađemo ) da se nađemo kod Meka na Slaviji, krećem od kuće, kreće kiša, a koncert na otvorenom prelazim pešački i na dva metra od njega (vidim on stoji okrenut mi leđima), ugledam mog druga taksistu kako se sprema da me pregazi i legnem mu na haubu i krenem da lupam po istoj, samo da ga pozdravim, otvorim vrata - on kaže upadaj, bacam te kući, ja reko' ma idem bre na koncert, čeka me drug i pokažem na dva metra od mene, kaže - ma ajd' upadaj baciću vas ja na koncert! Ja uđem u kola, obrnemo krug da pokupimo druga, a u saobraćaju gužvaaaa neviđena i ja se zalepila na šoferku da mašem ne bi li me ovaj video, zaustavljamo se, a on mi sa ulice viče da izađem iz kola mrtav ozbiljan i pokazuje rukom da izađem dok priča telefonom... ja reko' šta je sad kažem - upadaj bre! On opet maše da izađem ja reko' istripov'o se nešto za kintu, kažem - ma ovo mi je bre drug, upadaj... Sad već vidim da je popizdeo do jaja i ulazi u kola i kaže ne idemo na koncert ( )!!!! Ja kažem kako ne idemo, tamo smo pošli!!??? Kaže, uradili me u busu uzeli su mi novčanik, a karte su mu u novčaniku Ja zinem za trenutak sa prednjeg sedišta, sedimo u kolima na sred Slavije, trube nam svi i polako nastaje haos, mislim se jebote koliko li se on nervirao ovih 10 minuta, jebeš koncert, i još uvek ne verujem da neću ići, al' stisnem zube i nasmejem se kao da to nije ništa i kažem, ajd' vodim te negde na kafu! Ova dvojica ne mogu da veruju šta pričam. Kaže aj' vozi u Penezića u muriju bar da prijavi dokumenta i kartice da ga neko ne ojadi još više. Krećemo ka štajgi, on potonuo načisto, kaže nervozannn jeee, ne veruje kakvo sranje, bar da su mu karte bile u džepu ja isto ne znam šta više da kažem a da ih ne zapanjim, zaključim da je najbolje da ćutim, i tako ćutimo (inače cela priča se dešava mnogo brzo, samo ja pričam sporo, sve se dešava u 15 minuta!!!) i vozimo se na dole i njemu zvoni mobilni. Pita ga neko jel' ste vi taj i taj, ja kad sam čula njega da odgovara - da ja sam, sačekajte tu molim vas, dolazim za minut u taksiju sam počnem da skačem po sedištu. Ono nervozno lice se pretvorilo u ozareno, kaže dečko - kod Beograđanke našao novčanik bez kinte, ali pun dokumenata i u njemu papirić sa njegovim telefonom (ima napisano svoj telefon, jer ga ne može zapamti sva sreća) i kartama za koncert

    Mi letimo prema poštenom nalazaču, izlazimo iz taksija jer ovaj ne može da nas čeka niti igde da se zaustavi tu, ali da ga zvrcnemo kad okrene auto da nas pokupi i da nas odbaci, jer već kasnimo. Odma' smo provalili lika sa novčanikom, onako neki visoki mladić, dobrica sa malo "lost" facom, ali možda smo ga i mi prepali jer smo trčali prema njemu sa pruženim rukama, ja sa čokoladicom koju sam imala u torbi (za "ako mi se sroka šećer"), kažem nemam ništa drugo da ti dam, evo ti čokoladica, niti imamo vremena da te vodimo na piće negde. Nalazač kaže: Znam kasnite na koncert, o'ma sam zvao, znam da je danas. Izvadim ja i 500 kinti da on sam popije šta 'oće i tu ga ispozdravljamo ko najrođenijeg Pregledamo novčanik, sve je tu, samo fale pare ( a pre toga ih podigao sa bankomata ), al' dobro, imam ja kintu pali dalje važno da smo našli dokumenta i kove. Jao koliko sam se radovala ja se još uvek kezim

    Stižemo na Taš, tamo na gomili svi darkeri ovog grada, i šire... svi u crnini, frizure, šminka... jebeš ga kad nisam mogla da nosim aparat da me ne smore i za to, a fotke bi bile prva liga, svratimo na trafiku da orliji kupim cigarete i Guaranu, meni vodu.. i ubacim onu vodu u torbu, za kasnije. Prolazimo obezbeđenje i pretres, on ulazi sa Guaranom otvorenom u ruci, mene riba odvaja na stranu i trkeljiše po torbi i kaže:

    - Baci tu vodu!
    - Zašto da bacim vodu?
    - Baci vodu, ne može da se unese!
    - A ja mislila za aparate pravite problem, pa ga ostavila kući. Kako da je bacim, puna flaša bre, nisam ni načela.
    - Ne možeš sa flašom unutra.
    - Ej glupo mi da bacim novu vodu, neotvorenu, evo tebi pa popij, ožednećeš sigurno, baš radiš...

    I devojka mi otme onu vodu i zavrljači u kantu

    Orlija stoji pored i umire od smeha sa sve Guaranom, ne veruje šta se dešava.

    Penjemo se na tribine da zauzmemo poziciju i vrtimo se tu, samo što nije počelo... nema predgrupe, otkazali su, odma' kreću Sistersi i sad nam je to više nego jasno, čekamo da počne, meni se navalio neki odvaljeni (mislim da nas je strejtera bilo cirka 10 na koncertu ) koji već diže ruke i đuska a muzike nema, kad... na binu izlazi čovek, staje za mikrofon i kreće priču:

    - Desila se saobraćajna nesreća, tako da moram da vam saopštim...

    orlija i ja se pogledasmo jebote izginuli Sistersi šta se bre ovo dešava!!!????

    ... da se koncert u Banja Luci pomera za 21.06, za vas koji ste mislili da idete i tamo, kamion sa opremom benda je nastradao. A sad, uživajte u koncertu!!!!



    Andrew Eldritch je izašao u hokejaškom dresu i ja gromoglasno pozdravih taj izlazak iz nekog mog tripa.... a, ostatak priče na nekom drugom forumu uz one slike sa telefona ( )... za ovde je dosta

    What a day!!!!
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  9. #9

    Odgovor: Priče iz života..

    Zanimljivo je kako se neki ljudi izuzetno teeshko bude!
    Nekoga morate dozivati pola sata, nekoga shamarati ili polivati ladnom vodom..
    . Ali se i mumije iz Egipta brze i lakshe bude nego SQUAW!!.

    Nakon nte sms poruke i xtog poziva telefonom, ona je skochila iz svog krevetica i u skochila u mokasine, kao da to nije nishta, kao vjeseli vjertric koji charlija prerijom.. Pri tom je lupila glavom o luster zakachila kolenom stranicu od kreveta, pocepala dzep na pidzami o kvaku .. i krjenula se spremati na put!



    GLAVA PRVA -PUT U (O)BECHANI GRADICH
    (iliti kako sam putovao sa indijancima)

    Dramatizacija puteshestvija. (Svaka slichnost sa stvarnim dogadjajima je sluchajna, a svaka razlichitost namerna)


    Do B. se nepogreshivo stize nakon shto stignete do Nichega. Nakon shto vas saputnici dobro izgaze svojim simpatichnim mokasinama, ridzovani izshtikliraju bele pantalone hemijskom ..a saputnica overi glavom plafon.

    Nishta je jedno veliko nishta koje okruzuje b. i razdvaja ga od drugih.. ovaj .. gradova.. Zanimljiv je taj nishta. Ako nekoga pitate da li smo stigli do Nishta, tj nichega .. on ce vam najverovatnije odgovoriti - "zavisi odakle ste krenuli", shto nam govori da su svi stanovnici Nichega i B. veliki filozofi ali i da mnogo toga kriju jer malo prichaju kada ih pitate iznenadjujuca pitanja.

    Posle nichega, siguran znak da dolazite do B. je ribnjak iskljuchivo sa desne strane, koji se prostire u nedogled sa leve strane! Ne mozete da promashite! Neka vas ne zavaraju ribnjaci koji su sa obe strane puta jer bi ste mogli stici i do Ko zna gde, shto je vec previshe daleko od Nicheg.

    Na glavnoj stanici u B., dochekace vas simpatichna osoba u upadljivo zelenoj haljinici. Ako ste ishta u zivotu promashili, ovo nemozzete. U ostalom ona vas cheka na glavnoj stanici, koja se od ostalih razlikuje po svojoj glavnosti. A to je idealno mesto da veseli indijanac lupi glavom o onu policu za prtljag pri plafonu busa.

    Izlazak napolje u stilu lastinog repa I Iznenadjenj ce je uspelo. Dotichna slavljenica u haljetku nije ochekivala ovako brojnu posetu. Ispalo je bash kako smo se nadali



    GLAVA DRUGA (poshto smo prvu skenjali u busu)
    Spremanje zamke za Zecheve

    Zechevi se love na javnim mestima. Shto javnije to bolje. Najbolje je kad ne slute da ste tu, naravno. Iako su zecovi vrlo oprezna i osetljiva vrsta. Mogu vas prepoznati i po boji notkiju ako ste zzensko, a narochito ako ste odredjeno zzensko.

    Da bi ste ih ulovili i da bi iznenadjenj bilo potpuno morate se maskirati i utopiti u okolinu. Najcheshce se krecu oko kladionica, tako da su to i najbolja mesta za lov. Ako je kladionica i kafic, eto prilike da ih mozda safatate ushljemane.....

    -Hints, tips and trics br.1:
    - da bi ste se uklopili u kladionicu potrebno je nekoliko stvari:

    - Da ste dovboljno nenormalni
    - Jedne novine sa rezultatima utakmica
    - Jedne makaze (mozz i one za notke)
    - Jedna ljubezna kelnerica
    - I, naravno, jatak

    Zamka se postavlja tako shto se od novina napravi prigodna maska i sjedne se u prigodan zaklon pazeci da se bude neupadljiv. Ako su novine sportske smajlija nacrtajte na stranama sa rezultatima i niko vas nece provaliti u kladionici.


    JAtak za to vreme primamljuje Zecheve na za to unapred dogovoreno mesto.

    Sedite mirno jedno petnaes minuta chekajuci da Zecovi neshto posumnjaju. Zelenite dok ljubazna kelnerica ne dodje da joj kazete shta treba da uradi i kad neizvesnost dosegne vrhunac i kelnerica odglumi svoj deo iskochite iz zaklona!!!

    Iznenadjenje ce biti .. delimichno!!!!!!

    Zatim provedite lep i prijatan dan u kaficu u B., obelezzavajuci nashoj omiljenoj Meggijani rodjus Videcete lep gradic, lepe underaged cice na rolerima, mir i tishinu u restoranima na periferiji, dobru klopu i neverovatno ljubazne kelnere, a dokoni se mogu zabavljati procenjujuci tko je od prolaznika tkoje nacionalnosti (!)

    Shto se putovanja kuci tiche, ne oslanjajte se na informacije dobijene od lokalnog stanovnishtva. Oni jako vole goste i moze biti da ce informacije biti pogreshne te cete se nepredvidjeno naci u situaciji da produzite boravak za noc ako ne i duzze.

    Brzi Zec u brzom Reshou, moze vas izvuci iz situacije, jer ce vas brzinom worpa odbaciti do Bg-a . Ali to je vec za SF priche. Ljubitelji buba mrze njegovu shofershajbnu )

    Al da je laf laf je

  10. #10

    Odgovor: Priče iz života..

    Danas ja na autobuskoj u NS-u... kako prilazim, vidim coveka koji ide za jednom zenom i nesto joj govori... nesto u fazonu "Evo ti sad ovo"... zena se u jednom momentu okrece i kaze: "Ma, mars, bre, razbio si mi to..." , šizi, mlati rukama... i u jednom momentu on se samo zaleteo prema njoj, povuk'o šlajmaru ko zna odakle i fljaaas! 'Ladno je pljunuo zenu po sred face i jos joj ispsovao pola familije Mislim da mi se u tom trenutku zeludac blago prevrnuo i malo mi je falilo da do'vatim nesto i da zaukam na njega

    Ne mogu jos uvek da prestanem da razmisljam o tome...
    Gather ye rosebuds while ye may...

  11. #11

    Odgovor: Priče iz života..

    vec je svima vjerujem puna glava mog odmora u Kanadi (koji se btw nastavlja ovaj vikend, samo na drugoj obali ) al' koji sam docek ima pa to ti je
    ... i tako dolazimo mi kuci kod sestre. Ono standard cmakanje, vadjenje poklona i sl. Sjedamo mi za vec odavno postavljenu trpezu da nadoknadimo iscrpljenost od puta kad ono kucanje na vratima. Mi svi , jebote ponoc a sad neko kuca. No sestra se odma zlu dosjetila, veli opet nesto gori u zgradi sigurno. Lati mob, nabije papucice i istrci da vidi sta je. Mi naravno ne mrdamo od stola. Kad nakon 5 minuta alarmi... zvrcalo je ko blesavo na sve strane u zgradi. Ljudi izlaze, panice a mi sreca u prizemlju pa u slucaju da dodje do nedaj Boze lako bismo iskocili. Mislim jel da ponesem ovu slanu tortu il ne ako krenemo da bjezimo
    Okupirali nas vatrogasci, murija, hitna pomoc... haos zivi. I tako traje uzbuna nekih dobrih pola sata i svo to vreme drnda alarm tik iznad nasih vrata ko blesav, da popizdis. U medjuvremenu smo dobli obavjestenje da nije opasno. Liku se zapalila kola u garazi, al sreca pa je na poslednjem nivou i nema sanse da ugrozi zgradu. Zavrsi se sva pompeja i mi nastavimo casku do nekih 3 sata ujutru. Odgegam se nekako do kreveta vec napola sklopljenih ociju. Nisam ni zaspao cestito opet poce nesto da dreci.
    Reko jebote sanjam onaj alarm koliko je zvrcio sinoc. Tek upada mama u sobu sva izbezumljena i vice kako opet nesto gori. Ja , ubacim se u neki sorcic, reko da vidim mozda je sad nesto ozbiljnije. Sestra baulja po stanu trazi kljuceve od garaza, stanova, ostava ma cega sve ne... napola izludjena kako su je odjednom probudili. Ponovo ljudi kutljaju iz zgrade, stizu vatrogasci, haos br 2. I traje to tako nekih 15ak minuta da bi ustanovili da je neko iz zeze povukao rucicu od alarma. Tek cujes neku babu kao ma opet onaj ludi komsija iz 308 ide rano na posao pa ljubomoran na ostale jer spavaju
    Znaci docek bio lud totales, blesava uvertira za jos blesaviji odmor
    You're not your job. You're not how much money you have in the bank. You're not the car you drive. You're not your fucking khakis. You're the all-singing, all-dancing crap of the world.

  12. #12

    Odgovor: Priče iz života..

    juce krenem do grada da se nadjem s drugaricama.. kao da odemo do bioskopa i prozujimo malo.. izlazim iz kuce ono kishica pada.. udjem u podzemnu, i nakon 15 minuta izlazim, a ono prolom oblaka.. znaci grmi, sjeva, pljushti ko iz kabla.. kaze meni lepo keva "uzmi kishobran, bice pljusak".. a ja i kisobrani dva razlicita pojma, ali kao zgrabim onaj najmanji na sklapanje cisto da keva bude mirna.. i sad sta cu, znam da mi na onom pljusku taj kisobran nece puno pomoci.. sto i nije, jer je kisa pljustala na sve strane, bila sam mokra do koze.. stanem ispod nekog krovica i cekam njih da dodju.. pri zatvarnju kisobrana se i porezem na njega palim cigaretu i zovem muza da ga cujem i da mu kazem divnu vest a on se ne javlja .. film treba da pocne za 1o minuta, ovih jos nema.. u tom trenu krdo vatrogasnih kola parkira malo dalje od mene.. a ja se pitam koji q gori kad je napolju prolom oblaka nije mi jasno, odem ispred bioskopa, guzva za popizdit.. stojim na onoj kisi, ispod onog jadnog kisobrana kad evo ti stizu ove moje, mokre do koze i udjemo unutra, kad ono sve karte rasprodane sta cemo sad, mrzi nas da zujimo po kisi.. kao ajde da pricekamo, da kisa malo prestane.. i stojimo ispred, kad nam prilazi neki decko i pita nas da li smo registrovani demokrati.. meni vec pun q njih i njihovog registrovanja za demokrate.. to je vec 1o. koji me cimnuo u zadnja dva dana ova moja drugarica kao ne zanima nas.. a ja ni 5 ni 6 nego -- nisam registrovani demokrata covece, ja sam ti komunista! decko me bledo gleda ne zna sta da mi kaze.. ne zna dal se sprdam ili sta.. uhavtila se ova drugarica u shemu pa kaze -- ma ona ti je antiamerikan! tip jos vise ja rek'o -- ma da, nisam ja odavde, a uostalom nije ti pametno da pricas samnom, i am on the Black List!! i gledam ga mrtva ozbljna.. tip se dao u maglu u roku keks

  13. #13

    Odgovor: Priče iz života..

    vozim se malo pre u kolima gradom i prolazim pored zgrade UN/a..
    kad se taman potrefilo da pocne sledeca stvar od LET3/a:

    Beograde, Beograde, Beograde, Beograde,
    Na uscu dviju rijeka ispod Avale
    Beograde, Beograde ti ljubav svoju nesebično daruješ
    Beograde, (Beograde), Beograde, (Beograde), tvoj zagrljaj i ljubav žele svi
    Beograde, Beograde svi vole tvoje razpjevane ulice
    Beograde, Beograde sa nama i u nama živiš ti...
    Sa nama i u nama živiš ti...
    Sa nama i u nama živiš...


    sa otvorenim prozorom sam odvrnula pesmu do kraja,
    pevala iz svega glasa
    u prolazu im rekla "kech dis gajzz" i kroz prozor pokazala




    sta znam, doslo mi trenutak inspiracije


    ni 3oo metara nakon toga policijska kola.. sa sve sirenom i onim svetlima.. vec sam se vidjela u cuzi
    ali izgleda da ipak nisu mene ganjali
    moomoo meee jooouu

  14. #14

    Odgovor: Priče iz života..

    ... i krenem ja tako danas da pokupim Irenu da idemo da bodrimo nasu Jecu kad ono autoput ... mali milion kojekakvih kotrljajucih cuda se zaglavilo i ni da makne... sta sad rekoh... krenem put Diksija da zaobidjem guzvu a tamo semafor na semaforu... izvlace se iz svake moguce ulice, guzva veca no autoputu... o reko majko rodjena nema nama da gledamo Jecu danas... al Irena mi je svo vrijeme davala moralnu podrsku da se nebih vrnuo u toplinu kreveta
    izvucem se nekako iz sracavog Kentakija predjem na njihovu ohajacku stranu a tamo vec se lakse dise... moze i stoja da se razvuce... u medjuvremenu pokupim na radiju da je 71ca zatvorena ... pokupim drustvo i u nadi da je put rasciscen krecemo smjelo u avanturu... kad tamo cvrc, bas kod onog 8mog izlaza zagusilo brate, ne micu... preusmjere nas na neki put, na kom smo sreca pre par mjeseci se malcice izgubili pa nam sad nije bio stran i pravac 75ca... no da smo samo mi krenuli tom zaobilaznicom pa ajd i stici nekako... vec sva ona rulja od kola za nama... mic po mic dovucemo se do drugog autoputa.... jedva, jer nas ciko iz krogera nije htio da pusti da se ubacimo ispred nejga ... vise tamo ne kupujemo, nekulturni jedni
    ubacimo se na cik-cak kroz one slepercice na zeljeni put i ozezi put Masona... a ono vec 11 sati... no opet stigosmo nekako, jest da smo malcice kasnili al bili smo tu kad je Jeca trebala moralnu podrsku
    You're not your job. You're not how much money you have in the bank. You're not the car you drive. You're not your fucking khakis. You're the all-singing, all-dancing crap of the world.

  15. #15

    Odgovor: Priče iz života..

    Ima jedna radnja kod mene u komšiluku. U njoj ima jedna prodavačica. Ima i muža. Neće da zaposle nikog, mnogo im da daju još jednu platu. Nego, tako, muž nabavlja, a ona radi. Prodaju i robu na meru i hemiju i voće i povrće i delikates... sve ima, samo im fali par (ih da je par) kvadrata... kad uđeš, a sve se ruši na tebe. I uvek red. I svi gunđaju kako bi im trebao još jedan radnik, kako su skuplji nego "onaj gore", tamo su krastavci ovoliko, a ovde ovoliko, pa živa sramota, otimaju od naroda... a svi stoje u redu i dalje... Zapravo, kad god uđeš o'ma si u redu, ja ne znam da l' sam ušla ikad a da sam bila prva... a ona sama... pa na sve strane... na mašinu za delikates, pa sa onom lopaticom trpa u kese, pa se penje na gajbe ako neko hoće nešto sa plafona, pa još i kuca na kasi i pakuje, i kredite za telefon ukucava po potrebi... ma sve... i sluša kako ljudi gunđaju, a i dalje ne menjaju lokal...

    Elem, ušla ja malopre da kupim breskve... iiiiiiiii stanem u taj red i čekam, čekaaaammmmm, čeeekammm, pročitala sam sve teglice usput... otkrila da im je na nes kafi istekao rok... i taman kad sam htela da dignem nogu na gajbicu sa crnim lukom u nameri da počnem da kampujem tu...provalim da je ispred mene još samo jedna žena koja kreće da vadi OVOLIKI spisak za tortu... Dajte mi 12 gr ovoga, 17 gr onoga a ova meri sa pincetom, jebote nikad kraja ja stojim sa mojim breskvama... i ne bih se ja oglasila da nije postojao i drugi spisak ( za komšinicu, pa je ponela komšinicin novčanik, pa da im ova obavezno naplati posebno, jer njima nešto ne ide da se raskusuraju same)... i sačekam da završi, prodavačica pita u znoju lica svog "I to je sve?" žena zine da kaže da jeste uz klimanje glavom, al' se odnekud začuje i jedan indijanski glasić... "Ne, nije sve... molim vas i sanke za batu!"

    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


Strana 1 od 7 123 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Zalaganje života
    Autor zosim u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 20.11.2011, 23:40
  2. Religija/stil života
    Autor psssst u forumu Religija
    Odgovora: 65
    Poslednja poruka: 27.10.2010, 06:02
  3. Nar, ili jedna stranica života
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 26.11.2009, 17:46
  4. 2 trenutka jednog,istog života
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 26.11.2009, 03:10
  5. Ima li života nakon razočarenja?
    Autor ser_gogsy u forumu Filozofija
    Odgovora: 72
    Poslednja poruka: 01.09.2009, 15:44

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •