Bubašvabe oko nas
Prikaz rezultata 1 do 7 od ukupno 7
  1. #1

    Bubašvabe oko nas

    2000 pogleda iz mraka

    Jesu li rasadnici zaraza ili savršeni kućni ljubimci? Upoznajte još jedanput bubašvabe izbliza...

    Siktavi ljubimac
    Madagaskarska siktajuća bubašvaba (Gromphadorhina portentosa) jedna je od najvećih na svetu - može da dostigne dužinu do 9 cm. Nema krilca i živi u deblima drveća madagaskarskih šuma. Ima značajnu ulogu u potpomaganju truljenja na šumskom tlu.
    Kad se oseća ugroženom, madagaskarska bubašvaba ispušta siktav zvuk istiskivanjem vazduha kroz spirale (pore za disanje) na prednjem delu trbuha. Zbog ovog neobičnog svojstva i poprilične veličine, ove bubašvabe omiljeni su kućni ljubimci koji mogu da se hrane bilo kakvim povrćem. Žive do 5 godina.

    Prenosilac zaraza
    Američka bubašvaba (Periplaneta americana) može da naraste do 4 cm i najveća je od bubašvaba koje borave u domovima ljudi. Prijaju joj topli i vlažni uslovi. Premda je uobičajena u južnim državama SAD, nije starosedelac tog kontinenta. Veruje se da je u Ameriku dospela brodovima kojima su iz Afrike dopremani robovi. Ova vrsta bubašvabe opasna je po zdravlje ljudi jer u domove ulaze kroz kanalizacione otvore i okupljaju se na mestima gde se priprema ili čuva hrana. Poznata je kao prenosilac najmanje 22 vrste patogenih organizama koji kod ljudi mogu da izazovu trovanje hranom, dizenteriju i dijareju.

    Mali proždirači


    Nemačke bubašvabe (Blatella germanica) su dugačke oko 16 milimetara. Najmnogobrojnija su vrsta bubašvaba na svetu i proizvode godišnje više jajašaca i generacija (tri do četiri) nego ijedna druga. Nalaze se svuda gde ima ljudi i ne mogu da prežive bez nas. Zagađuju nam hranu svojim izlučevinama i prenose bolesti. Zabeleženi su čak i slučajevi da su bubašvabe jele ostatke hrane koju su našle na licima ljudi dok su oni spavali. Ali, ako hrane nema dovoljno, proždiru jedna drugu, grizući krilca i nožice.

    Sladokusci
    Premda bubašvabe nisu probirljive po pitanju hrane i mogu da se navade i na lepak, sapun, kožu i tapete, njihova usta imaju receptore ukusa. Američka bubašvaba, recimo, voli slatko. Bubašvabe imaju saćolike oči i svako sadrži oko 2000 pojedinačnih sočiva (za razliku od nas koji imamo samo po jedno sočivo u svakom oku). To im omogućava da istovremeno vide u gotovo svim pravcima. Neobično je da ne vide pod crvenim svetlom, ali imaju besprekoran vid kad je u pitanju zeleno.

    Osetljiva na dodir
    Američka bubašvaba više voli da gamiže nego da koristi krila, jer je loš letač. Svoje okruženje oseća prevashodno dodirom. Ima taktilne dlačice na vrhu trbuha koje osećaju i najmanji pokret vazduha, što bubašvabu upozorava na približavanje moguće opasnosti. Bubašvabe su noćne životinje - danju se kriju, a živahne su tokom noći i ima ih oko 3500 vrsta.
    Kapsule jajašca u kojem se nalaze nimfe bubašvabaDa bi se izlegle iz kapsule npr orijentalnim bubašvabama trebaće 6-8 nedeljaProći će godinu dana dok nimfe odrastu, nakon toga žive još 1-6 meseci

    Računarske bubice


    Prugasta bubašvaba (Supella longipalpa) istražuje računarske ploče sa štampanim kolima. Ove bubašvabe vole toplo okruženje električnih uređaja i često se nađu u prekidačima za svetlo, tosterima i stereo uređajima. Malog su rasta, do 14 milimetara dužine. Prepoznatljive su po dvema svetlim prugama preko krilaca i trbuha. Ima ih po celoj Americi, a odnedavno i u Evropi. Treba im manje vlage nego ostalim bubašvabama koje naseljavaju domove ljudi. Zato češće borave u spavaćim sobama ili dnevnom boravku. Izazivaju nevolje u bolnicama jer izlaze noću da se hrane telesnim tečnostima, čime povećavaju opasnost zaraze između pacijenata.

    Carevo novo ruho


    Nakon presvlačenja nimfe su bele i vremenom im se boja promeni u crvenkastosmeđu. To je samo jedno od brojnih presvlačenja (6-14) kroz koja nimfa prolazi od trenutka kad se izleže dok ne odraste. Sve to traje oko godinu dana. Odbačena ljuska izvor je alergena i može da prouzrokuje astmu, naročito kod dece.
    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  2. #2

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    E njih i mrave ne podnosim...Baš zbog toga što idu na hranu...
    U stanu kod mojih svake godine je obavezno prskanje i to ćale kad krene mi smo svi morali da izadjeno na par dana da bi se to proluftiralo ...al zato samo vidiš na našem spratu, na stapenicama ošamućene ili mrtve bube...

  3. #3

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    Mislim stvarno.



    Izeš ga. Stvarno mi se gade.
    Ne znam zašto?!
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  4. #4

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    Nisam znala da postoji toliko vrsta bubasvaba.

    Uglavnom sam na rec bubasvaba zamisljala onu prvu sto je Squaw navela, Madagaskarsku siktajuću bubašvabu. Al je ja u ruci ne bi drzala ko sto je drzi neko na slici.

  5. #5

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    Insekat koga nemogu da podnesem,mada nisam znao sve ove "pozitivne", njihove osobine.Kad god se nagovesti promna vremena upalim li noću svetlo, one se razbeže. Efikasno sam ih uništavao sa INTOX-om, insekticidom, ali treba biti uporan zbog više generacija, još su se efikasno pokazale kineska kreda i lepak za miševe. Samo pacovi mogu biti gori i grozniji od njih.
    In vinas veritas

  6. #6

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    Citat SQUAW kaže: Pogledaj poruku
    Američka bubašvaba (Periplaneta americana) može da naraste do 4 cm i najveća je od bubašvaba koje borave u domovima ljudi. Prijaju joj topli i vlažni uslovi. Premda je uobičajena u južnim državama SAD, nije starosedelac tog kontinenta. Veruje se da je u Ameriku dospela brodovima kojima su iz Afrike dopremani robovi. Ova vrsta bubašvabe opasna je po zdravlje ljudi jer u domove ulaze kroz kanalizacione otvore i okupljaju se na mestima gde se priprema ili čuva hrana. Poznata je kao prenosilac najmanje 22 vrste patogenih organizama koji kod ljudi mogu da izazovu trovanje hranom, dizenteriju i dijareju.
    super kad zadjesh na ovu temu taman kad jedesh dobro da nisam gadljiva

    elem, ova 'merichka bubashvaba je obichni zhohar ovo ostrvce ima dva poprlichno velika problema: 1) shtakori/mishevi i B) ove bube (a tu ubrajuju i one dosadne bed bagz)
    nema ovde ni mesta u koji se ne zavlache, ni osobe koja nije bar jednom imala problema sa tim napastima.. po restoranima, pogotovo onim nizhe klase, ili vidish misheve ili vidish zhohare.. pacove vidish obichno u metrou ili na ulici.. nema ih bash u stanovima.. ja sam imala problema sa mishevima nije da zhivim u loshem kvartu, niti u prizemlju, ali nadju oni nachin da udju.. to su oni mali, sivi mishonje.. nisu strashni, ali mnogo cvile kad se zalepe na lepak i chovek koji je doshao da "reshi" problem mi je rekao da su oni manja napast nego ove bube.. shto je tachno.. znam brdo ljudi koji imaju te bube po stanovima.. napast su velika i teshko se istrebe ali ne napdaju ljude ko shto to neki misle mada znaju da lete, shto mi je veliki fenomen ali najgori su ipak oni bed bagz s tim imati posla... bolje ne imati nisam ga lichno imala, ali znam one koji jesu..
    moomoo meee jooouu

  7. #7

    Odgovor: Bubašvabe oko nas

    E ja stvarno iskreno i iz dubine duše ne podnosim bubašvabe. I grozne su mi i gadim ih se. Imala sam strašan problem sa njima pre par meseci... Negde u prizemlju zgrade je bilo leglo i sve komšije su tvrdile da oni nemaju bubašvabe u stanovima, a meni su ulazile kroz prozor, kroz vrata, iz kade... ma ne znam odakle sve nisu. Nalazila sam ih po hodniku, na svakom koraku. I probala sam kineske krede, insekticide, ma šta sve nisam... i ništa nije pomoglo... A onda su odjednom nestale. Nađoh pre neko jutro jednu u kadi, ali to je zaista prva posle dugo, dugo vremena. Znalo se desiti da pobijem dvadesetak bubašvaba za jedno veče. Jezivo... Stvarno ih ne podnosim.

Slične teme

  1. Naučnici stvorili bubašvabe zombije
    Autor Galahad u forumu Nauka i tehnologija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 30.11.2007, 12:12

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •