Dogodilo se na današnji dan - Strana 82
Strana 82 od 98 PrvaPrva ... 3272808182838492 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1,216 do 1,230 od ukupno 1456
  1. #1216

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 24. februar

    1389. Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.

    1443. Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, poznat kao Matija I Korvin. Sin Janjoša Hunjadija vojvode iz Erdelja, izabran za kralja 1458. bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutrašnje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Beč. Reformisao je državu, a u Požunu osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu štampariju. Posle njegove smrti 1490, Mađari su izgubili sve teritorije koje je osvojio.

    1525. Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze (muškete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I je zarobljen.

    1803. Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, poznat kao kapetan Miša koji je kneževini Srbiji 1863. poklonio zgradu današnjeg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mišino zdanje). Zvanje "kapetana dunavskog" dodelio mu je 1833. knez Miloš Obrenović.

    1847. Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.

    1848. U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen "Manifest komunističke partije", koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja "Saveza komunista" održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

    1868. Kongres SAD pokrenuo je, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrjua Džonsona. Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.

    1938. U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen je prvi proizvod od najlona - čekinje za četkicu za zube.

    1945. Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

    1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.

    1946. Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

    1966. Vojnim udarom u Gani zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vođstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.

    1974. Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

    1974. Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.

    1989. Sahranjen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "božanskog porekla", a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.

    1990. Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije 1978-85. Učesnik u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, bio je jedan od najpopularnijih političara posleratne Italije.

    1991. Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.

    1996. Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.

    1998. Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

    2000. Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.

    2001. Džordž Buš preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.

    2002. Na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju (SAD) najviše medalja osvojili su sportisti iz Nemačke: 12 zlatnih, 16 srebrnih i sedam bronzanih, odnosno, ukupno 35 medalja.

    2003. U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.

    2003. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Slavoniji (Hrvatska), BiH i Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

    2004. U snažnom zemljotresu u severnom Maroku, poginule su 572 osobe, a 30.000 ljudi je ostalo bez svojih domova.

  2. #1217

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 25. februar

    1570. Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

    1723. Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

    1815. Po nalogu Sulejman paše ubijen je Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

    1873. Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

    1885. Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

    1888. Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

    1899. Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter, po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

    1948. Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".

    1954. Egipatski predsednik Mohamed Nagib je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

    1956. Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

    1964. Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

    1972. Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

    1983. Umro je američki pisac Tenesi Vilijams, čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").

    1986. Filipinski diktator Ferdinand Markos podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

    1991. Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

    1993. Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

    1994. Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

    2000. Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

    2000. Najmanje 45 ljudi poginulo je kada je eksplodiorala bomba u autobusu na feribotu koji je plovio prema luci Ozamis na južnim Filipinima.

    2001. U 92-oj godini umro je ser Donald Bredman, najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

    2003. Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi (82) koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

    2004. U 86. godini umro je Stanislav Rinjak, prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

    2004. Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što predstavlja prvu borbenu ulogu čeških oružanih snaga od II svetskog rata.

    2005. Umro je Piter Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel, koja je dobitnik Nobelove nagrade.

    2006. U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik, Tsegaje Gabre-Medin čija je pesma "Ponosan što sam Afrikanac" himna Afričke unije.

  3. #1218

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 26. februar

    1531. U zemljotresu u Portugaliji poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, srušeni veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

    1777. Rođen srpski vojvoda i diplomata, prota Mateja Nenadović. Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvci srpski ustanak u Valjevskoj i Šabačkoj nahiji. Pregovarao s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika s državama. Bio predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve srpske vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, dragocen dokument vremena.

    1815. Napoleon Bonaparta pobegao iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika vratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana 100 dana, okončana u junu, posle vojnog poraza kod Vaterloa.

    1852. Britanski vojni transportni brod Birkenhed potonuo u zalivu Simon, uz obalu Južne Afrike, život izgubilo 485 osoba.

    1885. Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu, koji je organizovao kancelar Nemačke Oto fon Bizmark, dogovorili se o podeli centralne i istočne Afrike.

    1901. Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Ju javno pogubljeni odsecanjem glave.

    1909. Turska priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

    1915. Nemci u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

    1916. Nemci u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod Provansa 2. Poginulo 930 ljudi.

    1935. Škotski fizičar Robert Votson Vat predstavio prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

    1936. Adolf Hitler u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju tzv. narodnog vozila, folksvagena.

    1952. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

    1960. Umro srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960, član svih slovenskih akademija. Osnivač srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

    1980. Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, okončano ratno stanje između dve zemlje dugo 30 godina.

    1986. SSSR u Zemljinu orbitu lansirao prvi blok svemirske stanice Mir, koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem. Nesagoreli delovi pali u Tihi okean 23. marta 2001.

    1990. Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.

    1993. U eksploziji koju su u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku izazvali arapski islamski teroristi poginulo šest, povređeno 1.000 ljudi. Osam godina kasnije, 11. septembra 2001, obe kule Centra srušene u samoubilačkom napadu otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo oko 3.000 ljudi.

    1995. Posle gubitka vrednog oko milijardu dolara, koji je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala londonska banka Bering, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

    2001. Umro Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994, kojim je suzbijena hiperinflacija u Jugoslaviji.

    2001. Skupština Jugoslavije ukinula ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević, koji je 1947. donela komunistička vlada.

    2002. Skupština Srbije usvojila izmene Krivičnog zakona, ukinuta smrtna kazna.

    2004. U avionskoj nesreći kod Mostara, u Bosni i Hercegovini, poginuli predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su s njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. Za novog predsednika Makedonije 14. aprila izabran lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Branko Crvenkovski.

    2009. Tribunal u Hagu je oslobodio bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999, a petorica saoptuženih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SR Jugoslavije, osuđena su na ukupno 96 godina zatvora: na po 22 godine bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić, a generali Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević na po 15 godina zatvora.

  4. #1219

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 27. februar

    280. Rođen je rimski imperator Konstantin I (Konstantin Veliki), koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.

    1617. U selu Stolbovo sklopljen je mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-21).

    1844. Dominikanska Republika je postala nezavisna od Haitija.

    1881 - Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.

    1887. Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe "Velika petorica", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

    1900. Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.

    1902. Rođen je američki pisac Džon Štajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom "Kvart Tortilja" 1935, a potom su usledila čuvena dela "O miševima i ljudima", "Plodovi gneva", "Zima našeg
    nezadovoljstva", "Istočno od raja".

    1905. Reorganizacijom Velike škole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

    1933. U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.

    1936. Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.

    1939. Velika Britanija i Francuska priznale su vladu generala Franciska Franka u Španiji.

    1952. Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

    1963. Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.

    1976. U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku.

    1993. Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septmbra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

    1994. U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

    1996. SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.

    1999. Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.

    2002. Umro je Spajk Miligan osnivač britanske komedije 20. veka.

    2003. Tribunal u Hagu osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. Godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH. Iz zatvora je prevremeno puštena 27. oktobra 2009. nakon što je odslužila dve trećine kazne.

    2006. Umro je američki glumac Denis Viver koji se proslavio ulogom šerifa Meklauda u istoimenoj televizijskoj seriji.

    2008 U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

  5. #1220

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 28. februar

    1525. Španski osvajač Ernan Kortes pogubio je poslednjeg astečkog cara Kuautemoka.

    1825. Rusija i Velika Britanija potpisale su ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, teritorija koje su tada
    bile u posedu Rusa, odnosno Britanaca.

    1832 - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka je potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. je samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo je knez Miloš Obrenović.

    1844. Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

    1862. U Srbiji je donet prvi zakon o advokaturi.

    1869. Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu je donela već prva knjiga "Pesničke meditacije" (1820), a potom i njegova najznačajnija zbirka "Pesničke i religiozne harmonije" sa čuvenom "Himnom noći" koju je preveo Njegoš. U proznom delu "Put na istok" sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.

    1916. Završeno je prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena u narednim mesecima, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo je od gladi, iscrpljenosti i zime.

    1922. Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

    1931. Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvlad Mozli osnovao je "Novu partiju", koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.

    1933. Hitler je, dan nakon paljenja Rajhstaga, ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno je više od četiri hiljade komunista.

    1941. U egzilu je umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, kralj je bio prisiljen da napusti zemlju.

    1948. Poslednje britanske vojne jedinice napustile su Indiju. Laburistička vlada ukinula je 1947. britansku vladavinu nad Indijom.

    1953. U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez.

    1974. SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

    1975. U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" londonskog metroa.

    1986. U centru Stokholma ubijen je švedski premijer i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen je na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa.

    1991. Završen je Zalivski rat, koji su 42 dana vodile SAD i saveznici protiv Iraka. Iračke snage prisiljene su da napuste Kuvajt koji su okupirale 1. avgusta 1990.

    1991. Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku da se SAO Krajina razdružuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.

    1993. Američki vojni transporteri izbacili su iznad istočne Bosne prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

    1994. U zoni "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine zapadno od Banjaluke dva američka aviona F-16 srušili su četiri srpska aviona tipa "Galeb".

    1998. Nakon ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice na Kosovu počeli su sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika nelegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

    2003. Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine SR Jugoslavije proglašena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

  6. #1221

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 2. mart

    1459. Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon - papa Adrijan VI od januara 1522, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro je u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.

    1824. Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljitelj je češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere ("Moja domovina", "Prodana nevesta", "Dalibor").

    1855. Umro je ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska i militaristička vladavina od 1825. završena je porazom u Krimskom ratu (1853-56), nakon čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.

    1917. Tokom Februarske revolucije u Rusiji, car Nikolaj II abdicirao je i formirana je privremena vlada Georgija Lvova. Car je potom zajedno s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a nakon što mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija carska porodica je premeštena u Jekaterinburg, gde je 1918. pogubljena.

    1919. U Moskvi je održan osnivački kongres Komunističke internacionale (Kominterna) kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna je odigrala značajnu ulogu u odbrani SSSR-a, prve socijalističke zemlje, a mnogim partijama i pokretima pružila je ideološku, političku i materijalnu pomoć, da bi se u Staljinovo vreme pretvorila u centralističku organizaciju čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.

    1921. U Francuskoj je umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora je vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije (Berlinski kongres 187. U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga je s vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni na Cetinju.

    1931. Rođen je ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik SSSR-a, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao "glasnost" i "perestrojka". Okončao je razdoblje "hladnog rata" sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama istočne Evrope.

    1943. Počela je bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Tokom bitke poginulo je oko 4.000 Japanaca.

    1949 . Američki kapetan Džejms Galager spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom "B-50" preleteo 37.742 kilometra.

    1956. Francuska je priznala nezavisnost Maroka.

    1962. U Burmi je izvršen vojni udar pod vođstvom Ne Vina. Vojni režim okončan je na isti dan 1974, kada je stupio na snagu novi ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.

    1988. Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, najavio je hapšenje albanskih lidera na Kosovu.

    1994. U Vašingtonu su predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminarni sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.

    1996. Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga, okončana je trinaestgodišnja vladavina laburista u Australiji.

    1998. Film "Titanik" postao je prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara.

    2000. Britanske vlasti su dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovu ektradiciju. Narednog dana Pinoče je stigao u Čile.

    2003. Francuski predsednik Žak Širak doputovao je u zvaničnu posetu Alžiru. To je prva poseta na najvišem nivou od kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske 1962. godine, posle osmogodišnjeg brutalnog rata.

    2004. U dva samoubilačka napada u Iraku na šiitske hramove tokom službe poginule su najmanje 143 osobe.

    2008. Za predsednika Rusije izabran je Dmitrij Medvedev, kandidat Jedinstvene Rusije, čiji je lider bivši predsednik Rusije u dva mandata Vladimir Putin.

  7. #1222

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 3. mart

    1703. Umro engleski naučnik i izumitelj Robert Huk. Usavršio barometar, teleskop i mikroskop i otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Postavio osnovni zakon teorije elastičnosti, Hukov zakon.

    1707. Umro car Aurangzeb, najmlađi sin cara Džehana, poslednji veliki mogulski vladar Indije. Tokom njegove vladavine, od 1658, Mogulsko carstvo teritorijalno prošireno, ali oslabljeno iznutra progonima hinduizma i fanatičnim širenjem islama.

    1808. Francuske trupe pod komandom maršala Joakima Miraa zauzele Madrid.

    1847. Rođen američki fizičar škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, izumitelj električnog telefona 1875. Bavio se istraživanjem mehanike govora i 1872. u Bostonu osnovao školu učitelja za gluvoneme.

    1861. Manifestom cara Aleksandra II ukinuto kmetstvo u Rusiji. Više od 47 miliona kmetova oslobođeno feudalnog odnosa i dobilo pravo da trguje, da se bavi zanatima i svim poslovima u privredi.

    1875. U Pariskoj operi prvi put izvedena Bizeova opera "Karmen".

    1878. Potpisan Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske, kojim je Rusija pokušala da takozvano istočno pitanje reši u svoju korist i stvaranjem Velike Bugarske, koja je obuhvatila i neka područja istočne Srbije, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja Srbije, Grčke i evropskih sila revizija Sanstefanskog ugovora izvršena na Berlinskom kongresu, u junu iste godine.

    1886. Posle poraza srpske vojske kod Slivnice Srbija i Bugarska zaključile Bukureštanski mir. Tromesečan rat koji je počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja istočne Rumelije Bugarskoj znatno oslabio kraljev položaj u zemlji.

    1918. U Brest-Litovsku potpisan mirovni ugovor Sovjetske Rusije i Nemačke i njenih saveznika u Prvom svetskom ratu. Zbog unutrašnje nestabilnosti i izostanka podrške sila Antante, sovjetska vlast prisiljena da napravi velike teritorijalne ustupke i pristane da Nemačkoj plati ratnu odštetu.

    1924. Narodna skupština Turske ukinula muslimanski kalifat i proterala iz zemlje kalifa i njegovu porodicu, kao deo reformi predsednika Kemala Ataturka i modernizacije zemlje.

    1974. U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10 koji se srušio blizu Pariza.

    1980. Vođa partije ZAPU Robert Mugabe ubedljivom većinom dobio prve slobodne izbore u Rodeziji, sada Zimbabveu, i formirao prvu većinsku crnačku vladu.

    1988. Umro poljski violinista Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine XX veka. Svrstao se među vrhunske virtuoze već na početku karijere, 1933, i sa širokim repertoarom, od barokne do savremene muzike, priređivao koncerte širom sveta. Gostovao i na Dubrovačkim letnjim igrama.

    1991. Stanovnici Letonije i Estonije ubedljivom većinom glasali za nezavisnost tih zemalja od Sovjetskog Saveza.

    1996. Konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara pobedila na parlamentarnim izborima u Španiji, čime je okončana vladavina socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa, duga 13 godina.

    1996. Umrla francuska književnica Margaret Diras, autorka više romana i scenarija za film "Hirošima, ljubavi moja".

    1996. U eksploziji bombe podmetnute u autobus u centru Jerusalima poginulo 19 ljudi, među njima bombaš-samoubica.

    1996. Vlasti Jugoslavije uhapsile Radoslava Kremenovića i Dražena Erdemovića, koje je Haški sud osumnjičio za ratne zločine u Srebrenici u julu 1995. i predale ih Međunarodnom sudu. Kremenović, posle istrage, pušten u maju, a Erdemović, prvi optuženi koji je priznao krivicu, osuđen na pet godina zatvora.

    1997. Najmanje 125 ljudi poginulo, a više od 450 ranjeno kada je putnički voz u pakistanskoj provinciji Pendžab u punoj brzini izleteo iz šina.

    2000. Haški tribunal ratnog komandanta snaga bosanskih Hrvata, generala Tihomira Blaškića, osudio na 45 godina zatvora zbog zločina koje su hrvatske snage počinile nad muslimanima u srednjoj Bosni od 1992. do 1994. Apelaciono veće tog suda 29. jula 2004. smanjilo kaznu na devet godina.

    2002. Građani Švajcarske se na referendumu izjasnili da njihova država treba da postane članica Ujedinjenih nacija.

    2004. Srbija dobila manjinsku vladu na čelu s Vojislavom Koštunicom, liderom Demokratske stranke Srbije. Vlada sastavljena od ministara iz DSS-a, G17 plus, Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije izabrana uz podršku Socijalističke partije Srbije.

    2004. U Francuskoj je zakonom zabranjeno nošenje muslimanskih feredža u državnim školama.

    2005. Avanturista Stiv Foset prva je osoba na svetu koja je letela oko sveta bez prekida. Njegova letilica je sletela u Kanzas (SAD) nakon skoro tri dana provedenih u vazduhu.

  8. #1223

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 4. mart

    1152. Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja, nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

    1193. Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa, koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

    1678. U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

    1801. Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

    1857. Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

    1877. U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog.

    1933. Frenklin Ruzvelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program ("New Deal") za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

    1941. Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

    1945. Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

    1964. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

    1965. Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

    1970. U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

    1974. Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson.

    1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

    1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

    1998. Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO-a u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

    2000. SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

    2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

    2002. U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

    2003. U 93-oj godini umro je Ser Hardi Ejmis, dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

    2004. U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa

  9. #1224

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 5. mart

    1496. Engleski kralj Henri VII u službu primio italijanske pomorce Đovanija i Sebastijana Kabota da bi za englesku krunu otkrili nove zemlje. 1497. pomenuta dvojica stigli do Severne Amerike.

    1684. Nemačka, Poljska i Venecija u Lincu formirale Svetu ligu protiv Turske.

    1696. Rođen italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo, jedan od poslednjih velikana venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, freske velikih dimenzija, rađene u maniru kasnog rokokoa, nalaze se u nadbiskupskoj palati u Udinama, u palati Labija u Veneciji, u biskupskoj rezidenciji u Vircburgu i kraljevskoj palati u Madridu.

    1770. Britanske trupe u Bostonu, centru otpora protiv britanske kolonijalne vlasti, ubile pet demonstranata. Taj događaj, poznat kao Bostonski masakr, ubrzao izbijanje Američkog rata za nezavisnost.

    1827. Umro italijanski fizičar Alesandro Volta. Izumeo elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata. Po njemu mnogi pojmovi u fizici dobili ime.

    1832. U Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji. Prva štampana knjiga "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

    1856. Londonsko pozorište Kovent garden uništeno u požaru.

    1916. Španski prekookeanski putnički brod Princ od Asturije potonuo za nekoliko minuta pošto je udario u stenu kod obale Brazila. Od 588 putnika i članova posade, njih 455 izgubilo život.

    1933. Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera osvojila većinu u Rajhstagu, parlamentu Nemačke.

    1945. Trupe SAD u II svetskom ratu ušle u Keln.

    1953. Umro sovjetski diktator Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije, od 1922. do smrti, bio neprikosnoven vladar SSSR-a i lider komunističkog sveta. U partijskim čistkama, od 1934, eliminisao političke protivnike, a svojom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i narušio ugled SSSR-a stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u II svetskom ratu. 1948. rezolucijom Informbiroa pokušao da Jugoslaviju podredi sovjetskoj kontroli.

    1953. Umro ruski kompozitor i pijanista Sergej Sergejevič Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka. Povezao rusko muzičko nasleđe i moderni muzički izraz. Komponovao muziku za filmove Sergeja Ejzenštajna "Aleksandar Nevski" i "Ivan Grozni".

    1964. Umro prvi filmski snimatelj na Balkanu Milton Manaki. 1905. počeo da filmskom kamerom beleži događaje. Poseban dokumentarni značaj imaju njegove reportaže o boravku poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida II 1911. u Bitolju, snimci rumunskog i grčkog kralja, bugarskog cara, događaji iz vremena mladoturske revolucije, balkanskih ratova, I i II svetskog rata.

    1966. Svi putnici i članovi posade, njih 124, poginuli kada je britanski putnički avion udario u japansku planinu Fidži.

    1970. Stupio na snagu ugovor o neširenju nuklearnog oružja, koji je potpisalo 45 zemalja.

    1975. Kuvajt nacionalizovao naftnu industriju, uključujući imovinu britanskih naftnih kompanija.

    1984. Umro italijanski pevač Tito Gobi, operski bariton svetskog ugleda. Proslavio se ulogom u "Toski" Đakoma Pučinija, u kojoj mu je partnerka bila Marija Kalas.

    1993. Minut posle poletanja sa skopskog aerodroma, srušio se makedonski putnički avion foker100. Poginulo 77 od 97 putnika i članova posade.

    1999. Odlukom Međunarodnog arbitražnog tribunala, grad Brčko dobio status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, što je izazvalo oštre proteste u srpskom entitetu BiH, Republici Srpskoj.

    2001. Predsednici Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza Jugoslavije i RS.

    2003. Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio Zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom.

    2004. U 114. godini umro Španac Huan Rijudavets Mol, najstariji čovek na svetu.

  10. #1225

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 6. mart

    1475. Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse.

    1480. U Toledu je potpisan sporazum kojim je Španija priznala portugalsko osvajanje Maroka, a Portugalija se odrekla pretenzija prema Kanarskim ostrvima.

    1629. Nemački car Ferdinand II Habzburški izdao je Edikt o restituciji, kojim je protestantskim knezovima naloženo da vrate Katoličkoj crkvi sve posede zaplenjene od 1552. Ferdinand III opozvao je taj edikt Vestfalskim mirovnim ugovorom

    1836 . Meksikanci, pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane, zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket.

    1874. Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka, napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj ("Hrišćanstvo i klasna borba", "Smisao istorije", "Filozofija slobode", "Čovek i mašina", "O ropstvu i slobodi čoveka").

    1882. Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.

    1900. Umro je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler, koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Osnovao je 1890. kompaniju "Dajmler Motoren-Gezelšaft", koja se 26 godina posle njegove smrti ujedinila s fabrikom Karla Benca u kompaniju "Dajmler-Benc", proizvođača prestižnih automobila "mercedes".

    1927. Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac "magičnog realizma", žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka.Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. ("Sto godina samoće", "Ljubav u vreme kuge").

    1941. Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

    1944. Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.

    1945. U Njujorku je umrla srpska slikarka MilenaPavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.

    1946 . Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.

    1949. Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio-emisija.

    1953. Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.

    1957. Bivše britanske kolonije Zlatna Obala i Togoland ujedinjene su u državu pod nazivom Gana, koja je stekla nezavisnost u okviru Komonvelta, čime je počeo talas dekolonizacije u Africi.

    1980. Francuska književnica belgijskog porekla Margerit Jursenar postala je prva žena član Francuske akademije.

    1992. "Mikelanđelo", jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.

    1993. Pripadnici angolskog pobunjeničkog pokreta UNITA zauzeli su Huambo, drugi po veličini grad u Angoli, nakon dvomesečnih borbi s vladinim snagama.

    1994. Umrla je grčka glumica Melina Merkuri, veoma angažovana šezdesetih godina 20. veka u borbi protiv vojne hunte u Grčkoj, potom ministar kulture u vladi grčkih socijalista ("Nikad nedeljom", "Fedra", "Ciganin i džentlmen").

    1998. U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu ubijen je Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

    1999. Na severu Kambodže, uz granicu s Tajlandom, uhapšen je Ta Mok, poslednji od vođa maoističkog gerilskog pokreta Crveni Kmeri, tokom čijeg je režima u drugoj polovini sedamdesetih godina ubijeno ili umrlo od gladi i bolesti oko milion i po ljudi.

    2001. Tokom hodočašća u Meku, u jurnjavi vernika poginula su 34 muslimanska hodočasnika.

    2002. Vlasti u Indiji uspostavile su kontrolu nad zapadnoindijskom državom Gudžarat, nakon jednonedeljenih sukoba Indusa i Muslimana u kome su poginule 803 osobe, uključujući i 58 Indusa koji su živi izgoreli u vozu koji je zapalila jedna muslimanska banda, što je i bio uzrok sukoba.

    2004 . U 89. godini umro je najpoznatiji brazilski plejboj Žoržinjo Genl, koji je osvojio poznate lepotice među kojima su Merilin Monro, Romi Šnajder, Džejn Mensfild, Rita Hejvort i Anita Ekberg.

    2005. U SAD je umro fizičar i laureat Nobelove nagrade Hans Bete, koji je pobegao iz nacističke Nemačke, a zatim postao ključna figura u razvoju prve atomske bombe.

    2007. U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, južno od Bagdada ubijeno je 115 šiitskih hodočasnika, koji su se uputili u sveti grad Kerbalu.

  11. #1226

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 7. mart

    1573. Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka.
    1765. Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče, prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.

    1793. Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji.

    1809. Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom.

    1814. Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.

    1850. Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.

    1876. Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson.

    1932. Umro je francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.

    1936. Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast,Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata.

    1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.

    1945. Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu,britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.

    1945. Posle ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

    1951. Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.

    1989. Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijo mzbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi.

    1994. Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.

    1999. U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji "Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor Strendžlav" i "Beri Lindon".

    2002. Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protivstrogih zakona o zabrani abortusa.

    2003. Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marović.

    2004. Na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka - Nova Demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, koji je postao novi premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.

    2005. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za granatiranje Sarajeva, Zagreba i masakr u Srebrenici.

  12. #1227

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 8. mart

    1500. Portugalski moreplovac Pedro Alvarez Kabral krenuo iz Lisabona na put u Indiju. Promenivši dotad poznatu rutu, udaljio se od afričke obale u pravcu zapada, prema Južnoj Americi, i tako otkrio današnji Brazil, proglasivši ga portugalskom kolonijom. Iste godine brazilsku obalu otkrio Španac Vinsente Pinson.

    1846. U Beogradu otvorena prva čitaonica u Srbiji, Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko.

    1879. Rođen srpski slikar i vajar Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande Srpske vojske u I svetskom ratu, autor portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

    1879. Rođen nemački hemičar i fizičar Oto Han. S Fricom Štrasmanom 1939. otkrio cepanje jezgra atoma urana pomoću neutrona i otvorio eru nuklearnih reaktora. Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944.

    1889. Umro švedski brodski inženjer i izumitelj Džon Erikson. Izumeo prvi uspešan brodski vijak.

    1910. U Kopenhagenu održana Druga konferencija socijalistkinja, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin. Na konferenciji ustanovljen praznik Dan žena, u znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana 1914.

    1917. Nemirima i štrajkovima u Petrogradu počela Februarska revolucija u Rusiji.

    1921. Francuske trupe ušle u Diseldorf i druge gradove u Ruru, pošto Nemačka nije isplatila ratnu štetu, što je bila obavezna prema Versajskom mirovnom ugovoru potpisanom posle I svetskog rata.

    1922. U Zagrebu izvršena smrtna kazna vešanjem nad Alijom Alijagićem, koji je 1921. u Delnicama izvršio atentat na jugoslovenskog ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića, tvorca Obznane, Vladine uredbe kojom je zabranjen rad Komunističke partije Jugoslavije.

    1942. Japanske trupe u II svetskom ratu zauzele glavni grad Burme Rangun, dan pošto su ga napustili Britanci.

    1942. Umro kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Titulu osvojio pobedivši nemačkog velemajstora Emanuela Laskera, izgubio od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina.

    1950. Sovjetski maršal Kliment Vorošilov objavio da je SSSR u septembru 1949. isprobao atomsku bombu, u vreme kada se smatralo da je SAD jedina država koja poseduje nuklearno naoružanje.

    1965. U Južni Vijetnam se iskrcalo 3.500 marinaca SAD, počelo masovno uključenje kopnenih trupa SAD u Vijetnamski rat. Početkom 1968. broj vojnika SAD u Južnom Vijetnamu popeo se na 525.000.

    1973. U eksploziji automobila-bombe, koju su podmetnuli pripadnici IRA ispred zgrade glavnog londonskog suda i sedišta Skotland jarda u Londonu, poginula jedna osoba, povređeno njih 238.

    1993. Uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, iz logora u Bosni i Hercegovini pušteno 5.540 zarobljenika zatočenih tokom bosanskog rata. Prema saznanjima te organizacije, ostalo zatočeno 3.100 zarobljenika u srpskim, hrvatskim i muslimanskim logorima.

    1994. Više od 100 intelektualaca iz celog sveta potpisalo Apel svim evropskim vladama i Ujedinjenim nacijama zahtevajući da spreče masakre u BiH i na teritoriji cele SFRJ i da Savezna Republika Jugoslavija preda teško naoružanje Ujedinjenim nacijama. Traženo da naoružanje SRJ bude uništeno bombardovanjem, maksimalno štedeći ljudske živote, ako ona to odbije.

    1999. Vojska Šri Lanke, u brzoj operaciji, zauzela više od 500 kvadratnih kilometara teritorije na severu zemlje, pod kontrolom separatističke gerilske grupe Tamilski tigrovi. U sukobima separatista i Vladinih snaga od 1983. poginulo oko 57.000 ljudi.

    2001. NATO odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u prvi sektor Kopnene zone bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova. Kopnena zona bezbednosti, uspostavljena na osnovu Kumanovskog sporazuma, koji su u junu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije po završetku vazdušnih udara NATO-a na Jugoslaviju. Jugoslovenske snage ušle u prvi sektor 14. marta.

    2001. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu formirao poseban tim za istragu zločina Oslobodilačke vojske Kosova. Prve optužnice protiv Albanaca sa Kosova podignute u februaru 2003.

    2001. U 102. godini umrla Dam Ninet de Valoa, balerina i osnivačica Britanskog kraljevskog baleta.

    2004. Tribunal u Hagu otpečatio optužnice protiv hrvatskih generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, koje ih terete za zločine nad srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom vojne akcije Oluja u avgustu 1995. i izmenjenu optužnicu protiv generala Ante Gotovine. Tri dana kasnije Markač i Čermak se predali tom sudu.

    2005. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj podneo ostavku, narednog dana se predao sudu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom oružanih sukoba 1998. i 1999. Tom sudu se predao i regionalni komandant OVK Lah Brahimaj.

    2005. U specijalnoj operaciji u Čečeniji ubijen lider separatista Aslan Mashadov, kog Moskva tereti za seriju smrtonosnih napada u Rusiji, uključujući otmicu u školi u Beslanu, kada je poginulo oko 400 talaca, od kojih su polovina bila deca.

  13. #1228

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 9. mart

    1074. Boreći se protiv kršenja celibata, papa Grgur VII naredio je da svi oženjeni rimokatolički sveštenici budu ekskomunicirani.

    495. Tokom opsade Napulja, u vojsci francuskog kralja Šarla III pojavila se epidemija sifilisa, koja se brzo proširila na ostale evropske zemlje. Smatra se da su, dotad nepoznatu bolest, doneli Kolumbovi moreplovci s Novog kontinenta.

    1661. Umro je kardinal Žil Mazaren, francuski političar italijanskog porekla. Posle smrti kardinala Rišeljea, 1642. postao je ministar za vreme regentstva kraljice Ane i, kao jedan od najveštijih diplomata svoga doba, učvrstio temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonističku politiku Francuske prema Evropi.

    1796. Napoleon Bonaparte oženio se Žozefinom d'Boarne, udovicom bivšeg francuskog oficira koji je giljotiniran za vreme Francuske revolucije.

    1814. Rođen je ukrajinski pisac i slikar Taras Ševčenko, najveći ukrajinski pesnik 19. veka, romantičar i revolucionar. Poezijom inspirisanom narodnim stvaralaštvom razvio je književni ukrajinski jezik i otvorio puteve novoj ukrajinskoj poeziji (zbirka pesama "Kobzar", poema "Hajdamaki").

    1831. Kralj Luj Filip osnovao je Francusku Legiju stranaca sa sedištem u Alžiru.

    1862. Tokom Američkog građanskog rata dogodio se prvi sukob oklopnih brodova između "Monitora", broda armije Unije, i broda Konfederalne vojske "Merimak". U četvoročasovnoj bici nijedan brod nije oštećen.

    1888. Umro je Vilhelm I, pruski kralj od 1861, koji je uz pomoć moćnog kancelara Ota fon Bizmarka 1871. ujedinio 25 nemačkih država u Nemačko carstvo i proglasio se carem.

    1890. Rođen je ruski državnik Vjačeslav Mihajlovič Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač s nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju u avgustu 1939. Nakon 30 godina, koliko je proveo u najvišem partijskom i državnom vrhu, u vreme Staljinove diktature isključen je iz Centralnog komiteta Komunističke partije i smenjen sa svih funkcija u junu 1957.

    1924. Italija je anektirala Rijeku, koja je od potpisivanja jugoslovensko-italijanskog ugovora u Rapalu, u novembru 1920, imala status nezavisnog grada.

    1942. Japanske invazione snage su u Drugom svetskom ratu okončale zauzimanje indonežanskog ostrva Java, tada pod holandskom kolonijalnom vlašću.

    1943. Rođen je američki velemajstor Robert Bobi Fišer, prvi Amerikanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu. Šampionsku titulu stekao je pobedivši, 1972. u Rejkjaviku, ruskog velemajstora Borisa Spaskog, a izgubio je bez meča 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, pa je za prvaka sveta proglašen ruski velemajstor Anatolij Karpov.

    1989. Vlasti u Varšavi su zvanično optužile sovjetske službe bezbednosti za likvidaciju više od 4.200 poljskih oficira u Katinskoj šumi u proleće 1940.

    1991. U Beogradu su održane prve velike antirežimske demonstracije. Policija je grubom silom rasturila demonstrante, nakon čega je centar grada zaposela vojska s tenkovima. Poginuli su jedan demonstrant i jedan policajac. Proteste zbog brutalnosti policije nastavili su narednih dana beogradski studenti.

    1992. Umro je bivši premijer Izraela Menahem Begin. Lider ilegalne cionističke grupe "Irgun Cevai Leumi" četrdesetih godina, a nakon osnivanja Izraela 1948. šef desničarske partije "Likud", potpisao je 1997. u Kemp Dejvidu mirovni ugovor s egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom, za šta je s egipatskim predsednikom podelio Nobelovu nagradu za mir 1978.

    1994. Teroristi Irske republikanske armije izveli su prvi u seriji minobacačkih napada na londonski aerodrom "Hitrou".

    1999. Iranski predsednik Mohamad Hatami doputovao je u Italiju, što je bila prva poseta šefa iranske države jednoj zapadnoj zemlji od islamske revolucije 1979. Tokom trodnevne posete, Hatami se susreo i sa poglavarom Rimokatoličke crkve Jovanom Pavlom II u Vatikanu, kao najviši iranski verski lider koji je posetio papu.

    2001. U napadima albanskih ekstremista na selo Lučane, na jugu Srbije, poginuo je jedan pripadnik srpskih snaga bezbednosti, a dvojica su ranjena.

    2002. Ponovo je otvoren tunel Mon Blan u Alpima, nakon velikog požara u njemu 1999, kada je poginulo 39 osoba.

    2002. U samoubilačkoj eksploziji u prepunom kafiću Moment u Jerusalimu, u blizini rezidencije izraelskog premijera Arijela Šarona, poginulo je 13 a povređeno više od 50 osoba.

    2003. Tajlandska policija je saopštila da je u tromesečnoj akciji, koja je sprovedena širom zemlje u potrazi za proizvođačima i dilerima sintetičke droge (metafetaminima) ubijeno više od 2.200 ljudi.

    2003. U Havani, glavnom gradu Kube, Evropska unija otvorila je diplomatsko predstavništvo.

  14. #1229

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 10. mart

    1528. U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer, jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.

    1628. Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo, jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.

    1772. Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U "Istoriji stare i nove književnosti" dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.

    1856. Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Kir-Janja", "Rodoljupci").

    1872. Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.

    1915. U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.

    1922. Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.

    1945. Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.

    1948. Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.

    1952. Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.

    1959. U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a Dalaj lama je izbegao u Indiju.

    1968. U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.

    1969. Džejms Erl Rej, optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora.

    1974. Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da "nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana".

    1975. Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Ši Min).

    1990. Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.

    1993. Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.

    1995. U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno.

    1997. Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.

    2000. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti "poprima alarmantne razmere".

    2000. U Rijeci je umro popularni hrvatski pevač Ivo Robić, legenda hrvatske i jugoslovenske muzičke scene.

    2001. SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.

    2002. U odmazdi za pogibiju 11 Izraelaca u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista u Jerusalimu, izraelski helikopteri razorili su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi.

    2004. Libija je potpisala protokol kojim je dozvolila Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pri UN, da vrši inspekcije u njenim atomskim skladištima.

    2005. Umro je irski komičar Dejv Alen poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.

    2006. Umro je meksički slikar i vajar Huan Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

  15. #1230

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 11. mart

    1544. Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

    1851. U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".

    1885. Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

    1913. Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

    1917. Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

    1920. Emir Fejsal proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

    1938 - Artur Sajs-Inkvart je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

    1941. Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta, Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

    1955. Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem koji su njegov izum prvi put primenili.

    1973. Hektor Kampora pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

    1974. Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

    1975. U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protivlevičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

    1981. Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

    1985- Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

    1985. Egipćani braća Al Fajed postali su većinskivlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".

    1990. Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSR-a.

    1990. Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

    1998. Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

    1999. Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

    2000. U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.

    2000. Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je zapredsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

    2003. Kanadski sudija Filip Kirš izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

    2003. Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza zaobeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.

    2004. U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.

    2004. Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Češića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.

    2005. Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

    2006. Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

Strana 82 od 98 PrvaPrva ... 3272808182838492 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •