Strah od ljubavi

[Strumpfi]

Ja bih vise rekla za sebe da imam strah da se nikada necu zaljubiti.
Uvek kod mene glava dominira srcem i ne dopustam sebi previse opustanja, a sto se tice komentara ovih "muskih svinja", mogu reci da sam se u sustini ponasala nai sti nacin kao i oni... Ja se bas trudim da se zaljubim, i da zavolim nekog, no nikako mi ne ide...

[Becar]

Mislim da se muskarci vise boje ljubavi.
Vecina je priznala da se plasi ljubavi.Plase se da pokazu svoja osecanja,u strahu da ce to neko iskoristiti ,pa ih s toga oni potiskuju.Priznati nekome da ga volis je cesto protumaceno kao slabost i mana,a ne kao nesto sto je prirodno i lepo.
Moja poruka je i dalje...moj potpis dole...

A tacno je ali ne kod svih ja se ljubavi ne bojim ja u njoj uzivam.Kada priznam da kazem da je volim to za mene nije slabost imana nego stvarno da vidi da moze da racuna na mene u svakoj situaciji da se ne oseca usamljenom.Dzentlmenski nema sta

[Goga]

Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?

Posle veze, koja me iscrpela (nemam adekvatniji izraz)
jer sam u nju uložila sebe, onako naijskrenije,
bez pomisli da će jednom da dođe ende..

Shavatila sam da:
- sam zapostavila sve, što je bilo vredno moje pažnje (lekcija br. 1)
- se nikada ne ''dajem'' do kraja (lekcija br. 2)
- za sve postoji mera i granica (lekcija br. 3)

i još mnogo brrrr. lekcija

Strah je živeo u meni, sve do momenta, kada sam upoznala
sadašnjeg supruga, koji je razbio sve moje blokade,
i ''kupio me''
(verovatno) za sva vremena.

Dok se nije pojavio u mom životu,
posvetila sam se svemu onome,
za šta sam smatrala da sam propustila...

Upravo sam ''uhvatila sebe'' , sa ovim ''verovatno''
da je strah još uvek prisutan, u podsvesti ...

[memento]

Mišljenja sam da kod svih nas, u određenoj meri, uvek postoji strah od ljubavi. Verujem da je taj strah višeznačan, a da je njegov suštinski razlog bojazan da se ne izgubi sloboda i tako postanemo ranjivi...

Strah od ljubavi ne bih strogo vezivao za periode razočarenja, kao što su posledice nekog ljubavnog brodoloma, jer je on, kod iskusnijih osoba, prisutan i kada smo zaljubljeni u nekog i mislimo da ne postoji šansa da nam se desi nova ljubavi. Nije se jednom deslio da neki slučajan susret ume da nam skoro poremeti čitavu koncepciju shvatanja ljubavi i stvori nam osećaj da bi smo mogli voleti novoupoznatu osobu više od bilo koje ranije, a da ne tome znamo razlog, jer smo do juče mislili da smo u savršeno skladnoj vezi prepunoj ljubavi...

Ljubav je iracionalna kategorija, dakle nepredvidiva, i sa njom se nije igrati. Otuda i strah od nje...

[TVO.JA_]

Jedan naš poznati psihijatar često kaže kako je najveće umeće u životu voleti, izgubiti ljubav, žaliti i nakon svega ponovo voleti....hm!

Ljubav ne postoji ako je strah prisutan...dok god je strah prisutan... ljubavi nema...


I koliko god čudno zvučalo- ljubav je živa!

A sve što je živo- ima tendenciju da traje...a da bi trajala potreban je silan trud.

I onaj ko misli da će u ljubavi samo uživati, zavarava sam sebe..jako..

Ne bojimo se ljubavi, bojimo se svega onoga što joj trebamo dati - da bi trajala.

A prava ljubav se uči čitav život... traje!

bullshit ...

[bellissima]

Mislim da smo se svi posle velikih razočaranja u kraćem ili dužem periodu susreli sa ovim strahom.
I potreban ti je osećaj da si voljen i da voliš, ali te je strah ponovnog neuspeha. Prihvataš flert, ali na svaku naznaku da bi to moglo biti više od flerta, bežiš. Ili možda čak i prihvataš neku vezu, čisto da ne bi bio sam, ali pokušavaš da držiš emocije učaurene i ne dozvoljavaš im da se rasprše.
Jeste li imali ovakve periode? Kako ste se nosili sa ovim strahom i na koji način ste ga prevazišli?

Kad malo bolje razmislim i okrenem stranice do sad, stalno sam i bila u nekom strahu.I kad sam bila u vezi i kad nisam.
Zasto?
Kod mene je racio na prvom mestu, onda sledi srce.
Tesko delim emocije,takvu me bog stvorio, ali kad zavolim, ja volim bez granica.
Vise sam bila ucaurena, zatvorena i deo emocija, ma koliko jake bile drzala u sebi.
A ljubavi nikad nije dovoljno.

Nisam ga prevazisla.
Trudim se, ali ne ide ...
Prati me u stopu, nadvija se poput senke i ne mogu ga se otarasiti.
Jos uvek se plasim da budem povredjena.

[Mrak]

Da..imam taj strah zato sto sam prosloj dao sve sto sam imao u sebi,voleo sam je vise od zivota i od bilo chega sto postoji..gledao sam je kao da je jedna jedina na svetu,i bila mi je to..jedna jedina...

Zato sam siguran da nikad vise necu voleti,jer i kad bi pokusao da volim opet..tu osobu bi samo mogao da povredim jer mi predhodna ne izlazi iz glave nikako..a ne zelim nikog da povredim..ustvari ne umem nikog da povredim

[Becar]

Strah od ljubavi?
Hmmm,cudna tema ili ce te pogoditi ili ces se uplasiti.Ljubav treba shvatiti,da ne bi doslo do straha koji je neminovan u tome slucaju kad neznas gde ces,sta ces sad i posle.Kao sto kaze Djole:
"Tu ne bira pamet nego srce"

[little fairy]

Vjerujem da je svatko u životu spoznao neku neuzvraćenu ljubav ili je povrijeđen. I sasvim je logično osjećati poslije strah od ponovnog potpunog davanja. Ali onaj tko se ne predaje potpuno već sa zadrškom daje o nudi mrvice - on i ne zaslužuje ljubiti. Za ljubav se treba boriti jer je ona toga vrijedna. Svaka nova ljubav je drugačija od prethodne i ne smiju se uspoređivati.

Naravno, čovjek sa godinama spozna da je strah neopravdan.

Čovjek nije rođen da bi živio sam.

[bellissima]

Izasla sam iz poslednje veze povredjena.
Imala sam osecaj da je svet stao, da je sve umrlo u meni.
Sasekla sam nesto sto nikad buducnosti ne bi imalo.
A ja sam pogresno procenila.
I isla glavom kroz zid.


Sad se plasim da se ponovo ne opecem.
Sad vise ne verujem u nista.
Strah je i dalje u meni ....

[neprimetna]

Definitivno osecam ogroman strah.
Ne verujem vise nikome.
U svoju sam se ljusturu "zakopcala".
Ne izlazim napolje vise.

Boli.

[duga12]

...da se nadovežem na neprimetnu...ja bi se u toj ljušturi ugušila,dakle totalna suprotnost,jedna je stvar imati potrebu da budeš sam,ali ja prosto ne kapiram taj strah od ljubavi.
U redu je da ne želimo biti povređeni i iznevereni,to je sasvim u redu...ali zašto se plašiti ljubavi?

Kada bi se osvrtala na godine koje su otišle u nepovrat u mom slučaju,mogla bi se komotno preseliti na pusto ostrvo.

I šta onda?

Ništa...jedno veliko ništa...ne,ja nisam iz te priče.

U ljubavi treba uživati svim njenim čulima...i samo se prepustiti... njenim čarima.

[maski]

Gonna do my dreaming with my eyes wide open
I�ll do my looking back
With my eyes closed
We can do some living
Or spend our whole life hopin�
In the end we�re left with
The one we chose
So I�ll do my dreaming with my eyes wide open



clay walker

[Aiko]

Nikada nisam mogla da razumem strah od ljubavi, strah od prepuštanja..i to samo zato što si nekad ili svaki put bio povređen, izneveren..

Sve je prolazno, pa i sama ljubav..boli malo, pa prođe..i pre prođe kad se ne bojiš sledeće jer sledeća uvek dođe, ma koliko mnogi tvrdili da je nemoguće..i jeste nemoguće za one koji se boje da se prepuste i ostaju večno u ljušturi, sami i nesrećni..
To je taj začarani krug, a ja se nikada nisam vrtela u njemu..

[GlorijaDruga]

Definitivno osecam ogroman strah.
Ne verujem vise nikome.
U svoju sam se ljusturu "zakopcala".
Ne izlazim napolje vise.

Boli.

Greska! Kao da ti je neko postao uzor pa prema njemu merish ostali svet. Dobro je malo se "zakopcati", ali ne zadugo, moze preci u potrebu, a to je nesto jako jako lose.

Sve sto boli mora i da preboli.

Jalovo je bezati od ljubavi, a narocito u strahu.