Kadrovi u školama / fakultetima

[Kunic]

Koliko je nastavni kadar (ne)kvalitetan u nasim obrazovnim ustanovama?

[swba]

Mogu samo da povucem paralelu izmedju naseg i americkog nastavnog kadra i sa puniom pravom mogu da kazem da mi u tome daaaaaleko prednjacimo. Ovo mi je prvi semestar u SADu i ono sto sam vidio i dozivio me jako iznenadilo. Naime par puta sam dosao u poziciju da ostanem bez odgovora na postavljeno pitanje. Prof matematike koji predaje samo algebru mi nije znao dati odgovor zasto je kvadrat negativnog broja pozitivan dok nije virnuo u knjigu (i sam sam to znao bez njega ali smo kroz pricu se dotakli toga). Nasi profesori su daleko potkovaniji znanjem i daleko bolje vladaju situacijom na casu.

[irnik]

Mogu samo da povucem paralelu izmedju naseg i americkog nastavnog kadra i sa puniom pravom mogu da kazem da mi u tome daaaaaleko prednjacimo. Ovo mi je prvi semestar u SADu i ono sto sam vidio i dozivio me jako iznenadilo. Naime par puta sam dosao u poziciju da ostanem bez odgovora na postavljeno pitanje. Prof matematike koji predaje samo algebru mi nije znao dati odgovor zasto je kvadrat negativnog broja pozitivan dok nije virnuo u knjigu (i sam sam to znao bez njega ali smo kroz pricu se dotakli toga). Nasi profesori su daleko potkovaniji znanjem i daleko bolje vladaju situacijom na casu.

Tu nisu u pravu. Nikako se ne slazem s tobom. To sto ti covjek lijepo prizna da u tom trenutku ne zna, samo pokazuje da nije iskompleksiran... Kod nas bi profesor u istoj situaciji rekao: " TO NE ZNAS! (Pokusao bi da te ) E pa to je jednostavno, to mora da znas. Ti to meni reci sledeci put kad se vidimo" --- Posle toga ne bi ga bas opet pitao sta ti nije jasno...

Posto sam studirala i u Bgd-u i ovdje (u US) mogu da kazem da su njihovi profesori (US) bolji (doduse nadje se po koji koji je losiji) u smislu da su pristupacniji i da su opusteniji a mozda i "pokovaniji" znanjem (makar citaju najnovije clanke i u toku su sa najnovijim dostignucima). S njima mozes biti na TI i uvijek mozes da im posaljes email, ili da dodjes da ih nesto pitas. Mislim i da su pravedniji nego nasi profesori. Ovi odje (US) ne prepisuju prethodne ocjene iz indexa i malo su kreativniji... Imala sam 2 profesora koji su bili super u Bgd-u. Oba su doktorirali vani. Jedan u Njemackoj (gdje i danas radi pola godine, a pola god. kod nas; i koji je prije godinu dana postao Akademik) i drugi koji je doktorirao u US i radio malo u US. Njihova predavanja i ponasanje prema studentu je bilo super. A ostali profani su prosjecni. Svi glume da su "face" i da sve znaju... a u stvari...

Mozda je malo drugacija situacija u Americkim osnovnim i srednjim skolama, gdje je program mnogo laski nego sto kod nas. Samim tim i nivo obrazovanja je gori. Ali se zato djeca treniraju da ne budu "kampanjasi". Ali to opet ne znaci da su im losiji kadrovi vec je takav program...

[swba]

Moja iskustva su totalno drugacija. Moji profesori na banjaluckom univerzitetu su bili i vise nego strucni u oblasti u kojoj su predavali. I koliko god to pokazivalo njegovu neiskompleksiranost za mene je nepojmljivo da prof matematike ti iz cuga nezna objasniti najbanalnije stvari.
Da su pristupacniji to OK, mada i kod nas nisam imao nekih vecih problema doci do profesora kad mi trebao. No iskustva su razlicita a i prilagodjavanja. Ja sam se definitivno bolje snalazio sa nasim "ufuranim" profesorima kako ti kazes nego sa ovim sada pajtosima, mozda ih samo ne dozivljavam ozbiljno.

[irnik]

Ne kazem ja da su profesori u Bgd-u bili ne strucni. Daleko od toga. Sto se tice predmeta koji su predavali bili su veoma strucni. Ali problem je u tome kako se prenosi znanje. Nisu inovativni. Samo izadju i ispricaju to sto imaju. Ne trude se da ukljuce studente u razgovor ili "daleko bilo" da ih neko nesto pita dok predaju lekciju. Cak i na tvom BL-kom univerzitetu je tako. Imam prijateljicu koja je tamo asistent na jednom faxu i kaze da je skroz isto.

Mozda si ti naisao na los primjer profesora... Ne znam...

Ali meni se mnogo svidja ovakav sistem skolovanja (US) - nesto slicno kao po Bolonjskoj deklaraciji.

[PropelerZviz]

Kako uporediti? Mogu samo moje subjektivno misljenje, odnosno iskustvo da napisem.

Osnovna skola
Uciteljica ti zapadne i tu ti nema spasa. Jadnica je dobro izasla na kraj sa nas 30+. Od ekipe je, koja je sveze plakala za Titom.
Od nastavnika sam zapamtio 3 izuzetna predavaca od kojih su dvoje bili pravi pedagozi. Hvala im

Gimnazija
40+ klinaca je pravi test za profesora. Svako ko je tokom 4 godine pokazao slabost, bio je samleven. Biologija-predavac kakvog mozete samo sanjati na fakultetu. Fizika, hemija, knjizevnost....i gostujuci sociolog bili su profesori od autoriteta i iskustva. To je jadno na 20 predavaca sa kojima sam se tada susreo. Ali postoje!
Sve ostalo su bili neuki, na zameni, preko veze, doskolovani informaticari, manjine i trudnice radi politicko-socijalnog mira, kvazi bolesljivi, bez autoriteta, placipicke, osvetoljubivi deci, nemoralni, srebroljubi. Cak je jedan otisao u zatvor, jer je maltretirao ucenicu koju je snimao kamerom dok su se seksali, a ona to vise nije htela.
Kad mi se neko dete bude zalilo na strogog profesora ima usi da mu izvucem

Fakultet
Entuzijazam je obuzeo moj organizam. Da bi ubrzo bacio peglu na ovaj vid kvazi skolstva. Neko ko ne daje nista i skrtari na znanju pa cak i instrukcijama na temu, i jos te trpa kao..... pa ti to ne znas, c,c,c,c.
Svako se na fakultetu morao udubiti u neki periferni predmet i postavljati pitanja zasto to uci, a vec je ucio ili ne razume spoj: lorencove transformacije/zgrada. Takodje se to prebacivanje izucavanja na studenta dodatno gusi u kvantitetu.

Da ne gresim dusu.... bilo je dobrih teoretskih predavanja, praksa 0%. Bilo je i par asistenata nepodignutog nosa, bez svojih neizbacenih frustracija.
Ali ni jedna kompletna licnost kojoj bi "skinuo kapu".
Samo cu pomenuti teme: mama mu je, tata joj je, ima dobre sise, preko veze, potplacivanje ili ocenjivanje i pravila su pravila.....

Zakljucak
Kadra ima jako malo i ti ljudi su podcenjeni. Resenje je lako. Pitati generaciju ucenika na 5-10 godina kasnije za misljenje. Ili imati kintu pa skolovati decu poluprivatno.
A ostali treba ne otkaz da dobiju, nego zabranu rada u struci i uslovnu prismotru. Nemerljivo je kakvu stetu prave ovi klovnovi, a primeticete kako drsko ulaze u strajk.

Pogotovo posle postavljanja samouprave i samo biranja na fakultetima mozete primetiti debalans u smislu zahteva. A ko glasa nego profesori.
Npr. diploma kosta oko 30 000 din, za budzet (za svakog), a prosecna plata?
Mislim plate ljudi al' nema logike.
To vise nije skola vac privatizacija drzavnog i pravljenje biznisa.
Te profesore ne zanima sto nemaju svoje knjige/skripte/zbirke, ...vec samo novac, prestiz, privatne firme. A tudja "preporucena" literatura je nedostupna na fakultetima i u bednom tirazu u Matici Srpskoj.

Dobrodosli u Srpsko skolstvo, kad ja ovako vidim Novi Sad.

[Aca1983]

Koliko je nastavni kadar (ne)kvalitetan u nasim obrazovnim ustanovama?

Sto se teorije tice, tu su dobri, nabiflaju napamet ono sto ce predavati, i ispredaju. Problem nastaje sto su kao prakticari NULE. Teorija u praksi cesto nepije vodu. Za vreme svog skolovanja naisao sam samo na 2-3 profesora sa fakulteta koji bi ako bi ih neko ocenjivao po mojim kriterijumima mogli proci kao dobri prakticari, ostali su obicni teoreticari koji praznu slamu mlate ceo dan , i samo zakeraju, a da ih covek stavi u neku od situacija o kojoj pricaju, prilicno bih bio siguran da se nebi snasli.

[Mish]

Haotično stanje na mnogim fakultetima
Visoka strukovna škola za poslovne sekretare i menadžment u Sremskim Karlovcima smeštena je u upravnoj zgradi bivše ciglane. U zgradi akreditaciona komisija tokom posete nije zatekla nijednog studenta. Na pitanje gde su akademci, rukovodstvo je imalo spreman odgovor: „Došli ste u nezgodno vreme. Između dve smene!“ Njihove kolege u Visokoj poslovnoj školi u Čačku, usled nedostatka prostora, iznajmili su za predavanja obližnju bioskopsku salu. Čitaonica im je u bivšem bifeu...
Ovo su samo neki primeri na šta su sve nailazili članovi akreditacione komisije tokom obilaska visokoškolskih ustanova u Srbiji. Da li se u Čačku pre podne održava nastava, a uveče filmske projekcije, članovi akreditacione komisije nisu mogli da nam kažu jer su i sami bili zbunjeni onim što su zatekli. No, kako kažu, prostor još i nije toliki problem, koliki su problem nastavnici i nastavni program.
– Nalazimo stalno ista imena predavača na svim fakultetima. Jedan profesor predaje na pet-šest fakulteta, pa se tako dešava da čim njihov matični fakultet dobije dozvolu za akreditaciju, oni se presele u drugu ustanovu koja tek treba da se akredituje. Zatim se falsifikuju radne knjižice. Imali smo čak primer da je jedan profesor dobio saglasnost svog matičnog fakulteta da predaje na privatnom 12 časova nedeljno, a zna se da je to nastavni maksimum. To znači da on na svom matičnom fakultetu ne drži nastavu. Varaju na sve moguće načine – prepričava za „Blic nedelje“ svoja iskustva sa terena prof. Nebojša Janićijević, član akreditacione komisije, i dodaje da bi pravi lek za to bio da Ministarstvo prosvete napravi bazu podataka.
A godine profesora, to je posebna priča. Jedan od fakulteta angažovao je čak profesora koji gazi osmu deceniju (1931. godište), ali kada je akreditacija u pitanju, a deficit je nastavnog kadra, godine nisu važne. Nije važno ni to što je on svojevremeno generaciji njihovih očeva predavao, kako kaže, vojno snabdevanje, sada je prosto prava osoba baš za menadžment.
Ili, pak, profesor koji je doktor nauka u mašinstvu, ima objavljene radove u održavanju motornih vozila, ali predaje i marketing. Naravno nije ovo samo problem privatnih fakulteta, koji se zbog nedostatka kadrova snalaze na razne načine, jer se i na državnim fakultetima ne vodi posebna briga o tome. Naišli su, kažu, i na profesora fakulteta kome u radnoj knjižici piše da je završio samo srednju školu. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju bila ipak samo njegova nemarnost, koja je u prvi mah zabrinula kontrolore.
– Na univerzitetima postoje nastavnici koji u životu nisu publikovali radove u svetski priznatim časopisima. Po standardima, oni ne mogu da budu mentori na doktorskim disertacijama. Ima predavača koji nisu publikovali ništa ni u domaćim časopisima – priča prof. Vera Dondur, član akreditacione komisije. Stoga ne čudi što ni jedan univerzitet u Srbiji nije ni među prvih 500 univerziteta u svetu.
Jedan od parametara koji akreditaciona komisija smatra veoma značajnim jeste i zadovoljstvo studenata na fakultetima. I tu je uprava bila veoma spremna na podvale. Spreme grupicu studenata koji ih hvale.
– Ja sam lično razočaran činjenicom da postoje mladi ljudi koji su i na to spremni. Ali mi se i tu dovijamo na razne načine, pa zaustavljamo studente po hodnicima, ispred fakulteta. Na taj način dobijemo realnu sliku stanja u toj visokoškolskoj ustanovi– naglašava prof. Janićijević.
Do sada u Srbiji nijedan umetnički fakultet nije akreditovan, a razlog je to što se u prvom i drugom krugu akreditacije nisu prijavili, već su svi čekali treći i četvrti ciklus.
– Dodatni problem je i to što smo jedva nagovorili kolege umetnike da se prijave za recenzente za sve oblasti u polju umetnosti. Još uvek nemamo dovoljan broj recenzenata. Očigledno su fakulteti bili nespremni za proces akreditacije i u zadnji čas su svi predali dokumentaciju, tako da je ostalo šest meseci za studije umetnosti u celoj Srbiji. Lično ne verujem da će svi uspeti da se akredituju – zaključuje profesorka Fern Rašković, član akreditacione komisije zadužen za umetničke fakultete.
Članovi akreditacione komisije saglasni su da je u postupku akreditacije na svim fakultetima napravljen veliki korak napred, da su svi fakulteti doterali izgled zgrada u kojima se odvija nastava, sredili dokumentaciju...
blic

Para buši gde burgija neće.

[euridika]

Na univerzitetima postoje nastavnici koji u životu nisu publikovali radove u svetski priznatim časopisima. Po standardima, oni ne mogu da budu mentori na doktorskim disertacijama. Ima predavača koji nisu publikovali ništa ni u domaćim časopisima � priča prof. Vera Dondur, član akreditacione komisije. Stoga ne čudi što ni jedan univerzitet u Srbiji nije ni među prvih 500 univerziteta u svetu.

Ja jako dobro znam ovu profesorku, i može ona da bude član, ko zna kakvih komisija, ali ona je prva koja se neće povući sa svoje pozicije sve dok još može da dolazi u zgradu fakulteta. Takva je velika većina. Stariji profesori, ako smem tako da ih nazovem, su nemarni, naravno da su nemarni, i da zaboravljaju da upišu kvalifikacije ako ih uopšte imaju, kada su to ljudi iz nekih drugih sistema (uz moje poštovanje časnim izuzecima kojih ima, i koji su samo dobri profesori), kada je bilo važno da budeš član partije i ko te je još pitao jesi li imao neku kvalifikaciju ili ne. Teško će ići te promene u nas, ne dozvoljava se mladim, ili bar mlađim ljudima, manevar, moraju da se ponašaju po ukalupljenim pravilima, svi se potpisuju na sve radove, bez obzira ko je uradio posao i ko je zaslužan za to, ako si u jednom klanu, nikada nećeš ubrati plod onoga što radi drugi klan, ne samo da nećeš ubrati polod, već će se sve učiniti da ti se život ogadi. Naravno da ne objavljuju u svetski poznatim časopisima kada ne sarađuju među sobom, a novca i sredstava je svakako malo, pa ako se još ne udružuju pametni ljudi kako bi napravili neki posao, ništa od svega toga nikada neće biti....