Istorijske zanimljivosti - Strana 2
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 42
  1. #16

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Prilikom otvaranja Tutankamonove grobnice,kao gost lorda Karnavona i Hauarda Kartera,prisustvovao je i nas tadasnji konzul u Kairu-Jovan Dučić.Zanimljiv,a potpuno zaboravljen podatak.

  2. #17

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Otškrinuta kapija neviđenog grada




    Do pre neki dan se mislilo da je enigma života naših predaka u mlađem kamenom dobu razrešena otkrićem neolitske metropole Vinče, da znamo kako je naš predak postao zemljoradnik, kako je savladavao ćudljivu prirodu, u čemu je hranu spravljao, čime se kitio... Zahvaljujući istraživanjima obavljenim od oktobra do decembra prošle godine, na lokalitetu Crkvine u selu Stubline kod Obrenovca, međutim, saznali smo za još jedan neolitski grad opasan rovom kao štitom, sa više od stotinu, a možda i petsto kuća, u kojima je živelo čak četiri hiljade stanovnika. Geomagnetskom metodom detektovano je čitavo naselje u kome je istražena za sada samo jedna od kuća u kojoj se vidi da je preistorijski čovek koristio peć za spravljanje hleba, da je zidove svojih kuća ukrašavao bukranionom (skulpturica bika od gline), da je vajao pticolike figurine, nalik lutkicama, sa alatkama u rukama koje liče na buzdovan ili skiptar.

    O važnosti otkrića neolitske naseobine Crkvine, specifične po tome što je, sada prvi put, baš u njoj pronađen kompletan žrvanj težak 500 kilograma, ugrađen u pod kuće, sa mericom pored, mnoštvo celih posuda za spravljanje hrane, dve peći i čak 46 figurina, sve to samo u jednom domu, za sada i jedinom istraženom, po mišljenju arheologa Zorana Simića, rukovodioca iskopavanja iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, i Adama Crnobrnje iz Muzeja grada Beograda, govori u prilog tezi da je današnje selo Stubline pre 6.000 godina bilo pravi neolitski grad.
    - Do sada smo istražili samo petinu lokaliteta Crkvine, ili oko sto metara kvadratnih. Geomagnetski snimci nam pokazuju da su kuće pravilnog oblika,međusobno povezane trgom, sa jamama, zemunicama... da su prilično zbijene, što znači da je grad bio gusto naseljen - objašnjava Simić, dodajući da ovakvo važno otkriće obavezuje da Crkvine proglasimo za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Tek s tim rešenjem, država će moći da spreči oranje njive koja je u privatnom posedu, što je za sada prepušteno dobroj volji i razumevanju domaćina, odnosno dobiti mogućnost da je otkupi.
    Nastavak iskopavanja ima za cilj da lokalitet jednog lepog dana osvane kao arheološki park radi koga će turisti rado svraćati u Obrenovac i njegovu okolinu.
    Za lokalitet Crkvine zna se još od 1967. godine kada je arheolog Jovan Todorović iz Muzeja grada Beograda obeležio prostor za prvu sondažu od 16 metara kvadratnih. Ali tek sada su arheolozi,međutim, kucnuli na vrata neolitske kuće, odnosno odškrinuli kapiju neolitskog grada.
    - Koristeći savremena arheološka sredstva, snimili smo 3,5 hektara naselja. Mnogi misle da naše otkriće nešto dokazuje. Nije tako. Naše otkriće samo pokazuje ono što su neki arheolozi hrabro pretpostavljali. Naselje koje je po svoj prilici grad, obuhvata 16 hektara. Samo na jednoj petini pronašli smo 103 kuće, najveća je 50 x 24 metara. Samo jedna kuća koju smo istražili, a ona je među deset najlošije očuvanih, dala nam je fenomenalne rezultate. Za 46 figurina u toj jednoj kući nemamo paralelu. Ne znamo čemu su služile. Bilo je nađenih figurina i u Vinči, ali ovoliko, na jednom mestu, nikad nije viđeno. Podatak da je među figurinama jedna velika, može da se tumači kao neki vid hijerarhije preslikane iz života, čak i ako su one služile za igru (a ne u kultnim ritualima), što mi izgleda prihvatljivije zbog malih alatki modelovanih u glini koje nose neke od njih - kaže Crnobrnja, skrećući nam pažnju da arheolozi izbegavaju da donose zaključke u prvim radovima o nekom otkriću, to jest pre nego što lokalitet u potpunosti ne istraže i uporede ga sa drugima.
    Sav takozvani pokretni materijal koji je tokom dva meseca iskopan na oko 30 santimetara dubine, sada se obrađuje. Za njegovu restauraciju potrebno je najmanje godinu dana, nakon čega će biti prezentovan javnosti zajedno sa fiksnim delovima enterijera, kao što su žrtvenik, žrvanj, dve peći (jedna sa kalotom, druga bez nje)... Arheolozi napominju da u Crkvinama nema metalnih predmeta, dakle onih koji se na crnom tržištu antikvitetima mogu dobro prodati. U Srbiji, inače, ima registrovanih oko 800 neolitskih lokaliteta, ali ne ukazuju svi na mogućnost da su nekada davno bili gradovi. Crkvine po svoj prilici jesu bile urbano naselje koje, nažalost, država ne čuva od divljih arheologa, jer do skupštinske odluke na to nema pravo.


    izvor:blic
    Covek je sinteza beskonacnosti i konacnosti,prolaznog i vecnog, slobode i nuznosti, kratko: sinteza.

  3. #18

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Потрага за Клеопатриним гробом

    Египатски и доминикански археолози ускоро почињу ископавања на локацијама где су, највероватније, гробови краљице Клеопатре и римског генерала Марка Антонија.
    taposiris-magna-tekst.jpg

    Тапосирис Магна

    Археолози из Египта и Доминиканске Републике почеће наредне седмице ископавања на три локације недалеко од Средоземног мора, у којима би могли да се налазе гробови Клеопатре и Марка Антонија.

    Египатски Врховни савет за антиквитете наводи да су три локације откривене прошлог месеца, радарским снимањем у храму Тапосирис Магна.

    Радови на ископавању храма трају већ три године.

    Храм се налази на језеру Мариуту, које се данас назива Абусир, недалеко од Александрије.

    Чувена египатска краљица и њен љубавник, римски генерал Марко Антоније, починили су самоубиство након пораза у бици код Актијума 31. године пре нове ере.

    До данас није познато где су сахрањени.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  4. #19

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Citat felix kaže: Pogledaj poruku
    Jedan od najcuvenijih istoricara rimske civilizacije Aurelije Viktor je rodjen u Sirmijumu,pisao svoja dela u tom gradu i 261.godine postao gradonacelnik,kasnije ga je car Julijan Apostata postavio za upravitelja grada Rima.Ovidije ,proteran u Mesemvriju (danas Nesebar u Bugarskoj),je prilikom pomilovanja dosao u Sirmijum i izgovorio:"...kako prija dah civilizacije...".
    Sjajno

  5. #20

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Jedan potpuno nevazan podatak.
    Iz sela Ridjica (iz kog mi je otac), poslednjeg pre granice sa Madjarskom, na pocetku II sv. rata, vojska je trebalo da se povuce. Prisutni oficir je resio da pre toga digne u vazduh most na tamosnjoj recici, ili potoku, izmedju cijih obala ima svega par metara. Tako je usporio napredovanje Madjara (i osvajanje ostatka zemlje) za koji sat.
    Cudna mi je prica.

  6. #21

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Најкраћи рат на свету

    Најкраћим ратом на свету сматра се рат који се збио 27. августа 1896. године између Британске империје и султаната Занзибар, и који је трајао читавих 38 минута. Рат је био објављен у 9.02 а приведен је крају већ у 9.40.

    Занзибар је био острвска држава у Индијском океану која је од 1698. до 1858. године била под контролом Оманског султаната, када се издвојила у независни султанат. Султанат је, након периода борбе између Британије и Немачке, постао део британске интересне сфере на економском и трговинском плану. Године 1893. на занзибарски престо ступио је Хамад бин Туваини, изразито пробритански оријентисан султан, што је довело до великог незадовољства међу његовим поданицима, због све већег британског утицаја и контроле у земљи, војске под британским вођством као и укидања уносне трговине робљем, које су издејствовали Британци.

    Три године касније, Хамад је напрасно умро 25. августа 1896. године. Царску палату је још истог дана окупирао Саид Халид бин Баргаш, нећак покојног султана. Британци су, међутим, желели да на занзибарски престо ставе свог, пробритански оријентисаног канидата, Хамуда бин Мухамеда. Халид се оглушио на сва упозорења која му је упућивао британски конзул, сакупио је војску у султанској палати и заузео занзибарску флоту која се додуше, састојала од само једног брода, Глазгов.

    Следећег дана, 26. августа, Британци су Халиду послали ултиматум да напусти палату до 9.00 следећег дана, 27. августа, у противном, почеће да пуцају. Сутрадан ујутро, око 8.30, Халид је одговорио да нема намеру да напушта палату јер не верује да ће Британци остварити своје претње. Британци су са својих ратних бродова почели да гађају палату тачно у 9.02. У 9.05, Глазгов је почео да гађа британске бродове, на шта су ови одговорили и потопили га. Халид, видевши да се Британци не шале, побегао је из палате главом без обзира остављајући своје људе да наставе борбу сами. Британци су обуставили паљбу у 9.40 и врло брзо потом заузели палату и поставили Хамуда бин Мухамеда за султана.

    Литература

    -Bennett, Norman Robert (1978 ), A History of the Arab State of Zanzibar, London: Methuen Publishing, ISBN 978-0416550801 .
    -Patience, Kevin (1994), Zanzibar and the Shortest War in History, Bahrain: Kevin Patience, OCLC 37843635.
    -Hernon, Ian (2000), The Savage Empire: Forgotten Wars of the 19th Century, Stroud, Gloucestershire: Sutton Publishing, ISBN 978-0750924801
    -Gregorio Doval. El libro de los hechos inslitos. Enciclopedia de las curiosidades. Palabras Mayores. Ed. del Prado, Madrid, 2008. V edicin. str. 1-2


    Istorijska biblioteka



  7. #22

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Вратићу се!

    Чувене речи које Арнолд Шварценегер изговара у Терминатору изговорио је деценијама раније амерички генерал Даглас Макартур..

    Ове речи изговирио је амерички генерал Даглас Макртур када је 1941. био принуђен да се повуче са Филипина услед јапанске инвазије на ова острва. На Филипинима су америчко-филипинске снаге доживеле тежак пораз од Јапанаца 1941/42. године и том приликом је заробљено чак 100.000 америчких и филипинских војника.

    У даљем току рата ситуација на пацифичком ратишту је све више ишла у корист америчке војске и морнарице. Враћање Филипина било је од великог стратешког значаја, али и лични значај за генерала Макартура који је сматрао да је морална обавеза САД да што пре ослободе ову земљу.

    У бици у заливу Лејте поморске снаге САД однеле су победу, па је 20. октобра 1944. године отпочело искрцавање, тако да је генерал Макартур заиста и испунио своје обећање.

    Izvor



  8. #23

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Путник у заробљеништву

    Радомир Путник, велики српски генерал Првог светског рата, умало је допао аустроугарског заробљеништва непосредно уочи почетка рата. Спасао се само захваљујући веома погрешној оцени начелника главног аустроугарског генералштаба…

    У лето 1914. године војвода Радомир Путник налазио се на лечењу у бањи Глајхенберг. Када је српској влади уручен аустријски ултиматум она је одмах позвала Путника да се врати у земљу. После низа непријатности са властима и могућности да буде задржан као ратни заробљеник Путнику је ипак дозвољено да се врати у Србију. Живко Павловић сматра да су за ово заслужне дипломатије сила савезница док је аустроугарски генерал Алфред Краус у својој књизи "Из теорије и праксе у ратној вештини" пренео речи начелника главног генералштаба Конрада: "Ја сам предложио цару ослобођење Путника. Много је боље да Србима командује стари, необразовани Путник него један од млађих генерала школованих у Француској."

    Izvor



  9. #24

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Скалп индијански трофеј?


    Скалпирање, за које се сматра да је обичај типичан за северноамеричке Индијанце, заправо је постојао много раније и био је веома распрострањен међу многим варварским племенима старога века, о чему сведоче многи антички извори

    Скалпирање непријатеља као врста трофеја је обичај који се приписује углавном северноамеричким Индијанцима, међутим, занимљиво је да су они тај обичај преузели управо од белих досељеника из Европе, где је тај обичај постојао још од најдавнијих времена. Херодот бележи да су још Скити у 5. веку пре н. е. ценили скалп непријатеља као веома вредан трофеј, а такође постоје белешке да је исти обичај постојао међу Персијанцима, Визиготима, Англосаксонцима и Францима.

    Карл Маркс у свом Капиталу пише како су 1703. године енглески пуританци на својој законодавној скупштини донели одлуку да се скалп сваког одраслог Индијанца плаћа 40 фунти стерлинга. Касније је цена порасла, а у ценовник су били укључени такође и женски и дечији скалпови. Британски краљ, Џорџ II је 1755. године потврдио је ову праксу прогласом у ком је тражио од својих поданика да искористе сваку прилику да прогањају, убијају и уништавају Индијанаце.

    Слика показује Роберта Макгија, човека кога је, још као малог, скалпирао поглавица Сијукса 1884. године.

    Izvor



  10. #25

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Долазак телефона у Србију

    Телефон је у Србију стигао релативно рано само седам година након Беловог открића, 14. марта 1883. године, по први пут је зазвонио телефон у Србији. Међутим, Срби нису спремно и оберучке прихватили нови изум. Да није било упорности Панте Михајловића, пријатеља и саветника Николе Тесле, ко зна колико би година требало да се телефон усели у Србију.

    Панта Михајловић је стигао у Београд ране 1882. године и одмах с великим ентузијазмом кренуо у остварење своје велике идеје: увођење телефона у Србију. Дозволу за постављање инсталација у Србији добио је 27. новембра исте године, и одмах је преко огласа у листу Видело обавестио грађанство о својој намери и позвао заинтересоване да се претплате. Међутим, тешко је ишло. Стари Београђани су нерадо прихватали техничке новотатрије.

    Михајловић је одмах отишао код министра војске, Теше Николића, и предложио му да уведе телефон у своје канцеларије. Након доста убеђивања, министар је само показао на своје курире и питао Михајловића да ли их види. Кад је овај одговорио позитивно, министар рече:

    Па шта ће мени онда тај твој телефон, кад ови моји момци могу за три минута да стигну до града и јаве шта треба? Мани се ти ћорава посла.

    Сутрадан, министар само што није пао у несвест када је у својој канцеларији затекао телефон који је Михајловић и поред министровог одбијања, ипак инсталирао у његовој канцеларији. С великом неверицом је прво добро испитао ормане, загледао испод стола, сумњајући да се ради о некој несланој шали. Након што је опрезно узео слушалицу у руке и разменио пар речи с пуковником Костом Радосављевићем, поверовао је да није никаква шала у питању и позвао је остале официре да виде то чудо технике.

    Прве установе које су телефонски повезане у Београду биле су Велика школа која се тада налазила у Капетан-Мишином здању, и Пожарна команда, двор и Управа града, Народна Скупштина и министарство унутрашњих дела, Народна банка и министарство финансија.

    Међутим, пошто је на оглас из "Видела" одговорио само индустријалац Ђорђе Вајферт, Михајловић се разочарао, дигао руке и отишао у Америку. У Србију се вратио 1919. где ће остати до своје смрти, 1932.

    Следећа телефонска веза у Србији била је успостављена између Београда и Ниша у току српско-бугарског рата 1886. Врховна команда, незадовољна брзином отпремања депеша, издала је наређење да се за осамнаест сати успостави телефонска веза између ова два града. Први разговор овом линијом обављен је између краља Милана Обреновића и министра иностраних послова, Милутина Гарашанина.

    У мају 1887. године прорадила је прва централа и грађанство је опет било позвано да се претплати. Први претплатник, чији је број телефона био 1, био је Љуба Бојовић, новинар, а онда су полако и други следили његов пример, међутим, све је опет стало кад се стигло до броја 13 Београђани су изгледа били изузетно сујеверни људи јер нико никако није хтео да узме број 13, који је на крају постао телефонски број кланице. Одзив је и даље био веома слаб и након дванаест година, почетком септембра 1899. године, Београд је имао само 28 телефонских претплатника.

    Izvor



  11. #26

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Изгубио престо због гојазности

    Да ли сте знали да је било краљева у историји који су чак и престо изгубили зато што су били дебели?

    Санчо I од Леона (955958 и 960965) био је 958. године збачен с престола између осталог и зато што је био толико дебео да није могао да узјаше коња и јаше раме уз раме са својим поданицима. Потражио је помоћ своје бабе и краљице Наваре, Тоде Азнарес, која је опет затражила од свог рођака, кордопског калифе Абдерамана III, да јој уступи свог личног лекара, Јеврејина Хаздаја бен Шапрута, како би овај помогао несрећном Санчу да ослаби и поврати ауторитет и престо. Санчова дијета је скупо коштала његову бабу морала је да преда кордопском калифи нека утврђења у Кастиљи, поред других понижавајућих захтева. Док је Санчо у Кордоби губио килограме уз помоћ вегетаријанске дијете јеврејског лекара, Тода је издејствовала склапање савеза између Наваре и леонских племића верних Санчу, сакупила војску која је 959. године потукла Санчове противнике и вратила га на леонски престо.

    Izvor



  12. #27

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Кад Викинг полаже заклетву...

    Викиншки вођа Ролон нашао је веома домишљат начин како да положи вазалну заклетву франачком краљу, а да ипак не клекне

    Током 9. века територије под влашћу Каролинга често су нападали северњачки пљачкаши Викинзи или Нормани (Северњаци). У Западној Франачкој, данашњој Француској, Нормани су почетком 10. века заузели приобалне крајеве око ушћа Сене. Да би спречио даље упаде Нормана реком Сеном у унутрашњост све до Париза, краљ Западне Франачке Карло III Глупи (893923) решио је да покуша да придобије северњаке насељене на територији његове краљевине. На тај начин, Карло се надао да ће Нормани кад буду били у његовој служби, бранити франачке територије од налета њихових саплеменика.

    Споразум између франачког краља и норманског вође Ролона склопљен је у Сенклеру на Епту 911. године. Карло Глупи је тиме озваничио норманска освајања, док је Ролон постао један од његових војвода који му је сада дуговао вазалну заклетву и верну службу. Међутим, у средњовековној традицији најбоље је остао запамћен начин на који је Ролон положио вазалну заклетву. По обичају, вазал је требало да клекне на једно колено и пољуби свог сениора у стопало. Да би испунио и овај услов, викиншки вођа је јурнуо на франачког краља, оборио га на земљу, а затим му подигао ногу коју је требало да пољуби. Након оваквог обреда иницијације, Ролон је постао први војвода области која је касније, захваљујући својим становницима Норманима, добила име Нормандија.

    Izvor



  13. #28

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Spora kočija vozi u smrt

    Marija Antoaneta i Luj XVI verovatno bi izbegli giljotinu za vreme francuske revolucije da kraljica nije promenila plan bekstva. Umesto da je dozvolila kralju da 1791. godine napusti Pariz u psoebnoj, bržoj kočiji kao što je prvobitno dogovoreno, Marija Antoaneta je zahtevala da cela kraljevska porodica putuje zajedno. Zato je morala da se uzme druga, veća, ali i sporija kočija, pa su putnici zakasnili na sastanak sa svojim naoružanim pristalicama. Kada su konačno stigli u mesto Varen, 60km od granice, bio je mrkli mrak i na jedvite jade su našli nove, odmorne konje i tako izgubili dragoceno vreme.
    Još dan ranije u selu San Mehehud mladić po imenu Drue primetio je kraljevsku kočiju dok su u njegovoj štali menjali konje. Odmah je sakupio grupu revolucionara i beguncima preprečio put. Tako je kraljevska porodica uhvaćena i vraćena u Pariz. Luj XVI završio je na giljotini januara 1793. godine, a Marija Antoaneta devet meseci kasnije.

  14. #29

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Neosetljiv na otrov

    Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.

  15. #30

    Odgovor: Istorijske zanimljivosti

    Engleska kraljica Elizabeta I (1533-1603) stupila je na presto u burnim prilikama, posle mnogo peripetija: prvo je, posle smaknuća svoje majke Ane Bolen, bila lišena nasledstva, ali je kasnije dobila sva prava kao i ostala deca Henrija VIII. Kada se 1554. španski kralj Filip II oženio njenom sestrom Marijom Tjudor, Elizabeta je, kao protestantkinja, bačena u zatvor. Posle četiri godine Marija je umrla i Elizabeta - stupila na engleski presto! Filip II koji je proganjao protestante i nastojao da u Evropi ujedini sve katoličke snage na čelu sa Španijom, uputio je Elizabeti pismo u kojem traži da ona u Engleskoj ponovo zavede papinu crkvenu vlast i obnovi sve samostane koji su bili srušeni za vreme vladavine njenog oca. Elizabeta je, navodno, odgovorila Filipu: "Nalog će, dobri kralju, biti izvršen na grčke kalende!" - što znači nikad, jer kalende su bile svaki prvi dan u mesecu po julijanskom kalendaru, a Grci ih uopšte nisu imali!
    Filip II je poslao svoju Nepobedivu armadu 1588. godine na Englesku, ali je ona potučena do nogu, posle čega je mnogo porastao ugled Engleske.

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Zanimljivosti u svetu
    Autor proleće u forumu Društvo oko nas
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 10.09.2015, 16:51
  2. Olimpijske zanimljivosti
    Autor DrinChe u forumu Sportska centrala
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 28.10.2013, 08:12
  3. Sportske zanimljivosti
    Autor SQUAW u forumu Sportska centrala
    Odgovora: 84
    Poslednja poruka: 05.07.2011, 13:21
  4. Pozorišne zanimljivosti
    Autor DrinChe u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 16.12.2010, 14:14
  5. Zanimljivosti o Božiću i božićnom drvetu...
    Autor Goga u forumu Belosvetske zanimljivosti
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 29.12.2008, 08:19

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •