Dogodilo se na današnji dan - Strana 63
Strana 63 od 98 PrvaPrva ... 1353616263646573 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 931 do 945 od ukupno 1456
  1. #931

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 11. april





    1227. Umro je Džingis-kan, mongolski vojskovođa i osnivač mongolske države.

    1514. Umro je Donato Bramante, italijanski arhitekta. Poslednjih petnaest godina života proveo je radeći za pape Aleksandra VI i Julija II. Njegovo delo imalo je presudan uticaj na arhitekturu visoke renesanse.

    1689. Krunisan je engleski kraljevski par Vilijam III Oranskii Meri II. Za vreme njihove vladavine doneto je nekoliko važnih odredaba i zakona - Deklaracija prava, Akt tolerancije...

    1713. Utrehtskim mirom okončan je "rat za špansko nasleđe". Nizom ugovora, koje su 1713, 1714. i 1715. potpisale Engleska, Francuska, Holandija, Savoja, Portugal i Pruska preuređena je mapa Evrope, a Španija je prinuđena da za vladare prihvati francuske Burbone.

    1755. Rođen je Džejms Parkinson, britanski lekar koji je otkrio Parkinsonovu bolest.

    1814. Postignut je sporazum u Fontenblou prema kojem je Napoleon Bonaparta abdicirao i bio prognan na ostrvo Elba. Na prestolu ga je zamenio Luj XVIII.

    1842. Beogradski trgovci braća German završili su gradnju prve srpske lađe "Knez Mihailo". Majstori iz Carigrada počeli su gradnju 1840. u Brzoj Palanci na Dunavu. Brod je mogao da se koristi i u vojne svrhe - na njemu je bilo mesta za 18 topova.

    1894. Uganda je postala britanski protektorat.

    1899. SAD su od Španije preuzele Filipine.

    1919. Osnovana je Međunarodna organizacija rada sa sedištem u Ženevi.

    1945. Američke trupe osvojile su u Drugom svetskom ratu nemačke gradove Esen i Vajmar i oslobodile koncentracioni logor Buhenvald.

    1948. Počela je izgradnja novog beogradskog naselja na levoj obali Save - Novi Beograd.

    1952. Krvavim vojnim pučem vlast u Boliviji preuzeo jeNacionalni revolucionarni pokret.

    1961. U Jerusalimu je počelo suđenje bivšem funkcionerunacističke Nemačke Adolfu Ajhmanu za ratne zločine nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

    1973. Nacistički lider Martin Borman zvanično je proglašen mrtvim i skinut sa liste traženih ratnih zločinaca u SR Nemačkoj.

    1977. Umro je francuski pisac Žak Prever "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja" i "Ljubavnici iz Verone".

    1979. U glavni grad Ugande Kampalu ušle su trupe Tanzanije i snage opozicije u egzilu, okončavši osmogodišnju vladavinu diktatora Idija Amin Dade. Idi Amin je pobegao u Libiju.

    1984. Konstantin Černjenko izabran je za predsednikaPrezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

    1985. Umro je predsednik Albanije Enver Hodža. Kao neprikosnoveni komunistički lider od završetka Drugog svetskog rata do smrti, bio je pristalica staljinističkog kursa.

    1991. Savet bezbednosti UN objavio je formalni kraj Zalivskog rata uz obećanje Iraka da će platiti ratnu štetu i uništiti oružje za masovno uništavanje.

    1999. Indija je uspešno isprobala raketu dugog dometa tipa "Agni", sposobnu da nosi i nuklearne projektile.

    1999. U Beogradu je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin".

    2001. Škotska kompanija ""PPL Terapeitiks Pielsi", koja je 1996. stvorila prvog kloniranog sisara - ovcu Doli, saopštila je da je proizvela pet kloniranih prasića.

    2002. U sedištu UN u Njujorku zvanično je osnovan stalni Međunarodni sud za ratne zločine, nakon što je više od 60 zemalja ratifikovalo Rimski sporazum iz 1998. kojim je ovaj sud uspostavljen.

    2002. Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije i haški optuženik Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo na ulazu u zgradu Skupštine SR Jugoslavije.

    2003. Sfor je u Tuzli uhapsio Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH iz Srebrenice i izručio Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad srpskim civilima u istočnoj Bosni, od početka rata do 1993. godine.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  2. #932

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 12. april







    1204. Krstaši, koji su u IV krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, zauzeli Konstantinopolj, pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga vratila 1261. Pod tursku vlast pao 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923.

    1654. Irska i Škotska se ujedinile sa Engleskom.

    1684. Umro Nikolo Amati, najveći majstor među graditeljima violina, porodice Amati, iz italijanskog grada Kremone.

    1861. Napadom snaga Konfederacije na tvrđavu Samter u Južnoj Karolini počeo američki građanski rat.

    1871. Rođen grčki general i političar Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio parlament i do 1941. vladao kao diktator.

    1877. Velika Britanija anektirala bursku južnoafričku republiku Transval.

    1877. Rusija objavila rat Turskoj.

    1913. Rođen američki džez-muzičar Lajonel Hempton. Radio s Lujem Armstrongom i Benijem Gudmenom. Uveo vibrafon kao instrument u džez-sastav.

    1933. Rođena španska operska pevačica Monserat Kabalje.

    1938. Umro ruski operski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin, najčuveni bas u istoriji opere.

    1941. U avionskom udesu u Grčkoj poginuo srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

    1941. Nemačke trupe u II svetskom ratu ušle u Beograd.

    1945. Umro predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt. Od 1932. četiri puta biran za predsednika kao kandidat Demokratske stranke. Njegovom zaslugom SAD prevladale ekonomsku krizu tridesetih godina, u II svetskom ratu napustio izolacionističku politiku SAD i pridružio se evropskim saveznicima u ratu protiv nacističke Nemačke. Mesto predsednika preuzeo potpredsednik Hari Truman.

    1961. Sovjetski Savez lansirao prvog čoveka u kosmos. U svemirskom brodu Vastok I kosmonaut Jurij Gagarin načinio krug oko Zemlje za 108 minuta.

    1962. Umro francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih konstruktivista. Pre egzila u Francusku 1923. pripadao grupi avangardnih ruskih umetnika s Kazimirom Maljevičem, Vladimirom Tatljinom i Naumom Gaboom.

    1966. Bombarderi SAD izveli prve vazdušne napade na Severni Vijetnam.

    1980. U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa ubijen predsednik Liberije Vilijam Tolbert. Do suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13 predstavnika bivšeg režima.

    1981. Umro američki bokser Džoe Luis, prvak sveta u teškoj kategoriji rekordnih 12 godina, sa 68 pobeda u 71 meču. Titulu prvaka sveta odbranio 25 puta.

    1987. Sovjetski kosmonauti Aleksandar Lavejkin i Jurij Romanenko šetajući kosmosom uspešno povezali kosmički modul sa orbitalnom stanicom Mir.

    1993. Tokom kontrole zone zabranjenog leta iznad Bosne i Hercegovine francuski avion miraž srušio se u Jadransko more.

    1997. Bivši albanski kralj Leka I vratio se u zemlju posle 58 godina izgnanstva.

    1999. U vazdušnim udarima NATO-a na Jugoslaviju pogođen putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri. Poginulo 55 putnika, više desetina ih povređeno.

    2001. U mestu Lorjan, u Francuskoj, deaktivirana bomba iz II svetskog rata, teška 250 kilograma. Bomba nađena u centru grada, na gradilištu jedne dvorane, između gradske skupštine i lokalnog stadiona.

    2001. Posle intervencije predsednika SAD Džordža Buša,
    Kina pristala da posle 11 dana oslobodi 24 člana posade špijunskog aviona SAD.

    2002. Predsednik Venecuele Ugo Čavez podneo ostavku pod pritiskom oficira, posle žestokih sukoba njegovih pristalica i protivnika, u kojima je poginulo najmanje 17 osoba. U roku od 48 sati Čavez dekretom vraćen na mesto predsednika.

    2002. Ministar Jugoslavije za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Miodrag Kovač izvršio samoubistvo u Madridu, tokom službenog boravka.

    2005. Evropska komisija usvojila studiju o izvodivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju sa EU. U oktobru iste godine u Beogradu svečano proglašen početak pregovora sa EU.

    2006. Umro je Radža Kumar, ikona indijskog filma i zvezda u više od 200 filmova. U neredima između njegovih obožavalaca poginulo
    je sedmoro ljudi.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  3. #933

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 13. april





    1519. Rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II, od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu, 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata u Francuskoj, Bartolomejska noć.

    1598. Francuski kralj Anri IV potpisao Nantski edikt, kojim se protestantima priznaju ista prava kao katolicima. Edikt, koji su katolici neprijateljski primili, ukinuo Luj XIV 18. oktobra 1685.

    1605. Umro ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao Aleksandra Puškina da napiše dramu "Boris Godunov", a Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.

    1695. Umro francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima, ali u istoriju književnosti ušao delom "Basne", objavljenim u 12 knjiga. 1684. izabran za člana Francuske akademije.

    1743. Rođen američki državnik i pravnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD. Jedan od glavnih autora "Deklaracije o nezavisnosti", usvojene 4. jula 1776. Od Napoleona I 1803. kupio Lujzijanu.

    1813. Umro slavni ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

    1832. Rođen srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio oko 300 portreta savremenika, među njima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

    1848. Sicilija proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

    1869. U Pančevu izašao prvi broj nedeljnika Pančevac. U tom listu objavljen prvi prevod "Komunističkog manifesta" na srpski jezik. List više puta zabranjivan.

    1885. Rođen mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imrea Nađa 1956, posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

    1892. Rođen britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš, poznat po taktici tzv. tepih-bombardovanja u Drugom svetskom ratu, primenjenoj na nemačke gradove Keln, Berlin i Drezden.

    1898. Marija Kiri Sklodovska otkrila novi element, potom nazvan radijum. Tim otkrićem postavljeni temelji nauke o radioaktivnosti.

    1906. U Dablinu rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea, najznačajniji predstavnik Teatra apsurda. 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

    1919. Britanske trupe u Amrikaru masakrirale 380 Indusa, pristalica vođe Pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.

    1922. Rođen tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, jedan od lidera Pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva.

    1941. Rusija i Japan potpisali sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

    1945. Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile Beč.

    1945. Teškim zapaljivim bombama vazduhoplovstvo SAD u Drugom svetskom ratu uništilo veliki deo Tokija.

    1963. Rođen Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. godini postao svetski šampion, najmlađi u istoriji šaha. Titulu preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

    1964. Američki filmski glumac Sidni Poatje dobio Oskara za film "Poljski ljiljani", kao prvi crnac dobitnik tog priznanja.

    1966. U udesu helikoptera poginuo predsednik Iraka Abdul Salam Arif.

    1975. Vojnim pučem u Čadu zbačen, potom ubijen, predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast preuzelo Vrhovno vojno veće na čelu s Feliksom Malumom.

    1975. Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio 22 Palestinca u autobusu. Napad se smatra početkom građanskog rata u Libanu.

    1981. Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije, Dženet Kuk vratila nagradu, posle priznanja da je priču izmislila.

    1990. Sovjetski Savez priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

    1995. Ukrajina pristala da do 2000. zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, čiji je kvar 1986. izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.

    1996. U Briselu završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu. Obećano 1,23 milijarde dolara pomoći za obnovu.

    1997. Posle dužeg odlaganja, papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo. Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona nađene mine.

    1999. U državi Mičigen, SAD, lekar Džek Kervorkijan osuđen na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video kaseti.

    2002. Stalni Arbitražni sud u Hagu doneo pravosnažnu odluku kojom je definisana 1.000 kilometara duga granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom te dve afričke zemlje.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  4. #934

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Na današnji dan, 14. april





    Beograd -- Rođeni Hajgens, Pandurović i Gilgud, umrli Hendl, Pirs i Bovoar, atentat na Linkolna, samoubistvo Majakovskog, Mađarska nezavisna.

    1629. Rođen holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens. Otkrio prsten oko Saturna i konstruisao časovnik s klatnom.

    1759. U Londonu umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl. Njegov veliki opus sadrži opere, oratorije i veliki broj kompozicija za orkestar.

    1849. Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta, Mađarska proglasila nezavisnost od Austrije.

    1865. Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno povređen u atentatu nekoliko dana po završetku građanskog rata. Na njega u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But. Linkoln preminuo sutradan, predsednik postao Endrju Džonson.

    1883. Rođen srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.

    1900. Predsednik Francuske Emil Lube u Parizu otvorio Međunarodnu izložbu na 547 jutara, najveću te vrste u istoriji Evrope.

    1904. Rođen engleski pozorišni i filmski glumac Džon Gilgud. Slavu stekao ulogama Šekspirovih junaka, a Oskara dobio 1981. za ulogu u filmu "Artur".

    1907. Rođen haićanski predsednik Fransoa Divalije, Papa Dok. Bio diktator Haitija od 1957. do smrti, 1971.

    1914. Umro američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs, osnivač pragmatizma, pravca koji je kasnije razvio Vilijam Džejms.

    1917. Umro poljski lekar Ludovik Lazarus Zamenhof. Izumeo jezik esperanto, a pod pseudonimom Dr Esperanto 1887. objavio udžbenik novog jezika "Lingvo Internacia".

    1930. Ruski pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, izvršio samoubistvo u Moskvi.

    1931. U Španiji proglašena republika, po abdikaciji i bekstvu iz zemlje kralja Alfonsa III. Republiku 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.

    1945. Savezničke trupe uhapsile nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen krivice, kasnije u Nemačkoj osudjen na osam godina zatvora, ali pušten 1949.

    1969. Umro srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.

    1975. U Sikimu, u severoistočnoj Indiji, ukinuta monarhija i proglašena republika. Sikim postao 22. država Indijske Unije.

    1986. Umrla francuska književnica Simon de Bovoar, životna saputnica Žan-Pol Sartra. Njena knjiga "Drugi pol" bila inspiracija za feministički pokret.

    1988. Avganistan i Pakistan u Ženevi potpisali sporazum o Avganistanu, a SSSR i SAD dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.

    1994. Dva borbena aviona SAD F15 greškom, iznad severnog Iraka, oborila dva helikoptera SAD, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.

    1995. Svetska zdravstvena organizacija saopštila da u na području SFRJ ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.

    1999. Najmanje 75 ljudi poginulo, 25 teško povređeno na Kosovu, u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO-a.

    1999. Pakistan izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, koja može da nosi nuklearno punjenje.

    2000. Mitingom u centru Beograda, pod geslom "Stop teroru, za demokratske izbore", opozicija Srbije počela koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.

    2003. Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropske unije odlučili da zabrane ulazak na teritoriju EU svim osoba na Balkanu koje pomažu haškim optuzenicima na slobodi.

    2003. Specijalne snage SAD blizu Bagdada uhapsile bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abua Abasa, optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" 1985. i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera, bačenog u Sredozemno more.

    2006 - Umro je Beri Nelson, glumac koji je prvi oživeo lik čuvenog britanskog agenta 007 Džejmsa Bonda u TV adaptaciji "Kazino Rojala" 1954. godine.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  5. #935

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 15. april





    1450. U poslednjoj fazi Stogodišnjeg rata Francuzi su u bici kod Forminjija porazili Engleze, čime je okončana engleska dominacija u Normandiji.

    1469. Rođen je indijski duhovni učitelj, guru Nanak, osnivač sikizma. Njegovi sledbenici Siki žive uglavnom u Indiji, a najbrojniji su u državama Pandžab i Harijana.

    1755. Doktor Samjuel Džonson, engleski pesnik, novinar i leksikograf, objavio je Rečnik engleskog jezika, prvi moderni engleski rečnik.

    1765. U Sankt Peterburgu je umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi njegovo ime.

    1764. U Versaju je umrla Žan-Antoaneta Puason, markiza De Pompadur, ljubavnica kralja Luja XV i jedna od najuticajnijih ličnosti na njegovom dvoru.

    1843. Rođen je američki pisac Henri Džejms. Napisao je oko 100 knjiga, među kojima su najpoznatiji romani "Portret jedne lejdi", "Amerikanac", "Dejzi Miler", "Roderik Hadson"...

    1909. Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.

    1912. Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je Titanik, najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.

    1912. Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje, 1948. do smrti 1994. Smrću "Velikog vođe", kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.

    1923. Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting, otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u lečenju dijabetesa.

    1941. Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karađorđević.

    1945. Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.

    1952. Frenklin banka u Njujorku izdala je prvu kreditnu karticu u svetu.

    1968. Dva sovjetska satelita bez ljudske posade, Kosmos 212 i 213, automatski su se spojili dok su kružili u Zemljinoj orbiti.

    1974. Nakon petnaestogodišnje vladavine, vojnim pučem svrgnut je s vlasti predsednik Nigera Diori Hamani.

    1979. U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od sto ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.

    1980. U Parizu je umro francuski filozof i književnik Žan-Pol Sartr, jedan od najznačajnijih predstavnika egzistencijalizma. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1964, ali je odbio da je primi ("Mučnina", "Zid", "Biće i ništavilo", pozorišni komadi "Mušice", "Iza zatvorenih vrata", "Prljave ruke").

    1986. Američki avioni bombardovali su Tripoli i Bengazi, u znak odmazde za pogibiju dvojice Amerikanaca u eksploziji bombe u diskoteci u Berlinu 5. aprila. U bombardovanju je ubijeno oko 40 ljudi, među kojima i usvojena kćerka libijskog lidera Moamera Gadafija.

    1989. Na fudbalskom stadionu u Šefildu, u severnoj Engleskoj, pod srušenim tribinama poginulo je 96, a povređeno 200 ljudi, kada su na već prepun stadion puštene nove grupe navijača.

    1989. Umro je kineski političar Hu Jaobang, šef Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987, kad je smenjen pod optužbom da je dopustio prodor ideja "buržoaskog liberalizma". Na dan njegove smrti, studenti u Pekingu i Šangaju izašli su na ulice da bi izrazili žalost. To je bio početak velikog studentskog protesta koji je okončan krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen.

    1990. U Njujorku je u 85. godini umrla filmska glumica švedskog porekla Greta Garbo, "božanstvena Greta", kako su je nazivali obožavaoci. Smatra se jednom od najvećih glumica 20. veka nemog i zvučnog filma ("Kraljica Kristina", "Ana Karenjina", "Marija Valevska", "Mata Hari").

    1992. UN su uvele sankcije protiv Libije zbog njene umešanosti u podmetanje bombe u avion kompanije Pan Ameriken koji je eksplodirao iznad mesta Lokberi u Škotskoj 1988. i rušenje francuskog aviona iznad Nigera 1989. godine.

    1994. Ministri vodećih zemalja sveta potpisali su GATT (General Agreement on Tariffs and Trade).

    1996. "Komisija za istinu" u Južnoj Africi, formirana da ispita zloupotrebu vlasti u vreme aparthejda, otvorila je istražni postupak.

    1996. Od podmetnute eksplozivne naprave oštećena je Bajrakli džamija u Beogradu. Beogradski muftija Hamdija Jusufspahić izjavio je da je to bio sedmi napad na Bajrakli džamiju od 1990. godine.

    1997. Tokom hodočašća, u požaru koji je zahvatio šatorsko naselje blizu Meke, u Saudijskoj Arabiji, poginula su 343 hodočasnika.

    1998. Bivši kambodžanski diktator Pol Pot umro je od srčanog udara. Tokom njegove četvorogodišnje vladavine, od 1975. do 1979, više od milion ljudi je ubijeno ili je umrlo od mučenja, gladi i bolesti.

    1999. NATO preuzeo odgovornost za bombardovanje konvoja izbeglica na Kosovu, tokom kojeg je, prema jugoslovenskim izvorima, poginulo 75 civila.

    2002. U nesreći putničkog aviona kineske kompanije Er Čajna, izazvanoj lošim vremenskim uslovima, poginule najmanje 122 osobe.

    2003. Na 18 godina zatvora osuđen je Folkert van der Graf, ubica holandskog političara Pima Fortjina. To je bilo prvo političko ubistvo u Holandiji u poslednja preko tri veka.

    2005. U Memorijalnom parku holokausta u Bruklinu otkrivena je spomen-ploča žrtvama logora Jasenovac (Hrvatska), što je prvi javni spomenik u SAD stradalima u tom logoru.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  6. #936

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 16. april








    1346. Srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić u Skoplju krunisan za cara. Istovremeno proglašena Srpska patrijaršija s prvim srpskim patrijarhom Joanikijem.

    1828. U Francuskoj, gde je boravio u dobrovoljnom egzilu od 1824, umro španski slikar Francisko de Goja. Kao dvorski slikar napravio portrete članova kraljevske porodice, dvorana i uglednih ličnosti, među najpoznatije njegove slike ubrajaju se "Odevena Maja" i "Gola Maja".

    1844. Rođen francuski književnik Anatol Frans, član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921.

    1850. Umrla francuska vajarka Mari Tiso. 1802. osnovala londonski Muzej voštanih figura.

    1856. Usvojena Pariska deklaracija, o pomorskom pravu za vreme rata.

    1859. Umro francuski političar i istoričar Aleksis Klerel Tokvil. Njegovo delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije.

    1867. Rođen američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt. Godine 1903, zajedno s bratom Orvilom, izveo prvi let avionom. Let trajao 59 sekundi, avion preleteo 285 metara. Braća Rajt 1909. osnovala kompaniju za proizvodnju aviona.

    1872. Rođena srpska slikarka nemačkog porekla Beta Vukanović. Profesorka na beogradskoj Umetničkoj školi i jedan od osnivača Društva "Cvijeta Zuzorić", srpskih umetnika, slikara i vajara.

    1879. Umrla Berandet Subiru, čija je vizija Device Marije prethodila stvaranju svetilišta u Lurdu, u Francuskoj.

    1889. Rođen engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru napravio u SAD, 1952. emigrirao u Švajcarsku, gde je umro 1977. Za 40 godina snimio 75 kratkih i dugometražnih filmova, 1972. dobio Oskara za životno delo.

    1922. Nemačka i SSSR potpisali Rapalski ugovor, kojim je Nemačka priznala SSSR i kojim su obnovljeni diplomatski i trgovinski odnosi.

    1940. Rođena danska kraljica Margareta II. Kraljica postala 1972, prva žena posle 600 godina na danskom prestolu.

    1944. Saveznička avijacija bombardovala Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo više od 1.200 ljudi, više hiljada povređeno, razoreno oko 600 zgrada.

    1945. Trupe SAD u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.

    1947. U gradu Teksasu, u istoimenoj državi SAD, poginulo više od 500 ljudi u eksploziji francuskog kamiona napunjenog nitritom.

    1948. U Parizu osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.

    1964. Devet osoba u Britaniji osuđeno na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog učešća u velikoj pljački voza 1963. Jedan od glavnih aktera tzv. pljačke veka Ronald Bigz uspeo da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je živeo do maja 2001, kada se predao Skotland jardu.

    1970. Pod snežnom lavinom, koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, poginule 72 osobe.

    1975. Umro indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967.

    1982. Britanska kraljica Elizabeta proklamovala novi kanadski ustav. Prekinute poslednje kolonijalne veze Kanade s Velikom Britanijom.

    1988. U Tunisu ubijen Halil al Vazir, poznat kao Abu Džihad, vojni komandant Palestinske oslobodilačke organizacije.

    1996. Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija italijanski sud, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi pobegao u Tunis, gde je ostao do smrti.

    2001. Bivši predsednik Filipina Džozef Estrada predao se antikorupcijskom sudu pošto je taj sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog korupcije i lažnog svedočenja. Estrada se povukao sa mesta predsednika 20. januara pod pritiskom uličnih demonstracija i vojske.

    2002. Vlada Holandije i načelnik Generalštaba holanske vojske podneli ostavke. Pad Vlade izazvan zvaničnim holandskim izveštajem o Srebrenici, u kom je ocenjeno da holandske mirovne trupe i Ujedinjene nacije snose deo odgovornosti za pad te enklave, u julu 1995, u ruke Vojske Republike Srpske i masakr oko 7.500 muslimana.

    2003. U Beču uhapšen Dragan Nikolić i izručen vlastima u Srbiji. Nikolić u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu Željka Ražnatovića.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  7. #937

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 17. april 2009.




    Beograd -- 1421. Više od 100.000 ljudi utopilo se u Holandiji, kada je more probilo zaštitne nasipe.

    1492. Kristifor Kolumbo dobio je saglasnost i novac od španskog kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele da istraži "zapadni okean". Na tom putovanju, Kolumbo je otkrio američki kontinent.

    1790. Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin. Učestvovao je u pisanju Deklaracije nezavisnosti, a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Kao naučnik, izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.

    1814. U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska), rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog četinara, poznatu kao Pančićeva omorika. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

    1860. Crna Gora i Turska, posle turskog poraza na Grahovu, potpisale su protokol o razgraničenju, kojim je Crna Gora faktički priznata kao samostalna država, iako formalno priznanje nije dobila.

    1894. Rođen je ruski državnik i političar Nikita Hruščov, prvi sekretar CK KPSS od 1953. do 1964. i predsednik sovjetske vlade od 1958. do 1964. Na XX kongresu KPSS podneo je referat "O savladavanju kulta ličnosti i njegovih posledica", čime je počeo proces destaljinizacije SSSR.

    1895. Sporazumom u gradu Šimonosekiju završen je kinesko-japanski rat. Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu. Tajvan je pod japanskom vlašću bio do 1945.

    1916. Rođena je Sirimavo Bandaranaike, koja je u julu 1960. postala premijer Cejlona (Šri Lanke), prva žena premijer u svetu.

    1924. Rođen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je mnogobrojnih spomenika, među kojima i Spomenika sovjetskim ratnim veteranima na Avali.

    1941. Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije Milan Spasić i Sergej Mašera potopili su u Tivatskom zalivu razarač "Zagreb" i potonuli zajedno s njim, odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici nakon kapitulacije Jugoslavije.

    1957. Kiparski arhiepiskop Makarios vratio se u Atinu nakon 13 meseci provedenih u egzilu na Sejšelima. Iste godine, Makarios je sa britanskom vladom počeo pregovore o nezavisnosti Kipra, a u decembru 1959. izabran je za predsednika Republike Kipar.

    1961. Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u "Zalivu svinja" u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od 1.000 napadača.

    1969. Lider Komunističke partije Čehoslovačke Aleksandar Dubček podneo je ostavku, posle kraha reformskog kursa nazvanog "praško proleće". Zamenio ga je Gustav Husak.

    1975. Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kambodže Pnom Pen i započeli vladavinu terora, tokom koje je ubijeno više od milion ljudi.

    1977. U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.

    1983. Indija je lansirala prvi veštački satelit.

    1993. U UN je usvojena rezolucija koja predviđa pooštravanje sankcija protiv SR Jugoslavije, ukoliko bosanski Srbi ne potpišu Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu do 26. aprila.

    1993. Umro je Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989.

    1996. SAD i Japan potpisali su deklaraciju o bezbednosnoj saradnji, prema kojoj SAD zadržavaju nivo vojnih snaga u Japanu i ostalim delovima Azije.

    1997. Umro je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993.

    2001. Izraelske snage napale su sa kopna, iz vazduha i sa mora, palestinske teritorije u pojasu Gaze, nakon minobacačkog napada na izraelsko naselje Sderot.

    2002. Jugoslovenska vlada pozvala je 23 osobe koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine, od kojih je 10 jugoslovenskih državljana, da se dobrovoljno predaju tom sudu. Pozivu jugoslovenskih vlasti odazvali su se: Dragoljub Ojdanić, Milan Martić, Mile Mrkšić, Nikola Šainović, Vladimir Kovačević i Momčilo Gruban, koji u haškom zatvoru čekaju početak suđenja.

    2004. U izraelskom raketnom napadu u Gazi ubijen je lider palestinskog radikalnog pokreta Hamas Abdel Aziz al Rantisi.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  8. #938

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 18. april


    1480. Rođena Lukrecija Bordžija, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse, vanbračna kćerka pape Aleksandra VI.

    1797. Rođen francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer, osnivač i prvi predsednik Treće republike, od 1871. do 1873.

    1820. Rođen austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Zupe, autor više popularnih opereta.

    1882. U Londonu rođen američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski, osnivač Američkog simfonijskog orkestra.

    1906. U zemljotresu u San Francisku poginulo više od 1.000 ljudi, oko 200.000 ostalo bez domova.

    1909. U Vatikanu beatifikovana francuska heroina iz XV veka Jovanka Orleanka. Kanonizacija izvršena 1920.

    1922. Umro srpski pisac i političar Svetomir Nikolajević, profesor Velike škole, član Srpske kraljevske akademije, premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova. Jedan od osnivača Radikalne stranke.

    1936. Umro italijanski kompozitor Otorino Respigi.

    1942. Avioni SAD u II svetskom ratu prvi put bombardovali Tokio, Jokohamu i Nagoju.

    1946. Zvanično raspuštena Liga naroda, njena imovina preneta na Ujedinjene nacije.

    1946. SAD priznale Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju pod vođstvom Josipa Broza Tita.

    1951. Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija u Parizu potpisale ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Početak stvaranja Evropske ekonomske zajednice, odnosno Evropske unije.

    1954. Gamal Abdel Naser, jedan od vođa udara kojim je
    1953. svrgnut kralj Faruk I, postao premijer i vojni guverner Egipta.

    1955. Umro nemački naučnik Albert Ajnštajn, tvorac teorije relativiteta. Od dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. živeo u SAD. Nobelovu nagradu za fiziku dobio 1921.

    1955. U indonežanskom gradu Bandungu počela afroazijska konferencija 29 zemalja. Utvrđeni principi Pokreta nesvrstanih kao alternative NATO-u i Varšavskom ugovoru.

    1956. Raspušten Informbiro, savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija, kojim su dominirali sovjetski komunisti.

    1980. Južna Rodezija pod nazivom Zimbabve postala 50. nezavisna zemlja Afrike. Na dvogodišnjicu sticanja nezavisnosti glavni grad Solzberi preimenovan u Harare.

    1983. Bombaš-samoubica uleteo automobilom u Ambasadu SAD u Bejrutu. U eksploziji poginule najmanje 63 osobe, više od 100 povređeno.

    1994. Počeo građanski rat u Ruandi.

    1996. U Kairu poginulo 18 grčkih turista kada su islamski teroristi otvorili vatru na turistički autobus.

    1996. Više od 100 libanskih izbeglica ubijeno kada je izraelska artiljerija otvorila vatru na izbeglički logor.

    1999. Jugoslavija, u vreme vazdušne intervencije NATO-a, prekinula diplomatske odnose sa Albanijom zbog situacije na Kosovu.

    2004. Umro Ratu Sir Kamisese Mara, osnivač države Fidži.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  9. #939

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 20. april





    1526
    - U bici kod Panipata mogulski vođa Baber je sa 2.000 boraca porazio 10.000 vojnika sultana Ibrahima od Delhija, čime su započela dva ipo veka vladavine Mogula nad Indijom.

    1653 - Vođa Engleske revolucije Oliver Kromvel raspustio je parlament, Vojno veće donelo je novi ustav, a Kromvel je imenovan za doživotnog lorda-protektora.

    1657 - U englesko-španskom ratu, engleska flota, pod komandom admirala Roberta Blejka, napala je i potopila svih 16 španskih ratnih brodova u luci Santa Kruz na Tenerifima, a potom je razorila grad.

    1768
    - Umro je italijanski slikar Kanaleto, jedan od najboljih pejsažista XVIII veka.

    1792 - Francuska je objavila rat Austriji, Pruskoj i Sardinskoj kraljevini (Pijemont).

    1808 - Rođen je Napoleon III, car Francuske od 1852 do 1870. godine. Posle poraza u francusko-pruskom ratu zbačen je sa prestola i u Francuskoj je proglašena Treća Republika.

    1841 - U filadelfijskom listu "Grahams magazin" objavljena je pripovetka Edgara Alana Poa "Ubistva u ulici Morg" koja se smatra prvom detektivskom pričom.

    1889 - U Austriji je rođen Adolf Hitler, osnivač Nacional-socijalističke partije, kancelar i diktator Nemačke od 1933. do 1945. godine.

    1893 - Rođen je katalonski slikar i vajar Huan Miro, jedan od najznačajnijih nadrealističkih umetnika XX veka.

    1893 - Rođen je američki filmski glumac Harold Lojd, jedan od najslavnijih komičara nemog filma ("Sigurnost na poslednjem mestu", "Brucoš", "Čuvaj se, profesore", "Luda sreda").

    1912 - Rođen je irski književnik Bram Stoker, autor "Drakule".

    1919 - U Beogradu je počeo osnivački kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije koja je 1920, na kongresu u Vukovaru, promenila ime u Komunistička partija Jugoslavije.

    1936 - Italijanske trupe su okupirale Etiopiju.

    1947 - Umro je kralj Danske Kristijan X. Veliku popularnost stekao je otporom nemačkoj okupaciji za vreme Drugog svetskog rata.

    1972 - Američki svemirski brod "Apolo-16" spustio se na Mesec.

    1984 - Velika Britanija je objavila da će njena administracija u Hongkongu prestati sa radom 1997. godine.

    1986 - Pijanista Vladimir Horovic, koji je napustio Rusiju 1925, održao je nakon 61 godine svoj prvi koncert u SSSR.

    1992 - Snage bosanskih Srba izvršile su blokadu Sarajeva, zahtevajući podelu grada. Blokada i granatiranje grada trajali su tokom celog bosanskog rata koji je završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma u novembru 1995.

    1995 - Umro je jugoslovenski političar i pisac Milovan Đilas, jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita do 1954. Posle serije članaka u beogradskom dnevniku "Borba" u kojima je kritikovao tadašnje jugoslovensko rukovodstvo, smenjen je sa svih funkcija, a potom je postao najpoznatiji jugoslovenski disident. Đilas je rođen 12. juna 1911. godine u Crnoj Gori.

    1999 - Tokom vazdušnih napada NATO na SR Jugoslaviju u Hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su služili ruski i srpski patrijarh Aleksej II i Pavle, posle koje su se "Molitvom za mir" obratili desetinama hiljada ljudi na platou ispred najveće beogradske crkve.

    2003 - Kinesko ministarstvo zdravlja je saopštilo da je od atipične upale pluća u Pekingu obolelo 339 osoba, od kojih je 18 umrlo, čime su kineske vlasti prvi put zvanično priznale razmere epidemije SARS-a u glavnom gradu. SARS je te godine pogodio 20 zemalja, a najviše zaraženih registrovano je u Kini, 5.329 osoba, zatim u Hong Kongu, 1.754 lica.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  10. #940

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 21. april






    753 p.n.e. Romul je, prema istoričaru Marku Terentiju Varonu, osnovao Rim.

    1142. Umro je francuski filozof i teolog Pjer Abelar. Kao zastupnik laičke nauke i antičke filozofije, verovao je u ljudski razum i poricao crkvene dogme. U književnosti je poznat po ljubavnim pismima Eloizi, koja se ubrajaju u najlepša dela epistolarne književnosti.

    1509. Umro je engleski kralj Henri VII, osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. godine, okončan je četrdesetogodišnji rat između dinastija Lankaster i Jork, poznat pod nazivom "Rat dveju ruža".

    1699. Umro je Žan Rasin, francuski pesnik i autor dramskih tragedija "Andromaha", "Fedra", "Britanikus", "Berenisa", "Mitridat" i komedije "Parničari".

    1816 - Rođena je engleska književnica irskog porekla Šarlota Bronte, koja se proslavila sa prvim romanom "Džejn Ejr". Sa mlađim sestrama Emilijom i Anom izdala je zbirku pesama.

    1828. Rođen je francuski teoretičar umetnosti i filozof Ipolit Ten, član Francuske akademije od 1878. godine. Kao teoretičar francuskog naturalizma, uticao je na Emila Zolu i čitavu generaciju pisaca koja je sa naučno-eksperimentalnim pretenzijama pristupala književnosti ("Filozofija umetnosti", "O inteligenciji").

    1836. Teksašani su porazili Meksikance u bici kod San Hasinta, što je omogućilo nezavisnost Teksasa, koji je 1845. ušao u sastav SAD.

    1856. Australija je prva u svetu uvela osmočasovni radni dan.

    1882. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je prva srpska opereta "Vračara" Davorina Jenka, autora srpske himne "Bože pravde".

    1910. Umro je američki pisac Mark Tven, poznat po romanima "Doživljaji Toma Sojera" i "Doživljaji Haklberija Fina".

    1915. Rođen je američki filmski glumac meksičkog porekla Entoni Kvin, dobitnik dva Oskara za filmove "Viva Zapata" i "Žudnja za životom". Proslavio se i filmom "Grk Zorba".

    1918. Poginuo je nemački pilot Manfred fon Rihtofen, poznat kao Crveni Baron, koji je u Prvom svetskom ratu oborio 80 aviona.

    1926. Rođena je Elizabeta II, kraljica Velike Britanije od 1952. godine.

    1941. Šefovi diplomatija Nemačke i Italije, Joahim fon Ribentrop i grof Galeaco Ćano, u Drugom svetskom ratu dogovorili su se o podeli Jugoslavije na nemačko i italijansko područje.

    1945. Poslednje nemačke trupe povukle su se iz Bolonje (Italija). Istog dana, sovjetska armija ušla je u predgrađe Berlina.

    1946. Umro je engleski ekonomista Džon Mejnard Kejnz, poznat po delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca", koje je donelo radikalan preokret u ekonomskoj teoriji.

    1960. Prestonica Brazila premeštena je iz Rio de Žaneira u Braziliju.

    1967. Vojnim pučem u Atini uspostavljen je režim "grčkih pukovnika", koji su sedam narednih godina sprovodili vojnu diktaturu u Grčkoj.

    1971. Umro je Fransoa Divalije, "Papa Dok", predsednik Haitija od 1957. godine. Diktatorski režim održavao je uz pomoć gangsterske milicije pod nazivom "Tonton Makut".

    1993. Vrhovni sud Bolivije osudio je na 30 godina zatvora bivšeg diktatora Luisa Garsiju Mesu zbog masovnih ubistava i kršenja ustava.

    1996.
    Koalicija levog centra "Maslinovo drvo" pobedila je na izborima u Italiji. To je bila prva pobeda levice u Italiji od Drugog svetskog rata.

    1997. Prvi kineski vojnici ušli su u Hongkong u okviru priprema za prelazak te britanske kolonije 1. jula pod suverenitet Kine.

    1999. U vazdušnim napadima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođeni su poslovna zgrada "Ušće" u Novom Beogradu i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu.

    2000. Parlament Rusije ratifikovao je rusko-američki sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja, START 2.

    2003. U svom domu na jugu Francuske umrla je Nina Simon, američka džez pevačica, čiji su singlovi "I Love Porgy", "To Love Somebady", "Ne me quitte pas" i drugi, dostigle milionski tiraž. Nastupala je u "Karnegi holu" i pariskoj "Olimpiji", bila je izvrsna pijanistkinja i borac za prava crnaca.

    2003. Kapetan bivše Jugoslovenske narodne armije Miroslav Radić dobrovoljno se predao srpskim vlastima i 17. maja je isporučen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za ratne zločine u Vukovaru, zajedno sa Miletom Mrkšićem i Veselinom Šljivančaninom.

    2004. Bivši izraelski nuklearni tehničar Mordehaj Vanunu izašao je iz zatvora Aškelon, na jugu Izraela, u kojem je proveo 18 godina, od čega 11 u samici, zbog izdaje i špijunaže. Vanunu je uhapšen i osuđen nakon što je 1986. u intervjuu britanskom listu "Sandej tajms" otkrio izraelski program razvoja nuklearnog oružja.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  11. #941

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 22. april




    1451. Rođena je kraljica Kastilje Isabela I, jedna odnajznačajnijih ličnosti španske monarhije. Sa mužem, kraljem Aragona Ferdinandom II, osnivač je španske države. Bila je pokrovitelj Kolumbovih pomorskih ekspedicija.

    1500. Portugalski moreplovac Pedro Alvares Kabral naputu za Indiju otkrio je Brazil.

    1529. U Saragosi je potpisan ugovor kojim su Španija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.

    1724. Rođen je jedan od najvećih svetskih mislilaca, nemački filozof Imanuel Kant, čije je delo imalo ogroman uticaj na ukupnu filozofiju ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

    1766. Rođena je francuska književnica Ana Lujza Žermen Neker, baronica od Stal-Holštajna, poznata kao Madam de Stal. Knjigom "O Nemačkoj" dala je veoma značajan doprinos teoriji francuskog i evropskog romantizma. Njen salon u Parizu bio je čuveno mesto okupljanja intelektualaca toga vremena.

    1838. Britanski brod "Sirijus" prvi je prešao Atlantski okeankoristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i deset časova.

    1870. Rođen je Vladimir Iljič Uljanov - Lenjin, vođa Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, osnivač Komunističke partije i prvi sovjetski lider.

    1881. Rođen je ruski političar Aleksandar Fjodorovič Kerenski, predsednik privremene vlade od jula 1917. Smenjen je u Oktobarskoj revoluciji nakon čega je emigrirao u Francusku, a kasnije u SAD.

    1904. Rođen je američki nuklearni naučnik Robert Openhajmer. Tokom drugog svetskog rata vodio je laboratoriju u Las Alamosu u kojoj se istraživala proizvodnja atomske bombe.

    1915. Nemačka vojska je u prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov, koji je dobio naziv iperit.

    1916.
    Rođen je američki violinista Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinističkih virtuoza 20. veka. Debitovao je u osmoj godini kao solista u violinskom koncertu Feliksa Mendelsona.

    1933. Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju "Rols-Rojs".

    1944. Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona "Spitfajer".

    1969. Britanac Robin Noks-Džonston uplovio je u luku Falmut i time okončao prvo putovanje oko sveta jedrilicom. Putovanje je trajalo 312 dana.

    1975. U Hondurasu je vojnim pučem smenjen predsednik general Osvald Lopez Arelano.

    1990. Na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj pobedila je Hrvatska demokratska zajednica, a njen lider Franjo Tuđman izabran je za predsednika Predsedništva Hrvatske. Nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske od SFR Jugoslavije 25. juna 1991. Tuđman je postao predsednik Republike Hrvatske.

    1992. U seriji eksplozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 ljudi.

    1994. Umro je Ričard Nikson, predsednik SAD od1969. Povukao se 1974, pre isteka drugog mandata zbog umešanosti u aferu "Votergejt".

    1995. Vojne snage plemena Tutsi u Ruandi napale su izbeglički kamp Kibeho u kojem su bili smešteni pripadnici plemena Hutu i pobile oko 2000 ljudi.

    1997. Peruanska vojska uspela je da uđe u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi i da oslobodi 71 taoca, koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta "Tupak Amaru". U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.

    1999. U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je rezidencija predsednika Slobodana Miloševića. Rezidencija je prethodno bila ispražnjena.

    2003. KFOR je na Kosovu uhapsio vođu rasformirane ilegalne Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), Šefćeta Musliua.

    2003. U 77 godini umrla je Felis Brajant,američki tekstopisac, koja je kooautor velikih hitova "Wake Up Little Susie" i "Bye Bye Baby" koje su izvodili "Everly Brothers".

    2004. U eksploziji nakon studara dva voza na železničkoj stanici u blizini grada Rjongčona u Severnoj Koreji, poginulo je najmanje 161 osoba, više od 1.300 je povređeno, a oko 2.000 kuća je oštećeno.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  12. #942

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 23. april 2009.


    Beograd -- Rođeni Šekspir, Tarner, Plank, Prodanović, Fokin, Prokofjev, Pirson, Dinić, Templ i Raj, umrli Servantes, Vordsvort, Preminger, Karamanlis, Paoloci i Mils, bombardovan RTS.

    1564. Rođen engleski dramski pisac Viljem Šekspir. Njegove drame, od kojih je veliki broj ekranizovan, i danas na repertoarima svetskih pozorišta. Umro na isti dan 1616.

    1616. U Madridu umro španski književnik Migel de Servantes Savedra. Pisao romane, drame, komedije, pripovetke i pesme, u svetsku književnost ušao romanom "Don Kihot", koji se smatra pretečom modernog romana.

    1728. U požaru izgoreo veliki deo Kopenhagena.

    1775. Rođen engleski slikar Džozef Malard Vilijam Tarner. Njegovo slikarstvo imalo značajan uticaj na francuske impresioniste.

    1850. Umro pesnik Vilijam Vordsvort, uz Kolridža najznačajniji predstavnik romantizma u engleskoj književnosti. Njegova zbirka pesama "Lirske balade" označila početak romantizma u engleskoj književnosti.

    1858. Rođen nemački fizičar Maks Plank, tvorac kvantne teorije, za koju je 1918. dobio Nobelovu nagradu.

    1867. Rođen srpski političar, publicista i književnik Jaša Prodanović, jedan od osnivača Jugoslovenske republikanske demokratske stranke. Potpresednik Vlade FNRJ od 1946. do 1948. Uređivao časopise Narodna misao i Odjek, priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića.

    1880. Rođen ruski baletski igrač, koreograg i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, reformator klasičnog baleta.

    1891. Rođen ruski kompozitor i pijanista Sergej Prokofjev, jedan od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca XX veka.

    1897. Rođen kanadski političar i državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer Kanade od 1963. do 1968. Zalaganje za mirno rešenje Suecke krize 1957. mu donelo Nobelovu nagradu za mir.

    1899. Rođen srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio dosta radova iz srednjevekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske. Izučavao rudarstvo srednjeg veka.

    1913. Turci u prvom balkanskom ratu predali Skadar Crnogorcima. Odlukom velikih sila 14. maja Crnogorci se povukli, Skadar pripao Albaniji.

    1928. Rođena Širli Templ. Kao dete postala holivudska filmska zvezda. Kasnije bila ambasadorka SAD u Gani i Čehoslovačkoj.

    1938. Sudetski Nemci tražili, uz podršku Hitlera, punu autonomiju u okviru Čehoslovačke. Minhenskim sporazumom u septembru iste godine Hitler Sudete pripojio Nemačkoj, 1939. okupirao Čehoslovačku.

    1941. Grčka vojska kapitulirala pred trupama nacističke Nemačke, kralj i vlada napustili zemlju.

    1945. Sovjetska armija u II svetskom ratu oslobodila nacističke logore Saksenhauzen i Ravensbrik.

    1975. Poslednja sajgonska vlada podnela ostavku, predsednik SAD Džerald Ford priznao poraz u Vijetnamskom ratu.

    1986. Umro američki filmski reditelj austrijskog porekla Oto Preminger.

    1990. Premijer Kine Li Peng doputovao u Moskvu, u prvu posetu nekog premijera Kine SSSR-u posle 26 godina.

    1992. Umro indijski filmski reditelj Satjađit Raj, tri nedelje pošto je dobio Oskara za životno delo.

    1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali deklaraciju kojom su se usprotivili dominaciji jedne supersile u posthladnoratovskoj eri.

    1998. Umro grčki državnik Konstantin Karamanlis, premijer od 1955. do 1963. i 1974, posle pada vojne hunte, predsednik od 1980. do 1985.

    1998. U Srbiji, na referendum o stranom posredovanju u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, izašlo 73,05 odsto upisanih birača. Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto.

    1999. Tridesetog dana vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju pogođena zgrada državne televizije. Poginulo 16, povređeno 18 radnika. Uništeno više repetitora RTS-a u Srbiji.

    2003. U Pekingu održani prvi direktni pregovori SAD i Severne Koreje posle priznanja Severne Koreje da je tajno radila na unapređenju nuklearnog oružja i time prekršila međunarodne obaveze.

    2005. Umro Eduardo Paoloci, jedan od najistaknutijih britanskih umetnika i osnivač pop arta u Velikoj Britaniji. Među značajnijim delima mozaik na stanici Totenhem kort roud u podzemnoj železnici u Londonu i monumentalna bronzana statua Isaka Njutna ispred Britanske biblioteke.

    2005. Umro britanski glumac Džon Mils, nagrađen Oskarom 1971. za ulogu seoskog mutavca u filmu "Rajanova kći" Dejvida Lina.

    2007. Umro je Boris Jeljcin, prvi predsednik Rusije i ključna figura u postkomunističkoj Rusiji. Na predsedničkom položaju bio je u dva mandata, od juna 1991. do 31. decembra 1999, kada je podneo ostavku i na mesto vršioca dužnosti predsednika imenovao Vladimira Putina.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  13. #943

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 24. april 2009.





    Beograd -- Umrli Defo, Bogišić, Simpson i Vajskopf, II srpski ustanak, rođeni Miljanov, Peten i Meklejn, Uskršnji ustanak, oslobođen Dahau.

    1731. Umro engleski pisac Danijel Defo, autor romana "Robinson Kruso".

    1792. Francuski kapetan Klod-Žozef Ruže de Lil komponovao "Marseljezu", kasnije izabranu za himnu Francuske.

    1815. U Takovu, pod vođstvom Miloša Obrenovića, počeo II srpski ustanak protiv turske vlasti. Ustanak okončan sporazumom kojim je Srbija dobila samoupravu. Miloš Obrenović se kasnije izborio za položaj autonomne kneževine i naslednog kneza.

    1833. Rođen crnogorski vojvoda i pisac Marko Miljanov Popović, koji se istakao u borbi protiv Turaka. Naučio da čita i piše u 50. godini, kada se povukao iz javnog života zbog neslaganja s politikom knjaza Nikole I Petrovića Njegoša.

    1856. Rođen francuski maršal Filip Peten, heroj iz I svetskog rata posle pobede nad Nemcima kod Verdena. U II svetskom ratu sarađivao s nacističkom Nemačkom i bio na čelu kvislinške vlade u Višiju.

    1898. Španija objavila rat SAD kao odgovor na ultimatum administracije SAD da se španska vlast povuče sa Kube.

    1903. Umro pravnik i istoričar Valtazar Bogišić, ministar pravde u Crnoj Gori od 1893. do 1899. i autor dela "Opšti imovinski zakonik za knjaževinu Crnu Goru", koji je 1888. napisao na zahtev crnogorskog knjaza Nikole I Petrovića Njegoša.

    1916. U Dablinu počeo antibritanski ustanak, Uskršnji ustanak, za nezavisnu Irsku Republiku. Britanske trupe ugušile ustanak za šest dana.

    1934. Rođena američka filmska glumica Širli Meklejn. Za ulogu u filmu "Vreme nežnosti" dobila Oskara.

    1945. Trupe SAD u II svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau.

    1950. Formirana država Jordan, spajanjem kraljevine Transjordanija i Palestine pod jordanskom okupacijom.

    1967. Tokom prizemljenja vasionskog broda Sojuz 1 poginuo sovjetski kosmonaut Vladimir Mihajlovič Komarov.

    1970. Kina lansirala prvi veštački satelit.

    1975. Tri osobe poginule u napadu nemačke terorističke grupe Bader-Majnhof na ambasadu Nemačke u Stokholmu.

    1986. Umrla Volis Simpson. Udajom za britanskog kralja Edvarda VIII postala vojvotkinja od Vindzora. Ne želeći da se odrekne braka sa Amerikankom, već jednom razvedenom i neplemićkog porekla, kralj abdicirao 1936.

    1987. Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio Kosovo Polje i dao podršku Srbima sa Kosova koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podrška, simbolično izražena rečenicom "Niko ne sme da vas bije", označila početak srpskog populističkog talasa na čijem će čelu u narednih 13 godina biti Slobodan Milošević.

    1991. Vlada Južne Afrike saopštila da je postigla dogovor sa Afričkim nacionalnim kongresom Nelsona Mandele da do 30. aprila 1991. oslobodi sve političke zatvorenike.

    1992. Gerilski lideri u Avganistanu dogovorili se da Savet od 50 članova preuzme vlast posle rušenja komunističkog režima Nadžibulaha.

    1996. Palestinski parlament u izbeglištvu iz povelje Palestinske oslobodilačke organizacije izbacio odredbu o uništenju Izraela.

    1996. U Pekingu, predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Džijang Cemin dogovorili se o novim odnosima dve zemlje.

    2002. U svom domu u Njujorku u 94. godini umro fizičar i profesor u penziji Masačusetskog instituta za tehnologiju Viktor F. Vajskopf. Iz Beča došao u SAD 1937. i kasnije bio jedan od izumitelja atomske bombe, potom zagovornik kontrole nuklearnog oružja.

    2003. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije podnelo Okružnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i osam osoba osumnjičenih za umešanost u ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.

    2003. Južnoafrički sud osudio heroinu antiaparthejda Vini Madikizela-Mandela, bivšu suprugu Nelsona Mandele, na šest godina zatvora zbog prevare i krađe. Kazna joj posle žalbe smanjena na tri i po godine zatvora.

    2004. Papa Jovan Pavle II postavio opaticu na odgovornu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi, treće mesto u kongregaciji koja rukovodi verskim redovima, što je najviše mesto koje je neka opatica ikada zauzela u administraciji Rimokatoličke crkve.

    2004. SAD ublažile ekonomske sankcije Libiji pošto je napustila program proizvodnje oružja za masovno uništenje. Sankcije na snazi od 1986.

    2004. Kiparski Grci dvotrećinskom većinom na referendumu odbili ujedinjenje s kiparskim Turcima i tako sprečili da ceo Kipar uđe u Evropsku uniju.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  14. #944

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan, 25. april





    1595. Umro italijanski pesnik Torkvato Taso. Jedan broj pesama posvetio Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić, koja je u svom salonu u Firenci okupljala književnike i umetnike.

    1599. Rođen vođa Engleske revolucije Oliver Kromvel. 1653. postao protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti 1658, obnovljena monarhija.

    1744. Umro švedski fizičar i astronom Anders Celzijus. Izumeo skalu za merenje toplote.

    1765. Rođen srpski pesnik-guslar Filip Višnjić. Opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Njegove pesme zabeležio Vuk Stefanović Karadžić.

    1792. Na pogubljenju drumskog razbojnika Žaka Peletjea, na trgu De Grev u Parizu, u Francuskoj prvi put upotrebljena gijotina.

    1859. Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanda Lesepsa, počelo kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeni, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno more i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku.

    1874. Rođen italijanski inženjer Giljelmo Markoni. Radio na usavršavanju bežične telegrafije i prvi uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika, 1901. Nobelovu nagradu 1909. podelio s nemačkim fizičarem Braunom.

    1915. Počela bitka na Galipolju, jedna od najvećih u Prvom svetskom ratu. Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom. Jedina pobeda Turske vojske u tom ratu. U osmomesečnoj bici poginulo oko 7.000 Australijanaca i oko 2.000 Novozelanđana.

    1918. Rođena američka pevačica Ela Ficdžerald.

    1920. Poljske trupe upale u Ukrajinu, 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska dobila od sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa.

    1938. Umro srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata.

    1945. Sovjetske i trupe SAD srele se prvi put u Drugom svetskom ratu, kod mesta Torgau u Nemačkoj.

    1945. U San Francisku, 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, otvorilo osnivačku konferenciju Ujedinjenih nacija.

    1974. U Portugalu, u Revoluciji karanfila, oboren autokratski režim Marsela Kaetana. Na isti dan, godinu kasnije, na prvim slobodnim izborima posle pola veka, pobedila Socijalistička partija Marija Soareša.

    1980. Misija komandosa SAD, koja je u Teheranu trebalo da spase 53 radnika Ambasade SAD, uzeta kao taoci, propala u
    iranskoj pustinji posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera sa avionom.

    1980. Srušio se danski "boing 727" koji je čarter-letom prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo svih 146 putnika i članova posade.

    1982. Poslednji izraelski vojnici napustili Sinaj okončavši 15 godina dugu okupaciju tog egipatskog poluostrva.

    1993. Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.

    1993. U prisustvu mirovnog posrednika, lorda Ovena, predsednici Jugoslavije, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština Republike Srpske odbila plan, rat u Bosni nastavljen, Jugoslaviji pooštrene sankcije.

    1994. U Londonu formirana Kontakt grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i Evropske unije u bosanskom ratu.

    1995. Umrla američka pozorišna i filmska glumica Džindžer Rodžers. Svetsku slavu stekla u mjuziklima kao partnerka Freda Astera. Oskara dobila za film "Kiti Foil".

    1999. Avijacija NATO-a srušila drumsko-železnički Žeželjev most, oštećen u tri napada prethodnih dana. Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.

    2000. U Beogradu ubijen direktor Jugoslovenskog aerotransporta Žika Petrović.

    2002. Rusija saopštila da su ruske trupe ubile Kataba, jednog od najtraženijih ljudi u zemlji, čečenskog lidera arapskog porekla za kog se sumnjalo da ima bliske veze s mrežom Osame bin Ladena Al kaidom.

    2005. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za ratne zločine na Kosovu 1999.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  15. #945

    14 Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Na današnji dan 26. april





    121 - Rođen je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije. Tokom ratnih pohoda u Evropi i Aziji vodio je beleške koje su objavljene posle njegove smrti pod naslovom "Samom sebi".

    1452 - Rođen je italijanski slikar, vajar, pronalazač i naučnik Leonardo da Vinči. Njegovo najpoznatije slikarsko delo, čuvena "Mona Liza", izložena je u pariskom Luvru, a crteži i rukopisi čuvaju se u milanskoj biblioteci Ambrosiana, londonskom Britanskom muzeju i Vindzoru. Od njegovih naučnih radova najznačajniji je "Traktat o slikarstvu".

    1532 - U pohodu na Beč, turska vojska, pod komandom sultana Sulejmana II ušla je u Mađarsku.

    1607 - Kapetan Džon Smit doveo je u Kejp Henri u Virdžiniji prve koloniste koji su osnovali prvo stalno britansko naselje u Americi.

    1711 - Rođen je britanski filozof škotskog porekla, Dejvid Hjum, preteča klasičnih engleskih ekonomista i autor kvantitativne teorije novca. ("Rasprava o ljudskoj prirodi", "Filozofski ogled o ljudskom razumu").

    1798 - Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa, predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog "Fausta" i napisao "Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti ("Danteova barka", "Ulazak krstaša u Carigrad", "Na barikadama 28. jula 1830").

    1812 - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, koji je prvi počeo praviti topove od livenog čelika i vrlo brzo stekao monopol u snabdevanju oružjem većeg broja evropskih zemalja. Koncern "Krup" bio je glavni snabdevač oružjem Nemačke u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1948. godine Krupovog potomka na 12 godina zatvora i konfiskaciju imovine.

    1828 - Rusija je objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost.

    1894 - U Aleksandriji, u Egiptu rođen je Rudolf Hes, nacistički lider i Hitlerov zamenik. Na suđenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina. U avgustu 1987. izvršio je samoubistvo u zatvoru Špandau.

    1904 - Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji.

    1910 - Rođen je književnik Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pisao je romane ("Derviš i smrt", "Tišina", "Tvrđava"), pripovetke, eseje i filmske scenarije.

    1915 - Italija je tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i prešla u Prvom svetskom ratu na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije.

    1931 - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca u to vreme.

    1937 - Da bi pomogli generalu Franku u vreme španskog građanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali su španski grad Gerniku. Razaranje ovog grada inspirisalo je Pikasa da naslika čuvenu "Gerniku", apokaliptični prikaz građanskog rata.

    1942 - U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo je najmanje 1.540 ljudi.

    1945 - Uhapšen je maršal Henri Filip Peten, šef francuskog kolaboracionističkog režima sa sedištem u Višiju u Drugom svetskom ratu. Osuđen je na smrt zbog izdaje, ali mu je zbog ranijih zasluga i starosti kazna preinačena u doživotnu robiju.

    1954 - U Ženevi je počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.

    1962 - Britanija je lansirala prvi satelit Ariel I.

    1964 - Tanganjika, Zanzibar i Pemba su osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija.

    1984 - Umro je američki džez muzičar i vođa orkestra Vilijam "Kaunt" Bejzi. Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton i pevačica Bili Holidej.

    1986 - Eksplodirao je četvrti blok nuklearne centrale u Černobilju u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili su gotovo celu Evropu, a posledice, ove do sada najveće nuklearne katastrofe, još uvek se ispituju. Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine.

    1994 - U Južnoj Africi su održani prvi izbori, na kojima su učestvovali i crnci i belci, i koji su označili kraj režima aparthejda.

    1999 - Tokom vazdušnih udara NATO-a na SR Jugoslaviju, Evropska unija je zabranila ulazak u zemlje članice Unije predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, visokim zvaničnicima SRJ i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.

    2003 - Na zasedanju Komisije UN za ljudska prava ozvaničen je kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori.

    2005 - Sirija je u potpunosti povukla svoje trupe iz Libana, posle gotovo tri decenije vojnog prisustva u toj zemlji.
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

Strana 63 od 98 PrvaPrva ... 1353616263646573 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •