Koliko vremena posvećujete svojoj deci?

[makilli]

Koliko svog slobodnog vremena posvećujete svojoj deci?

Da li je to kvalitetno provedeno vreme ili možda...?

Mislite li da im posvećujete dovoljno pažnje?

[sonja_ns.]

Ja imam slobodnog vremena,jer ne radim i mogu da se posvetim mom detetu.
Ona je sada krenula u predskolsko,tako da smo sada poceli da ucimo Azbuku. Sto se tice paznje,mozda malo i preterujem u tome.

[shacky]

....do sad sam provodila puno vremena sa detetom jer nisam radila medjutim uskoro treba da pocnem da radim pa se malo pribojavam koliko cu vremena imati da posvetim sinu.....
...uvek se trudim da vreme koje provedem sa njim bude konstruktivno i interesantno bez obzira da li se samo setamo napolju ili se igramo u sobi ili citamo...
....ove jeseni je krenuo u skolicu i jako se promenio u svakom pogledu, od ponasanja do intelekta, i to u pozitivnom pravcu, sto mi je jako drago, jer sam se pribojavala nekih losih navika koje deca "pokupe" u vrticu.....
....on je moja bubica pametnica i uvek ima dobru ideju sta bismo mogli da radimo kada smo zajedno.....

[Goga]

Sto se tice paznje,mozda malo i preterujem u tome.

Često sebe preispitujem - da li preterujem sa pažnjom, brigom... Nisam objektivna , ali smatram da detetu maženja i paženja nikada dosta ...

Mnogo vremena provodimo zajedno, na obostrano zadovoljstvo ... Ne kažem da je svaki zajednički minut kvalitetno utrošen.
Trudim se da kada radim neke najobičnije poslove, tipa kuvanja i sl... opet nekako iskoristimo i recimo '' kuvamo zajedno ''.
Sada smo u fazi '' Šta je to? '' ( često se pitam odakle mu toliko pitanja u malenoj glavi ) Tako da uvek mnogo pričamo, pričamo i pričamo, o svemu.
Slušamo muziku, plešemo, pevamo, bojimo, igramo se, gnjavimo se ... ...
Sada je Kiki u vrtiću - vaspitačica se pita na koga je takva pričalica , jer joj bukvalno sve priča... ... ...
Posvećujem mu vreme i kada sam za računarom ( rat je već počeo , često i on kucka, minira me . Obožava da se dopisuje sa njegovom Najgorom.. ) - tako da i kada sam na netu - ne dangubimo .

[pero_M]

Ja naprosto obozavam decu, a oni valjda to osete pa i oni mene obozavaju. Sa svojim sinom sa provodio bas mnogo, mnogo vremena.

[SNEKY]

mislim da decu treba maziti dok god to dopuštaju,svejedno tako brzo odrastu i onda...nema više
ako postaviš granice između maženja i razmaženosti i držiš se toga,nema brige
isto tako,mnogo,mnogo pričamo,o svemu što ih zanima jer ako im ja ne dam odgovor dobiće ga na drugom mestu,ali možda pogrešan
znači,sve je u priči,razumevanju,a u hodu se učimo i oni i ja svemu što nam nailazi u životu
i...verujte svojoj deci,nepoverenje ih vređa

[maski]

..previshe, izgleda.

....ukazana pazznja, ljubav i poverenje, sada (u jedanaestoj), se vracha kao disrespect... utripov'o je da je kralj milance....doruchak u krevetu nije necija dobra volja no njegovo pravo...red crtacha, red COD4, njegova jedina obaveza... odlazak u prodavnicu & chores - smrtna kazna, koja se izbegava dugotrajnim i elokventnim prepiranjem....

.... pokoja grubost, chushka i oshtra rec u ranim danima sad bi bila zlata vredna...

edit:.... u stvari sve je bilo super dok nije krenula socijalizacija.

krenuo je u jaslice s godinu dana i do polaska u shkolu nije bilo promena (negativnih) u njegovom ponashanju. i dalje je bio "NASH" mali minua... prve dve godine osnovne shkole je i dalje bio "nash".... u trecem i chetvrtom je bio negde izmedJu...a sad u petom je potpuno postao "njihov"... ponasha se k'o ljakse dizelash...

[triViALna]

Koliko svog slobodnog vremena posvećujete svojoj deci?

U sustini sve vreme - slobodno i ne-slobodno.
I kada nisam fizicki prisutna, ja sam kod nje - neprestano.
Ume to da davi - nju i mene - i ponekad se iznerviram zbog toga nevidjeno.

Radim i radila sam takoreci bez prekida - do 9. meseca trudnoce i od 10. nedelje nakon porodjaja. Organizovala sam posao tako da sam mogla da ga radim od kuce - bar 25% onoga sto sam navikla da radim.

Sa godinu i par meseci je krenula u jaslice.
Tu sam pocela manje da radim od kuce, a "vise" da nedostajem fizickim prisustvom. I to se je konstantno povecavalo. Danas balansiram - kao - nekako izmedju fizickog odsustva i fizickog prisustva gde sam psihicki ipak nedostupna. I ne znam bas sigurno sta mi je gore, ili sta je za nju bolje.
S' druge strane imam problem sa tim da je ona prezasuta paznjom - tata, babe, dede, tetke, stricevi - a ona nosi breme jedne jedine. Ne stignu/mo da se izredjaju/mo dok ona glumi prinZeZu.

U svakom slucaju : od 7 dana, 6 dana se budim i lezem sa njom, trkam do kupatila, brisem Nutellu po stolicama, lezim na mrvama, svadjamo se oko out-fit-a&styling-a, nerviram u saobracaju dok jurim jutarnje vreme, telefoniram sa bebcHetom 5X po 3 minuta posle rucka, vodim je na balet&engleski&muzicko, insistiram na tome da vozimo bickl bar 2X nedeljno zajedno (mada je ona na trotinetu), veceramo zajedno i pricamo o tome kakav je kome bio dan (na srpski!), pod obavezno poplavimo kupatilo zbog onih vodenih sprava na sHpricanje sto poklanjaju samo tetke ili stricevi, citamo izabranu nocnu literaturu (po njenom izboru kratku ili dugacku) i nikada ne odlazimo u noc bez "mama, ajd' me malKo mazi" sa sve "slatko sanjaj i divno spavaj". I to se u skoroj buducnosti nece promeniti.

Da li je to kvalitetno provedeno vreme ili možda...?

Meni jeste kvalitetno.
Kada nemas vremena do besvesti, ili previse, nego "reducirano" - nekada cuda postizes. Mozda je i do toga sto sam ja tip koji funkcionise efikasno samo pod vremenskim pritiskom. Mozda i zato sto...sta znam...zato sto sam odrasla u svetu u kom naucis da hvatas vreme za rep. I odbacujes masu "svakodnevnih rutinskih obaveza" poput ciscenja, pranja, kuvanja, kupovine itd. Gomilas, pa ondaK odradjujes na akord..ili ti neko odradi, ili jednostavno zmuris. Ma bRe, postalo mi je skroUz normalno da odem na prezentaciju cega god izguzvane kosulje i serviram im to kao novi modni trend, al' zato sam sa Kalamiti Dzejn odgledala 5 epizoda Jagodice Bobice sa sve (za nju) zivotno bitnim komentarima.

Mislite li da im posvećujete dovoljno pažnje?

Ehhh...kad bi neko umeo da mi kaze koliko je dovoljno i koliko je previse i koliko je malo, mozda bih ondaK znala i da se sortiram po...YU-su, ili ISO-kojigodbroj. Ovako...ostaje mi samo da naslucujem, osluskujem i sumnjam, pa opet naslucujem, pa mislim, gresim i tako u krug.

Vracam se pre neki dan sa seminara nekog...koracam prema kuci i vidim nosic zalepljen za prozor uokviren rucicama koje uzbudjeno masu. E tu mi srce sklizne u stopala i nista mi nije dovoljno brzo. Pa skinem te neke besne dizajMerske cipele mahinalno, fijuknem ih u nebo i trcim bosonoga po mokroj i blatnjavoj aprilskoj stazi, preskacuci po tri stepenice da bih brze nego sto je moguce dospela do nje i stegla je u zagrljaj...

I tu mi se cini...da paznje nikad' dosta nije...

[Sokica]

Meni je vremena za decu uvek malo i stalno smišljam neke zajedničke igre i aktivnosti... Čak i kad spavaju,volim da ih gledam.Oni su moja najveća ljubav.Često govore da preterujem i da sam ih previše vezala za sebe,ali... Veći deo dana smo sami (muž radi po ceo dan) pa je valjda i normalno što smo toliko povezani.
Obično kada mi neko prebaci da sam ih vezala za sebe i razmazila,prokomentarišem samo da za par godina će se priča promenuti-škola,društvo i sve što sledi...

[dori]

Kada nam obaveze dozvole da smo kuci u isto vreme, on je prioritet. I ako je decko od nekih 15 godina, jos uvek je ima zelju da zajedno idemo u kupovinu, u setnju, na trcanje, u teretanu....Obicno u ovim godinama decaci ne vole bas prisustvo mame u njihovom zivotu sto se tice odredjenih stvari, on je mozda zbog nekih okolnosti drugaciji! Srecna sam zbog toga

[Lulek]

Koliko je u granicama mojih mogučnosti ali smatram da večinu slobodnog vremena posvetim djezi u krajnjoj liniji zato ih i imama preko tjedna oglavnom ako nisam sa starijom na nekoj od njenih aktivnosti (zbor ili tae kwon do) onda sam doma sa mlađom i tako bude do nekih 22h dok ne odu njih dvije na spavanac a nakon toga često znam opet raditi nešto za njih npr. obrađivanje snimki što sam ih snimao kamerom i izrada DVD dok je tata na poslu da se one mogu gledat