Paradajz

[Aca1983]

Kumato-Paradajz crnih plodova, bogat vitaminom C i antioksidantima, svojom neobicnom bojom privlaci kupce. Crni paradajz je rezultat stotina godina selekcije, i odabiranja plodova sa tamnijim pigmentom od standardnog crvenog. Nikakve genetičke manipulacije nisu uključene. Crni paradajz nije u potpunosti crn. Naziv "Crni paradajz" podrazumeva opseg od tamno crvene do braon boje sa primesama boje mahagonija. To su, u stvari, veoma tamni primerci, koji se približavaju crnoj boji kojoj selekcija teži.




Slika preuzeta sa : http://img175.imageshack.us/img175/1994/kumato1eb3.jpg

[Aca1983]

Paradajz-Lycopersicum esculentum Familija : Solanaceae

Poreklom je iz Juzne i Srednje Amerike. U Evropi se dugo mislilo da su njegovi plodovi otrovni, pa se stoga koristio samo kao ukrasna biljka. Za razliku od nas, starosedelacki narodi Americkog kontinenta su koristili paradajz u ishrani. Njegovo konzumiranje u Evropi pocinje tek sredinom XVIII veka i to najpre u Portugaliji, Spaniji, Francuskoj i Italiji. Na nasem podrucju gaji se tek od polovine XIX veka.

[irnik]

Postoji mnogo razlicitih vrsta paradajza, a meni se cini da obozavam sve.

[Aca1983]

Odlicno sto volis da jedes paradajz u svim oblicima. On je izuzetna namirnica, i nije ni cudo sto je glavna povrcka u svetu. Sadrzi oko 94% vode, 1% proteina, 0.3% biljne masti, 4-5%ugljenih hidrata, i ima samo 23Kalorije, sto je bitno onima koji drze dijete za mrsavljenje i sl. Svoj sastav zadrzava i kada se preradi u kecap ili kad se iscedi,.. Slicnog sastava je i zeleni paradajz. Paradajz takodje sadrzi i oko 10mg kalcijuma, 25-30mg fosfora, 0.6 mg gvozdja, narocito je bogat u vitaminu A 1100 internacionalnih jedinica, ima nesto i vitamina iz kompleksa B grupe, a vitamina C sadrzi oko 20-25mg. Ustaljeno je misljenje da utice preventivno na pojavu nekih malignih oboljenja, jer sadrzi dosta antioksidanasa. Narocito se preporucuje za ishranu ljudima koji imaju visok pritisak, i dobar je za srce.

[irnik]

Hemijski sastav paradajza

100 g paradajza sadrži:

17 kcal
73 kJ
94 g vode
0,2 g masnoće
4 g ugljikohidrata
1 g proteina
9 mg kalcijum
14 mg magnezijum
25 mg Vitamin C


Podaci su uzeti iz: USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20 (2007)

[irnik]

Bas me je zanima otkud ime "Paradajz" . Ova rijec me podsjeca na englesku rijec paradise sto znaci raj. U Hrvatskoj se ovo povrce naziva "Rajcica". Opet neki raj . Cini mi se da ga Italijani zovu pomodoro ili tako nesto, i valjda znaci raj. Je li to znaci da je paradajz rajsko voce?

Mozda i nije jer na engleskom jeziku - tomato, nema nikakve veze sa rajom.

[Aca1983]

Kad vec se spominje hemijski sastav koji je bitan u nutricionizmu za ishrana ljudi paradajzom, ja bih u vezi ishrane izdvojio I neke druge osobine koje paradajz cine popularnim . Prvenstveno bih se sad osvrnuo na velicinu plodova. Paradajz moze imati krupne plodove teske i vise od 1kg, ali postoje i male sorte Cherry tipa (maksimalna masa ploda do 60gr). To su prvenstveno paradajizi koji se koriste za delikatesna jela, za serviranje po restoranima, i drugim ugostiteljskim objektima. Njihova karakteristika sto im je plod jako sitan, ali ukusan. Velicine je tolike da se najcesce jede u jednom-dva zalogaja. Veliki su kao krupniji klikeri 2-3cm. A ono sto kod njih cesto mami je i lepo organizovana recemozna cvast. Prilikom pakovanja za prodaju na trzistu, upravo se i pakuju najcesce cele cvasti.

[Aca1983]

Bas me je zanima otkud ime "Paradajz" . Ova rijec me podsjeca na englesku rijec paradise sto znaci raj. U Hrvatskoj se ovo povrce naziva "Rajcica". Opet neki raj . Cini mi se da ga Italijani zovu pomodoro ili tako nesto, i valjda znaci raj. Je li to znaci da je paradajz rajsko voce?

Mozda i nije jer na engleskom jeziku - tomato, nema nikakve veze sa rajom.

Latinski, tj. naucni naziv-Lycopersicon esculentum predlozio je naucnik po imenu Miller 1768 godine, i taj naziv je opste prihvacen, vec vise stotina godina. Ali, koliko vidim tebe zanima koji naziv s cim ima veze, i koji je najispravniji. Odmah da ti kazem da su koliko sam primetio Britanci po tom pitanju najvise upravu. Njihov izraz tomato je najblizi izvornom nazivu za tu biljku. Pre nego li sto su Evropljani i znali da postoji biljka paradajza, narodi na kom podrucju je rasla ova biljka-danas najvaznija povrtarska kultura u ishrani coveka su je nazivali �tomat-he�. To su bili Asteci. Na asteckom �tomat-he� je znacilo u prevodu �nabubreli plodovi�. Evropljani su naziv u 17 veku preuzeli od Asteka, ali je izraz malo modifikovan, i zadobio je razne forme, od kojih je najvise rasprostranjena britanska �tomato�.Slicno se naziva i u ostalim jezicima.
Elem, Evropljani su bili jako obazrivi ka ovoj biljci, prosto receno, nisu se usudjivali ni da je probaju. Bili su ubedjeni da ona sadrzi jake otrove koji bi mogli izazvati smrt coveka. Zbog toga su je gajili kao cvetno-dekorativnu biljku. Vekovi su prolazili, i ustanovljeno je da se plodovi paradajza mogu i smeju jesti bez ikakve bojazni, a nekoliko vekova kasnije, tj. u danasnjici se i izuzetno preporucuju. Prvi koji su se usudili da gaje paradajz za jelo bili su Italijani. Oni su mu dali naziv �pomodoro� koji u prevodu znaci �zlatna jabuka�. E, sad, postavlja se pitanje zasto bas zlatna jabuka, zasto ga nisu nazvali rumena, ili crvena jabuka. Ne, to nisu ucinili prvenstveno zbog toga sto su prvi gajeni paradajizi bili zute boje. Kasnije su selekcijom dobijane i narandzaste, i crvene, ali kao sto videste na prvom postu ove teme i tamno mrki plodovi.
U to vreme, ubrzo je i Francuska skupila hrabrost da proba i gaji tu tajnovitu biljku. Oni su je nazivali �pomme d'amour� tj. jabuka ljubavi. Tako su je nazivali zbog misljenja da je to biljka koja utice na polne sposobnosti-kao afrodizijak.
Polako stigosmo i do naziva rajcica, ali i u mnogim narodima paradajz je zadobio ime izvedeno od reci koje u prevodu znace �raj, rajski�, ili slicno. Razlog tome je sto je paradajz iz tada jako ozloglasene familije biljaka-familije Solanaceae. Iz te familije biljke su bogate otrovnim alkaloidima (krompir, velebilje, tatula, bunika, duvan,...) koji su dovoljno jaki da u malim kolicinama ugroze zivot coveka, pa i izazovu smrt. Zato se dugo verovalo da je i paradajz taj koji direktno vodi u smrt, tj. raj, pa se nazivao rajcicom,rajskom biljkom.
Ubrzo nakon otkrica i uverenja da se sme jesti, on je poceo da se sve vise i vise proizvodi. I dan danas se povrsine iz godine u godinu pod paradajzom povecavaju u svetu, i koliko vidim, postace najvaznija ljudska namirnica za koju deceniju.
Irnik, nadam se da sam zadovoljio tvoju radoznalost po pitanju naziva tomato, trudio sam se, i dao sve od sebe, a ako nije dovoljno, onda bih zamolio ljude koji se profesionalno bave filologijom da nam malo detaljnije protumace porekla ovih reci.

[irnik]

Irnik, nadam se da sam zadovoljio tvoju radoznalost po pitanju naziva tomato, trudio sam se, i dao sve od sebe, a ako nije dovoljno, onda bih zamolio ljude koji se profesionalno bave filologijom da nam malo detaljnije protumace porekla ovih reci.

Hvala! Odgovor je super.

Sledece pitanje:

Da li su potrebni odredjeni uslovi za gajenje paradajza?

[Aca1983]

Hvala!...

Da li su potrebni odredjeni uslovi za gajenje paradajza?

Prvo nema na cemu, milo mi je sto ti se prethodni odgovor svideo.

A zatim da kazem ponesto za te uslove-da, naravno da postoje odredjeni uslovi za uzgajenje ove biljke. Paradajz je termofilna biljka, tj. voli toplotu, pa se upravo iz tih razloga kod nas ne gaji u hladnom periodu godine na otvorenom polju. Medjutim, ljudi su naucili kako se donekle mogu kontrolisati uslovi, pa su poceli da ga gaje u zatvorenom prostoru, u staklenicima, plastenicima i slicno.
Optimalna temperatura za rast paradajza je oko 20-25 stepeni, nocne temperature su nesto nize, i iznose oko 17-18 stepeni. Rastenje prestaje na 6 stepeni, a potpuno izmrzavanje je i na najblazim, pa i kratkotrajnim mrazevima.. No, u pocetnim fazama se preporucuje spustanje temperature na oko 13-15 stepeni, da bi se sprecilo izduzivanje hipokotilnog dela u fazi kotiledona, a noci se spuste cak i do 10 stepeni.Ne treba preterivati sa smanjenjem temperature, jer je paradajz biljka koja pamti, i svaku gresku koju napravimo u njegovom pocetnom razvoju ce za posledicu imati pad prinosa. Oplodnja se najbolje odvija na temperaturama preko 18 stepeni, a ako su temperature 10 stepeni i manje, onda oplodnja izostaje, a plodovi koji su zametnuti ostaju sitni. Sto se boje paradajza tice, ona nastaje pod dejstvom likopena, a formiranje likopena prestaje na temperaturama nizim od 14-15 stepeni, a to ce izazvati zutilo plodova, a ne karakteristicnu crvenu boju paradajza. S druge strane, paradajz ne voli ni pretplo podrucje, i njegov rast i razvoj znacajno narusavaju temperature od 30 i vise stepeni. Na vecim temperaturama pocinje da vene, dobija sunceve opekotine, takodje, likopen prelazi u karoten, pa plodovi postaju zuckasto narandzasti, a potpuni rast biljke prestaje na 35 stepeni.
Sto se tice vlaznosti potrebne za paradajz, to je oko 60-70% poljskog kapaciteta. Zemljiste na kojem se gaji paradajz treba biti humusno, dobro, i lepo pripremljeno. Danas se cak proizvode posebni supstrati. Djubri se obilno, a potrebno je posebnu paznju obratiti na navodnjavanje,djubrenje i zastitu od patogenih gljiva, ali i insekata.
Ono sto bi tebi mozda bilo zanimljivo jeste podatak da je paradajz kod nas u nasim uslovima jednogodisnja biljka, dok u toplim predelima zemlje on to nije, vec je visegodisnja. Paradajz je biljka koja moze rasti neograniceno, medjutim danas se sve sorte paradajza mogu podeliti na sorte determinantnog (ogranicenog porasta kod kojih temeni meristem strada posle odredjenog vremena, pa ostaju niske oko 1.2metra), i indeterminantnog porasta (koje rastu visoko, i prilikom njihovog gajenja potrebne su nam merdevine ako nesto hocemo da beremo, zakidamo ,ili...).

[yige_gui]

mnogi se pitaju da li je paradajz voce ili povrce?

tehnichki (time mislim, botanichki po definiciji) paradajz je zapravo voce dok se kulinarski smatra povrcem..

sve biljke koje sadrzhe koshtice su voce.. zato se vocem smatraju i krastavci, orasi te razne bundeve..



evo jedna anegdota.. ovo ljeto sam sadila paradajz u sred bronxa sa tinejdzerima koji su mi na pitanje "odakle stizhe vasha mrkva" odgovorili "iz supermarketa" toliko o tome koliko su urbana djeca ovdje otudjena od prirode...

[silvia]

Dobar izbor sorti i nekoliko trikova učiniće da uzgoj povrća postane pravo zadovoljstvo. Obilna berba se podrazumeva!

Šta bi bilo leto bez ukusnog i sočnog paradajza? Broj jestivih sorti ovde je veći nego kod ostalih vrsta povrća: crven, žut, prošaran prugama, okrugao ili duguljast, veličine trešnje ili veliki gotovo kao grejpfrut...
Kod izbora sorti najbolje je da se orijentišete prema njenoj primeni. Šljivoliki paradajz tipa Roma najpogodniji je za ukusne sosove za pastu, dok se debeli mesnati paradajz koristi za grilovanje, a mini-paradajz veličine šljive idealan je za salate. Sitni divlji paradajz atrakcija je na svakom tanjiru s povrćem, a u salati žuti ili narandžast koktel-paradajz, zajedno s brojnim svežim začinskim biljkama, izgleda vrlo primamljivo. A zeleni plod nezamenljiv je u turšiji...
Plodovi sazreli na suncu zdravi su u svakom slučaju. Paradajz sadrži niz važnih vitamina, minerala i sekundarnih biljnih materija, a posebno je značajan likopin koji paradajzu daje crvenu boju. Pored raznih aromatičnih materija, različit odnos šećera i voćne kiseline stvara neuporediv ukus koji je tipičan za određenu sortu.
Na prvi pogled paradajz jedva da se razlikuje po načinu uzgajanja od drugih vrsta povrća.
„Ruthje” bolje izlazi na kraj sa uslovima u bašti, a cveta i rađa i onda kada je količina hranljivih materija manja. Pošto se ta sorta uglavnom uzgaja na severu Nemačke, biljkama manje škode niske temperature i u slučaju nepogodnih okolnosti bogato i pouzdano rađaju. Prava tajna krije se u semenu, koje se dobija iz prirodnih plodova. Kod hibridnog paradajza (F1-sorte), međutim, to nije moguće. Prilikom ponovnog nicanja biljke gube prvobitne karakteristike sorte, a oblik i kvalitet ploda mogu biti potpuno drugačiji.
Rasad paradajza možete da kupite u vreme sadnje u rasadnicima. Na pijacama je izbor najčešće mali, a prodavci često znaju o kom tipu se radi ali ne i o kojoj sorti.
Sorte paradajza nastale na bazi rezistentnog divljeg paradajza gotovo su duplo skuplje od nekalemljenih, ali rastu bujno i imaju za trećinu više prinosa. Sve je omiljenije uzgajanje paradajza u saksijama i žardinjerama. Bujnorastuće sorte sa kasnim sazreva-njem ploda nisu pogodne za takav način sadnje, ali većina mini i koktel-paradajza na terasi rađa slatke plodove koji su vrlo ukusni u salatama.
Žbunastorastući paradajz na balkonu, kao što je „Rotkäppchen” ili „Vilma”, pogodan je za uzgoj u visećim saksijama.
Najtoplije mesto u bašti ili na terasi za paradajz je dovoljno dobro. Najraniji termin za sadnju u rasadniku ili plasteniku je sredina aprila, a na otvorenom bi trebalo da imate strpljenja do sredine maja. Prethodno rastresite zemlju u leji što dublje i na kraju dodajte kompost.
U zavisnosti od kulture koja je prethodno uzgajana na istom mestu i stanja zemljišta, dovoljno je 2-3 litra po kvadratnom metru.
Tamo gde gljivična oboljenja prave problem, na primer, u svim oblastima u kojima se obilno uzgaja mlad krompir, zemlju treba preliti čajem od rastavića ili je posuti samlevenim krečnjakom.
Kućica u kojoj se uzgaja paradajz takođe treba da se nalazi na najtoplijim mestima u bašti. I običan krov od folije pruža dovoljno zaštite od kiše i vetra i čak postiže da su biljke manje podložne opasnom truljenju. Ne postoji garancija, jer u godinama kada je bilo napada te bolesti, infekcija se nije mogla izbeći ni u zatvorenom rasadniku. Ali najčešće bolest sporije napreduje u rasadniku ili plasteniku. Do infekcije dolazi ukoliko su listovi vlažni više sati.
Mere prve pomoći Odsecite donje listove sve do visine od 40 cm iznad zemlje i bacite. Sve ostale bolesti možete sprečiti redovnim promenama leje. U maloj bašti ili rasadniku to nije moguće. Savet: U tom slučaju zasadite sorte kao što su „Hamlet” ili „Flavance”, sa visokom otpornošću na gljivice u zemlji i štetočine koje škode korenu.
Stubasti paradajz traži stabilnu pomoć prilikom uspinjanja. Posebno su praktični spiralni štapovi dužine 1,8 m od metala, na kojima se biljke jednostavno vode u smeru kazaljke na satu. Debeli sloj malča od isušene trave, lišća koprive i iseckane slame takođe se ubraja u recepte iskusnih baštovana. Još je efikasnija setva nevena, kadifice ili cinija u leju. Oni privlače pčele i bumbare da opraše paradajz, čine zemljište rastresitijim i potiskuju rast korova. Prednosti su jasne: manje novca i vremena za negu, a više za uživanje!

Najbolje sorte za saksiju ili leju

„VILMA” Balkonski paradajz lak za negu i slatkog ploda. Ne morate da mu uklanjate bočne izdanke
„RUTHJE” Aromatični stubasti bioparadajz ima skromne zahteve u pogledu klime i kvaliteta zemlje
„SUNGOLD” Narandžasto-žuti koktel-paradajz ravnomerno sazreva na grani i peteljkama
„ROTKÄPPCHEN” Žbunasti bioparadajz za balkonske žardinjere, sa aromatičnim svetlim plodovima
„TOMATOBERRY” Srcoliki blistavi plodovi veoma lepo izgledaju i vrlo su ukusni
„COUNTRY TASTE” Nova sorta mesnatog paradajza odličnog je ukusa i ima kompaktnu srž
„CHEROLLA” Sitni koktel-paradajz ukusan je u salati, a može se koristiti i za dekoraciju hrane
„HAMLET” Vrlo otporan stubasti paradajz lepe arome za uzgoj u bašti ili plasteniku

Moja bašta

[ANIBAS]

Obožavam paradajz...mmmm
i to onaj pravi domaći,što miriše i velik je ko jabuka,rozikast a sladak
Ma nemoram ni da ga solim..
Čekam još malo da krene sezona pa da naseckam domaće slaninice ,fino
prošarane mesnate i paradajza, pa kad opletem...