Dajem otkaz ! - Strana 2
Strana 2 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 48
  1. #16

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Ne smem, a rado bih, nekad je bilo lepo raditi, ali sada, previse zle krvi zbog izbora sudija, volela bih da mogu da pobegnem od toga.
    "Ljepota nije u licu; ljepota je svjetlost u srcu."

  2. #17

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Citat Najgora kaže: Pogledaj poruku
    Upravo sam ga napisala.

    Ja da pijem bendžamine zbog nečijih frustracija...NEĆU!
    I ja dodjoh do tog stadijuma.
    Zadnjih mesec dana nacisto sam odlepila i nisam izdrzala.
    Ma koliko volela svoj posao, jednostavno pukla sam.
    Kad sam im bacila otkaz na sto ostali su frapirani.
    I ne zele da ga prihvate i ubedjuju me ...

    Meni lakse kao da mi je pala tona tereta sa ledja i duse.
    U zadnje vreme vise psihicki nisam mogla izdrzati i presekla sam sve.

  3. #18

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Citat bellissima kaže: Pogledaj poruku
    I ja dodjoh do tog stadijuma.
    Zadnjih mesec dana nacisto sam odlepila i nisam izdrzala.
    Ma koliko volela svoj posao, jednostavno pukla sam.
    Kad sam im bacila otkaz na sto ostali su frapirani.
    I ne zele da ga prihvate i ubedjuju me ...

    Meni lakse kao da mi je pala tona tereta sa ledja i duse.
    U zadnje vreme vise psihicki nisam mogla izdrzati i presekla sam sve.
    I neka si! Ja sam uvek za to da se menja ono sto nam nanosi zlo...Stres je zlo!
    Za godinu dana promenila sam 3 posla.....Na prva dva sam izdrzala po pet meseci...Ne dozvoljavam da mi neki idioti citave dane upropascavaju...Ljudi moji, ja ni na sta drugo nisam mislila osim na posao...i kako ce sutra biti i hocu li opet biti izlozena stresovima...??? ..ma uzas..Prosto nisam zbog cerke dozvolila da mi posao bude najveca preokupacija i briga i da me ona takvu gleda....I nadjoh posao koji mi apsolutno odgovara...srecna sam...nemam stresova (mozda nekih sitnih sekiracija, ali i to retko)... i drago mi je sto sam sa prva dva otisla...!!
    Ne valja - menjaj! Nista nije savrseno, ali....necu da zivim po principu "Bolje poznato zlo, nego nepoznato dobro"

  4. #19

    Odgovor: Dajem otkaz !

    dobra idejakud se nisam ranije setio...?
    worst day of fishing is better than excellent day at work

  5. #20

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Citat makilli kaže: Pogledaj poruku
    Koliko je teško ili lako dati otkaz u današnje vreme?

    Lako je dati otkaz ako imamo drugi posao koji nas čeka.


    Ja sam bar tako radila. Naravno, kako je kriza, treba dobro pripaziti gdje se ide i što nas tamo čeka, tj. koliko je sigurna nova firma.

    Zadnji put kada sam dala otkaz, osjećala sam se kao djevojčića pred direktorom. Naime, stvarno je bio ok i nagrađivao moj rad ali... Bilo je teško. Bio je toliko suptila da me nije pitao kuda idem (zna kako stvari stoje što se tiče takve znatiželje).

    Sada sam na poziciji kada ljudi meni daju otkaz a ja im ne mogu ništa bolje ponuditi da ih zadržim jer nisam u toj poziciji.

    Nije ugodna stvar ali gledam ovako, ako idu na bolje - neka im je sa srećom.

    Jel' vas ikad posao toliko raspizdio da niste čekali sigurnu luku već ste impulzivno dali otkaz i ostali nezaposleni?
    Prestani razmišljati o svojim granicama..
    Počni otkrivati svoje mogućnosti.

  6. #21

    Odgovor: Dajem otkaz !

    posla ima svuda... samo se treba sagnuti...
    za mene je najgore kada ti ubijaju kreativnost...

    joj da je drzavnim firmama na samo jedan dan gazda iz privatne... niko se ne bi zadrzao duze od 15min...
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  7. #22

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Citat little fairy kaže: Pogledaj poruku
    Jel' vas ikad posao toliko raspizdio da niste čekali sigurnu luku već ste impulzivno dali otkaz i ostali nezaposleni?
    Naravno.
    Nisam neko ko se lose prilagodjava ali postoje neprihvatljive situacije i neprihvatljivi ljudi, ponekad su neizbezni i ti kratki rezovi.
    Dobro, nikada nije bas po impulsu, cesce ipak pustim da se malo nakupi. Tako da tom nekom sa kim saradnju raskidam mozda moze da izgleda iznebuha.. Ali da je iole bio sposoban da osluskuje oko sebe, ni njemu ne bi bilo iznenadjenje.
    Uostalom, mislim da su prosla vremena tople ususkanosti u drzavnim firmama, odavde pa sve do penzije. Svako malo pa se reformira, transformise i niko vise nije bezbedan u tom smislu.
    Sto rece ovaj ozdoL, nije lako ali posla ima za sve koji mogu i hoceju.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  8. #23

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Jel' vas ikad posao toliko raspizdio da niste čekali sigurnu luku već ste impulzivno dali otkaz i ostali nezaposleni?
    U toj meri nije,nađoh nekakvu luku...za početak,biće mi lakše u svakom smislu a za slične novce,dok ne otvorim svoju soptvenu...luku

    Idem da im ga dam,iz ovih stopa...otkaz razume se
    Poruku je izmenio little fairy, 29.04.2010 u 21:20 Razlog: ispravljen citat

  9. #24

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Pre desetak dana sam tražila da potpišem sporazumni raskid i da prekinem svakodnevnu agoniju odlaskom na posao. A uzrok ovoga je bilo uverenje moje glavne da se, kao samohrana majka, bojim za svoj posao. A ko se, u ovo ludo doba, ne boji? Naravno da su me svakodnevne ucene naterale da "skupim petlju" i dam otkaz. Ona je bila je više nego iznenadjena, ja sam dobila dobila bitku i ...idemo dalje.

  10. #25

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Sada sam se sjetila svoje kolegice..

    Moja trenutna firma ima poslovnice diljem Hrvatske. U Zagrebu, u sklopu poslovnice, nalazi se i uprava. Dovoljno sam kompetentna da kažem kako je grozno raditi u poslovnici gdje su ti svi velikani za vratom. Ne uviđam to samo ja već i ostale podružnice. Uglavnom, kolegica je trebala biti preseljena iz svoje poslovnice u moju i ona je radije dala otkaz negoli došla radit k nama. Iskreno, u ovom momentu ja ne bih imala muda za tako nešto radi situacije u državi ali njoj svaka čast na ludosti jer je jasno pokazala koliko cijeni do sebe.
    Prestani razmišljati o svojim granicama..
    Počni otkrivati svoje mogućnosti.

  11. #26

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Danas sam ponudio ostavku, ali nije bila prihvacena.
    Naime, vec jedno dve godine razmisljam o tome. Danas smo imali neki interni sastanak i jednostavno mi je prelilo. Ustao sam, rekao "ja ne mogu vise", i izasao napolje. Nije mi bilo svejedno. S jedne strane imam porodicu koja zivi od tog mog posla. S druge strane opet imam porodicu kojoj trebam zdrav, a ne da se razbolim od tog istog posla.

    Elem posle sat vremena setnje po gradu vracam se i nadredjena me zove u kancelariju da me pita sta me muci, itd i kaze mi kako nije znala da sam toliko sagoreo od preopterecenja poslom, itd (znala je samo je testirala granice). I tako ja ipak na kraju ostanem. Inace dok sam se setao cuo sam se sa mojom dragom da joj saopstim novosti i predlozila mi je da nikako ne dajem otkaz nego da u krajnjem slucaju, ako nemam drugog izbora, ne radim nista nego u radno vrreme citam knjigu ili nesto slicno i da sacekam da mi daju otkaz.

    Pored svega sto se danas na kraju desilo, ja i dalje zelim da odem odavde, jer mi je ovaj posao zaista odavno postao maltretiranje.

    Jedini je problem sto nemam gde da odem. S obzirom na to da sve vise imam izbor na relaciji "ovaj posao ili zdravlje", sve mi je bliza i ideja da odem nigde pa da posle mislim o tome sta cu dalje. Na kraju krajeva, to sam danas i pokusao, ali bezuspesno.

  12. #27

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Odluku sam donijela još otkako sam se zaposlila u pređašnjoj 'firmi', samo sam produžavala agoniju u nadi da će ispoštovati ono što je rekla -obećavala na početku...Drugačije ga ne bih obitavala tamo, sem kao mušterija.
    Kad sam viđela da se njena i moja planiranja prećutno ne poklapaju, sačekala sam da prođe frka oko Novogodišnjih praznika i poslije skoro godinu dana svjesno rizikovala - batalila posao, koji nijesam podnosila, posebno u posljednje vrijeme. Ako išta ne trpim i ne dozvoljavam to su vrijeđanja inteligencije i (pokušaji) ponižavanja od strane raznoraznih isfrustriranih gospođica i gospođa (ne samo mene, nego svih mojih koleginica)...
    Bilo mi je teško, jer sam stvarno s gazdaricom i koleginicama imala odličan odnos, njoj isto, ali je svjesna bila da je taj dan morao doći.
    Ispraćena sam uz prelijep buket, posvetu i rečenicu koja dovoljno govori:
    - Ovđe možeš vazda da se vratiš, kad god i što ti god treba, slobodno se obrati...

    Lijepo, godi, ali nemam namjeru..bar ne na 'zaduženju' na kojem sam do tad bila...
    Najbitnije je da se ne kajem, ovaj koji trenutno radim je potpuno neizvjestan, al za ono vrijeme koliko radim dobro plaćen (15 šljakam, 15 odmaram), al nijesam se puno zabrinula...nemam kad...
    'Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.' - čika Dušan Radović

  13. #28

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Mene u okviru ove teme zanima pre svega koja je to tacka kada ces da odlucis da stvarno treba da ustanes od stola i da odes kuci. Covek uvek moze da bude nezadovoljan svojim poslom jer nista nije idealno.
    Ali koja je to tacka kada "nije idealno, nije posao mojih snova, nervira me sef, klijenti, kolege..." prelazi u "ne mogu vise da izdrzim, ili ovaj posao ili ja, itd", tj. kada je zaista vrag odneo salu i kada zarad ocuvanja sopstvenog zdravlja treba da se pokupis i odes kuci, uprkos tome sto ce to imati veoma lose posledice po tvoju egzistenciju.
    Zanima me i dokle vredi pomerati tu tacku, tj i dalje ostajati na poslu koji te ubija (zbog loseg sefa, lose firme,...). Ova je tema ipak zapoceta u vremenima kada je daleko lakse bilo naci drugi posao nego sto je to danas. S druge strane mi smo i dalje samo ljudi i imamo granice trpljenja koje nisu unedogled rastegljive.

    Dakle koja je to tacka kad ce neko da kaze sebi: "nema tih para koje ovo mogu da plate"

    By the way, i danas sam ceo dan na poslu imao "prevrnutu dzigericu" i s te strane mi je zao sto moja jucerasnja ostavka nije bila uspesna. S druge strane sam ipak srecan sto sam i dalje na platnom spisku, ali stvarno ne znam dokle cu jos moci da izdrzim.

  14. #29

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Bilo je situacija kada mi je pritisak bio prejak, kada sam kao Babo Atif kretala samo po cigare (a drugi da broje Bajrame) sa namerom da se nikad ne vratim. Stanem, oduvam i pomislim na račun za struju i malo se preispitam.
    Nije mi ovde dobro? Šta mi se bolje nudi? To što se nudi da li je bolje? Po čemu je bolje? Ne nudi mi se? Tražim li?

    Shvatila sam da mi ne trebaju kamioni i avioni. Ali, bez obzira na teret koji osećam, potreban mi je minimum da platim račune, da zapušim promaju u frižideru i obezbedim zdravstveno.
    Dok taj minimum ne obezbedim na nekom drugom mestu, šef mi je podnošljiv (jer me bolji šef neće ili ga ja nisam ni tražila), firma mi je podnošljiva (jer me druga neće ili je ja nisam ni tražila, niti sam spremna da stvaram svoju) i ne dozvoljavam sebi tačke pucanja do otkaza. Tačnije, počnem drugačije da cenim i taj gorak hleb što imam jer samo njime trenutno mogu da utolim glad.
    Već kad čovek ima izbor, kad mu se na dva mesta nudi taj minimum (ili više od toga) može da premerava svako "za" i "protiv", da puca, menja i rizikuje da će napraviti doneti pogrešnu odluku.

    Ne verujem u mahanje otkazom u prazno.
    Kada sam izgovarala da odlazim, činila sam nakon dobrog promišljanja, vaganja, svesna rizika, sigurna u svoju odluku, bez šanse da me neko pokoleba. Svaki ugovor se da raskinuti, pa i ugovor o radu. Sporazumno ili jednostrano. Mada, lepše je sporazumno. Ljudskije.
    Poruku je izmenio Mish, 10.05.2013 u 00:34
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  15. #30

    Odgovor: Dajem otkaz !

    Apsolutno se slazem sa Vama Mish da je sa finansijske tacke gledista jezivo ostati bez posla. I mene taj izbor uzava. Ali, da li treba po svaku cenu ostajati na poslu koji Vas unistava. Prepune su knjige posledica ostajanja na takvom poslu. Da li cu mozda biti korisniji ako se slogiram, dobijem cir, itd.?
    Npr. veceras sam kao vozac, zbog rasejanosti izazvane dugogodisnjim zlostavljanjem na radu, u poslednjem trenutku primetio pesake kako prelaze preko pesackog. Da ih nisam primetio, da li bi onda i dalje bilo dobro sto sam ostao na ovom poslu? Da li bi u tom slucaju i dalje bilo bitno placanje racuna?

    Moj slucaj nije tipa "ovaj posao me ne ispunjava i nije mi izazovan" (imao sam i takve poslove pa sam ih radio i nije mi padalo na pamet da dajem otkaz) ili "dvaput mesecno me iznervira sef, klijent, kolega..."

    Jednostavno, horoskop mi je poslednjih godina takav da radim u jednoj bolesnoj sredini gde sam izlozen konstantnom mobingu (mozemo i o detaljima ako Vas zanima) i postaje mi sve neizdrzljivije (inace to je sredina gde neko uvek mora da bude mobiran i vec ima par kandidata da budu mobirani kada ja konacno odem). Verujem da bih se kako tako snasao kad bih ostao bez ovog posla. Moj je problem sto dokle god idem na ovaj posao ne mogu da razmisljam o alternativama, jer sam vec u podne kao pretucen, a kamoli kad dodjem kuci. Mislim da mi je jedino resenje da sebi prvo skinem teret sa glave, udahnem duboko, a onda pogledam koje mi se druge mogucnosti nude.

    Kao sto sam vec prethodno napisao, zanima me misljenje ostalih clanova foruma koja je to tacka kada treba reci "ili ja, ili ovaj posao"

Strana 2 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •