Dogodilo se na današnji dan - Strana 44
Strana 44 od 98 PrvaPrva ... 3442434445465494 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 646 do 660 od ukupno 1456
  1. #646

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 14. maj, 135. dan 2008. Do kraja godine ima 231 dan.


    1316. -
    Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (134.

    1610. -
    Ubijen francuski kralj Anri IV.

    1771.
    Rođen je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali ''socijalistima'', čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj i u tim kooperativama proizvođača i potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne,
    skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu ''Nova harmonija''. Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca. Dela: ''Novi pogled na društvo'', ''Skica racionalnog sistema društva'', ''Knjiga o novom svetskom moralu''.

    1796.
    Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja, položivši time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od velikih boginja.

    1811.
    Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

    1900.
    U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

    1912.
    Umro je švedski pisac Johan August Strinberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Razbio je stare dramske forme, preteča je mnogih savremenih strujanja. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, o čemu je pisao u novelama ''Brakovi I'' i ''Brakovi II'', antihrišćanstvo i naturalistički stil, doneli su mu mnogo glavobolja i sukoba. Ostala dela: romani ''Služavkin sin'', ''Crvena soba'', ''Stanovnici Hemsea'', ''Odbrana jednog ludaka'', ''Gotske sobe'', ''Priče nadzornika karantina'', ''Pakao'', ''Na ostrvima'', ''Legende'', ''Crne zastave'', drame ''Majstor Uluf'', ''Otac'', ''Gospođica Julija'', ''Pljačkaši'', ''Zajmodavac'', ''Put u Damask I-III'', ''Ples smrti'', ''Igra snova'', ''Oluja'', ''Sablasna soneta'', novele ''Novo carstvo''.



    1921.
    U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog svetskog rata, na kojima je fašistički pokret, uprkos nasilju i pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.

    1921.
    Američki sudija Florens Alen postala je prva žena koja je na smrt osudila muškarca, ubicu Frenka Motoa koji je pogubljen tri meseca kasnije.

    1932.
    Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Posle završenog Liceja u Beogradu, studirao je političko-ekonomske nauke u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881, a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i njenom uključivanju u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo da sistematski izučava privrednu istoriju. Prevodio je sa engleskog, uključujući ''Istoriju civilizacije u Engleskoj'' Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i književnim radom. Bio je izrazito aktivan i kao versko-dobrotvorni pregalac. I pored činjenice da se u životu bavio praktičnim temama bio je sklon misticizmu (i inače izrazito religiozan) i bavio se i publicistikom na ove teme. Posle pada dinastije Obrenović 1903. živeo je u Londonu, gde će provesti ostatak života. Dela: ''Izvod iz političke ekonomije'', ''Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji'', ''Istorija trgovine'', ''Financije srpskog kraljevstva'', ''Ikonija, vezirova majka'', ''Rajko od Rasine'', ''Knez Gradoje od Orlova grada'', ''Djurađ Branković'', ''Uspomene balkanskog diplomate''.

    1940.
    Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i pretvorilo ga u ruinu, usmrtivši pri tom oko hiljadu ljudi.

    1944. -
    Rodjen Džordž Lukas (George Lucas), režiser (Star Wars filmovi)

    1945. -
    Rodjena Frančeska Anis (Francesca Annis), filmska glumica

    1948. -
    Ben Gurion je proglasio nezavisnu državu Izrael. Dan kasnije,vojske pet arapskih država Egipta, Jordana, Sirije, Iraka i Libana su napale Izrael. Sukobi su trajali skoro neprekidno do 7. januara 1959. kada je potpisano primirje na Rodosu.

    1955. -
    Zemlje istočnog bloka, na čelu sa Sovjetskim savezom, osnovale su Varšavski savez, potpisivanjem Varšavskog pakta.

    1968. -
    Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

    1973. -
    SAD lansirale prvu svemirsku stanicu, Skylab 1, u orbitu oko Zemlje 75 tona teška, stanica je bila u orbiti oko Zemlje od 1973. do 1979. Astronauti su nekoliko puta boravili u njoj.

    1973. -
    Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".

    1989. -
    Vođa peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

    1991. -
    Samoubistvo je izvršila Đang Ćing (Jiang Ching), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).



    1992. -
    Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

    1998. -
    Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

    1999. -
    U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.

    2001. -
    Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

    2001. -
    Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

    2002. -
    Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.

    2003. -
    Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.

    2003. -
    Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podžemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  2. #647

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je četvrtak, 15. maj, 136. dan 2008. Do kraja godine ima 230 dana.



    1536. -
    Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora (Rocheford) i osudio ih na smrt.

    1571. -
    Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

    1767. -
    Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

    1773. -
    Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih (Metternich), najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-4. Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

    1796. -
    Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

    1847. -
    U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

    1848. -
    U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

    1859. -
    Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becljuerel).



    1886. -
    Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

    1891. -
    Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je i po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, kao i po romanu "Majstor i Margarita".



    1902. -
    Država Portugalija objavila bankrotstvo, finansijsku nelikvidnost.

    1914. -
    Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

    1918. -
    Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

    1923. -
    Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.

    1940. -
    Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

    1940. -
    U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

    1940. -
    Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

    1948. -
    Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

    1955. -
    U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

    1957. -
    Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

    1957. -
    Velika Britanija izvršila prvu probnu eksploziju termonuklearne bombe na Božićnjem ostrvu u Pacifiku.

    1961. -
    Počelo snimanje čuvenog filma Lorens od Arabije (Lawrence of Arabia).

    1987. -
    Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth), holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

    1988. -
    Sovjetske trupe počele povlačenje iz Afganistana.

    1989. -
    Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

    1991. -
    Edit Kreson (Edith Cresson) postala je prva žena premijer Francuske.

    1992. -
    Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

    1992. -
    Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

    1996. -
    Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

    1996. -
    Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemlju u propast.

    2001. -
    Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

    2002. -
    Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala MMF.

    2003. -
    Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka), a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

    2006.
    Sjedinjene Američke Države obnovile su pune diplomatske odnose sa Libijom. Odluka Libije da 2003. godine obustavi svoj program nuklearnog naoružanja i obešteti porodice žrtava poginulih u bombaškom napadu na avion američke kompanije 'Pan am'', 1998. godine, iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi, uglavnom građana SAD, dovela je do promena u odnosima dve države koji su decenijama bili veoma loši. SAD su Libiju 1979. godine proglasile za državu sponzora terorizma, a zvanične diplomatske veze prekinute su godinu dana kasnije.

    2007.
    Više od 60 talibanskih pobunjenika ubijeno je u vazdušnim udarima avganistanskih i koalicionih snaga na dve baze pobunjenika u Kandaharu, provinciji na jugu Avganistana. U napadima su poginuli regionalni komandanti mula Abdul Hakim, mula Abdul Manan i mula Zarif.

    2007.
    Najmanje 24 ljudi je poginulo a 30 je povređeno u eksploziji bombe u hotelu u pakistanskom gradu Pešavaru. Bomba je eksplodirala na recepciji četvorospratnog hotela ''Merhaba'', koji se nalazi u starom delu grada, u blizini džamije Masdžid Mohabat Kan.

    2007.
    Najmanje 45 ljudi je poginulo, a 60 je povređeno kada je kamion-bomba pun gasa hlora eksplodirao blizu pijace u šiitskom selu Abu Sejdah, u iračkoj proviniciji Dijala, severoistočno od Bagdada
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  3. #648

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je petak, 16. maj, 137. dan 2008.Do kraja godine ima 229 dana.



    1532. -
    Španski osvajač Fransisko Pizaro (Francisco Pizarro)iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

    1703. -
    Umro je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault),autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

    1770. -
    U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj(kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette), kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

    1804. -
    Napoleon Bonaparta se proglasio za imperatora, cara Francuske. Krunisanje je održano u katedrali Notr Dam u Parizu.

    1812. -
    Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštukojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

    1881. -
    U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

    1898. -
    Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

    1898. -
    Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna odnajpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").



    1905. -
    Rodjen Henri Fonda (Henry Fonda), američki glumac dobitnik nagrade Oskar.

    1916. -
    Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskojkontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

    1917. -
    U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac VladislavPetković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

    1920. -
    Švajcarska se uključila u Ligu Naroda (prethodnica Ujedinjenih Nacija)

    1924. -
    Rođen je gambijski državnik Daud Džavara (Dawda Jawara), osnivac (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

    1929. -
    U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i glumcu Emilu Dženingsu (Jannings).

    1929. -
    Ordžana prva dodela Oskara, nagrada Američke filmske Akademije.

    1941. -
    Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskomiz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

    1947. -
    Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins(Frederick Gonjland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman) dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

    1952. -
    Rodjen Pirs Brosnan (Pierce Brosnan), glumac, igrao glavnu ulogu u nekoliko filmova o Džejmsu Bondu.

    1955. -
    Rodjena je Debra Vinger (Winger), američka filmska glumica

    1961. -
    General Park Čung Hi (Chung-hee) izvršio je vojni udar uJužnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

    1963. -
    Američki astronaut Gordon Kuper (Cooper) napravio 22 kruga oko Zemlje u vasionskom brodu.

    1966. -
    Rodjena Dženet Džekson (Janet Jackson), američka pop pevačica, sestra Majkla Džeksona.

    1969. -
    Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri iizbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

    1972. -
    Umro je ganski političar i državnik Kvame Nkrumah, prvipredsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

    1972. -
    Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i NikolaeČaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

    1974. -
    Helmut Šmit (Schmidt) je postao kancelar Zapadne Nemačkeposle ostavke Vilija Branta (Willy Brandt).

    1974. -
    Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita zadoživotnog predsednika države.

    1975. -
    Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popelana najviši svetski vrh - Maunt Everest.

    1984. -
    Umro je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw). Proslaviose romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").



    1989. -
    Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider,Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

    1989. -
    Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verskivođa šeik Hasan Halid (Hassan Khaled) i još 21 osoba.

    1991. -
    Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) je, tokomzvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

    1992. -
    Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

    1997. -
    Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis(Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

    2003. -
    Od srčanog udara umro je američki glumac Robert Stak(Stack) koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa (Ness) u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

    2005. -
    Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

    2007.
    Umro je novinar-satiričar Branislav Djuričić. Pokretač je poratnog izdanja časopisa ''Jež'', emisije ''Veselo veče'', serije ''Porodica Jovanović''. Branislav Djuričić je rođen u Beogradu 1925. Bio je jedan od najplodnijih srpskih satiričara. Djuričić je novinarsku karijeru započeo 1948. u agenciji Tanjug, nakon čega je radio u listu ''Jež'' koji je obnovio, i u Radio
    Beogradu
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  4. #649

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 17. maj, 138. dan 2008. Do kraja godine ima 228 dana



    1102. -
    Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

    1395. -
    Umro Konstantin Dragaš, srpski vladar.

    1395. -
    U bici kod Krajove, u današnjoj Rumuniji, poginuo je Konstantin Dragaš, srpski vladar.

    1395. -
    Poginuo je srpski vlastelin Kralj Marko, u narodu poznak kao Marko Kraljević, opevan u narodnim pesmama, ispunjavajući svoju vazalsku obavezu da pomaže vojno sultana Bajazita u bici kod Krajove, u današnjoj Rumuniji. Tirci su vodili bitku sa vlaškim vodjom vojvodom Mirčom. Učestvovao je i despot Stefan Lazarević, kao i Konstantin Dragaš koji je takodje poginuo u boju.



    1510. -
    Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli (Botticelli). Njegova dela "Proleće" i "Rođenje Venere" smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija (Lorenzo Medici) prvi je među italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu "Božanstvenu komediju"



    1673. -
    Luj Žolije (Louis Joliet) i Žak Merket (Jacques Marquette) pošli na istraživačko putovanje rekom Misisipi.

    1775. -
    The Kontinentalni Kongres američkih država uveo zabranu trgovanja sa Kanadom tokom američke revolucije.
    1792. -
    Osnovana Njujorška Berza (The New York Stock Exchange).

    1846. -
    Patentiran novi muzički instrument saksofon koji je izmislio Adolf Saks (Adolphe Sax).

    1939. -
    Švedska, Norveška i Finska odbile da potpišu sa Nemačkom pakt o nenapadanju.

    1940. -
    Nemačka okupirala glavni grad Belgije, Brisel, u drugom svetskom ratu.

    1943. -
    Britansko vojno vazduhoplovstvo (RAF) izvelo spektakularnu akciju bombardovanja tri velike brane u industrijskoj oblasti Rur (Ruhr) u Nemačkoj. Bombardovanje je izvršeno da bi se onesposobilii indutrijski pogoni koji su proizvodili municiju i oružje za nemačku vojsku.

    1955. -
    Rodjena Grejs Džons (Grace Jones), pevačica

    1969. -
    Sovjetska vasionska letelica Venera 6 počela spuštanje na Veneru, šaljući podatke o Venerinoj atmosferi dok nije uništena od velikog pritiska.

    1970. -
    Tor Hejerdal, (Thor Heyerdahl) švedski naučnik, isplovio je iz Maroka na brodu napravljenom od papirusa, pod imenom Ra II, da bi pokazao da su stari moreplovci mogli da preplove Atlantik.

    1973. -
    Počela javna istraga sa televizisjkim prenosima u vezi Votergejt afere u SAD.

    1974. -
    U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

    1978. -
    Pronadjeno telo Čarlija Čaplina čiji je kovčeg nestao gotovo dva meseca ranije kada su njegov grob otkopali nepoznati lopovi.

    1987. -
    Tridest i sedam amerikanaca poginulo na brodu USS Stark od iračke rakete.

    1993. -
    Prva engleskinja (Rebecca Stephens) koja se popela na Maunt Everest.

    1995. -
    Posle 18 godina na položaju gradonačelnika Pariza, Žak Širak (Jacques Chirac) postaje predsednik Francuske.

    1997. -
    Loran Kabila (Laurent) je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef (Joseph).

    1998. -
    Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana (Sarojini Yogesnjaran), gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

    1999. -
    Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua (Netanyahu), lidera desničarskog Likuda.

    2000. -
    Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

    2000. -
    U Indoneziji je održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

    2001. -
    Svih 30 putnika, ukljucujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

    2003. -
    U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

    2004. -
    Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

    2007.
    Vlada Dubaija nagradila je sa 50.000 dirhama (13.600 dolara) 63-godišnjeg Pakistanca Mohamada Nazjera, baštovana, zato što nikada, tokom 28 godina rada, nije zakasnio na posao. Nagrada odgovara visini 49 njegovih jednomesečnih plata.

    2007.
    Ronaldu Dagetu (43), koji je od 1982. šest puta proglašavan krivim za vožnju u pijanom stanju, sud države Njujork je izrekao kaznu doživotne robije zbog ''smrtonosnog nepoštovanja'' okoline. Daget će ovog puta u zatvoru morati da provede minimum 20 godina.

    2007.
    Svečanim potpisivanjem Akta o kanonskim vezama između Moskovske patrijaršije i Ruske crkve u dijaspori (Zagranične) okončan je višedecenijski raskol Ruske pravoslavne crkve. Milioni Rusa su tokom i posle građanskog rata (1917. - 1924.) napustili Rusiju, zbog neslaganja s novim poretkom. U Konstantinopolju su 1920. izbegli ruski arhijereji, oformili Visoku crkvenu upravu u dijaspori, kojoj su se ubrzo pridružili arhijereri iz Finske, Letonije, Mandžurije, Kine, Japana i Severne Amerike. Na čelu te grupacije, kao najstariji jerarh, nalazio se mitropolit kijevski i galicki Antonije (Hrapovicki). Središte zagranične ruske crkve nalazilo se od 1921. u Srbiji (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) u Sremskim Karlovcima (zbog toga je često nazivana i ''karlovačka''). U Sremskim Karlovcima je održan i Prvi ruski crkveni sabor u dijaspori. Dosledno je podržavana obnova monarhije
    u Rusiji pod Romanovima zbog čega je odnos sa patrijaršijom u Moskvi bio nepomirljiv. Mitropolit Antonije je do smrti živeo u Srbiji, umro je avgusta 1936. i sahranjen je u kripti Iverske kapele u Beogradu. I posle ujedinjenja Ruska crkva u dijaspori zadržava administrativnu autonomiju, ali je uspostavljeno duhovno, euharistisko i mistično jedinstvo.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  5. #650

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 18. maj, 139. dan 2008. Do kraja godine ima 227 dana.


    1711. -
    Rodio se Rudjer Josip Bošković, dubrovački matematičar, astronom i filozof, jedan od najvećih naučnika svoga vremena. Živeo i radio u Rimu, Milanu, Parizu i Londonu. Po njemu je nazvan jedan od kratera na Mesecu.

    1800.-
    Umro je ruski generalisimus Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najistaknutijih vojskovodja 18. veka, pod čijom su komandom ruske trupe izvojevale 57 pobeda.
    U austro-rusko-turskom ratu od 1787. do 1791. odneo je više blistavih pobeda nad Turcima, zatim u ratovima Rusije protiv Francuske, pri čemu se naročito proslavio osvajanjem severne Italije.
    Na povratku u Rusiju njegova vojska prešla je preko Alpa i vrha Sveti Gothard, što je zaprepastilo vojne krugove u Evropi.
    Mnogo je učinio u uzdizanju i vaspitanju ruskih vojnika, a uz vojne nauke proučavao je matematiku, geografiju i istoriju. Krajem 1779. postao je vrhovni carski zapovednik. U SSSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke vrline.



    1860. -
    Abrahama Linkolna proglašen za predsednika SAD.

    1872. -
    Rodjen je Bertan Rasel (Bertrand Russell), engleski filozof, književnik, matematičar i profesor na fakultetima u Oksfordu,Pekingu i u SAD. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine.



    1900. -
    Velika Britanija proglala protektorat nad ostrvskom Kraljevinom Tonga.

    1909. -
    Umro austrijski kompozitor Gustav Maler (Mahler). Maler je bio poslednji od velikih bečkih simfoničara. Rodio se 7. jula 1860.

    1910. -
    Počela prva konferencija o vazdušnom saobraćaju u Parizu.

    1913. -
    Rodjen Peri Komo (Perry Como), američki pevač italijanskog porekla. Tokom karijere je prodao preko 60 miliona ploča.

    1918. -
    Rodjen papa Jovan Pavle II, bivši poglavar katoličke crkve. Rodjen je u Poljskoj pod pravim imenom Karol Wojtiyla. Bio je prvi ne-italijan koji je postao papa.

    1936. -
    Izbio španski gradjanski rat.

    1944. -
    Savezničke snage ušle u Monte Cassini u Italiji.

    1951. -
    Ujedinjene Nacije prebacile glavno sedište organizacije u Njujork, u SAD.

    1954. -
    Stupaila na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.

    1969. -
    Lansirana raketa misije Apollo 10 koja je odnela astronaute na Mesec, kao generalnu probu za spuštanje na Mesec, u sledećoj misiji Apolo 11. Apolo 10 su sačinjavali astronauti Stafford, Young i Cernan.

    1974. -
    Indija obavestila svetsku zajednicu da poseduje atomsku bombu. Indija je bila šesta država po redu koja je uspela da to uradi.

    1977. -
    F.K. Juventus osvojio šesti Kup UEFA u fudbalu.

    1978. -
    Uprkos velikom otporu katoličke crkve, Italija je legalizovala prekid trudnoće, abortus.

    1980. -
    Spektakularna erupcija vulkana Mt. St. Helens, u SAD, izazvala geološke potrese, oštećenja naselja i paniku. Zabeleženo je 9 poginulih u ovoj prirodnoj nepogodi.

    1983. -
    Sri Lanka uvela vanredno stanje posle nereda na izborima.

    1990. -
    Potpisan ugovor izmedju Istočne i Zapadne Nemačke, kojim je postavljena osnovica za monetarno ujedinjavanje dve Nemačke.

    1991. -
    Helen Šarman (Helen Sharman), 27-o godišnja Engleskinja bila je prva osoba britanske nacionalnosti koja je otišla u svemir. Ona je letela na sovjestkom vasionskom brodu Sojuz TM-12, koji je lansiran iz Bajkonura u sovjetskoj republici Kazahstanu.

    1995.
    Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Borisovič Godunov, koji je posle emigriranja iz Sovjetskog Saveza 1979. stekao svetsku slavu.

    1999.
    Nemačka je suspendovala letove bespilotnih aviona u agresiji NATO na Srbiju (SRJ) dan pošto je oborena i četvrta njena letilica za izviđanje.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  6. #651

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 19. maj, 140. dan 2008. Do kraja godine ima 226 dana.

    1536.
    Odrubljena je glava Ani Bolen, drugoj ženi engleskog kralja Henrija VIII, četiri dana pošto je sud ''ustanovio'' da je kriva za preljubu i incest.

    1649.
    Prvi put je upotrebljen naziv ''Komonvelt'', kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. Na imperijalnoj konferenciji 1926. usvojen je naziv ''Komonvelt nacija'', koji se od 1931. koristio umesto naziva Britanska imperija.

    1762.
    Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta. U ''Govorima nemačkoj naciji'' 1807. i 1808. doprineo je jačanju otpora Nemaca francuskom caru Napoleonu I, ali i buđenju nemačkog šovinizma. Dela: ''Pokušaj kritike sveg otkrivenja'', ''Osnova celokupne teorije nauke'', ''Osnova prirodnog prava prema principima teorije nauke'', ''Sistem teorije morala prema principima teorije nauke''.

    1802.
    Napoleon Bonaparta ustanovio je u Francuskoj Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

    1825.
    Umro je francuski socijalista utopista Klod Anri Sen Simon, koji smatrao da tradicionalnu državu valja zameniti industrijskim društvom i da aristokrati, vojnici i birokrati treba da ustupe mesto industrijalcima, radnicima i seljacima. Dela: ''Industrijski sistem'', ''Industrija ili politički, moralni i filozofski razgovori u interesu svih ljudi odanih korisnom radu i nezavisnosti'', ''Pisma ženevskog građanina savremenicima'', ''Novo hrišćanstvo'', ''Stari i novi politički sistem''.

    1861.
    Rođena je australijska pevačica Helen Porter Mičel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.

    1864.
    Umro je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama prikazao je moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme greha, prestupa i oholosti. Ispoljavao je sklonost ka apstrakciji i alegoriji, pa su njegovi likovi više ovaploćenje moralnih načela nego žive ličnosti. Dela: romani ''Skarletno slovo'', ''Kuća sa sedam zabata'', ''Blajdelska romansa'', ''Mermerni faun'', pripovetke ''Dvaput ispričane priče'', ''Živopisne priče za decu''.

    1890.
    Rođen je srpski karikaturista Petar ''Pjer'' Križanić, jedan od rodonačelnika srpske (i jugoslovenske) karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača ''Ošišanog ježa''. U Beograd je došao 1922. i zaposlio se u ''Novom listu'', a 1923. je prešao u ''Politiku''.

    1890.
    Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja 1945. do smrti 1969. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U Drugom svetskom ratu, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.

    1898.
    Umro je engleski državnik Vilijam Gledston, koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan i navodno je podržavao nacionalna prava balkanskih naroda.

    1906.
    Zvanično je otvoren tunel Simplon ispod Alpa između Italije i Švajcarske, dug 19,77 kilometara.

    1912.
    Umro je poljski pisac Boleslav Prus, najznačajniji poljski realista. U delima je pisao o borbi Poljaka protiv germanizacije, a u listu ''Kurijer varšavski'' objavljivao je vrlo čitane hronike. Učestovao je u ustanku koji je 1863. podigla revolucionarna stranka ''Crvenih''. Ustanak je imao i socijalnu i antirusku notu. Dela: romani ''Lutka'', ''Val se vraća'', ''Mrtva straža'', ''Emancipovana žena'', ''Faraon'', zbirke pripovedaka ''Stanar potkrovlja'', ''Jakubov san'', ''Balska haljina'', ''Prokleta sreća'', ''Sitnice'', ''Večernje pripovetke''.

    1925.
    Rođen je američki borac za građanska prava afričkog porekla Malkolm Litl, poznat kao Malkolm Eks (X), vođa američkih crnaca. Bio je vatreni propovednik rasnog ponosa i crnačkog nacionalizma. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

    1928.
    Rođen je kambodžanski diktator Pol Pot, jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju ''Crvenih Kmera'', porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu 1975, ili ''nulte godine'', kako su je označili novi vlastodršci. ''Brat broj jedan'', kako su ga nazivale pristalice, odmah je silom potpuno ispraznio prestonicu Pnom Pen i ostale gradove, oteravši u radne logore širom zemlje čak i bolesnike, starce, žene i decu. Cilj je bio stroga komunistička pravovernost i otuda uništenje starog (građanskog) modela života i morala. U tim mučilištima (''polja smrti''), ljudi su svakodnevno masovno likvidirani ili umirali od gladi i bolesti sve do pred kraj decembra 1978. kad je maoistički režim ''Crvenih Kmera'' zbačen vijetnamskom okupacijom Kambodže.

    1930.
    Bele žene u Južnoj Africi dobile su pravo glasa.

    1935.
    U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, nazvan Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog rata, kada je okupio Arape neprijateljski raspoložene prema Turskoj. Spretno koristeći želju Arapa za slobodom, ostvario je mnoge ciljeve britanske kolonijalne politike.



    1989.
    Usred krvavih studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv demonstranata.

    1992.
    Proglašen je Zakon o vojsci Srpske Republike u Bosni i Hercegovini, čime je stvoren pravni okvir za vojsku koja je posle povlačenja JNA ostala da štiti Srbe u BiH.

    1992.
    Dvojica lekara koji su obavili autopsiju predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963, potvrdila su da je on pogođen s dva metka ispaljena spreda i iz suprotnog pravca, što je oborilo zvaničnu verziju o jednom atentatoru.

    1993.
    Kod Medeljina se srušio kolumbijski avion ''boing 727'', što nije preživeo niko od 132 putnika i člana posade.

    1994.
    Umrla je bivša američka ''prva dama'' Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu. Pet godina posle njegovog ubistva, udala se za grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa, kojeg je takođe nadživela.



    1997.
    U Bangladešu je ciklon usmrtio najmanje 350 ljudi i

    više od milion ljudi pretvorio u beskućnike.

    1998.
    Indonežanski studenti upali su u zgradu skupštine u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

    1999.
    Avioni NATO otpočeli su napade na zatvor u Istoku, koje su ponovili narednih dana, usmrtivši najmanje 100 zatvorenika, a u bombardovanju civilnih ciljeva u Gnjilanu ubijeno je pet ljudi.

    2000.
    Maskirani ljudi upali su u zgradu skupštine Fidžija i zarobili poslanike i članove vlade, uključujući predsednika vlade te ostrvske pacifičke zemlje. Vođa udara objavio je da je vladajuća koalicija diskriminisala autohtono domorodačko stanovništvo, favorizujući etničke Induse.

    2004.
    U napadu dva američka helikoptera na iračko selo Makar el Dib blizu granice sa Sirijom ubijen je 41 civil, uključujući 15 dece.

    2006.
    Preminuo je akademik Vladimir Pantić. Redovni član Srpske akademija nauka i umetnosti, citolog i komparativni neuro endokrinolog. Rođen je 1921. godine u Međulužju a diplomirao je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu na kome je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. Osnivač je Odeljenja za citologiju i embriologiju na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković'' i laboratorije za elektronsku mikroskopiju Instituta za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu.

    2007.
    U Rumuniji je održan referendum na kom je predsednik Trajan Basesku dobio oko 75 odsto glasova podrške. Referendum je sazvan da bi se odlučilo o njegovom opozivu. Rumunska skupština je prethodno suspendovala Baseskua sa mesta predsednika države, pod optužbom da je kršio Ustav. U pozadini pokušaja smene je njegovo suprotstavljanje lokalnim tajkunima.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  7. #652

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je utorak, 20. maj, 141. dan 2008. Do kraja godine ima 225 dana.


    1347. -
    Rimski narodni tribun Kola di Rienco (Cola, Rienzo) proglasio je Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Već naredne godine Rienco je bio pisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera (Richard Wagner) za operu "Rienco".

    1349. -
    Donet je Dušanov zakonik kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.

    1498. -
    Portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) stigao je u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.

    1506. -
    Umro je italijanski moreplovac Kristofor Kolumbo (Cristoforo Columbo), koji je na svojim putovanjima u Novi svet otkrio Ameriku.



    1799. -
    Rođen je francuski pisac Onore de Balzak (Honore, Balzac) Kao protagonist realističkog romana, stvorio je opus od stotinak knjiga pod zajedničkim naslovom "Ljudska komedija" u kojem je opisao likove iz najrazličitijih društvenih slojeva.



    1806. -
    Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama ("Principi političke ekonomije", "Sistem logike", "Utilitarizam").

    1834. -
    Umro je francuski general i državnik markiz Lafajet (Marquis La Fayette), dobrovoljac u američkom ratu za nezavisnost od 1777. Po povratku u Francusku 1789. bio je komandant Nacionalne garde.

    1867. -
    Britanska kraljica Viktorija (Victoria) položila je u Londonu kamen temeljac za
    Rojal Albert hol.

    1881. -
    Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski (Wladyslaw Sikorski), koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.

    1882. -
    U Beču je potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.

    1902. -
    Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma (Thomas).

    1920. -
    Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza). Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta (Huerta).

    1922. -
    Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod "Egipat" potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.

    1941. -
    Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.

    1941. -
    Nemačke vazdušne snage izvrsile invaziju na ostrvo Krit u Grčkoj.

    1958. -
    Umro je Đuro Salaj, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije (1945).

    1978. -
    SAD lansirale raketu Pioneer Venus 1, koja je napravila radarske mape Venere.

    1980. -
    U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.

    1985. -
    Film "Otac na službenom putu" jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je "Zlatnu palmu" na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.

    1989. -
    Skupština Srbije donela je odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vraćen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.

    1991. -
    Vlasti u Sovjetskom savezu počele da dozvoljavaju gradjanima da slobodno izlaze iz zemlje.

    1995. -
    Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim ebola virusom.

    1997. -
    Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.

    1999. -
    Vazdušni napadi NATO-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu bolnicu, poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.

    2000. -
    Na poslednjoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno je 850 miliona dolara. Za obnovu te bivše jugoslovenske republike nakon trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljeno 5,1 milijarda dolara.

    2000. -
    Tajvan je inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider polaže zakletvu kao lider države.

    2002. -
    Istočni Timor zvančno je proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.

    2003. -
    Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije (JNA) Emir Šišić osuđen je u Rimu na doživotnu robiju, zbog ubistva petorice diplomata, od kojih su četvorica bili italijanski državljani. Šišić je u januaru 1992. na području Hrvatske oborio avion Evropske zajednice. Apelacioni sud preinačio je tu kaznu na 15 godina zatvora, što je kasnije potvrdio i Kasacioni sud u Rimu.

    2004.
    Pripadnici ''Božje armije otpora'' u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu
    zemlje.

    2006.
    Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali. Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.

    2007.
    Najmanje 48 ljudi je poginulo u palestinskom izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i ekstremista, za koje se veruje da su povezani sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida. 2007 Srpska teniserka Jelena Janković pobedila je u finalu ''Italian opena'' - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  8. #653

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 21. maj, 142. dan 2008. Do kraja godine ima 224 dana.


    1471. -
    Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr (Albrecht Duerer), jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

    1471. -
    U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI (Henry),
    poslednji monarh iz dinastije Lankaster (Lancaster), svrgnut u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža"). Njegov lik inspirisao je Šekspira (Shakespeare) za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV (Ednjard).



    1502. -
    Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena ujužnom Atlantiku.

    1527. -
    Rođen je španski kralj Felipe II (1556-9, sin inaslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

    1639. -
    Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela(Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

    1844. -
    Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik (Henri Rousseau Le Douanier), prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

    1845. -
    Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

    1851. -
    Otkriveno zlato u Australiji. Time je počela australijska zlatna groznica.

    1860. -
    Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven (Willem Einthoven), osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

    1894. -
    Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

    1895. - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe(Franz von Suppe), autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica").

    1904. -
    U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

    1911. -
    Potpisano primirje i okončan rat u Meksiku.

    1921. -
    Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac zapolitičke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

    1922. -
    Komunisti preuzeli kontrolu u Bugarskoj; bugarski kralj Boris pobegao u inostranstvo.

    1927. -
    Čarls Lindberg (Charles Lindbergh) prvi preleteo preko Atlantika sam u avionu Duh Sent Luisa (Spirit of St. Louis). Poleteo je 20. maja u 7:52 ujutro iz Amerike, sa aerodroma na Long Ajlendu, u blizini Njujorka. U predvečerje 21. maja sleteo je na aerodrom Burže u okolini Pariza. 100.000 oduševljenih ljudi ga je dočekalo u Francuskoj.

    1935. -
    Umro je holandski botaničar Hugo de Fris (Vries), osnivač eksperimentalne genetike.

    1935. -
    Umrla je američka pacifistkinja i društveni reformatorDžejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

    1945. -
    Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom izatražili punu nezavisnost.

    1946. -
    U Velikoj Britain uvedeno racionalizovano snabdevanje brašnom usled ratom izazvane nestašice pšenice.

    1967. -
    Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući uBriselu.

    1969. -
    Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija(Kennedy), brata američkog predsednika Džona Kenedija (John), takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

    1981. -
    Socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) je postaopredsednik Francuske, a Pjer Moroa (Pierre Mauroy) premijer.

    1982. -
    Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska)ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.



    1989. -
    Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.

    1991. -
    Bivši premijer Indije Radživ Gandi (Rajiv Gandhi) ubijenje bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

    1991. -
    Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam (Mariam) oboren jeposle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

    1992. -
    Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

    1993. -
    Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa (Carlos, Perez) pod optužbom za korupciju.

    1996. -
    Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo jetanzanijski feribot, sa kojeg se od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.

    1997. -
    Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i takoi formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

    1998. -
    Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.

    2001. -
    Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovootvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

    2002. -
    Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Ponjell)saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

    2003. -
    U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale koji je pogodioglavni grad Alžira i okolinu, poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.

    2006. -
    Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu zanezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  9. #654

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je četvrtak, 22. maj, 143. dan 2008. Do kraja godine ima 223 dana.


    337. -
    Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.



    1455. -
    Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster (Lancaster) i Jork (York).

    1813. -
    Rodjen Rihard Vagner (Richard Wagner), nemački operski kompozitor. (Tristan i Izolda, Nirnberški majstori pevači, ciklus od 4 opere o Nibelunzima, Loengrin, Leteći holandjanin i druge)

    1833. -
    U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

    1859. -
    Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i njegov prijatelj dr Votson (Watson).

    1873. -
    Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi (Alessandro Manzoni), čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti (Bonaparte) "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

    1885. -
    Umro je francuski književnik Viktor Igo (Victor Hugo), uz Balzaka (Balzac) najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".



    907. -
    Rodjen Lorens Olivije (Laurence Olivier), veliki britanski poazorisšni i filmski glumac.

    1907. -
    Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača Šekspirovih (Shakespeare) likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

    1914. -
    Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

    1924. -
    Rodjen u Francuskoj Šarl Aznavur (Charles Aznavour), proslavljeni francuski pevač, šansonjer, kompozitor i glumac. On je dete jermenskih imigranata (pravo ime Chahnour Varinag Aznavourian). Proglašen za Oficira Legije Časti 1997. godine.

    1939. -
    Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

    1943. -
    U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

    1946. -
    Rodjen jedan od najboljih britanskih fubalera, Irac Džorž Best.

    1970. -
    Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

    1972. -
    Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

    1988. -
    Svrgnut sa vlasti madjarski komunistički vodja.

    1989. -
    Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

    1991. -
    Ubijen u atentatu Radživ Gandi (Rajiv Gandhi), predsednik Indije, sin Indire Gandi, unuk Džavaharlala Nehrua.

    1992. -
    Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

    1997. -
    Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

    2002. -
    Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri (Bobby Frankk Ćerry) proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

    2003. -
    Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

    2003. -
    Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura (Yuićiro Miura), uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  10. #655

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 23. maj, 144. dan 2008. Do kraja godine ima 222 dana.



    1430. -
    Zarobljena je Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc) i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

    1498. -
    Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Savonarola (Girolamo), politički i verski reformator u Firenci.



    1514. -
    U Mađarskoj je počela seljačka buna pod vođstvom plemića Đerđa Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

    1526. -
    Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

    1533. -
    Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer) objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom (Catherine of Aragon) i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen (Anne Boleyn) legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

    1618. -
    Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda II počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

    1618. -
    Počeo Tridesetogodišnji rat, koji je trajao od 1618. do 1648., sa strahovitim posledicama po zahvaćene teritorije. Mada se vodio uglavnom na teritoriji današnje Nemačke, počevši kao sukob izmedju protestanata i katolika, to je bio sukob Habsburške dinastije i ostalih evropskih političkih snaga. Glad i bolesti su pratile ovaj veliki rat.

    1707. -
    Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line (Carl von Linne), osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

    1848. -
    Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

    1848. -
    Rodjen nemački konstruktor vazdušnih jedrilica Oto Lilijental (Otto Lilienthal).

    1883. -
    Rodjen Daglas Ferbanks (Douglas Fairbanks Snr.), filmski glumac.

    1886. -
    Umro Henrik Ibsen, norveški pozorišni pisac. (Kuća lutaka, Heda Gabler i drugi pozorišni komadi)

    1886. -
    Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

    1903. -
    Prvi put uspostavljena telefonska veza izmedju Rima i Pariza.

    1904. -
    Razjarena rulja kamenovala ministre evropskih zemalja u Port-O-Prensu, na ostrvu Haiti, u Karibima.

    1906. -
    Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen (Ibsen). Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

    1908. -
    Rođen je američki fizičar Džon Bardin (John Bardeen), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem (William Shockley) izumeo je tranzistor.

    1915. -
    Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

    1920. -
    Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

    1923. -
    Osnovana belgijska avio kompanija 'Sabena'.

    1926. -
    Liban, država na Bliskom istoku, proglašena za republiku.

    1927. -
    Čarls Lindberg (Charles Linbergh), američki avijatičar, odlikovan ordenom francuske Legije časti.

    1933. -
    Rodjena Džoan Kolins (Joan Collins) glumica (Dinastija, i druge serije i filmovi)

    1934. -
    U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou (Bonnie Parker, Clyde Barrow), ozloglašeni razbojnički par.

    1937. -
    Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler (John Rockefeller), osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

    1939. -
    Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

    1945. -
    Hitlerov ministar, Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), izvršio samoubistvo.



    1949. -
    Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.

    1962. -
    U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

    1971. -
    U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

    1975. -
    U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

    1994. -
    Kandidat demohrišćana Roman Hercog (Herzog) postao je predsednik Nemačke.

    1997. -
    Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami (Mohammad Khatami).

    1999. -
    Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau (Johannes) izabran je za predsednika Nemačke.

    1999. -
    Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

    2002. -
    U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

    2004.
    Horst Keler, bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s petogodišnjim mandatom.

    2004.
    Najmanje 34 ljudi je poginulo u sukobima američkih okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vođe Moktade el Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

    2007.
    Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Djinđića. Osuđeni su na ukupno 378 godina zatvora.

    2007.
    Umro je srpski akademik Zoran Konstantinović, teoretičar književnosti. Drugi svetski rat, kao oficir Kraljevine Jugoslavije proveo je u zarobljeništvu. Radeći kao nastavnik u Višoj vojnoj akademiji posle rata, Konstantinović je uporedo studirao strane jezike i književnost i diplomirao je 1953, a doktorirao tri godine docnije, da bi zatim prešao na Filozofski fakultet. Prihvatio je 1970. poziv da u Insbruku osnuje prvu katedru za komparativnu književnost u Austriji kojom je rukovodio do 1990. Bio je član Komisije za literaturu Austrijske akademije nauka, potpredsednik međunarodne Asocijacije za uporednu književnost, Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Kao gostujući profesor predavao je na mnogim univerzizetima Evrope, SAD, Australije, Japana. Njegov naučni rad obuhvata tri glavne oblasti: teoriju komparativne književnosti, metodologiju nauke o književnosti i poetike nemačkog i evropskog ekspresionizma. Za srpsku nauku poseban značaj imaju njegovi radovi koji se odnose na veze srpske i nemačke književnosti i kulture.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  11. #656

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 24. maj, 145. dan 2008. Do kraja godine ima 221 dan.

    1543. -
    Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera (Johannes) i Isaka Njutna (Isaac Newton).

    1544.
    Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan ''ocem elektriciteta'', lični lekar kraljice Elizabet I. U fizici se proslavio - mada mu je ta grana nauke bila samo hobi - kapitalnim delom ''O magnetima''. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta je snažno uticao na razvoj nauke u 17. veku.

    1686.
    Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Takođe je stvorio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu, a ne na nuli kao kod Celzijusove skale. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Velikoj Britaniji.

    1743.
    Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara. U listu ''Prijatelj naroda'', koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao se za ukidanje torture i smrtne kazne i za slobodu štampe. Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu 1793. Dela: ''Filozofski esej o čoveku'', ''Okovi ropstva''.

    1819.
    Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija, koja je kao kraljica Viktorija I bila na prestolu od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva ''viktorijanskom epohom''.

    1822.
    Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea potukle su Špance u bici kod Pićinće, čime je sadašni Ekvador obezbedio nezavisnost od Španije.

    1844.
    Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: ''Šta je to Bog uradio?''. Linija Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.

    1850.
    Rođen je srpski revolucionar Afanasije Stojanović, jedini Srbin učesnik Pariske komune, koji je 1871. ranjen na barikadama. Posle propasti Komune vratio se u Srbiju, gde je dvaput zatvaran, potom se sklonio u Austriju, zatim u Rusiju, gde je umro i sahranjen uz najveće vojne počasti.

    1875.
    Rođen je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Veoma plodan autor. Dela: ''Enciklopedija prava'', ''Uvod u istoriju slovenskih prava'', ''Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo'', ''Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi''.

    1896.
    U Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva ''Soko'' osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

    1899.
    Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i palate lista ''Vreme'' današnja ''Borba'' (osim sprata koji je dozidan kasnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Dela: ''Poljoprivredne zgrade'', ''Industrijska arhitektura'', ''Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji'', ''Seoska arhitektura i rurizam''.

    1926.
    Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921, a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka ''Svetozar Marković'' dobila je 1946.

    1941.
    Na izlazu iz Danskog prolaza, nemački ratni brod ''Bizmark'', koji je krenuo u Atlantik da potapa britanske konvoje, pogodio je britansku krstaricu ''Hud'', od čijih su se 1.422 mornara spasla samo trojica. Potom su britanski brodovi počeli da gone ''Bizmark'' i pogodili ga 27. maja 1941. na pučini ispred francuske obale, poslavši na dno okeana 2.300 članova posade.

    1941.
    Rođen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka. Smislio je 1965. i popularisao tzv. folk-rok muziku, ali je komponovao i pevao i mnoštvo balada, protestnih, kantri i folk pesama. Na koncertima širom sveta je demonstrirao muzičku univerzalnost, svirajući usnu harmoniku, gitaru, klavir.



    1964.
    U nemirima na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi, u najgoroj nesreći u istoriji fudbala.

    1974.
    Umro je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra afroameričkog porekla Edvard Kenedi ''Djuk'' Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara. Orkestar koji je osnovao 1926. postao je uzor orkestrima džez muzike širom sveta. Napisao je oko 2.000 kompozicija.



    1977.
    Predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni isključen je iz Politbiroa vladajuće Komunističke partije.

    1981.
    Kao žrtve terorista, predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je u avionskoj nesreći na Andima u blizini peruanske granice.

    1992.
    Osnovane su Železnice Republike Srpske. Vlada Srpske Republike BH donela je odluku o formiranju Železnica Republike Srpske - prvobitni naziv bio je: Srpske železnice BiH.

    1993.
    Eritreja je stekla nezavisna od Etiopije posle tri decenije građanskog rata.

    1994.
    U stampedu muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji je poginulo 270 ljudi.

    1995.
    Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da su Grčka, Bugarska, Grčka, Moldavija, Rumunija i Ukrajina, u skladu s članom 50 Povelje Ujedinjenih nacija, podnele Savetu bezbednosti zahtev za hitno obeštećenje zbog štete koju trpe usled sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

    1995.
    Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela: ''Nju dil za ugalj'', ''Rat protiv siromaštva u svetu''.

    2000.
    Apelacioni sud u Santjagu oduzeo je imunitet Augustu Pinočeu, čime je otklonjena prepreka za podizanje optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora zbog kršenja ljudskih prava.

    2006.
    Oko 60 talibanskih boraca i četiri vojnika avganistanske vlade poginulo u pokrajini Uruzgan na jugu Avganistana.

    2007.
    U eksploziji metana u rudniku uglja ''Jubilejnaja'' u Kemerovskoj oblasti u zapadnom Sibiru poginulo je 38 rudara. Eksplozija se desila na 520 metara dubine, kada se pod zemljom nalazilo 217 rudara.

    2007.
    Umro je pijanista Ben Vajsman koji je napisao ili bio koautor oko 60 pesama Elvisa Prislija. ''Ludi profesor'', kako ga je Prisli nazivao, komponovao je i muziku za filmove u kojima je glumio ''kralj rokenrola'' kao što su ''Jailhouse Rock'', ''Gl Blues'' i ''Blue Hawaii''. Pisao je i za mnoge druge zvezde poput Barbare Strejsend, Džonija Matisa i Bobija Vija.

    - Danas je Dan slovenskih apostola i prosvetitelja Chirila i Metodija, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma glagoljice. To pismo stvorili su prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Preveli su za tu priliku više bogoslužbenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih (salcburških - bavarskih) crkvenih velikodostojnika, pa su morali da idu u Rim da se pravdaju pred papom. Posle Chirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kada je umro, njihovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad među Slovenima na Balkanu.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  12. #657

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 25. maj, 146. dan 2008. Do kraja godine ima 220 dana.


    1768. -
    Engleski istraživač, moreplovac i kartograf, kapetan Kuk, (Cook) krenuo je
    na svoje prvo putovanje brodom, preko Tihog okeana do ostrva Tahiti.

    1787. -
    Pod predsedništvom Džordža Vašingtona (George Washington), u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

    1803. -
    Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (Ralph, Waldo) ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").



    1810. -
    U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

    1840. -
    U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

    1881. -
    Rodjen je Bela Bartok, madjarski kompozitor.

    1892. -
    Rodjen Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije.



    1895. -
    Britanski pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

    1910. -
    Francuske trupe okupirale severno-afričku državu Maroko.

    1911. -
    Predsednik Meksika Porfirio Dijas (Diaz) podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

    1915. -
    Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

    1922. -
    Rođen je Enriko Berlinguer (Enrico), lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

    1929. -
    U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

    1935. -
    Atletičar Džesi Ovens (Jesse Owens) postavio je šest svetskih rekorda za manje od sat vremena na takmičenju u gradu Ann Arbor, u američkoj državi Mičigen.

    1944. -
    Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

    1960. -
    Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga (Zedung).

    1961. -
    Američki predsednik Kenedi objavio je plan za slanje čoveka na Mesec.

    1961. -
    Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

    1963. -
    Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
    1965. -
    Američki bokser Mohamed Ali (Muhammad Ali) nokautirao je u prvom minutu prve runde protivnika Sonija Listona (Sonny Liston).

    1969. -
    U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri (Jaafar Mohammed al-Nimeri).

    1979. -
    Dogodila se avionska nesreća u Čikagu: DC-10 kompanije American Airlines an letu broj 191 se srušio pri poletanju sa čikaškog O'Hare aerodroma ubivši pri tom 271 osobu u avionu i dvoje ljudi na zemlji.

    1979. -
    Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.

    1982. -
    Potopljen je britanski ratni brod 'HMS Coventry' u sukobima oko Foklandskih ostrva. Potopila ga je argentinska vojska koristeći francusku raketu 'Eksozet'.

    1983. -
    U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

    1985. -
    Bangladeš je pogodio tropski ciklon koji je za sobom ostavio oko 10,000 mrtvih.

    1991. -
    Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

    1992. -
    Oskar Luiđi Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) postao je predsednik Italije.

    1993. -
    Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48 ). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

    1994. -
    Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

    1995. -
    Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

    2001. -
    Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

    2001. -
    Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

    2001. -
    Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

    2002. -
    Dogodila se avionska nesreća, avion kineske kompanije China Airlines na letu broj 611: Boeing 747-200 se raspao u vazduhu iznad tajvanskog moreuza ubivši pritom 225 ljudi.

    2004. -
    Šef UNMIK-a Hari (Harri) Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

    2004. -
    U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
    Poruku je izmenio Goga, 26.05.2008 u 10:39 Razlog: kodovi
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  13. #658

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 26. maj, 147. dan 2008. Do kraja godine ima 219 dana.


    604. -
    Umro je sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

    735. -
    Umro je engleski istoričar i kaluđer sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.

    1421. -
    Umro je turski sultan Mehmed I, rodjen 1389. godine.

    1521. -
    Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt, kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

    1670. -
    U Doveru, na engleskoj strani Lamanša, engleski kralj Čarls Drugi (Charles II) i francuski kralj Luj (Louis) XIV potpisali su 'Tajni doverski ugovor'.

    1670. -
    U Doveru, na engleskoj strani Lamanša, engleski kralj Čarls Drugi (Charles II) i francuski kralj Luj (Louis) XIV potpisali su 'Tajni doverski ugovor'.

    1799. -
    Rođen je u Moskvi Aleksander Sergejevič Puškin, ruski pisac, pesnik i dramaturg. Proslavio se delima 'Ruslan i Ljudmila', 'Boris Godunov', 'Jevgenije Onjegin', 'Pikaova dama', a napisao je i mnoga druga. Umro je 1837. godine.

    1805. -
    Napoleon Bonaparte krunisan kao kralj Italije.


    1879. -
    Ugovorom u Gandamaku, Rusija i Velika Britanija su stvorile Avganistan.

    1889. -
    Pušten je u rad prvi lift za posetioce Ajfelove kule u Parizu.

    1896. -
    Nikola II krunisan je kao Car Rusije.

    1907. -
    Rođen je Džon Vejn (John Wayne), pod pravim imenom Marion Michael Morrison, američki filmski glumac koji se proslavio ulogama u 'vesternima', filmovima o američkom 'Divljem zapadu'. Pošeo je sa snimanjem filmova još 1930. godine u Holivudu. Umro je 1979. godine.



    1912. -
    Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-198 i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

    1923. -
    Prvi putje održano automobilsko takmičenje u izdržljivosti, pod imenom པ časa Le Mana' (24 Heures du Mans), u blizini francuskog grada Le Mana.

    1924. -
    U SAD uvedeno ograničenje useljavanja stranih državljana, i zabranjeno useljavanje Japancima.
    1926. - Rođen je Majls Dejvis (Miles Davis), američki džez trubač i kompozitor. Umro je 1991. godine.

    1955. -
    Po prvi put posle zahlađenja političkih odnosa 1948. godine, u Beograd je doputoval sovjetska državna delegacija na čelu sa Nikitom Hruščovom, prvim sekretarom Centralnog komiteta Sovjetske komunističke partije. Posle sastanaka sa Titom, u obraćanju narodu preko radija, Hruščov se izvinuo za prekid odnosa medju dvema državama koji je nastao za vreme Staljina.

    1963. -
    Osnovana je Organizacija afričkog jedinstva (O.A.J.)

    1969. -
    Džon Lenon (John Lennon) i Joko Ono (Yoko Ono) počeli svoji drugu seansu 'U krevetu za mir', u hotelu 'Kraljica Elizabeta' u Montrealu u Kanadi.

    1970. -
    Sovjetski putnički avion Tupoljev Tu-144 postao prvi putnićki avio koji je probio dvostruku brzinu zvuka, 'Mach 2'.

    1972. -
    U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

    1976. -
    Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka i jedan od petorice najuticajnijih u istoriji filozofije. Bio je profesor univerziteta u Frajburgu, jedno kratko vreme i rektor 1933. Glavna dela "Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Obrat". "Prilozi filozofiji".



    1983. -
    Zemljotres od 7.7 stepeni pogodio je Japan, a kao posledica je nastao 'cunami' talas koji je izazvao smrt najmanje 104 osobe, i hiljade povredjenih, kao i velika materijalna razaranja.

    1986. -
    Usvojena je zastava Evropske zajednice.

    1991. -
    Avion austrijske kompanije Lauda Air, na letu broj 004, eksplodirao je iznad Tailanda, a svih 223 putnika i članova posade su nastradali.

    1991. -
    Prvi predsednički izbori posle odvajanja od Sovjetskog saveza, održani su u Gruziji.

    1992. -
    Povodom raspada Sovjetskog saveza, Rusija i Ukrajine su donele odluku da podele Crnomorsku flotu.

    1997. -
    Australijski premijer Džon Hauard (John Howard) izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije, na silu uzeti od svojih roditelja.

    1998. -
    Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu, kojim je Vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

    2002. -
    Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

    2004. -
    List Njujork Tajms (The New York Times) priznao je novinarsku grešku u vezi objavljivanja navodnih podataka o gomilanju oružja za masovno uništavanje u Iraku. Ti članci su poslužili za pripremu i podgrevanje podrške američke javnosti za ubrzavanje ratne mašinerije koja se pripremala da napadne Irak.

    2006.
    Nemački kancelar Angela Merkel otvorila je u Berlinu, uz ogroman laserski spektakl, najmoderniju evropsku železniču stanicu, izgrađenu uglavnom od stakla. Gradnja ovog arhitektonskog čuda trajala je 11 godina, a troškovi su procenjeni na oko 700 miliona evra. Kolosek dug 450 metara, u pravcu istok-zapad, pokriven je staklenom halom dugom 321 metar, i u nju bi mogla da stanu čak tri ''Er bas'' aviona tipa A340. Stanica je projektovana za oko 300.000 putnika i 1.100 vozova dnevno.

    2006.
    Eduar Mišlen, direktor francuske kompanije Mišlen, poginuo je u nesreći na moru, u ribarskom čamcu ''Sloboda'' koji je potonuo pod nerazjašnjenim okolnostima. ''Mišlen'' zapošljava 130.000 ljudi širom sveta, od kojih 30.000 u Francuskoj.

    2006.
    Šesnaestogodišnjak iz Berlina ranio je nožem 28 osoba u centru Berlina neposredno posle proslave otvaranja nove železničke stanice Hauptbanhof. Napad se dogodio blizu zgrade Rajhstaga (Skupština) posle proslave kojoj je prisustvovalo oko 500.000 ljudi. Mladić je počeo nasumice da napada ljude nožem iza zgrade Rajhstaga da bi zatim istrčao na glavnu ulicu u centralnoj četvrti Mite i nastavio sa napadima.

    2007.
    Bilans žrtava u odronu zemlje i blata izazvanih obilnim kišama u jugozapadnoj kineskoj provinciji Sečuan je 43 ljudi, a mnoge kuće su uništene ili oštećene
    .
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  14. #659

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 27. maj, 148. dan 2008. Do kraja godine ima 218 dana.


    1358. -
    Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

    1564. -
    Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

    1679. -
    Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

    1703. -
    Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

    1806. -
    Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

    1840. -
    Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo Paganini), čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

    1860. -
    Đuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

    1868. -
    U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

    1878. -
    Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Isidore Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.



    1905. -
    U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

    1909. -
    Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

    1910. -
    Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

    1923. -
    Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kisinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

    1930. -
    I Indiji počeli široki talasi nereda povodom hapšenja Gandija.

    1937. -
    U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt" (Golden Gate Bridge), jedan od najvećih mostova u svetu.



    1940. -
    Počela evakuacija savezničkih trupa iz Dankirka, u Francuskoj.

    1941. -
    Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

    1942. -
    U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhardt Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

    1952. -
    Potpisan ugovor o odbrani evropske zajednice.

    1960. -
    U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

    1964. -
    Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

    1988. -
    Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

    1990. -
    U Poljskoj održani prvi slobodni demokraski iybori posle više od 50 godina.

    1992. -
    U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Evropska Zajednica uvela trgovinsku blokadu prema Srbiji.

    1993. -
    U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

    1997. -
    Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

    1997. -
    NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

    1999. -
    Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

    2001. -
    U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

    2003. -
    Predsednik Perua Alehandro (Alejandro) Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.

    2004. -
    Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret "Snaga Srbije" i postao njen predsednik.

    2005.
    Umro je Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog jezika preveo oko 130 knjiga poezije, proze i
    pozorišnih komada. Među njegovim delima posebno se ističu antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac ''Antologije svetske poezije'', ''Leksikona viceva'', ''Rečnika žargona'' i više šahovskih knjiga.

    2006.
    Dogodio se zemljotres u Indoneziji, u oblasti Bantul, oko 400 kilometara istočno od Džakarte, u centralnom delu ostrva Java. Poginulo je 4.611 ljudi, a oko 20.000 je povređeno. Ovo je najveća katastrofa koja je zadesila Indoneziju od razornog cunamija u decembru 2004. godine, kada je stradalo oko 170.000 ljudi. Između 100.000 i 200.000 ljudi ostalo je bez domova.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  15. #660

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 28. maj, 149. dan 2008. Do kraja godine ima 217 dana.



    1503. -
    Potpisan je 'Ugovor o večitom miru' izmedju Škotske i Engleske. Mir je trajao sledećih 10 godina.

    1660. -
    Rodjen je engleski kralj Džordž Prvi (George I).

    1742. -
    Prvi put je u Britaniji napravljen i pušten na korišćenje 'zatvoreni' bazen, bazen u okviru neke zgrade.

    1843. -
    Umro je Noa Vebster (Noah Webster), američki pisac,, političar, i leksikograf, utemeljitelj Vebsterovog Veliokog Rečnika (rodjen je 1758.)



    1906. -
    Rusku Car dao seljacima velike površine obradive zemlje na korišćenje.

    1908. -
    Rodjen je Ian Fleming, autor serije knjiga o tajnom agentu 007, Džejmsu Bondu (James Bond). Njegove knjige su poslužile kako osnova za većinu filmova o Bondu.

    1918. -
    Proglašena je Demokratska Republika Jermenija.

    1918. -
    Proglašena je Azerbejdžanska Demokratska Republika. To je bila prva demokratska republika u muslimanskom svetu.

    1937. -
    Most Golden Gejt (Gate) u San Francisku, u Kaliforniji, svečano je pustio za saobraćaj američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin D. Roosevelt) u ceremoniji u Vašingtonu, pritiskom na dugme koje je dalo signal za početak saobraćaja preko mosta.

    1940. -
    Holandija i Belgija se predale nemačkim snagama u II svetskom ratu.

    1942. -
    Kao odmazdu za ubistvo Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich), nemci su u Čehoslovačkoj ubili 1800 civila.

    1959. -
    Amerikanci su lansirali u svemirskom brodu dva majmuna, kao test za letove sa ljudskoom posadom.

    1968. -
    Rodjena je Kajli Minog (Kylie Minogue), australijska pevačica i manekenka.

    1971. -
    Sovjetski savez je lansirao svemirsku letelicu Mars 3 u pravcu planete Mars.

    1987. -
    19-ogodišnji pilot, iz Zapadne Nemačke, Matijas Rust (Mathias Rust) izbegao je rusku vazdušhu odbranu i sleteo privatnim malim avionom na Crveni trg u Moskvi, gde je odmah uhapšen i zadržan u Rusiji do 3. avgusta 1988. godine.

    1995. -
    Zemljotres jačine 7.6 stepeni pogodio je ruski grad Naftagorsk i prouzrokovao smrt skoro 2,000 ljudi, 2/3 ukupne populacije

    1999. -
    U Milanu je, u Italiji, posle 22 godine restauratorskih radova, ponovo otvoren pristup slici 'Poslednja večera' remek delu Leonarda da Vinčija.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

Strana 44 od 98 PrvaPrva ... 3442434445465494 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •