Dogodilo se na današnji dan - Strana 92
Strana 92 od 98 PrvaPrva ... 42829091929394 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1,366 do 1,380 od ukupno 1456
  1. #1366

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 22. avgust

    1485. - Engleski kralj Ričard III poginuo je u bici kod Bosvorta u borbi protiv jedinica Henrija VII, osnivača dinastije Tjudor. Time je okončan "Rat dveju ruža" - nazvan tako, jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.

    1567. - Španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo započeo je kao vojni namesnik Holandije vladavinu koja je ušla u istoriju kao "Albin teror". Ovo je za posledicu imalo da je rasplamsan oslobodilački rat, završen oslobađanjem od Španije
    i potom osnivanjem Holandije.

    1642. - U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i Parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi Parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.

    1848. - Rođen je srpski general pruskog i lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. kao komandant Treće armije primio je prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

    1854. - Rođen je srpski kralj Milan Obrenović. Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Postao je knez 1868. posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Pod pritiskom javnog mnjenja objavio je 1876. rat Turskoj, koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je pod uticajem Rusije ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbiji 1878. na Berlinskom kongresu priznata puna suverenost, kao i oslobođenje Vranjskog, Niškog, Pirotskog i Topličkog okruga. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora na štetu Srbije, što je poništeno Berlinskim kongresom, oslonio se na Austro-Ugarsku, s kojom je 1881. zaključio "Tajnu konvenciju". Beč je zauzvrat garantovao pomoć za širenje Srbije ka jugu. Ispostavilo se da je sporazum sa Austrijom, iako veoma nepopularan, omogućio Srbiji više decenija sveukupnog napretka i stabilnosti. Uzdigao je 1882. Srbiju na rang kraljevstva. Ugušio je 1883. Timočku bunu koju su podigli neodgovorni ultralevičarski elementi, protiveći se reformi Vojske, a upravo vojno ustrojstvo koje je uspostavio kralj Milan dalo je sjajne rezultate tokom ratova 1912-18 (po mišljenju Slobodana Jovanovića). Neuspešno je ratovao protiv Bugarske 1885. pošto je Bugarska pripajanjem Istočne Rumelije narušila Berlinski ugovor. Godine 1889. abdicirao je u korist maloletnog sina Aleksandra, zbog neslaganja sa ustavom iz 1888. Bio je mecena u oblasti umetnosti i u periodu njegove vladavine izgrađeno je mnogo i uspostavljene su institucije od ogromnog značaja za srpsku kulturu, poput Srpske kraljevske akademije. Umro je u Beču 1901. i sahranjen je u manastiru Krušedol.

    1859. - Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma države i otpora policijskom reperesivnom poretku Habzburške monarhije, car Franc Jozef I smenio je do tada svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, čime je okončana epoha poznata u istoriji kao "Bahov apsolutizam".

    1862. - Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i utemeljivač novih modernih tendencija. Inspirisan simbolizmom u poeziji i impresionizmom u slikarstvu, stvorio je vlastiti muzički jezik i stil. Dela: klavirska "Arabeske", "Bergamska svita", "Dečji kutak", "Estampe", "Slike", "Prelidi", orkestarska "Popodne jednog fauna", "Nokturno", "More", vokalna "Pet Bodlerovih pesama", "Zaboravljene arijete", "Galantne svečanosti", opera "Peleas i Melisanda", kamerna muzika.

    1864. - Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika u ratu, što je prethodilo osnivanju Crvenog krsta.

    1878. - Kralj Srbije (tada knez) Milan Obrenović izdao je Ukaz o ustrojstvu Vojnog muzeja, na predlog ministra vojnog pukovnika Save Grujića, s ciljem prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratova kao i prošlosti vojske. Zdanje u kom se nalazi današnji Vojni muzej podignuto je 1924. na platou Gornjeg grada beogradske tvrđave na Kalemegdanu, za namene Vojnogeografskog instituta tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1956. ustupljeno je Vojnom muzeju. On je i ranije bio smešten unutar beogradske tvrđave na Kalemegdanu u skromnoj zgradi podignutoj još za turskog
    vremena, odmah do Rimskog bunara. Prilikom osnivanja štampa je pisala da je Vojni muzej "ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer". Godine 1878. njegovo osnivanje bila je još jedna od manifestacija sticanja državne nezavisnosti.

    1891. - Umro je češki pisac Jan Neruda, koji je odigrao važnu ulogu u formiranju češkog realizma i borbi protiv malodušnosti sunarodnika podleglih nemačkom kulturnom uticaju. Dela: zbirke pripovedaka "Malostranske pripovetke", "Arabeska", "Železnički radnici", zbirke pesama "Prosti motivi", "Kosmičke pesme", "Balade i romanse", "Pesme na veliki petak", eseji "Češko društvo", "Literatura, pozorište, likovna umetnost i muzika", "Štetni pravci", "Moderni čovek i umetnost".

    1904. - Rođen je kineski državnik Deng Sisijan, poznat kao Deng Sjaoping, glavni arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta vladao je od 1978, a sa poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990, ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti u januaru 1997.

    1910. - Japan je posle pet godina protektorata nad Korejom pripojio tu azijsku zemlju. U Japansko-kineskom ratu krajem 19. veka Tokio je preuzeo od Pekinga politički i ekonomski uticaj u Koreji. Sve do kraja Drugog svetskog rata Koreja je bila japanska kolonija.

    1914. - Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.

    1928. - Rođen je Karlhajnc Štokhauzen, nemački kompozitor. Po mnogima kontraverzan, bio je poznat po revolucionarnom pristupu muzičkom stvaralaštvu. Studirao je u rodnom Kelnu i u Parizu. Odbacivan je, ali i uzdizan kao vodeći teoretičar ozbiljne zapadne muzike 20. veka. Najviše je komponovao za elektronske instrumente. Dela: "Kontakte", "Trenuci", "Himne", "Mantra", "Svetlo".

    1941. - Trupe nacističke Nemačke doprle su u Drugom svetskom ratu do Lenjingrada (danas Sankt-Peterburg) čime je počela bitka za grad, završena u januaru 1944. pobedom sovjetske armije. Tokom opsade i herojskog otpora život je, većinom od gladi, izgubilo oko 620.000 stanovnika grada, ali se Lenjingrad nije predao.

    1942. - Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog stila igre. Kao koreograf nastojao je da spoji igru, muziku i slikarstvo. Mnoge njegove koreografije izvode se i sada: "Polovecke igre", "Šopenijana", "Silfide", "Žar ptica", "Petruška", "Frančeska da Rimini", "Šeherezada", "San o ruži", "Smrt labuda".

    1958. - Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo na početku 20. veka. Dela: romani "Žan Boroa", "Porodica Tibo", komedija "Testament čiča-Lelea", crtice iz seljačkog života "Stara Francuska".

    1971. - Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa vojnim udarom oborio je pukovnik Ugo Banser Suares.

    1978. - Umro je predsednik Kenije i publicista Džomo Kenijata, jedan od simbola dekolonizacije Afrike. Bio je lider kenijskog oslobodilačkog pokreta "Mau mau", kao i predsednik Kenijskog afričkog saveza koji je 1963. uspeo da izbori nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim predsednik vlade, a od 1964. šef države. Dela: "Prema planini Keniji", "Kenija, zemlja sukoba", "Moj narod Kikuju", "Harambi", "Džomo Kenijata, patnja bez gorčine".

    1985. - Na aerodromu u Mančesteru poginulo je 55 ljudi u britanskom putničkom avionu tipa "Boing 737", koji se zapalio pošto je pilot morao da obustavi poletanje.

    1995. - Skupština Etiopije izabrala je Negasa Gidadu za šefa države, preimenovane u - Savezna Demokratska Republika Etiopija.

    1996. - Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

    2004. - U oružanom prepadu na muzej slikara Edvarda Munka u Oslu, pred mnoštvom posetilaca ukradeno je njegovo najpoznatije platno "Krik".

    2005. - Evakuacijom jevrejskih naseljenika iz Necarima, poslednjeg jevrejskog naselja u pojasu Gaze, okončano je četiri decenije dugo izraelsko prisustvo na toj teritoriji, okupiranom nakon šestodnevnog rata 1967. Od 1948. do 1967. pojas Gaze je bio pod upravom Egipta.

    2006. - Poginulo je 160 putnika i 10 članova posade prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154", 45 kilometara severno od Donjecka u Ukrajini. Avion je leteo na liniji od Anape na Crnom moru do Sankt Peterburga kada se srušio
    i zapalio.

    2009. - Pentagon je zvanično saopštio da je tokom proteklih šest godina (od marta 2003.) u Iraku poginulo 4.337 američkih vojnika, a više od 31.000 je ranjeno. Takođe je objavljeno da je najmanje 716 vojnika poginulo, a 3.500 ranjeno u i oko Avganistana, počev od 2001. Navedeno je i da je još 69 vojnika SAD izgubilo život u drugim zemljama tokom proteklih osam godina u, kako je navedeno, antiterorističkim operacijama.

  2. #1367

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 23. avgust

    1305. U Londonu je obešen Vilijam Volas, vođa Škota u borbi protiv Engleza.

    1514. Turski sultan Selim I pobedio je u bici kod Čaldirana persijskog šaha Ismaila, potom je osvojio Siriju (1516).

    1754. Rođen je Luj XVI, francuski kralj od 1774. Nakon izbijanja Francuske revolucije 1789. doveden je sa porodicom iz Versaja u Pariz. U septembru 1792. Žirondinski konvent svrgnuo ga je sa prestola, u decembru iste godine osuđen je na smrt pod optužbom za izdaju. U januaru 1793. je pogubljen na giljotini.

    1775. Kralj Engleske Džordž II proglasio je američke koloniste, koji su u aprilu počeli borbe za nezavisnost američkih država, pobunjenicima i unajmio 20.000 nemačkih plaćenika da se obračunaju s njima. Američki rat za nezavisnost završen je pobedom kolonija 1783.

    1821. Meksiko je proglasio nezavisnost od Španije.

    1839. Na početku Opijumskog rata sa Kinom, Velika Britanija je zauzela Hongkong.

    1863. Umro je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin, najznačajniji umetnik tadašnjeg ruskog i svetskog pozorišta, koji je bio uzor generacijama glumaca.

    1864. Rođen je grčki državnik Elefterios Venizelos. Kao premijer (1910-33) reformisao je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju i ratnu mornaricu. Sklopio je Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912.

    1912. Rođen je američki filmski glumac, režiser i baletski igrač Džin Keli, jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji mjuzikla. Uspešno je spajao klasični balet sa modernom igrom ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši", "Poziv na igru" i "Helo,
    Doli!").

    1914. Japan je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.

    1926. Umro je američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda početkom 20. veka. Njegova iznenadna smrt u 31. godini izazvala je masovnu histeriju, posebno ženske publike. Proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obožavateljki ("Četiri jahača apokalipse", "Dama
    s kamelijama", "Šeik", "Šeikov sin", "Krv i pesak", "Mladi radža").

    1939. Ministri inostranih poslova Nemačke i SSSR Joahim fon Ribentrop i Vjačeslav Mihajlovič Molotov potpisali su u Moskvi sporazum o nenapadanju, kojim je Hitleru otvoren put da napadne Poljsku.

    1942. Počela je bitka za Staljingrad, najveća bitka u Drugom svetskom ratu. Završena je 2. februara 1943. katastrofalnim porazom Nemaca i njihovih saveznika, koji je označio prekretnicu Drugog svetskog rata na evropskom ratištu.

    1944. Savezničke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile francuski grad Marsej.

    1944. Rumunija je, u Drugom svetskom ratu, prekinula savezništvo sa Hitlerovom Nemačkom i pridružila se Saveznicima. Kralj Mihail I objavio je rat Nemačkoj i naredio da se uhapsi pronacistički lider Jon Antonesku.

    1945. Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet "višak" zemlje i poljoprivredne imovine seljacima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.

    1962. Američki telekomunikacioni satelit "Telstar" emitovao je prvi televizijski prenos između SAD i Evrope.

    1973. Pljačkaš banke u Stokholmu uzeo je četvoro ljudi za taoce. Tokom šest dramatičnih dana između pljačkaša i zarobljenika razvilo se prijateljstvo koje je kasnije opisano i analizirano kao "Stokholmski sindrom".

    1979. Prvak Boljšoj baleta Aleksandar Godunov zatražio je i dobio politički azil u SAD.

    1989. Umro je srpski vajar Nebojša Mitrić koji je na reljefima ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti. Njegovo poslednje delo je krst na hramu Svetog Save na Vračarskom platou u Beogradu.

    1990. Sovjetska republika Jermenija objavila je nezavisnost, a Estonija je počela pregovore o odvajanju od tadašnjeg SSSR-a.

    1992. Oko 200 mladih neonacista je u prisustvu stotina oduševljenih pristalica napalo hostel za izbeglice u nemačkom gradu Rostok i sukobilo se sa policijom.

    1996. Ministri inostranih poslova SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Milutinović i Mate Granić potpisali su u Beogradu, u Palati federacije, sporazum o normalizaciji odnosa. Sporazumu je prethodio susret predsednika Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, 7. avgusta u Atini.

    1996. U Beogradu je otvorena kancelarija za vezu haškog Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Kancelarija je otvorena na osnovu sporazuma koji su vlasti SRJ i predstavnici UN, posle višemesečnih pregovora,
    potpisale u Njujorku.

    1999. Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.

    1999. Umro je marokanski kralj Hasan Drugi (70).

    2000. Avion "erbas A320" kompanije "Galf er" sa 135 putnika i osam članova posade srušio se u vode Zaliva, na pet kilometara severno od obale Bahreina. Uzrok pada bio je požar u jednom od motora. U udesu nije bilo preživelih.

    2001. Japanski sud doneo je odluku da centralna vlada mora da plati odštetu od 375.000 dolara petnaestorici Korejanaca koji su odmah po završetku Drugog svetskog rata preživeli eksploziju na japanskom brodu.

    2003. Džon Gogan, ražalovani bostonski sveštenik i centralna figura u sex skandalu koji je potresao Katoličku crkvu, prebijen je na smrt u zatvoru, u kome je od 2002, kada je osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.

    2005. Umro je američki glumac Brok Piters koji je tumačio ulogu crnca nevino optuženog za silovanje u čuvenom filmu "Ubiti pticu rugalicu".

    2009. Umro je legendarni austrijski skijaš Toni Sajler, koji je na zimskim Olimpijskim igrama 1956. osvojio zlatne medalje u sve tri discipline - spustu, slalomu i veleslalomu.

  3. #1368

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 24. avgust

    79 - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.

    410 - Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.

    1572 - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u "Vartolomejskoj noći" dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII.

    1814 - Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.

    1872 - Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije ("Zulejka Dobson", "Božićni venac", "Srećni licemer").

    1893 - Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.

    1899 - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Devet eseja o Danteu").

    1914 - Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla vojsku Austrougarske i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.

    1922 - Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.

    1929 - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu DŽihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.

    1936 - U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen "neprijateljem naroda". Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.

    1954 - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.

    1954 - Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.

    1968 - Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.

    1975 - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.

    1976 - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.

    1989 - Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.

    1991 - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.

    1991 - Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.

    1994 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija postigli su sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.

    1998 - Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.

    2003 - Umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.

    2004 - U svojoj bazi, Gvantanamo Bej na Kubi, SAD su formirale svoj prvi sud za ratne zločine od Drugog svetskog rata i formalno optužile Salima Ahmeda Hamdana, Jermenca, koji je navodno bio vozač Osame bin Ladena, za saučesništvo u ubistvima i terorističkim akcijama.

  4. #1369

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 25. avgust

    325 - U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o "svetom trojstvu" i reformisao Julijanski kalendar.

    1270 - Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. ojačao dotad slabu kraljevsku vlast i predvodio Šesti i Sedmi krstaški rat.

    1530 - Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, poznat kao Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio je zbog grubog načina na kojim je suzbijao samovolju boljara. Osnovao je grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za njegove vladavine počela je da radi prva štamparija u Rusiji (1553).

    1718 - Francuski iseljenici u Americi, u Luizijani su osnovali grad Nju Orleans, po francuskom vojvodi od Orleana.

    1744 - Rođen je nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid von Herder. Svojim delom uticao je na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.

    1819 - Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".

    1822 - Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel. Otkrio je 1781. planetu Uran, što mu je obezbedilo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu.

    1825 - Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije.

    1839 - U Užicu je osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali su neki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem XIX i početkom XX veka, Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović i Milan Predić.

    1842 - U Kragujevcu su ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić je potom, kao "predvoditelj naroda", u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.

    1867 - Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1883. dva osnovna zakona elektrolize.

    1875 - Kapetan Metju Veb je postao prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.

    1900 - Umro je nemački filozof poljskog porekla Fridrih Niče. Otac nihilizma, filozofije života bez svrhe i značaja, umro je mentalno bolestan i paralizovan od sifilisa. Njegovo delo značajno je uticalo na filozofiju XIX i XX veka ("Tako je govorio Zaratustra", "S onu stranu dobra i zla", "Volja za moć", "Slučaj Vagner", "Sumrak idola", "Antihrist", "Ljudsko, odviše ljudsko").

    1921 - SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje dveju država u Prvom svetskom rata.

    1930 - Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu snimanim prema pričama engleskog pisca Jana Fleminga.

    1940 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do završetka rata 1945. na Berlin je palo oko 80.000 tona savezničkih bombi.

    1944 - Savezničke snage su oslobodile Pariz u Drugom svetskom ratu.

    1961 - Predsednik Brazila Žanio Kvardos je posle samo sedam meseci na tom položaju neočekivano podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane "okultne snage".

    1964 - Kenet Kaunda je postao prvi predsednik Zambije.

    1965 - Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.

    1972 - Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.

    1989 - Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer 2" dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.

    1999 - Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, u Beču je uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.

    2000 - U Beogradu je nestao Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića pronađeno je 28.marta 2003. godine na Fruškoj Gori.

    2001 - Mete-Marit Tjesem Hojbi, samohrana majka i bivša kelnerica, udala se u Oslu za norveškog prestolonaslednika, princa Hakona.

    2003 - U Ruandi su održani prvi višestranački predsednički izbori od sticanja nezavisnosti 1962. i skoro deset godina od genocida u toj zemlji u kojem je život izgubilo više stotina hiljada ljudi. Na tim izborima pobedio je dotadašnji predsednik Ruande Pol Kagame (bivši vođa pobune plemena Tutsi).

    2003 - U eksploziji dva automobila bombe u Bombaju, finansijskom centru Indije, poginulo je 52, a povređeno najmanje 150 osoba.

    2004 - Južnoafrička policija uhapsila je Marka Tačera, sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer, zbog sumnje da je umešan u puč u Ekvatorijalnoj Gvineji. U dogovoru sa tužiocima Tačer je priznao krivicu, nakon čega je osuđen na četiri godine uslovno i 500.000 dolara kazne, čime je izbegao zatvor.

  5. #1370

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 27. avgust

    55. p.n.e. Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.

    1576. Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli. Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").

    1664. Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.

    1770. Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").

    1789. Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.

    1813. U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.

    1828. Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.

    1884. Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš (Shmuel Gelbfisz), poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924.
    udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".

    1890. Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski poznat kao Men Rej, koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom osnovao dadaizam.

    1907. Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.

    1908. Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson, potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva DŽona Kenedija. Na izborima 1964. ponovo
    je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera.

    1910. U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.

    1916. Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj, a Rumunija Austro-Ugarskoj.

    1921. Velika Britanija je postavila Fejsala sina Šerifa Huseina, vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.

    1928. U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i
    Kraljevina Jugoslavija.

    1936. Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

    1945. Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.

    1946. Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.

    1975. U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije HaileSelasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.

    1991. Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.

    1992. U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.

    1995. Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.

    1999. Umro je Helder Kamara, bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.

    2000. U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.

    2001. U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.

    2002. Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.

    2004. Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio
    na vlasti 17 godina.

  6. #1371

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 29. avgust

    1189 - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

    1521 - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

    1526 - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog obedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

    1619 - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

    1632 - Rođen je engleski filozof Džon Lok jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").

    1756 - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

    1820 - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

    1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.

    1842 - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

    1871 - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.

    1885 - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

    1915 - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".

    1943 - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

    1944 - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

    1945 - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

    1949 - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

    1960 - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je ueksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

    1965 - Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

    1975 - Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-4 rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

    1978 - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.

    1991 - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).

    1995 - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

    1996 - Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).

    1997 - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

    1999 - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

    2001 - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

    2003 - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali uiračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

    2003 - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

    2005 - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba

  7. #1372

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 31. avgust

    12 - Rođen je rimski car Kaligula zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

    1290 - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

    1422 - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.

    1811 - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana "Gospođica de Mopen" (1836).

    1867 - Umro je Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" (1857) smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.

    1876 - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

    1887 - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

    1888 - U Londonu je pronađeno telo Meri En "Poli" Nikols, prve žrtve Džeka Trboseka.

    1898 - Rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama "Buđenje materije", "Knjiga ritula", zbirka eseja "Anina balska haljina").

    1907 - U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.

    1920 - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.

    1944 - Sovjetske trupe i tenkovi ušli su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.

    1957 - Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.

    1962 - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.

    1962 - Umro je francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno sa Pikasom uveo je likovni izraz "kubizam" (190.

    1969 - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.

    1973 - Umro je američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina" i "Miran čovek".

    1977 - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.

    1980 - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnog sindikata.

    1983 - U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

    1986 - Umro je Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.

    1986 - Umro je Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima kao što su zgrada Uneska (UNESCO) u Parizu i Linkoln centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

    1991 - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.

    1994 - Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

    2003 - Kenija je ukinula zabranu rada "Mau mau" pokretu, koji je pedesetih godina prošlog veka inicirao proteste protiv britanskih kolonista.

    2005 - Bezmalo 1.000 ljudi je poginulo, a više od 460 je povređeno u panici koja je izbila među šiitskim vernicima na mostu preko reke Tigar, zbog glasina da će bombaš samoubica aktivirati eksploziv.

  8. #1373

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 1. septembar

    1159. - Umro je papa Hadrijan IV - rođen kao Nikolas Brejkspir - jedini Englez u istoriji rimokatoličke crkve izabran 1154. za njenog poglavara.

    1715. - Umro je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta. Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

    1822. - Rođen je američki političar i sveštenik afričkog porekla Hajram Rouds Revels, prvi afroamerikanac koji je postao član Kongresa SAD.

    1832. - Rođen je srpski istoričar Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske prošlosti. Posebno je naglašavao neophodan oprez prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluđer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumačenju prošlosti zbog čega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najučenijih Srba svoga vremena i ostavio je za sobom ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: "Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

    1854. - Rođen je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu. Romantičnom operskom pričom "Ivica i Marica", prožetom narodnim motivima, odupro se vagnerijanstvu i označio novi putokaz razvoja nemačke opere. Ostala dela: opere "Kraljevska deca", "Trnoružica", horske balade, solo pesme.

    1870. - U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom feldmaršala Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što im je otvorilo put ka Parizu, kao i pobedu u tom ratu.

    1875. - Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika. Napisao je i seriju romana o planeti Mars, ali oni ni izbliza nisu dostigli popularnost knjiga o izmišljenom junaku iz afričke džungle.

    1889. - Na skupštini u Nišu delegati iz svih srpskih zemalja (iz slobodnih kao i neoslobođenih krajeva) pod okriljem Srpske pravoslavne crkve (tada beogradska mitropolija) osnovali su Udruženje pravoslavnih sveštenika.

    1900. - Velika Britanija je anektirala Južnoafričku uniju, koju je obrazovala nakon pobede nad Burima (Afrikanerima) spajanjem dotadašnjih britanskih kolonija Kepland i Natal sa do tada slobodnim burskim državama Transval i Oranje. Od 1960. Unija menja ime u Južnoafrička republika.

    1916. - Bugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji.

    1921. - Rođen srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat - glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd ("Beograđanka"), poslovne zgrade "Agroopreme" u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata.

    1922. - Rođen je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najistaknutijih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca 20. veka. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate, govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko smo se voleli", "Život je roman".

    1923. - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je izgubilo krov nad glavom.

    1928. - Albanija je proglašena kraljevinom, tako što je Zogu, koji je na vlast došao uzurpacijom, sebe proglasio za kralja.

    1939. - Nemačka je napadom na Poljsku započela Drugi svetski rat, okončan šest godina kasnije slomom Nemačke, Italije i Japana i njihovih saveznika. U ratu u kojem je učestvovala 61 država poginulo je oko 50 miliona i ranjeno više od 35 miliona ljudi. Samo u Evropi materijalna šteta je procenjena na oko 277,7 milijardi dolara prema cenama iz 1938, a u Jugoslaviji na 46,9 milijardi dolara.

    1961. - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja.

    1962. - U zemljotresu u severozapadnom Iranu poginulo je 12.000 ljudi.

    1967. - Umro je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku", "Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza", "Deveti talas".

    1969. - Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je s vlasti kralja Libije Idriza I (iz kuće Senusi) i proglasila republiku.

    1972. - Američki velemajstor Robert Fišer pobedio je u meču u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, jer je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski
    velemajstor Anatolij Karpov.

    1978. - Umro je Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U knjizevnost je stupio zbirkama pripovedaka "Seljaci", "Šume padaju" kao i romanom "Njih troje". Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: "Zeka Buljubaša", "Prota Mateja", "Karađorđe", "Hajduk Veljko", "Veliki gospodar", "Kralj Milan". Iako mu kritika nije bila sklona, u skladu s tadašnjim ideološkim odrednicama, njegova dela su uživala i uživaju široku popularnost.

    1982. - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

    1983. - Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "Boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade. Južnokorejska letilica je u špijunskoj misiji namerno ušla u sovjetski vazdušni prostor.

    1993. - U Ženevi su propali pregovori o okončanju građanskog rata u BiH, jer je sarajevska vlada, uz blagoslov SAD i drugih zemalja, odbacila mirovni plan međunarodnih posrednika.

    1994. - Umro je srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. Bio je dugogodišnji urednik u kući "Politika" i urednik "Politikinog Zabavnika" u njegovim najslavnijim danima. Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, pošto je njegova majka tamo bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu Vibova nagrada. Dela: "Budilnik", " Menjačnica ideala", Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Dežurno uvo vremena".

    1997. - Francuska policija je saopštila da je vozač automobila u kojem je prethodnog dana u Parizu, pri brzini od 190 kilometara na čas, poginula britanska princeza Dajana Spenser, imao u krvi tri puta više alkohola od dozvoljene gornje granice.

    2000. - Na prvom južnoameričkom samitu, 12 šefova država potpisalo je Brazilijansku deklaraciju, u koju je uključena i namera o ujedinjenju dva glavna trgovinska bloka u Južnoj Americi.

    2001. - U eksploziji u jednom tokijskom noćnom klubu poginule su 44 osobe.

    2003. - Holandija je postala prva zemlja u kojoj je dozvoljeno medicinsko korišćenje marihuane radi ublažavanja patnji obolelih, posebno kod najtežih bolesti poput side i raka.

    2004. - Grupa od tridesetak naoružanih islamskih terorista, opasanih eksplozivom, upala je u osnovnu školu u mestu Beslan u Severnoj Osetiji (autonomna ruska republika na severnom Kavkazu) i kao taoce zadržala preko 1200 dece i odraslih. Više od 340 talaca, većinom dece, ubijeno je tokom trodnevne drame. Lider čečenskih separatista Šamil Basajev preuzeo je odgovornost za ovaj teroristički akt.

    2008. - Umro je Tomaš Bata, industrijalac. Bata je firmu svog oca, svetski poznatu industriju obuće, uspešno vodio od 1932. kada je osnivač firme poginuo u avionskoj nesreći. Po uzoru na "Ford" i njegov način poslovanja, Bata je malu prodavnicu obuće postupno pretvorio u veliku industriju i već krajem 1920-ih otvorio je fabrike širom Evrope. Tamaš Bata uspeo je da očuva nasleđe svog oca i da, nakon nacionalizacije matične industrije u Češkoj, posle Drugog svetskog rata, iz nove centrale Toronta u Kanadi, ponovo napravi svetski poznatu i uglednu industriju. "Bata" je osnovana 1894. u mestu Zlin, u Češkoj, tada Austro-Ugarska. Danas "Bata" sa središtem u Lozani, u Švajcarskoj, poseduje niz fabrika širom sveta, u Evropi, Azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj i Severnoj Americi. Tokom postojanja ta kompanija prodala je čak 14 milijardi pari cipela. Najveća fabrika obuće bivše Jugoslavije "Borovo" izrasla je iz fabrike "Bata" osnovane 1931. u vreme Kraljevine Jugoslavije, u Borovu kod Vukovara.

  9. #1374

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 2. septembar

    31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

    1666. Četvorodnevni požar gotovo uništio London. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.

    1752. Na osnovu odluke Parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

    1807. Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

    1829. Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

    1838. Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

    1866. Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.

    1872. U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke
    klase, osnovane 1864. u Londonu.

    1898. U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom
    Horacija Kičenera pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.

    1910. Umro je francuski slikar Anri Ruso, zvan "Carinik", jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.

    1930. Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

    1937. Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberte, inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.

    1945. Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom.

    1945. Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

    1973. Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".

    1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.

    1996. Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.

    1996. Lideri tri opozicione partije - Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije "Zajedno" koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

    2001. Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar, koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.

  10. #1375

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 3. septembar

    1189. Ričard I Plantagenet, poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.

    1658. Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.

    1759. Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.

    1783. Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

    1791. Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.

    1806. Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

    1821. U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

    1826. U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.

    1869. Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

    1877. Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu ("Krvava nedelja").

    1883. Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima ("Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana").

    1884. Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.

    1931. Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.

    1939. Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.

    1939. Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.

    1943. Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija, počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.

    1948. Umro je Eduard Beneš, predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.

    1969. Umro je Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).

    1976. Američki vasionski brod bez ljudske posade "Viking 2" spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

    1991. Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra, dobitnik tri Oskara za filmove "Dogodilo se jedne noći", "Gospodin Dids ide u grad" i "Ne možete to poneti sa sobom".

    1992. Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.

    1994. Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.

    1999. Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.

    2001. SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.

    2003. Sud u Džakarti osudio je indonežanskog muslimanskog poglavara Abu Bakara Bašira na četiri godine zatvora, zbog učestvovanja u zaveri usmerenoj na obaranje vlade.

    2004. Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.

  11. #1376

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 4. septembar

    1669. Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.

    1768. Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa ReneŠatobrijan, prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca ("Duh hrišćanstva", "Načeze", "Memoari s onu stranu groba").

    1781. Španski naseljenici su osnovali "Grad naše gospekraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), današnji Los Anđeles.

    1823. Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

    1824. Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasno romantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Komponovao je devet simfonija, osam misa, kantate.

    1870. Francuska je postala republika, čime je okončano Drugocarstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

    1886. Poglavica Apača Džeronimo, vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

    1907. Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji je afirmisao norvešku muziku u svetu (orkestarska svita "Per Gint", Klavirski koncert u a-molu).

    1929. Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.

    1944. Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

    1963. Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Robert Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.

    1965. U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog,muzičari humanista Albert Švajcer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

    1970. U Čileu je Salvador Aljende Gosens kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

    1972. Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.

    1974. SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

    1975. Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.

    1989. Umro je francuski pisac Žorž Simenon, autorkriminalističkih romana o inspektoru Megreu.

    1992. Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

    1995. Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

    1997. U eksploziji tri bombe u Jerusalimu poginulo je sedam iranjeno oko 200 ljudi.

    1998. Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

    1999. Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od DŽakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.

    2001. Mahendra Čadri, prvi etnički Indijanac koji je bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika parlamenta, zajedno sa Džordžom Spejtom, koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.

    2002. Umro je francuski pijanista poljskog porekla Vlado Perlemuter. Zapažen je po izvođenju dela čuvenih francuskih kompozitora Morisa Ravela i Gabriela Forea, sa kojima je studirao.

    2008. Umrla je čuvena francuska fotoreporterka Fransoaz Demilder prva žena koja je osvojila nagradu za fotografiju godine World Preš Photo 1977. Pokrivala je ratove u Vijetnamu, Kambodži i Libanu.

  12. #1377

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 5. septembar

    1514. Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.

    1568. Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

    1600. Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je"Istočnoindijska kompanija" koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.

    1774. U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.

    1791. Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok").

    1800. Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

    1857. Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").

    1864. Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

    1888. Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Istorija istočne i zapadne filozofije").

    1899. Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".

    1905. Mirom u Portsmutu, uz posredovanjeameričkog predsednika Teodora Ruzvelta završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

    1939. SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikaci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.

    1960. Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu.

    1972. Pripadnici palestinske terorističke organizacije"Crniseptembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

    1977. Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

    1990. Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu,na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

    1995. Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba napacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

    1997. U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

    2000. U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").

    2001. Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umesanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.

    2002. U eksploziji automobila bombe u Kabulu (Avganistan) poginulo je 26 a povređeno 150 osoba. U Kandaharu pokušan atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.

    2003. Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.

    2005. U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.

  13. #1378

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 10. septembar

    1526 - Turski sultan Sulejman II Veličanstveni je, posle pobede nad Mađarima na Mohačkom polju, zauzeo Budim, koji je postao sedište Budimskog pašaluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.

    1721 - Švedska i Rusija su mirom u Nistadu u Finskoj okončale Veliki severni rat, započet 1700, u kojem je ruski car Petar Veliki potukao Šveđane i dobio izlaz na Baltičko more. Rusiji je pripala teritorija od Finskog do Riškog zaliva i gradovi Riga, Revel i Narva.

    1839 - Rođen je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms.

    1855 - Rođen je nemački arheolog Robert Koldevej koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao.

    1890 - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel pesnik ekspresionizma, esejist, dramski pisac i pripovedač ("Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Pavle među Jevrejima", "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi").

    1898 - U Ženevi je ubijena austrougarska carica Elizabeta, žena Franca Jozefa. Atentat je izvršio anarhista Luiđi Lućeni.

    1906 - Izašao je prvi broj humorističko-satiričnog lista "Šabačka čivija". List je izlazio do 1909.

    1919 - U dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije, pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.

    1927 - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak, koja se proslavila glasom jedinstvenog raspona, od visokog soprana do dubokog alta.

    1939 - Kanada je objavila rat Nemačkoj, čime je sukob u Evropi prerastao u svetski rat. Kanadske jedinice su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu britanske armije.

    1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nemački grad.

    1943 - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, Nemci su okupirali Rim i stavili pod protektorat Vatikan.

    1945 - Vidkun Kvisling šef marionetske vlade Norveške (1942-45) proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

    1967 - Građani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajanje Gibraltara Španiji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom.

    1974 - Na osnovu sporazuma postignutog u Alžiru, Portugalija je priznala nezavisnost Gvineje Bisao pod vođstvom predsednika Luisa Kabrala.

    1976 - U sudaru putničkih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Britiš ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.

    1981 - Slika "Gernika" Pabla Pikasa vraćena je u Španiju. Naslikana 1937, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, "Gernika" je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.

    1989 - Mađarska je otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.

    1994 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Hrvatsku, u prvu posetu poglavara rimokatoličke crkve regionu bivše Jugoslavije. Papa se založio za mir na Balkanu.

    1995 - Tokom vazdušne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je, sa američkog broda "Normandija" u Jadranskom moru, krstarećim raketama "tomahavk" počeo da gađa protivvazdušna postrojenja u okolini Banja Luke.

    2000 - U sukobima pristalica različitih političkih opcija tokom lokalnih izbora u Makedoniji ranjeno je nekoliko desetina ljudi. Napetost između etničkih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u proleće 2001. u sukobe koji su zemlju doveli na ivicu građanskog rata.

    2001 - Savet bezbednosti UN ukinuo je ambargo na prodaju oružja SR Jugoslaviji. Embargo je uveden 31. marta 1998. zbog, kako je obrazloženo, nasilja koji režim Slobodana Miloševića sprovodi na Kosovu.

    2002 - Švajcarska je postala 190-ta članica Organizacije ujedinjenih nacija (UN) u kojoj je od 1948. imala status posmatrača.

    2003 - Hrvatski predsednik Stjepan Mesić doputovao je u Beograd. To je prva poseta jednog hrvatskog predsednika Srbiji i Crnoj Gori od početka rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine.

    2006 - U Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori, prvi od proglašenja nezavisnosti. Ubedljivu pobedu odnela je koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića i Socijaldemokratske partije (SDP) Ranka Krivokapića.

  14. #1379

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 12 septembar

    490. p.n.e. - Na istočnoj obali Atike kod Maratona Atinjani su pobedili deset puta brojniju vojsku persijskog cara Darija (9.000 prema 100.000). U bici su poginula 192 grčka vojnika, a Persijanaci su imali oko 6.000 mrtvih. Vest o pobedi u Atinu je doneo glasnik Filided pretrčavši 40 kilometara, nakon čega je umro od premora. Po tom događaju se u modernom vremenu zove najduža trka u atletici.

    1494 - Rođen je francuski kralj Fransoa I (Francois), koji je tokom vladavine (1515-47) osvojio Milano, ali nije uspeo da se učvrsti u Italiji. Njegovu ambiciju da postane rimsko-nemački car sprečio je Karlo V, sa kojim je potom Fransoa I vodio četiri rata.

    1583 - Rođen je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi (Girolamo Frescobaldi), najveći majstor svog vremena, koji je kompozicije za orgulje obogatio novim izražajnim sredstvima. U Italiji nije imao značajnije sledbenike, ali je presudno uticao na austrijske i nemačke barokne majstore, kao i na Baha.

    1683 - Poljski kralj Jan III Sobjecki potukao je tursku vojsku i razbio dvomesečnu drugu opsadu Beča, čime je sprečen prodor Turske u srednju Evropu.

    1733 - Umro je francuski kompozitor i orguljaš Fransoa Kupren, centralna ličnost muzičkog života Pariza početkom 18. veka, dvorski klavsenista i muzički učitelj. Napisao je metodiku "Umetnost sviranja na klavsenu".

    1772 - Rusija je osvojila persijsku oblast uz Kaspijsko more, uključujući i grad Baku.

    1801 - Ruski car Aleksandar I anektirao je gruzijsku kraljevinu. Istočna gruzijska kraljevina, stvorena četiri decenije ranije, posle oslobođenja od Persijanaca, prihvatila je ruski protektorat 1783. Rusija je 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, koja je do tada bila pod vlašću Otomanskog carstva.

    1848 - Švajcarska je usvojila novi ustav kojim je postala federalna unija s jakom centralnom vlašću.

    1876 - Rođen je srpski političar, pozorišni i književni kritičar Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. U Drugom svetskom ratu bio je član jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji, a od marta do avgusta 1945. potpredsednik vlade Demokratske Federativne Jugoslavije.

    1878 - Egipatski obelisk poznat kao "Kleopatrina igla", napravljen od mermera iz Asuana oko 1475. p.n.e, postavljen je u Londonu.

    1890 - Britanska Južnoafrička kompanija osnovala je grad Solzberi (Harare) koji je postao glavni grad Rodezije. Naziv je dobio po imenu tadašnjeg britanskog premijera lorda Solzberija.

    1913 - Rođen je američki atletičar Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Njegov trijumf naljutio je Adolfa Hitlera, koji je napustio počasnu ložu kako bi izbegao da se rukuje s njim zato što je crnac.

    1916 - Na Kajmakčalanu je počela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca u Prvom svetskom ratu. Završena je 3. oktobra 1916, kao prva pobeda srpske vojske nakon povlačenja preko Albanije.

    1919 - Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca pod komandom pesnika Gabrijela D'Anuncija zauzela je Rijeku. Grad je ostao pod italijanskom vlašću do kraja Drugog svetskog rata.

    1940 - Tražeći izgubljenog psa, grupa tinejdžera otkrila je pećinu Lesko, kod mesta Montinjak u Dordonji (Francuska) čuveni arheološki lokalitet sa crtežima iz paleolita.

    1943 - Nemački komandosi su u Drugom svetskom ratu, na osnovu naredbe Adolfa Hitlera, oteli bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija, kojeg su nove italijanske vlasti stavile u zatvor.

    1953 - Nikita Hruščov izabran je za prvog sekretara Centralnog komiteta KP SSSR.

    1968 - Albanija je saopštila da napušta Varšavski pakt.

    1970 - Palestinski otmičari su u Jordanu digli u vazduh tri aviona oteta šest dana ranije posle poletanja iz Njujorka ka Evropi. Prethodno su oslobodili putnike u zamenu za palestinske zatvorenike, među kojima i otmičara četvrtog aviona Lejlu Kaled .

    1974 - Vojnim pučem svrgnut je sa vlasti etiopski car Haile Selasije, koji je 1928. posle smrti Menelika II postao kralj, a 1930. car Etiopije.

    1980 - U vojnom puču pod vođstvom generala Kenana Evrena u Turskoj je oborena vlada Sulejmana Demirela.

    1989 - U poljskom parlamentu prihvaćena je vlada jednog od lidera pokreta "Solidarnost" Tadeuša Mazovjeckog, čime je formalno okončana vladavina komunista u Poljskoj.

    1994 - U Poljskoj su održane prve zajedničke vojne vežbe snaga NATO i bivšeg Varšavskog pakta.

    1998 - U atentatu u Tirani ispred sedišta opozicione Demokratske partije ubijen je jedan od njenih vođa Azem Hajdari.

    1999 - Indonezija je prihvatila raspoređivanje mirovnih snaga UN u Istočnom Timoru.

    2000 - U eksploziji automobila koji je uleteo u podzemnu garažu u zgradi Berze u Džakarti, 15 ljudi je poginulo, a više desetina je povređeno.

    2001 - NATO se prvi put u svojoj 52 godine dugoj istoriji pozvao na član 5. Povelje NATO o zajedničkoj odbrani, čime je stvorena mogućnost kolektivnog vojnog odgovora na terorističke napade u SAD. U govoru naciji američki predsednik Džordž Buš rekao da je Amerika napadnuta i da će iskoristiti sva svoja odbrambena sredstva kako bi terorizam bio pobeđen.

    2003 - Rezolucijom Saveta bezbednosti UN Libiji su ukinute sankcije uvedene nakon terorističkih napada na američki i francuski avion krajem osamdesetih godina. Prethodno je sa Fondacijom Gadafi postignut sporazum o isplati odštete porodicama žrtava oborenog francuskog aviona.

    2003 - Umro je američki kantri muzičar Džoni Keš, "Čovek u crnom". Tokom 50-godišnje karijere najviše je pevao o rudarima, nadničarima, osuđenicima i kaubojima.

    2005 - Umro je nemački sportista Fric Šilgen, koji je upalio olimpijsku vatru na Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu.

  15. #1380

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 13. septembar

    1506. Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja, najznačajniji predstavnik visoke renesanse u Padovi i Mantovi, autor čuvenih fresaka u crkvi Eremitani u Padovi, uništene u Drugom svetskom ratu.

    1592. Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige "Eseja", "Dnevnik putovanja").

    1598. Umro je Filip II, napuljski kralj (1554), gospodar Holandije (1555), a nakon povlačenja svog oca Karla V (1556), kralj Španije, Sicilije i Sardinije. Apsolutista i fanatični katolik svojom politikom izazvao je ustanak u Holandiji, koji je doveo do nezavisnosti severne pokrajine (1581). Pobedio je tursku flotu kod
    Lepanta 1571, ali je pohod njegove "nepobedive armade" (1588 ) na Englesku završio katastrofalnim porazom.

    1759. Britanci su u presudnoj bici u blizini Kvebeka pobedili Francuze i osigurali britansku supremaciju u Kanadi.

    1788. Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD. Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka, kasnije engleskog kralja.

    1819. Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka.

    1842. Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju.

    1874. Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg. Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja - dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka (opera
    "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider" i "Preživeli iz Varšave").

    1882. Tokom Egipatskog ustanka britanske trupe porazile su egipatsku vojsku kod Tel el Kebira i nastavile osvajanje Egipta i Sudana.

    1908. Probnom vožnjom od Virpazara do Bara Crnom Gorom je prošao prvi voz. Redovni železnički saobraćaj uspostavljen je 2. novembra.

    1922. U Al Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura vazduha u hladu - 58 stepeni Celzijusa.

    1923. General Migel Primo de Rivera izvršio je, uz odobrenje kralja Alfonsa XIII, državni udar u Španiji i zaveo vojnu diktaturu.

    1955. SSSR i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.

    1971. U njujorškom zatvoru Atika poginuli su 31 zatvorenik i 11 zatvorskih čuvara, kada su pripadnici američke policije i Nacionalne garde intervenisali da smire petodnevnu pobunu u zatvoru.

    1977. Umro je američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski (Stokowski). Vodio je Njujoršku filharmoniju od 1946. Do 1950, a 1962. osnovao je Američki simfonijski orkestar. Napisao je knjigu "Muzika za sve nas", koja je prevedena na skoro sve svetske jezike.

    1989. U Kejptaunu su održane do tada najveće demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi. Demonstrante koji su uz pesmu i igru prolazili kroz centar grada predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu (Desmond).

    1991. SSSR i SAD su se sporazumeli da obustave snabdevanje oružjem zaraćene strane u Avganistanu.

    1992. Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins (Anthony) dobitnik Oskara za film "Prijateljsko ubeđivanje".

    1993. Izrael i Palestinska oslobodilačaka organizacija (PLO) potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum kojim je predviđena palestinska samouprava na okupiranim teritorijama.

    1998. Na drugim posleratnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo su pobedile nacionalne političke partije bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Trogodišnji rat, koji su vodili lideri nacionalnih grupa, završen je u decembru 1995. potpisivanjem mirovnog ugovora u Dejtonu, u SAD, a prvi posleratni izbori održani su 1996.

    1999. U Beogradu su umrli doajen srpskog novinarstva Predrag Milojević i istaknuti filmski reditelj Vladimir Pogačić.

    1999. U četvrtoj velikoj, od serije eksplozija koje su dve nedelje potresale Moskvu, srušena je stambena zgrada, a poginulo 118 ljudi.

    2000. Naturalizovani Amerikanac tajvanskog porekla Ven Ho Li, istraživač u vladi SAD pušten je iz zatvora uz izvinjenje sudije. On je u samici proveo devet meseci, zbog optužbi američke vlade da predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost.

    2001. Američki državni sekretar Kolin Pauel potvrdio da je vođa Al Kaide Osama bin Laden, za koga se verovalo da se krije u Avganistanu, glavni osumnjičeni za terorističke napade u SAD 11. septembra.

    2006. Bombaš samoubica usmrtio je u Bagdadu 114 osoba, uletevši svojim kombijem u gomilu šiitskih Muslimana.

Strana 92 od 98 PrvaPrva ... 42829091929394 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •