Dogodilo se na današnji dan - Strana 40
Strana 40 od 98 PrvaPrva ... 3038394041425090 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 586 do 600 od ukupno 1456
  1. #586

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan




    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je subota, 15. mart, 75. dan 2008. Do kraja godine ima 291 dan.


    44. p. n. e.
    Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja
    Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu.
    Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli.
    Ugrađanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i
    Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk
    Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak
    uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku
    bio pristalicatakozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz
    čiju je pomoć 68. pre nove ere počeo da se penje lestvicama
    moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji.
    Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p. n. e.
    sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem
    Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije
    (otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52.
    p. n. e. Posle Krasove smrti ušao je s vojskom u Italiju i
    prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: ''Alea iacta est'' (Kocka
    je bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo -
    oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve
    snage 48. p. n. e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i
    pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: ''Veni,
    vidi, vici'' (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri
    da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu
    diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena
    koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini
    kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio izvrstan stilista,
    ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis ''O analogiji''.
    Ostala dela: ''Komentari o građanskom ratu'', ''Komentari o galskom
    ratu''.



    1776.
    Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od
    britanske krune.

    1815.
    Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije
    Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu.
    Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio
    odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas
    Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku,
    portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu
    Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog
    saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po
    povratku je objavio delo ''Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i
    povesnice'', kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku
    nauku.

    1824.
    Rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski
    pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni
    pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva
    na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim
    slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine,
    vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predosetio
    sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima,
    Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u
    najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane
    mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno
    uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U
    najpoznatijoj pesmi ''Djački rastanak'' opevao je Sremske Karlovce i
    đačke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi ''Tuga i
    opomena'', a u satiričnoj pesmi ''Put'' ismejao je protivnike
    Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a kasnije je sahranjen
    na Stražilovu.

    1848.
    Mađarsku je - tri dana posle masovnih demonstracija
    u prestonici Austrije Beču - zahvatilo revolucionarno vrenje
    upereno protiv Habsburške monarhije.

    1867.
    Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala
    Austriju od revolucionarne 1848, odustao od unitarne države i otad
    se Austrijsko carstvo pretvara u Austro-Ugarsku. Kao centralizovane
    su ostale samo vojska, spoljni poslovi i zajednički segment
    finansija. U svemu drugom su Austrija i Ugarska imale samostalnost,
    ali su se nalazile u personalnoj uniji.

    1883.
    Beograd je dobio prvu ''telefonsku štaciju'', sedam
    godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su
    vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.
    Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta
    Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

    1886.
    Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič
    Kostrikov, poznat kao Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u
    Lenjingradu 1934. sovjetski diktator Josif Staljin iskoristio kao
    povod da otpočne masovne čistke. Boljševik je postao 1904. i kao
    profesionalni revolucionar učestvovao je u revolucijama 1905. i u
    Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. Šef Komunističke
    partije Azerbejdžana postao je 1921, a 1926. sekretar Lenjingradske
    oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, tada člana
    Politbiroa i sekretara Centralnog komiteta sovjetske Komunističke
    partije, Staljin je započeo talas čistki i do 1938. fizički je
    likvidirao većinu starih revolucionara, učesnika i vođa
    Oktobarske revolucije.

    1898.
    Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je
    1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan
    'Besemerov postupak''. Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i
    sada proizvodi čelik.

    1900.
    Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović,
    profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i
    umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o
    gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod
    uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima
    Jadranskog mora. Dela: ''Istorija razvitka životinjskog sveta i
    čoveka'', ''Vodozemci i gmizavci naše zemlje''.

    1907.
    U Finskoj su u parlament prvi put izabrane žene.

    1916.
    Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko
    12.000 vojnika pod komandom generala Džona Peršinga da uhvate
    meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana
    neuspehom.

    1917.
    Revolucionari su prinudili na abdikaciju ruskog cara
    Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu,
    ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri
    veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve
    članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu
    naredbe vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina, likvidirali i
    potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u
    julu 1918.

    1922.
    Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.

    1937.
    Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje
    zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čikaškoj bolnici ''Kuk
    kantri''.



    1939.
    Nemačke trupe ušle su u Prag i okupirale Češku,
    a sutradan je Slovačka, proglašena za ''nezavisnu državu'', čime
    je ostvaren plan za uništenje Čehoslovacke. Pod pretnjom okrutnog
    napada i uništenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu
    potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u
    Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: ''Čehoslovačka više ne
    postoji''. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ništa da spasu
    nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale
    u Minhenu.

    1957.
    Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša
    Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u
    Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio
    jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u
    Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata pristupio je
    Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog
    Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog
    komiteta KPJ ''Komunist'' osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom
    tamnovanja preveo je ''Kapital'', ''Bedu filozofije'' i ''Manifest
    komunističke partije'' Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u
    Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu
    narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem
    novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva, a 5.
    novembra osnovao je u tom gradu Novinsku agenciju Tanjug.


    1975.
    Umro Aristotel Onazis
    Umro je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od
    najbogatijih ljudi na svetu. Bio je poznat i po
    ljubavnoj vezi s operskom pevaćicom Marijom Kalas
    i ženidbi s Žaklinom Kenedi, udovicom američkog
    predsednika DŽona Kenedija.



    1983.
    Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je
    posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno
    putopisno-istorijsko delo ''Crno jagnje i sivi soko''. Junaci njenih
    dela su izuzetne ličnosti koje se suprotstavljaju destruktivnim
    nagonima. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni
    izveštaji s Nirnberškog procesa nemačkim i austrijskim ratnim
    zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani
    'Vojnikov povratak'', ''Sudija'', ''Harijet Hjum'', ''Opori glas'', ''Trska
    koja misli'', studije o veleizdaji ''Značenje izdaje'', ''Voz baruta''.

    1990.
    Mihail Gorbačov izabran je za prvog i - pokazalo
    se, poslednjeg - predsednika ŠSR. Kao jedini kandidat za taj
    položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.

    1990.
    U Iraku je obešen dopisnik britanskog lista
    'Obzerver'' Farzad Bazoft zbog navodne špijunske aktivnosti, uprkos
    apelima širom sveta režimu u Bagdadu da mu poštedi život.

    1991.
    Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač
    osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života -
    nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideoloških
    čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka ''Djavoli
    dolaze'', objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih
    pisaca. Ostala dela: romani ''Crveni petao leti prema nebu'', ''Heroj
    na magarcu'', ''Rat je bio bolji'', ''Ljudi sa četiri prsta'', ''Peti
    prst'', ''Gullo, gullo'', novele ''Vuk i zvono'', drama ''Godo je došao''.

    1991.
    Predsednik Predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije
    u tom telu Borisav Jović dao je ostavku, jer je Predsedništvo
    odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom
    pobunom secesionista i opasnošću krvavog rasparčavanja
    Jugoslavije.

    1993.
    Izraelski premijer Jicak Rabin izrazio je posle
    sastanka s predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis
    sa Sirijom tako što će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati
    deo Golanske visoravni.

    1996.
    Nemačke vlasti izdale su nalog za hapšenje
    iranskog obaveštajnog ministra Alija Falahijana zbog umešanosti u
    ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.

    1997.
    U Zairu su pobunjenici zauzeli Kisangani, treći
    najveći grad u zemlji, poslednje uporište vladinih snaga na istoku
    Zaira.

    2003.
    Širom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i
    Vašingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u
    poslednjem pokušaju da spreče američki vojni napad na Irak.

    2007.
    Najmanje 49 indijskih policajaca je ubijeno, a 12 je
    ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon
    Rani Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čatišgar,
    na oko 1.500 kilometara jugoistocno od Nju Delhija.

    2007.
    Četiri američka vojnika su poginula u istočnom
    delu Bagdada kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba
    postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj američkih
    vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na tu bliskoistočnu
    zemlju 2003. premašio je 3.200.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  2. #587

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 16. mart, 76. dan 2008. Do kraja godine ima 290 dana.


    37.
    Umro je rimski car Tiberije Klaudije Neron Kajsar
    Avgust, posinak Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine osigurao
    granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i
    administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u
    vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. Pod starost je
    proglasio zakon ''De Maiestate'' (Uvreda veličanstva) i vladao sve
    okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, a u Rimu je njegov
    miljenik, prefekt pretorijanaca Elije Sejan zaveo krvav režim u
    carevo ime. U nastojanju da se dočepa prestola, Sejan je ubio
    carevog sina Julija Druza, posle čega je Tiberije naredio njegovo
    smaknuće.

    1521.
    Portugalski moreplovac Fernao de Magelan stigao je
    na Filipine, gde je zatim poginuo u sukobu sa domorocima. Posle tri
    godine plovidbe oko sveta, u Španiju se 1522. od pet brodova
    vratila samo ''Viktorija'' sa 18 članova posade. Putovanjem je
    dokazano da je Zemlja okrugla.

    1534.
    Engleska je prekinula sve veze s rimokatoličkom
    crkvom.

    1736.
    Umro je italijanski kompozitor Djovani Batista
    Pergolezi, koji je komponovao u maniru napuljske bufo-opere, sveže,
    neposredne i vesele, sa životnim ličnostima, zanimljivim
    situacijama i melodikom bliskom narodnoj. Dela: opera ''Služavka
    gospodarica'', crkvena muzika ''Stabat mater''.

    1751.
    Rođen je američki državnik Džejms Medison, ''otac
    američkog ustava'', predsednik SAD od 1809. do 1817. Sa Aleksanderom
    Hamiltonom i Džonom Džejom napisao je ''Federalističke spise'' radi
    pridobijanja podrške za ratifikaciju ustava kojim je, umesto
    konfederacije, uveo čvršću uniju federalnih država SAD.

    1787.
    Rođen je nemački fizičar Georg Simon Om, koji je
    otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u električnom
    kolu, nazvan po njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici,
    optici kristala i matematici. Jedinica za merenje električnog
    otpora u međunarodnom sistemu mera njemu u čast nazvana je om.



    1851.
    Španija je zaključila konkordat s Vatikanom prema
    kojem je rimokatolička vera postala jedina religija u zemlji, a
    crkva je stavila pod kontrolu obrazovanje i štampu.

    1859.
    Rođen je ruski fizičar i elektroinženjer
    Aleksandar Stepanovič Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu
    radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik, pre
    italijanskog pronalazača Giljelma Markonija.

    1881.
    U Beogradu je osnovana Železničko-saobraćajna
    škola, sa dva odeljenja po 50 učenika. Po završetku dvogodišnjeg
    školovanja, učenici su upućivani na jednogodišnju praksu u
    Austriju ili Belgiju, gde su polagali praktične i stručne ispite.
    Škola je prestala da radi 1884, a obnovljena je 1922. kao Državna
    železnička saobraćajna škola.



    1917.
    Dan posle abdikacije ruskog cara Nikolaja II, njegov
    brat veliki vojvoda Mihailo, pod pritiskom, odrekao se krune, čime
    je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara
    Nikolaja II, sve članove njegove porodice i poslugu, boljševici
    su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina,
    likvidirali i potom iskasapili u Jekaterinburgu u julu 1918.

    1925.
    Umro je nemački bakteriolog August fon Vaserman,
    koji je 1906. uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano
    postojanje sifilisa. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine,
    uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom
    zaraznih klica.

    1930.
    Umro je španski general Migel Primo de Rivera i
    Orbaneha, profašistički diktator Španije od septembra 1923. do
    januara 1930. Njegov režim pokušao je da ujedini Španiju geslom
    ''jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija'', ali nije uspeo da
    stvori prihvatljiv politički sistem, pa je on podneo ostavku pod
    pritiskom armije čiju je podršku izgubio.

    1934.
    U Rimu je potpisan italijansko-mađarsko-austrijski
    'Dunavski blok'', kojim je podržana ekspanzionistička politika
    Italije naspram ''Male antante'' - Jugoslavije, Čehoslovačke i
    Rumunije.

    1935.
    Nemačka je potpuno odbacila klauzule o razoružanju
    predviđene Versajskim ugovorom kojim je okončan Prvi svetski rat.

    1939.
    Slovačka je, dan pošto su trupe Nemačke okupirale
    Češku, prema direktivi Adolfa Hitlera, proglašena za ''nezavisnu
    državu'', čime je ostvaren njegov plan za pokoravanje
    Čehoslovačke.

    1940.
    Rođen je italijanski filmski režiser Bernardo
    Bertoluči, čije filmove odlikuje radikalno kritički odnos prema
    stvarnosti i nastojanje da protumači zakonitosti građanskog sveta
    i psihološke probleme čoveka u njemu. Filmovi: ''Pre revolucije'',
    ''Partner'', ''Strategija pauka'', ''Konformista'', ''Poslednji tango u
    Parizu'', ''Dvadeseti vek'', ''Mesec'', ''Smešan čovek'', ''1900'',
    ''Poslednji kineski car''.

    1953.
    Josip Broz je doputovao u Veliku Britaniju, u prvu
    posetu šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle
    Drugog svetskog rata.

    1962.
    Lansiran je prvi sovjetski satelit iz serije
    ''Kosmos''.

    1968.
    Trupe SAD masakrirale su u Vijetnamskom ratu
    najmanje 500 vijetnamskih civila u selu Mi Laj, uključujući decu i
    žene, među kojima i mnogo trudnica. Taj ratni zločin je - kad je
    kasnije otkriven - izazvao talas ogorčenih osuda u svetu i u
    američkoj javnosti, ali počinioci nisu kažnjeni.

    1978.
    Teroristička organizacija ''Crvene brigade'' otela je
    u Rimu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora. Teroristi su ga
    držali u zatočeništvu do maja 1978. kad su ga ubili.

    1993.
    U podmetnutoj eksploziji u indijskom gradu Kalkuta
    poginulo je 69 ljudi.

    1995.
    Jugoslovenski ministar inostranih poslova Vladislav
    Jovanović je u Rimu, u razgovoru sa šefom italijanske diplomatije
    Suzanom Anjeli, ponovio poziv međunarodnoj zajednici da ukine
    sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije, jer bi to omogućilo
    ''brže kretanje ka miru na čitavom prostoru prethodne Jugoslavije''.

    1998.
    Vatikan je izrazio žaljenje zbog toga što pojedini
    pripadnici rimokatoličke crkve nisu učinili dovoljno da tokom
    Drugog svetskog rata pomognu Jevrejima izloženim nacističkom
    progonu, ali je odbacio zahteve da osudi mračnu ulogu koju je tokom
    rata i istrebljivanja, ne samo Jevreja, odigrao papa Pije XII.

    1999.
    Evropska komisija podnela je kolektivnu ostavku -
    prvi put od osnivanja tog izvršnog tela Evropske unije 1958. godine
    - na šta je 20 evropskih komesara primorano optužbama za niz
    prevara, neregularnosti i rđavo upravljanje finansijama.

    2002.
    Umro je srpski pozorišni i filmski glumac
    Danilo-Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u
    pozorištu i na filmu, uključujući uloge u komadima
    'Profesionalac'', ''Balkanski špijun'' i ''Urnebesna tragedija''. U
    antologiju srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima ''Ko to
    tamo peva'', ''Maratonci trče počasni krug'', ''Balkanski špijun'',
    ''Čuvar plaže u zimskom periodu'', ''Varljivo leto '68.''. Snimio je i
    više televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je
    likom Bubuleje u televizijskoj seriji ''Diplomci'', a jednog od
    najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da
    naslika seriju slika s likom Gvozdena.



    2002.
    Umro je srpski istoričar književnosti Jovan
    Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom
    fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga,
    uključujući ''Istoriju srpske književnosti''. Ostala dela: ''Dositej
    i njegovo doba'', ''Poetika Dositeja Obradovića'', ''Ogledi iz
    narodnog pesništva'', ''Srpski roman 1800-1950'', ''Gorski vijenac
    Petra Petrovića Njegoša'', ''Kompozicija Gorskog vijenca'', ''Kratka
    istorija srpske književnosti'', ''Etide iz srpske srednjevekovne
    književnosti'', ''Poetika srpske književnosti'', ''Kulturna istorija
    Srba''.

    2007.
    Trojica bombaša-samoubica su kamionima napunjenim
    hlorom u odvojenim incidentima pogodili ciljeve oko grada Faludže,
    usmrtivši najmanje osam lica, ranivši desetine osoba i primoravši
    preko 350 Iračana i više američkih vojnika da potraže medicinsku
    pomoć zbog izloženosti štetnim materijama.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  3. #588

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 17. mart, 77. dan 2008. Do kraja godine ima 289 dana.



    45. p. n. e.
    Julije Cezar je u bici kod Munda u Španiji
    teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja
    Velikog, koji su izgubili više od 30.000 boraca.

    180.
    Umro je rimski filozof i car Marko Aurelije, koji je
    tokom vladavine od 161. suzbio germansku invaziju na Rimsko carstvo.
    Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene na
    mnogobrojnim ratnim pohodima u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska
    introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod
    naslovom ''Samom sebi'' i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i
    njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je
    od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i
    moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof je
    upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje
    neuobičajenim za vladara.

    1190.
    U Jorku u Engleskoj masakrirano je više od 500
    Jevreja.

    1473.
    Rođen je škotski kralj Džejms IV, koji je tokom
    vladavine od 1488. do smrti 1513. obezbedio unutrašnju stabilnost
    zemlje i učvrstio monarhiju. Na prestolu je nasledio oca Džejmsa
    III kojeg su ubili pobunjenici i ubrzo je skršio pobunu. Za njega
    je kobna bila obnova neprijateljstava sa Englezima koja je
    kulminirala invazijom na Nortamberlend, tokom koje je u septembru
    1513. poginuo u bici kod Fludena u kojoj su njegove trupe teško
    poražene. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama
    Danbara i Gevina Daglasa.

    1526.
    Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva u
    koje je pao u februaru 1525, kad je španska armija koju je
    predvodio markiz od Peskare kod severnog italijanskog grada Pavije
    do nogu potukla francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.

    1649.
    Parlament Engleske raspustio je Dom lordova (Gornji
    dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela, pobednika u građanskom
    ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.

    1754.
    Rođena je Žana Mari ''Manon Flipon'' Rolan, poznata
    kao Madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije okupljala u
    svom salonu u Parizu pisce i ostale umetnike i političare. Na njih
    je znatno uticala, posebno na žirondince koje je predvodio njen
    suprug Rolan de La Platijer, ministar unutrašnjih poslova Francuske
    1792. Giljotinirana je 1793. tokom jakobinske diktature, posle čega
    je njen muž izvršio samoubistvo.

    1780.
    Rodjen je Miloš Obrenović, vodja Drugog srpskog ustanka,obnovitelj državnosti Srbije.
    Bio je srpski knez od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, izborio je Srbiji autonomiju u okviru Otomanskog carstva (1830), a za sebe naslednu titulu kneza.
    Nakon ustanka, borbu za autonomiju vodio je diplomatskim sredstvima, u sporazumu s Rusijom i Turcima.
    Monopolom nad izvozom postao je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu



    1813.
    Francuskoj je objavio rat pruski kralj Fridrih
    Vilhelm III, jedan od najžešćih neprijatelja Francuske
    revolucije.

    1834.
    Rođen je nemački inženjer Gotlib Vilhelm Dajmler,
    koji je 1883. konstruisao prvi automobilski benzinski motor. Taj
    motor je omogućavao brzinu vozila od 18 kilometara na čas. Osnovao
    je 1890. kompaniju ''Dajmler Motoren-Gezelšaft'', koja se 1926, 26
    godina posle njegove smrti, ujedinila s fabrikom Karla Benca u
    kompaniju ''Dajmler-Benc'', proizvođača prestižnih automobila
    ''mercedes''.

    1846.
    Umro je nemački astronom i matematičar Fridrih
    Vilhelm Besel, osnivač i prvi direktor Kenigsberške opservatorije,
    koji je izračunao putanju Halejeve komete i prvi utvrdio
    promenljivost kretanja Sirijusa i Prokijusa i zaključio da je reč
    o zvezdama dvojnicima. Na osnovu geodetskih proračuna izveo je nove
    podatke o obliku i dimenzijama Zemlje. Usavršio je i neke
    matematičke metode u astronomiji.

    1861.
    Ujedinjenu Italiju parlament je proglasio
    kraljevinom s kraljem Vitorijom Emanuelom II na čelu.

    1871
    Počela Pariska komuna
    Radnici Pariza počeli su prvu proletersku revoluciju,
    poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod
    bio francusko-pruski rat. Naoružani radnici, nazvani
    "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu,
    Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore
    i proglasili komunu. Pobuna je ugušena krajem maja.



    1921.
    U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena
    parlamentarna vladavina, ali tokom narednih pet godina česte smene
    desničarskih kabineta nisu uspele da stabilizuju tešku političku
    i ekonomsku krizu u zemlji, potresanoj čestim štrajkovima. Maršal
    Jozef Pilsudski je 1926. izvršio državni udar i zaveo diktaturu,
    uz prividno očuvanje parlamentarizma.

    1938.
    Rođen je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič
    Nurejev, jedna od najvećih zvezda svetske baletske scene 20. veka.
    Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu u junu 1961.
    Upamćen je po nezaboravnim glavnim ulogama u mnogim baletima,
    uključujući ''Labudovo jezero'', ''Žizelu'' i ''Petrušku''.

    1939.
    Britanski premijer Nevil Čembrlen optužio je
    nacističkog vođu Adolfa Hitlera da je ''prekršio reč'', jer su
    nemačke trupe ušle u Čehoslovačku, ali Velika Britanija i ostale
    zapadne sile nisu učinile ništa da spreče komadanje suverene
    zemlje čiju su bezbednost verbalno garantovale.

    1944.
    Savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom
    ratu počelo je napadom više od 200 aviona na ciljeve u Beču.

    1948.
    Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija i
    Luksemburg potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu
    protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj
    saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.

    1956.
    Umrla je francuski nuklearni fizičar i hemičar
    Irena Kiri - ćerka nobelovaca Pjera i Marije Kiri - koja je sa
    suprugom Žanom Frederikom Žolio 1935. podelila
    Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne
    supstance: nukleide
    fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se
    svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta
    pozitrona i elektrona). Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937.
    i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana
    neutronima. Pritom su otkriveni i elementi srednje atomske mase, a
    ne samo tzv. transuranski elementi kako se dotad smatralo.

    1958.
    Iz Kejp Kaneverala SAD su u orbitu oko Zemlje
    lansirale ''Vangard I'', drugi američki satelit.

    1962.
    Moskva je optužila Vašington da u Vijetnamu vodi
    ''neobjavljeni rat'', zahtevajući povlačenje svih američkih snaga
    iz te zemlje.

    1963.
    Erupcija vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali
    usmrtila je najmanje 11.000 ljudi.

    1969.
    Golda Meir je kao prva žena u istoriji Izraela
    preuzela duznost premijera.

    1980.
    Umro je nemački filozof Erih From, čije se delo zasniva na humanističkim tradicijama marksizma i koji je, analizom uzroka ljudskog samootudjenja stekao široku popularnost psihoanalitičara i humaniste.
    Posećivao je Jugoslaviju i u svetu popularisao "jugoslovenski put u socijalizam".
    Poznatija dela: "Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Marksova koncepcija čoveka", i od nepolitičkih knjiga "Umeće ljubavi".



    1991.
    Na referendumu je većina sovjetskih glasača
    pokazala da želi očuvanje Sovjetskog Saveza, ali su ubrzo
    nađačale centrifugalne sile predvođene najuticajnijim
    političarima sovjetskih republika, pa se država raspala
    formiranjem suverenih država od republika dotadašnjeg ŠSR.

    1992.
    U eksploziji automobila-bombe ispred izraelske
    ambasade u Buenos Airesu, koju su aktivirali islamski teroristi,
    poginulo je 29 ljudi.

    1992.
    Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom
    većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.

    1995.
    Vojska Azerbejdžana je posle žestokih borbi
    skršila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog
    grada Bakua, koju je protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio
    zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.

    1996.
    Talas pljački i podmetnutih paljevina zahvatio je
    Grbavicu, poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu koje je, u skladu s
    Dejtonskim sporazumom, prepušteno muslimansko-hrvatskoj federaciji
    u BiH.

    1998.
    Ekonomski reformator Džu Rongđi postao je kineski
    premijer.

    2000.
    U uverenju u skori smak sveta, najmanje 530 članova
    sekte ''Pokret za obnovu 10 Božjih zapovesti'', među kojima i 78
    dece, izvršilo je kolektivno samoubistvo samospaljivanjem u crkvi u
    Kunungu na jugozapadu Ugande, 320 kilometara jugozapadno
    od Kampale,tako što su aktivirali mešavinu benzina i sumporne kiseline.

    2003.
    Vrhovni sud Španije doneo je na predlog vlade
    odluku o trajnoj zabrani partije Batasuna, koja se smatra
    političkim krilom oružane baskijske separatističke grupe ETA. Ovu
    odluku potvrdio je i Ustavni sud Španije 23. marta.

    2004.
    U orkestriranom pogromu širom Kosova i Metohije
    desetina hiljada Albanaca nad Srbima, ubijeno je najmanje 19 ljudi,
    uključujući Albance koje su usmrtili vojnici Kfora i osmoro Srba,
    prognano je oko 4.000 Srba, porušeno i zapaljeno 420 srpskih kuća
    i 40 pravoslavnih crkava i manastira, uključujući više
    srednjovekovnih svetinja, poput crkve iz 14. veka Bogorodica
    Ljeviška u Prizrenu.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  4. #589

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je utorak, 18. mart, 78. dan 2008. Do kraja godine ima 288 dana.



    980.-
    Umro je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije, koji je tokom vladavine od 161. suzbio germansku invaziju na Rimsko carstvo.
    Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vodjene na mnogobrojnim ratnim pohodima u Evropi i Aziji, filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljeni posmrtno u 12 knjiga pod naslovom "Samom sebi", bile su vekovima jedno od najčitanijih štiva.
    Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku.
    Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo.
    Car-filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

    http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/...7/v10763p0.jpg


    1229. -
    Rimsko-nemački car Fridrih II krunisao se za kralja Jerusalima, tokom Šestog krstaškog rata.

    1584. -
    Umro je ruski car Ivan IV (Grozni), prvi ruski vladar koji je krunisan za cara (1547). Uspešno je ratovao protiv Tatara i sproveo unutrašnje reforme, ali je zbog okrutnosti prema bojarima dobio nadimak Grozni. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio je grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more.

    1768. -
    Umro je engleski književnik irskog porekla Lorens Stern (Laurence Sterne), koji je romanima "Sentimentalno putovanje" i "Tristram Šendi" znatno uticao na razvoj evropske književnosti. Prikazujući "tok misli" svojih junaka anticipirao je neke oblike proze 20. veka, pa se smatra i prethodnikom Džejmsa Džojsa (James Joyce) i Virdžinije Vulf (Virginija Woolf).

    1780. -
    Rođen je Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, obnovitelj državnosti Srbije. Srpski knez od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, izborio je Srbiji autonomiju u okviru Otomanskog carstva (1830), a za sebe naslednu titulu kneza. Nakon ustanka, borbu za autonomiju vodio je diplomatskim sredstvima, u sporazumu s Rusijom i Turcima. Monopolom nad izvozom postao je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu.

    1848. -
    U Milanu je izbila pobuna protiv Austrije i austrijski feldmaršal Johan Jozef Radecki (Johann Joseph Radetzky) je morao da povuče trupe iz grada.

    1871. -
    Radnici Pariza počeli su prvu proletersku revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio francusko-pruski rat. Naoružani radnici, nazvani "komunari", stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu. Pobuna je ugušena krajem maja.

    1913. -
    U Solunu je ubijen grčki kralj danskog porekla Đorđe I, koji je vladao Grčkom od 1863.

    1921. -
    Boljševici su vojnom intervencijom okončali pobunumornara u Kronštatu, glavnoj bazi ruske Baltičke flote. Kronštatski mornari i lučki radnici, koji su 1917. snažno podržali Oktobarsku revoluciju, pobunili su se krajem februara 1921. protiv boljševičke vlasti zahtevajući ekonomske reforme.

    1922. -
    Britanske kolonijalne vlasti osudile su vođu indijskog pokreta za nezavisnost Mahatmu Gandija na šest godina zatvora, zbog kampanje građanske neposlušnosti.

    1948. -
    Sovjetska vlada je opozvala vojne stručnjake iz Jugoslavije, a narednog dana i civilne, što je bio prvi javni znak razilaženja između jugoslovenskog komunističkog lidera Josipa Broza Tita i sovjetskog lidera Josifa Staljina.

    1956. -
    U emigraciji u SAD umro je Nikolaj Velimirović, vladika ohridski i žički, jedan od vodećih teologa Srpske pravoslavne crkve. Njegove mošti prenete su u Srbiju 1991.

    1962. -
    Potpisan je Evijanski mirovni sporazum kojim je okončan osmogodišnji rat za nezavisnost Alžira od francuske kolonijalne vlasti.

    1965. -
    U Rimu je umro bivši egipatski kralj Faruk I (Farouk), poslednji monarh Egipta, koji je zbačen s vlasti 1952. u oficirskoj pobuni.

    1965. -
    Tokom leta vasionskog broda "Vashod 2" sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov izašao je iz letelice i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.

    1967. -
    Brod "Tori kanjon" ispustio je 80.000 tona nafte u blizini obale Velike Britanije.

    1970. -
    General Lon Nol izveo je državni udar u Kambodži dokje šef države princ Norodom Sihanuk (Sihanouk) bio u poseti Moskvi.

    1980. -
    Umro je nemački filozof Erih From (Erick Fromm), čijedelo se zasniva na humanističkim tradicijama marksizma i koji je, analizom uzroka ljudskog samootuđenja stekao široku popularnost psihoanalitičara i humaniste. Posećivao je Jugoslaviju i u svetu popularisao "jugoslovenski put u socijalizam" ("Bekstvo od slobode", "Čovek za sebe", "Zdravo društvo", "Marksova koncepcija čoveka").

    1983. -
    U egzilu u Švajcarskoj umro je bivši italijanski kralj Umberto II, poslednji monarh Italije, koji je na prestolu proveo samo mesec dana. Postao je kralj u maju 1946, posle abdikacije oca Vitorija Emanuela III (Vittorio Emenuele), a abdicirao u junu 1946, nakon što su se Italijani na referendumu izjasnilio za republiku.

    1993. -
    Srpske snage su u bosanskom ratu blokirale humanitarne konvoje UN za Srebrenicu i izvršile jedan od najtežih artiljerijskih napada na opkoljeno Sarajevo.

    1994. -
    Bosanska vlada i Hrvatska potpisale su u Vašingtonu uprisustvu predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton) sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH, koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta u bivšoj jugoslovenskoj republici BiH.

    1999. -
    Kosovski Albanci potpisali su na pregovorima u Rambujeu kod Pariza mirovni sporazum, dok je srpska delegacija odbila vojni deo sporazuma. Šest dana kasnije NATO snage počele su vazdušne operacije nad SR Jugoslavijom.

    2000. -
    U katastrofalnim poplavama u Mozambiku život je izgubilo 700 ljudi, a oko dva miliona je ostalo bez domova.

    2004. -
    Haški tribunal osudio je penzionisanog admirala Jugoslovenske narodne armije (JNA) Miodraga Jokića na sedam godina zatvora, zbog granatiranja Dubrovnika u decembru 1991. godine.

    2007.
    U sudaru dva teretna broda u Istočnokineskom moru, osam osoba je izgubilo život dok ih se još devet vodi kao nestalo. Do sudara jednog kineskog i jednog broda registrovanog u Hong Kongu, došlo je u blizini obale provincije Džeđiang.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  5. #590

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je sreda, 19. mart, 79. dan 2008. Do kraja godine ima 287 dana.



    1563. -
    Mirom u Amboazu završen je prvi verski rat u Francuskoj nakon kojeg su hugenoti (protestanti) dobili ograničenu slobodu veroispovesti. Hugenotski ratovi razdirali su Francusku više od 30 godina.

    1628. -
    Englezi su u Americi osnovali koloniju Masačusets.

    1796. -
    Republika Francuska donela je Dekret o slobodi štampe, koji je po dolasku Napoleona na vlast dve godine kasnije prestao da važi, a štampa je podvrgnuta strogoj cenzuri.

    1812. -
    Španski parlament je u Kadisu usvojio liberalni ustav,koji je postao ideal slobodoumnih težnji građanske klase u evropskim državama. Posle povratka na presto 1813. kralj Ferdinand VII je ukinuo ustav i obnovio feudalno-apsolutistički poredak, ali je posle izbijanja ustanka 1820. bio prisiljen da ga vrati na snagu.

    1813. -
    Rođen je škotski misionar i istraživač Afrike DejvidLivingston (David Livingstone), koji je 1855. otkrio Viktorijine vodopade. Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi i izvorište reke Kongo. Kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.




    1861. -
    Englezi su, nakon višegodišnjih borbi, ugušili pobunu domorodačkog stanovništva Maora na Novom Zelandu i oni su se povukli u unutrašnjost ostrva.

    1872. -
    Rođen je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, osnivač čuvene grupe "Ruski balet", koja je s izuzetnim uspehom nastupala od 1909. do 1929.

    1920. -
    SAD su odbile da potpišu Versajski ugovor posle Prvog svetskog rata i da se priključe Društvu naroda, zbog bojazni od uvlačenja u rat u slučaju napada na neku članicu Društva.

    1945. -
    Velika Britanija je priznala vladu Demokratske Federativne Jugoslavije na čelu s Josipom Brozom Titom. Nakon Velike Britanije, DFJ su priznale i SAD (18. marta) i ŠSR (29. marta).

    1950. -
    Šefovi vlada Istočne i Zapadne Nemačke Vili Brant(Willy Brandt) i Vili Štof (Willi Stoph) susreli su se u Erfurtu. To je bio prvi susret visokih zvaničnika dve zemlje od podele Nemačke 1949.

    1950. -
    Umro je američki pisac Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs), poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu.

    1977. -
    U predsedničkoj rezindenciji u Brazavilu ubijen jepredsednik Konga Marijen Nguabi (Marien Ngouabi). Za ubistvo je optužen i potom pogubljen bivši šef države Alfons Masamba Deba (Alphonse Mašabma Debat). Vlast je preuzela vojna hunta, a za predsednika je u aprilu 1977. proglašen pukovnik Joakim Jombi Opango (Joaćim Yhombi).

    1978. -
    Izraelska vojska je okupirala veći deo juga Libana.

    1991. -
    Narodna skupština Srbije preuzela je ovlašćenja raspuštene Skupštine Kosova i razrešila dužnosti Rizu Sapundžiju, člana Predsedništva SFR Jugoslavije sa Kosova.

    1994. -
    Trupe vlade u Pnom Penu zauzele su grad Pailin na istokuKambodže, glavno uporište maoističkog gerilskog pokreta "Crvenih Kmera".

    1994. -
    U eksploziji bombe podmetnute u podžemnu železnicu uglavnom gradu Azerbejždana Bakuu poginulo je 12 i ranjeno više od 50 ljudi.

    1996. -
    Policija Federacije BiH ušla je u Grbavicu, poslednjusarajevsku opštinu koju su u bosanskom ratu držale srpske snage. Time je završen transfer vlasti u sarajevskim opštinama koje su prema Dejtonskom sporazumu pripale Federaciji BiH. Najveći deo srpskog stanovništva je dva dana ranije napustio Grbavicu, a prema podacima Ifora, tokom transfera vlasti iz Sarajeva se iselilo oko 60.000 Srba.

    1996. -
    U glavnom gradu Filipina Manili u požaru u jednoj diskoteci poginulo je najmanje 150 ljudi.

    1997. -
    Umro je američki slikar holandskog porekla Vilem de Kuning (Willem, Kooning), utemeljivač apstraktnog ekspresionizma, koji je četrdesetih godina 20. veka preobrazio slikarstvo u SAD.



    1999. -
    U eksploziji bombe koju su čečenski teroristi aktiviralina pijaci u južnom ruskom gradu Vladikavkaz, poginulo je više od 50 ljudi.

    1999. -
    Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) izjavio je da je "prag prekoračen" i da problem Kosova ugrožava američke nacionalne interese. Diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo.

    2001. -
    Socijalista Bertran Delano (Bertrand Delanoe) je,pobedivši na izborima, postao prvi gradonačelnik Pariza iz redova levice.

    2002. -
    Zimbabve je na godinu dana suspendovan iz Komonvelta.

    2006. -
    Hiljade demonstranata okupilo se na velikom trgu u glavnomgradu Belorusije, Minsku, odbijajući da priznaju rezultate predsedničkih izbora na kojima je po treći put pobedio Aleksander Lukašenko (Alexander Lukashenko) i time nastavio svoju 12 godišnju vladavinu.

    2007.
    U eksploziji u rudniku ''Uljanovskaja'' u Kemerovskoj oblasti u Rusiji, poginula su 102 rudara od 203 osobe koliko se nalazilo u rudniku u trenutku eksplozije. Rudnik uglja
    ''Uljanovskaja'' je jedan od najmodernijih u kuzbaškom regionu.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  6. #591

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je četvrtak, 20. mart, 80. dan 2008. Do kraja godine ima 286 dana.

    43. p. n. e.
    Rođen je rimski pisac Publije Ovidije, jedan
    od najvećih pesnika svetske literature. ''Čega god se taknem,
    postaje stih'', njegove su reči. Car Oktavijan Avgust prognao ga je
    9. n.e. u Tomi u provinciji Mezija na Crnom moru (sadašnja
    Konstanca u Rumuniji), zbog ljubavne veze s carevom razuzdanom
    ćerkom Julijom. Uprkos molbi za oproštaj u delima ''Tugovanke'' i
    ''Pisma sa Ponta'', umro je 17. kao prognanik u Tomiju - tačan datum
    njegove smrti nije poznat. Ostala dela: prepev 250 grčkih mitova u
    15 knjiga sa 11.995 stihova u heksametrima, ''Preobraženja''
    (Metamorphoses), ''Ljubavi'', ''Lekovi od ljubavi'', ''Legendarne
    jubavnice'' ili ''Pisma'', ''Ljubavna tehnika'', ''Praznični kalendar''
    (Fasti), drama ''Medeja'' (izgubljena).



    1413.
    Umro je engleski kralj Henri IV, osnivač
    Lankasterske dinastije. Presto je prigrabio 1399, zbacivši brata od
    strica Ričarda II, koji je 1400. pod misterioznim okolnostima umro
    u zatočeništvu u zamku Pontefrakt. Tokom vladavine ugušio je jake
    pobune Velšana i Ričardovih pristalica, ali je cena tih ratova
    bilo teško oporezivanje podanika i iscrpljujuća borba s
    parlamentom za kontrolu kraljevske blagajne. Poslednje godine
    vladavine obeležila je njegova teška bolest i oštre frakcijske
    borbe u vrhu vlasti.

    1727.
    Umro Isak Njutn
    Engleski fizičar, matematičar i astronom Isak Njutn, otkrio je gravitaciju, odnosno opšti zakon privlačenja masa, čime je počela nova epoha u mehanici, nebeskoj mehanici i astronomiji.
    Od 1703. do smrti bio je predsednik Kraljevskog društva u Londonu. Nezavisno od Gotfrida Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun.
    Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici.
    Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku.
    Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike.
    U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog odredjivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom.
    Njemu u čast znakom N se obeležava sila.



    1815.
    Francuski car Napoleon I trijumfalno se vratio u
    Pariz iz progonstva sa sredozemnog ostrva Elba. Posle ''vladavine sto
    dana'' u bici kod Vaterloa u junu 1815. porazile su ga sile
    antifrancuske koalicije i doživotno je prognan na ostrvo Sveta
    Jelena u Atlantskom okeanu.

    1828.
    Rođen je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od
    najvećih svetskih dramskih pisaca, bespoštedan kritičar
    građanskog društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući
    dramaturgiju i pišući drame. Posle 20 godina vratio se u Norvešku
    i postao upravnik nacionalnog pozorišta u Oslu. Istraživao je
    probleme krivice i ispaštanja, sukob htenja i stvarnosti,
    građansko licemerje. Dela: drame ''Pretendenti na presto'', ''Brand'',
    ''Per Gint'', ''Savez mladih'', ''Stubovi društva'', ''Lutkin dom'',
    ''Aveti'', ''Narodni neprijatelj'', ''Divlja patka'', ''Rosmersholm'',
    ''Gospođa s mora'', ''Heda Gabler'', ''Graditelj Sulnes'', ''Mali Ejulf'',
    ''Jun Gabrijel Borkman'', ''Kad se mi mrtvi probudimo'', poezija
    ''Pesme''.

    1875.
    Rođen je korejski državnik Singman Ri, prvi
    predsednik Južne Koreje, koji je posle podele korejskog poluostrva,
    kao vođa Liberalne partije 1949. postao šef države. S vlasti se
    povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog
    izbornih prevara.

    1890.
    Rođen je italijanski pevač Benjamino Djilji, jedan
    od najvećih operskih tenora 20. veka. Više od 40 godina je
    blistavo tumačio šezdesetak rola, posebno u operama italijanskih i
    francuskih kompozitora. Takođe je igrao u nizu filmova.

    1894.
    Umro je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa
    Mađarske revolucije 1848, nepomirljiv protivnik režima Habzburške
    monarhije. Posle upada hrvatskih snaga bana Josipa Jelačića u
    Mađarsku u septembru 1848, organizovao je Komitet za odbranu
    otadžbine, potukao Hrvate i krenuo na Beč da bi se obračunao s
    Habzburzima, ali su mađarski reakcionarni oficiri osujetili plan.
    Narodna skupština je u aprilu 1849. proglasila nezavisnost zemlje i
    svrgavanje monarhije, a u maju ga je izabrala za prvog predsednika
    vlade slobodne Mađarske. Republika je brzo podlegla spoljnim vojnim
    napadima. Emigrirao je u avgustu 1849. u Italiju i u Torinu je ostao
    do smrti.

    1908.
    Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Majkl
    Redgrejv. Posebno se isticao suptilnošću u karakterizaciji likova
    i izvrsno je vladao jezikom. Filmovi: ''Gospođa koja nestaje'', ''Smrt
    noći'', ''Brauningova verzija'', ''Važno je zvati se Ernest'',
    ''Usamljenost trkača na duge staze'', ''Juriš lake konjice'',
    ''Demoni''.

    1915.
    Rođen je ruski klavirista nemačkog porekla
    Svjatoslav Teofilovič Rihter, najznačajniji pijanista 20. veka,
    prema pojedinim muzičkim kritičarima i najveći pijanista u
    istoriji muzike. Originalno je tumačio kompozicije različitih
    epoha, interpretirajući ih savršenom tehnikom, što je
    oduševljavalo koncertnu publiku širom sveta.

    1929.
    Umro je francuski maršal Ferdinand Foš, koji je u
    Prvom svetskom ratu komandovao ključnim bitkama protiv Nemaca na
    Zapadnom frontu. U njegovom komandnom vagonu u Kompijenju kod Pariza
    Nemačka je u novembru 1918. potpisala kapitulaciju.

    1933.
    Nemački nacisti otvorili su u Dahauu prvi
    koncentracioni logor.

    1945.
    U Drugom svetskom ratu počele su završne operacije
    za oslobađanje Jugoslavije, za šta je odlučujući bio proboj
    Sremskog fronta tri sedmice kasnije.

    1956.
    Francuska je priznala nezavisnost Tunisa, s Habibom
    Burgibom kao prvim predsednikom.

    1972.
    U lavini na planini Fudži u Japanu poginulo je 19
    alpinista.

    1991.
    Kaleda Zija izabrana je za predsednika vlade
    Bangladeša, u prvom mirnom demokratskom prenosu vlasti od nastanka
    te zemlje 1971.

    1994.
    Tunis je dobio prvu višepartijsku skupštinu.

    1995.
    Muslimanska armija u Bosni i Hercegovini pokrenula
    je snažnu ofanzivu na Vojsku Republike Srpske na Majevici i
    Vlašiću, 40 dana pre isteka četvoromesečnog primirja,
    zaključenog uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija
    Kartera.

    1995.
    U Irak je upalo 35.000 turskih vojnika u operaciji
    protiv kurdskih pobunjenika.

    1995.
    U napadu nervnim gasom japanske verske sekte AUM
    Šinrikjo u tokijskoj podzemnoj železnici usmrćeno je 12 ljudi, a
    više od 5.500 povređeno.

    1996.
    Jedan od ključnih iračkih generala u Zalivskom
    ratu Nazar Hazrađi prebegao je u Jordan.

    1999.
    Četiri dana pre početka agresije NATO na Srbiju
    (SRJ) s Kosova i Metohije povuklo se svih 1.380 verifikatora
    Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

    1999.
    U sukobima kod Srbice i Podujeva poginuo je jedan
    policajac i sedam albanskih terorista.

    2001.
    Najveća naftna platforma u svetu potonula je
    naspram obala Brazila za samo nekoliko minuta, pet dana posle
    snažne eksplozije u kojoj je poginulo 11 ljudi.

    2003.
    Američke i britanske snage počele su invaziju na
    Irak, uprkos protivljenju Francuske, Rusije, Kine i Nemačke, dva
    sata po isteku ultimatuma koji je predsednik Džordž Buš postavio
    predsedniku Sadamu Huseinu da sa sinovima i saradnicima napusti
    zemlju.

    2005.
    SAD su usvojile strategiju preventivnih udara protiv
    država koje predstavljaju pretnju.

    2007.
    Najmanje 63 osobe nastradale su u požaru koji je
    izbio u jednom domu za stara lica u mestu Kamiševacka, na Kavkazu,
    na jugozapadu Rusije, dok ih je još tridesetak povređeno.

    2007.
    Najmanje 29 ljudi je poginulo, a 30 je povređeno
    kada se prevrnuo i zapalio autobus na autoputu u Tajlandu u
    distriktu Muak Lek.

    2007.
    Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je
    meningitis usmrtio 1.670 osoba u supsaharskoj Africi, tokom
    prethodna dva meseca, dok je njih oko 16.000 zaraženo tom
    bolešću.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  7. #592

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je petak, 21. mart, 81. dan 2008. Do kraja godine ima 285 dana.



    1556. -
    Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer)spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I (Mary). Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio "Opšti molitvenik" na engleskom.

    1685. -
    Rođen je Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach), načijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek dela "Muke po Mateji" (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i "Branderbuški koncerti" i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

    1804. -
    Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivičnii građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada "doživotni konzul", reformisao pravosuđe.


    1829. -
    U zemljotresu u Španiji je poginulo 6.000 ljudi.

    1839. -
    Rođen je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski,član kompozitorske grupe "Velika petorica", predstavnik ruske nacionalne muzičke škole (opera "Boris Godunov", klavirska kompozicija "Slike sa izložbe").

    1871. -
    Kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) otvorio jeprvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nemačkog carstva.

    1884. -
    U Francuskoj su legalizovani sindikati.

    1913. -
    Rođen je jugoslovenski književnik Ivan Goran Kovačić,autor poeme "Jama" (1943), potresnog dela o zločinima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema "Jama" inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigonja.

    1917.-
    Godine 1917., boljševici su 21. marta uhapsili ruskog cara Nikolaja II, šest dana pošto su ga prinudili na abdikaciju.
    Car, svi članovi njegove porodice i posluga su, na osnovu naredbe vodje Oktobarske revolucije Vladimira Lenjina, likvidirani i potom iskasapljeni u Jekaterinburgu u julu 1918.
    Ruska pravoslavna crkva ih je, posle decenija kontroverzi, 2000. godine proglasila za svece.




    1918. -
    Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratupočela je druga bitka na reci Somi u Francuskoj.

    1919. -
    Pod vođstvom komuniste Bele Kuna oborena je vlada u Mađarskoj i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela je ostavku 1. avgusta, a vlast su preuzeli desni socijaldemokrati.

    1945. -
    Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovalisedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom su pogodili i francusku školu, gde je poginulo 86 dece i deset kaluđerica.

    1953. -
    Kvame Nkrumah (Kwame) je postao premijer Zlatne Obale(kasnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.

    1960. -
    Rođen je brazilski automobilski as Ajrton Sena (Ayrton Senna), trostruki prvak sveta u "Formuli 1" - 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za "Gran Pri San Marina", doživljena je kao nacionalna tragedija.



    1960. -
    U južnoafričkom gradu Šarpvil ubijeno je najmanje 79 ljudi, a ranjeno preko 180 kada je policija otvorila vatru na mirne demonstaracije crnaca protiv rasističkog režima.

    1963. -
    Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren je Alkatraz,po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone (Capone).
    1975. -
    Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista potpukovnikom Mengisto Haile Marijamom (Mariam) ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.

    1991. -
    Na sednici Predsedništva SFR Jugoslavije postignut jedogovor da predsednici republika započnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od ukupno šest takvih susreta održan je 28. marta u Splitu.

    1991. -
    Zbog lošeg vremena i teškog dima od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli su svi putnici u avionu - 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.

    1997. -
    Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton (Bill Clinton) saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.

    1998. -
    Kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.

    1998. -
    U 88. godini umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.

    1998. -
    U 88. godini umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća balerina "Boljšoj teatra" posle Drugog svetskog rata.

    2000. -
    Papa Jovan Pavle Drugi stigao je u prvu zvaničnu posetu Izraelu.

    2001. -
    Holandska vlada potvrdila je slučaj šapa i slinavke itime postala druga zemlja u Evropi u kojoj se pojavila ta stočna bolest.

    2002. -
    Papa Jovan Pavle II je prvi put javno saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od strane katoličkih sveštenika, koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.

    2003. -
    Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje označila je kraj svog rada. Komisija je osnovana 1995. godine da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, tokom kojeg je vladala manjina belaca. Predsednik te Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu je primorao vladu da na ime obeštećenja isplati 270 miliona dolara žrtvama kojih je bilo oko 20.000 i koji su svedočili o zločinima koje su pretrpeli u tom periodu.

    2003. -
    Američke snage raketirale su palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Osam britanskih i četiri američka vojnika su poginuli kada se helikopter srušio na iračkoj granici, i oni su prve žrtve iračkog rata.

    2005. -
    U Parizu je umro poznati srpski komentator, novinar i jedanod osnivača nedeljnika "Vreme" Stojan Cerović (56)

    2006. -
    U Parizu je umro Bernar Lakost (Bernard Lacoste) koji jeviše od 40 godina bio na čelu carstva Lakost, svetski poznatog po polo majicama sa krokodilom.

    2007.
    Najmanje 31 osoba je izgubila život u odronima
    zemljišta izazvanim obilnim kišama u pakistanskom delu Kašmira.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  8. #593

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 22. mart, 82. dan 2008. Do kraja godine ima 284 dana.


    1312. -
    Papa Klement V ukinuo je francuski monaški viteški red Templara, osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.

    1599. -
    Rođen je flamanski slikar Anton Van Dajk (Anthony Van Dyck), istaknuti predstavnik Flamanske slikarske škole. Učenik i saradnik slavnog Rubensa, proslavio se kao portretista. Godine 1632. postao je dvorski slikar kralja Čarlsa I (Charles).



    1622. -
    Indijanci su ubili oko 350 belih naseljenika u Virdžiniji. To se smatra prvim indijanskim masakrom nad evropskim kolonistima u Severnoj Americi.

    1794. -
    Kongres SAD je usvojio zakon kojim se američkim brodovima zabranjuje prevoz crnih robova iz Afrike u Ameriku.

    1832. -
    Umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete (Johann Wolfgang Goethe), jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti nemačke i svetske književnosti. Pored književnosti, gde se ogledao gotovo u svim rodovima, bavio se i filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru i smatra se jednim od poslednjih univerzalnih genija evropske tradicije ("Faust", "Verter" "Vilhelm Majster", "Ifigenija na Tauridi" "Egmont").

    1848. -
    Pobunjena Venecija je proglasila nezavisnost od Austrije.

    1876. -
    Rođen je srpski pisac Borisav Stanković, jedan od začetnika moderne srpske proze. Prikazujući život rodnog Vranja s kraja 19. veka, dao je i psihološku analizu ličnosti, unoseći prvi put u srpsku literaturu erotiku i senzualnost ("Nečista krv", "Koštana", "Iz starog jevanđelja", "Stari dani").

    1895. -
    Pioniri filma, braća Ogist (Auguste) i Luj Limijer (Louis Lumiere) demonstrirali su u Parizu prvi put pokretne slike, upotrebivši celuloidnu traku.

    1904. -
    U londonskom listu "Daily illustrated Mirror" objavljena je na naslovnoj stranici prva novinska fotografija u boji.

    1917. -
    SAD su prve priznale privremenu vladu Aleksandra Kerenskog, uspostavljenu nakon Februarske revolucije kojom je svrgnuta monarhija u Rusiji.

    1919. -
    Letom između Pariza i Brisela jednom u sedmici, uspostavljena je prva avionska međunarodna linija u svetu.

    1923. -
    Rođen je francuski glumac i pantomimičar Marsel Marso (Marcel Marceau), koji je obnovio umetnost pantomime. Poznat je po svom "Bipu", modernizovanom Pjerou (Pierrot) iz tradiconalne komedije.

    1945. -
    Egipat, Irak, Jordan, Liban i Sirija osnovali su u Kairu Arapsku ligu.

    1948. -
    Rođen je kompozitor Endrju Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber), koji se proslavio mjuziklima "Isus Hristos superstar", "Evita", "Mačke" i "Fantom iz Opere".



    1979. -
    Irski teroristi ubili su u Hagu britanskog ambasadora u Holandiji Ričarda Sajksa (Richard Sykes).

    1980. -
    Najviša indijska nagrada "Dragulj Indije", uručena je misionarki Majci Terezi.

    1983. -
    Kandidat Laburističke partije Haim Hercog (Chaim Herzog) izabran je za predsednika Izraela.

    1991. -
    Irak je oslobodio 1.150 Kuvajćana zarobljenih tokom Zalivskog rata i zatražio da se ubrza puštanje na slobodu 60.000 zarobljenih Iračana.

    1992. -
    Na drugim višepartijskim izborima u Albaniji ubedljivo je pobedila Demokratska partija, čime je okončana vladavina komunista i njihovih naslednika.

    1996. -
    Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je trojicu bosanskih Muslimana i jednog bosanskog Hrvata za ubistva, torture i zlostavljanje Srba 1992. u logoru Čelebići kod Konjica. To su bile prve optužnice za zločine nad Srbima počinjene tokom Bosanskog rata (1992-95).

    2001. -
    Umro je američki crtač Vilijam Hana (William Hanna) koji je sa Džozeom Barberom (Joseph) stvorio Toma i Džerija, junake crtanih filmova, koji su uz "Kamenka i Kremenka", "Medveda Jogija" i niz drugih animiranih filmova, autorima doneli sedam Oskara.

    2001. -
    SAD su donele odluku o proterivanju oko 50 ruskih diplomata pod sumnjom da su se bavili špijunažom. Rusija je uzvratila proterivanjem četvorice američkih diplomata.

    2002. -
    Vrhovni sud Velike Britanije uvažio je molbu žene, kvadraplegičara i dozvolio da se aparati koji je održavaju u životu isključe, čime je po prvi put u Engleskoj neka osoba dobila pravo da umre.

    2004. -
    U raketnom napadu izraelske vojske ubijen je duhovni vođa i osnivač radikalnog palestinskog pokreta Hamas Šeik Ahmed Jasin, nakon što je izašao iz džamije u Gazi. U tom napadu poginulo je još sedam osoba. Oko mesec dana kasnije ubijen je i njegov naslednik Abdel Aziz Rantisi.

    2006.
    Baskijska separatističko-teroristička organizacija ETA proglasila je trajni prekid terorističkih dejstava u nastojanju da političkim sredstvima postigne nezavisnost severne španske pokrajine Baskije. Od 1968. godine, u Španiji, pripadnici ETA-e ubili su 850 ljudi.

    2007.
    U dva napada koalicionih snaga predvođenih NATO-om ubijeno je najmanje 69 talibana na jugu Avganistana u oblasti Girišk, provincije Helmand, inače poznatoj po velikoj proizvodnji opijata.

    2007.
    Više od 70 osoba je poginulo od posledica serije eksplozija u vojnom depou na kilometar od centra Maputa, prestonice Mozambika. Više od 300 osoba je pri tom ranjeno. Ovo je treći i najgori incident u tom vojnom depou od 1985. godine.

    2007.
    Započeli su oružani sukobi u Kinšasi u Kongu, u kojima je stradalo više stotina ljudi tokom višednevnih borbi između režimskih snaga i sledbenika poraženog predsedničkog kandidata Žan-Pjera Bembe, pošto su Bembine snage odbile da izvrše vladinu naredbu o razoružanju.

    - Danas je dan Svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci. Taj dan Srpska pravoslavna crkva praznuje u spomen na 40 rimskih vojnika - mladenaca koji su položili život za Isusa Hrista. U vreme kad je početkom četvrtog veka istočnim delom Rimskog carstva vladao car Valerije Likinije, koji je svim silama gušio hrišćanstvo, u maloazijskom gradu Sevastiji lokalni komandant Agrikola pokušao je da odvrati od hrišćanstva 40 vojnika, ali nije uspeo, pa je obavestio višu komandu. Ona je poslala izaslanika Lisija, koji je naredio da ih bace u jezero koje se ledilo od hladnoće, a kad ih ni to nije odvratilo od Hrista javno ih je spalio na lomači. Taj praznik, kod Srba, postao je neka vrsta slave mladih bračnih parova
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  9. #594

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 23. mart, 83. dan 2008. Do kraja godine ima 283 dana.



    809. -
    Umro je bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni). Tokom vladavine od 786. do 809. uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealiziovan je u arapskoj narodnoj poeziji i "Pričama iz hiljadu i jedne noći".

    1391. -
    Umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban od 1353, a od 1377. kralj. Najmoćniji bosanski vladar krunisan je u manastiru Mileševi uzevši titulu kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Njegovom smrću okončano je širenje i uspon bosanske države.

    1765. -
    Britanski parlament doneo je Zakon o taksama, namećući dažbine i američkim kolonijama.

    1801. -
    U zaveri dvorskih oficira ubijen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov. Nasledio ga je sin Aleksandar I.

    1842. -
    Umro je francuski pisac Anri Bejl Stendal (Henri Beyle Stendhal), začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana ("Crveno i crno", "Parmski kartuzijanski manastir", "Lisjen Leven").

    1861. -
    Ujedinjena Italija formirala je prvu vladu, a prvi premijer postao je grof Kamilo Benso di Kavur (Camillo, Cavour), istaknuti borac za ujedinjenje Italije.

    1863. -
    Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.

    1903. -
    U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti-socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović su morali da emigriraju.

    1910. -
    Rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Kagemuša").



    1912. -
    Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun (Wernhervon), konstruktor raketnih projektila "Fau-1" i "Fau-2", kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila "Redstoun" i "Jupiter C", kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit "Eksplorer-1".

    1918. -
    Gigantski nemački top "Velika Berta" je u Prvom svetskom ratu bombardovao Pariz s više od sto kilometara razdaljine.

    1919. -
    Benito Musolini (Mussolini) osnovao je u Milanu Fašističku partiju (Fasci di Combattimento).

    1945. -
    Počela je Bitka na Rajni u Drugom svetskom ratu, između saveznika i Nemačke, završena u aprilu pobedom savezničkih snaga.

    1950. -
    Stupila je na snaga Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije i taj dan se obeležava kao Svetski meteorološki dan.

    1953. -
    Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu, tvorac bista mnogih državnika, vojskovođa, naučnika, umetnika i više javnih spomenika.

    1956. -
    Pakistan je prema novom ustavu postao Islamska Republika.

    1966. -
    Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom. To je bio prvi susret dva crkvena poglavara od osnivanja Anglikanske crkve pre 400 godina.

    1983. -
    Umro je dr Barni Klark (Barney Clark), prvi čovek kojem je ugrađeno veštačko srce. Klark je s veštačkim srcem živeo 112 dana.

    1994. -
    Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio (Colosio) ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.

    1999. -
    Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio je, nakon višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući i specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka (Richard Holbbrooke), mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajini. Generalni sekretar NATO-a je potom aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SR Jugoslaviju, koji su počeli narednog dana.

    2001. -
    Nakon 15-godišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica "Mir", koja je svojevremeno Rusiji donela status "svemirske sile" uništena je potapanjem u Tihom okeanu.

    2002. -
    Egipatski sud osudio je svog državljanina inženjera Šerifa al-Falalija na 15 godina zatvora, uz težak rad, zbog špijunaže za Izrael. Egipatski predsednik Hosni Mubarak prethodno je odbacio ranije donetu oslobađajuću presudu.
    2003. -
    Na referendumu preko 92 odsto građana Slovenije izjasnilo se za ulazak te zemlje u Evropsku uniju.

    2006. -
    Južnoafrikanac Majk (Mike) Horn i Norvežanin Borg (Borge) Ousland prvi su ljudi koji su skijama prešli preko zamrznutog Arktičkog okeana, čime su okončali ekspediciju dugu 1000 km - od severnog Sibira do Severnog pola.

    2007.
    Zvaničnici Madagaskara saopštili su da je najmanje 69 ljudi poginulo, a više desetina hiljada je ostalo bez krova nad glavom, posle ciklona koji je prethodnih dana besneo Madagaskarom. U oluji je srušeno 3.619 kuća, više vladinih ustanova, škola i
    mostova.

    2007.
    Iranske vlasti zarobile su 15 britanskih marinaca, pod optužbom da su se nalazili u iranskim teritorijalnim vodama. Britanska mornarica objavila je da su se vojnici nalazili tri kilometra duboko u iračkim vodama u kanalu Šat-el-Arab.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  10. #595

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 24. mart, 84. dan 2008. Do kraja godine ima 282 dana.



    1401. -
    U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio je Damask.

    1603. -
    Umrla je engleska kraljica Elizabet I. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski morepolovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju.

    1736. -
    U Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu "Pera Segedinac".

    1882. -
    Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu kasnije poznata kao "Kohov bacil".

    1882. -
    Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme "Hijavata" u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca.

    1891. -
    Velika Britanija i Italija postigle su sporazum ogranicama kolonija u području Crvenog mora.

    1905. -
    Umro je francuski pisac Žil Vern, koji jesvojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji ("Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiljada milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Pet nedelja u balonu").

    1930. -
    Rodjen je Stiv Mekkvin (Steve McQueen), američki filmski glumac

    1945. -
    Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.

    1945. -
    U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

    1962. -
    Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

    1972. -
    Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.

    1976. -
    Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

    1976. -
    U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena.

    1980. -
    U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize.

    1983. -
    Umro je prvi pacijent sa veštačkim srcem, Barni Klark (Barney Clark). On je živeo 112 dana sa uredjajem koji je pumpao krv umesto prirodnog srca.

    1989. -
    U vodama Aljaske brod "Ekson Valdez" ispustio je više od četiri miliona tona nafte.

    1990. -
    Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu.

    1993. -
    Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela.

    1999. -
    U 20.00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.



    1999. -
    Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.

    2000. -
    Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli su novu strategiju na Balkanu - jačanje veza sa opozicijom i "civilnim društvom" u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji.

    2002. -
    Po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu "Dan obuke" a Hale Beri u filmu "Bal čudovišta". "Blistavi um" je osvojio Oskara za najbolji film.



    2003. -
    Županijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeg hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine.

    2003. -
    "Klonejd", kompanija koja tvrdi da je uspela da napravipet kloniranih ljudskih bića, po prvi put je i objavila fotografiju bebe, za koju se tvrdi da je klonirana.

    2005. -
    Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločine nad Albancima tokom sukoba u selu Ljuboten na severu Makedonije, u avgustu 2001, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu.

    2007.
    U gradu Tal Afar u Iraku eksplodirao je kamion-bomba, pri čemu su poginule 152 osobe a 347 je povređeno, što je najveći broj stradalih u pojedinačnoj eksploziji od početka rata u Iraku. Eksplozija je potpuno uništila oko 100 kuća i napravila krater širok 23 metra.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  11. #596

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 25. mart, 85. dan 2008. Do kraja godine ima 281 dan.


    1196. -
    Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je vlast drugorođenom sinu Stefanu, koji je 1217. krunisan kao prvi srpski kralj (Prvovenčani). Najstariji sin Vukan je kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno, a najmlađi sin Rastko se zamonašio.

    1611. -
    Rođen je turski putopisac Evlija Čelebija, koji je od 1630. proputovao Osmanlijsko carstvo, a svoja zapažanja objavio u čuvenim "Putopisima" u 10 knjiga.

    1807. -
    U Engleskoj je zabranjena trgovina robljem.

    1821. -
    Grci su na Peloponezu počeli ustanak protiv Turaka, koji je nakon 12 godina završen priznavanjem nezavisnosti Grčke.

    1844. -
    Proglašen je Prvi srpski građanski zakonik, koji je odigrao značajnu ulogu u pravnom i društvenom životu Srbije.

    1867. -
    Rođen je italijanski dirigent Arturo Toskanini (Toscanini), jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali, a potom u Metropoliten operi u Njujorku, u kome je organizovao i simfonijski orkestar.

    1875. -
    Rođen je Branislav Petronijević, jedan od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih građanskih filozofa. Bio je profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pored filozofije bavio se paleontologijom, biologijom i psihologijom ("Principi metafizike", "Istorija novije filozofije", "Univerzalna evolucija").

    1881. -
    Rođen je mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ", "Čudesni mandarin"). Kao antifašista emigrirao je 1940. u SAD, gde je
    1945. umro.



    1918. -
    Umro je francuski kompozitor Klod Ašil Debisi (Claude Ashille Debussy), tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike ("Popodne jednog fauna", "Nokturno").

    1923. -
    Sletanjem na aerodrom u Pančevu aviona na liniji Pariz-Carigrad, Jugoslavija je postala deo tada malobrojne porodice država povezanih vazdušnim saobraćajem.

    1924. -
    Zbačen je s prestola grčki kralj Đorđe II, a Grčka je proglašena republikom.

    1937. -
    Italija i Kraljevina Jugoslavija sklopile su sporazum o međusobnoj miroljubivoj politici, koji je dobio naziv "Uskršnji pakt".

    1941. -
    Kraljevina Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Protokol su u Beču potpisali predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković.

    1957. -
    Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksembrug, Francuska i Holandija potpisale su Rimski ugovor po kojem je 1. januara 1958. osnovano Evropsko zajedničko tržište. Organizacija je kasnije nazvana Evropska ekonomska zajednica (danas Evropska unija).

    1975. -
    U Rijadu je ubijen kralj Fejsal (Faisal). Ubica, kraljev sinovac princ Fejsal Musaid, pogubljen je javno u Rijadu u junu, a novi kralj Saudijske Arabije postao je Fejsalov brat Halid Ibn Abdul Aziz (Khaled).

    1991. -
    Tajni sastanak u Karađorđevu predsednika Srbije i Hrvatske, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, koji su se, prema nekim izvorima, tada navodno dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine i o rušenju reformske jugoslovenske vlade premijera Ante Markovića. Održavanje ovog sastanka i dogovor nikada nisu zvanično potvrđeni, ali su kasnije brojni izvori saopštili da za to imaju čvrste dokaze.

    1991. -
    Umro je srpski pozorišni, filmski i TV glumac Milutin-Mića Tatić, junak TV serije za decu "Na slovo, na slovo". Najmlađe slušaoce Radio Beograda godinama je budio emisijom "Dobro jutro, deco".



    1993. -
    Višemesečni pregovori o Bosni i Hercegovini završeni su u Njujorku neuspehom. Mirovni plan kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji Sajrusa Vensa (Cyrus Vance) i lorda Dejvida Ovena (David Owen) potpisali su bosanski Hrvati i Muslimani, a lider bosanskih Srba Radovan Karadžić odbio je da ga potpiše, smatrajući da su predložene mape neprihvatljive za Srbe.

    1994. -
    Neonacisti su bacili bombu na sinagogu u Libeku, što se smatra prvim takvim incidentom od kraja Drugog svetskog rata u Nemačkoj.

    1999. -
    Vlada SR Jugoslavije prekinula je diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom i Nemačkom zbog agresije NATO-a na Jugoslaviju. Nakon prvih vazdušnih udara na području Prištine i još osam gradova u Srbiji, u centru Beograda demolirani su američki, nemački, francuski i britanski kulturni centri.

    1999. -
    U požaru koji je zahvatio oko 30 vozila u tunelu ispod Mon Blana poginulo je najmanje 40 ljudi.

    2002. -
    Film "Ničija zemlja" bosanskog reditelja Danisa Tanovića dobio je nagradu "Oskar" za najbolji strani film.

    2002. -
    U snažnom zemljotresu u Avganistanu i severozapadnom Pakistanu život je izgubilo oko 1.800 ljudi, a više od 2.000 je povređeno.

    2003. -
    Vlada Srbije donela je odluku da raspusti Jedinicu za specijalne operacije (JSO), u kojoj su bili i osumnjičeni za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i još neka ubistva u prošlosti.

    2004.
    Predsednik Libije Moamer el Gadafi primio je u beduinskom šatoru predsednika Vlade Velike Britanije Tonija Blera, prvog britanskog premijera u zvaničnoj poserti Libiji posle
    Vinstona Čerčila 1943.

    2006.
    Umro Danilo Lazović, istaknuti dramski umetnik. Rođen je u Brodarevu 2. februara 1951. godine, glumu je diplomirao 1974. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Igrao je u mnogim pozorištima, na sceni Ateljea 212, u ''Zvezdara teatru'', u Studentskom kulturnom centru i dr. U Narodnom pozorištu ostvario je veliki broj uloga, a ostao je poznat i po ulogama u brojnim televizijskim dramama i serijama
    .
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  12. #597

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je sreda, 26. mart, 86. dan 2008. Do kraja godine ima 280 dana.



    1827. -
    U Beču je umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven (Ludwig, Beethoven), koji se, uz Baha (Bach) i Mocarta (Mozart) smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor je devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere ("Fidelio"), kamernih kompozicija, misa ("Misa solemnis"). Poslednjem ispraćaju maestra iz Bona prisustvovalo je 30.000 Bečlija.

    1881. -
    Rumunija je postala kraljevina, a Karol I iz nemačke dinastije Hoencolern-Sigmaringen, proglasen je kraljem.

    1892. -
    Umro je američki pisac Volt Volter Vitmen (Walt Walter Whitman), najuticajniji američki pesnik 19. veka, autor čuvene zbirke pesama "Vlati trave".

    1893. -
    Rođen je italijanski političar Palmiro Toljati (Togliatti), jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije (1927-1964), pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije "italijanskog puta u socijalizam".

    1913. -
    Nakon duge opsade, uz pomoć srpske vojske Bugari su u Prvom balkanskom ratu osvojili turski grad Jedrene.

    1914. -
    Rođen je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams (Thomas Lanier Williams), poznat kao Tenesi Vilijams (Tennessee), koji je stekao široku popularnost dramama ("Staklena menažerija", "Tramvaj nazvan želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").



    1923. -
    Umrla je francuska glumica Sara Bernar (Sarah Bernhardt) koja je obeležila pozorišnu epohu kao najveća tragičarka svog doba. Uživala je izuzetnu popularnost i savremenici su je nazivali "božanska Sara".

    1945. -
    Posle teških borbi, američke trupe su u Drugom svetskom ratu osvojile pacifičko ostrvo Ivo Džima. Amerikanci su izgubili više od 4.500 vojnika, a oko 22.000 Japanaca je poginulo ili zarobljeno.

    1953. -
    Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk (Jonas Edward) objavio je pronalazak vakcine protiv dečije paralize.

    1971. -
    Šeik Mudžibur Rahman (Mujibur) proglasio je Istočni Pakistan nezavisnom državom Bangladeš.

    1973. -
    Umro je engleski pisac, glumac i pevač Noel Kauard (Coward). Svestrani majstor pozornice stekao je veliku popularnost svojim dramama, skečevima i muzičkim revijama ("Vrtlog", "Pali anđeli", "Laka vrlina", "Reč i muzika", "Privatni život").

    1979. -
    Predsednik Egipta Anvar el Sadat (Anwar) i premijer Izraela Menahem Begin (Menaćem) potpisali su u Vašingtonu mirovni ugovor. To je bio prvi mirovni sporazum između jevrejske države i jedne arapske zemlje.

    1984. -
    Samoubistvo je izvršio jugosloveski i srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, Ćopić se smatra nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma Kočića, Ćorovića i Veselinovića ("Pod Grmečem", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Gluvi barut", "Osma ofanziva", "Bašta slezove boje").

    1992. -
    Bivši šampion boksa u teškoj kategoriji Majk Tajson (Mike Tyson) osuđen je na šest godina zatvora zbog silovanja.

    1993. -
    Savet bezbednosti UN izglasao je slanje 30.000 mirovnih trupa u Somaliju. To je bila dotad najaveća i najskuplja mirovna operacija UN.

    1993. -
    Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu "Atelje 212" ulogama u "Kralju Ibiju", "Radovanu III", "Čudu u Šarganu", "Kafanici sudnici, ludnici" i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija bila uloga u "Davitelju protiv davitelja".



    1993. -
    U Kalifoniji je na različitim mestima pronađeno 39 slično odevenih tela ljudi, pripadnika sekte "Rajska kapija" koji su izvršili masovno samoubistvo.

    2001. -
    Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju međunarodnih posmatrača radi zaštite civila na području Zapadne Obale i Gaze.

    2002. -
    U seriji zemljotresa koji su pogodili provinciju Baglan u Avganistanu poginulo je oko 1000 ljudi.

    2002. -
    Tribunal u Hagu podigao je optužnicu protiv bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) Ljubiše Beare, za genocid i druge zločine počinjene u enklavi Srebrenica u julu 1995. Beara se dobrovoljno predao srpskim vlastima 9. oktobra 2004. godine nakon čega je izručen tom sudu.

    2003. -
    Svetska trgovinska organizacija (STO) je saopstila da su američke čeličane povećanjem cena proizvoda kršile pravila te organizacije. Povećanje cena američka teška industrija pravdala je zaštitom od strane konkurencije.

    2004. -
    Japanski sud doneo je presudu kojom je naloženo vladi i jednoj japanskoj firmi da isplate odštetu od 88 miliona jena grupi Kineza koji su bili primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.

    2004. -
    U atentatu u Beogradu na radnom mestu ubijen je generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branko Bulatović.

    2005.
    Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Dragoljub Milosavljević Gula, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je odigrao niz uspelih uloga u dramama ''Dundo Maroje'', ''Sumnjivo lice'', ''Samoubica'', ''Mister Dolar'', ''Vuci i ovce'', ''Pigmalion'', ''Stradija'', ''Haleluja'', ''Bartolomejski vašar'', ''Punjene tikvice''... Filmovi: ''Mala'', ''Treća sreća'', ''Vampiri su među nama'', ''Balkan ekspres'', ''Oktoberfest''. ''Maratonci trče počasni krug'', ''O pokojniku sve najlepše'', ''Lude godine'', ''Protiv Kinga''...

    2007.
    Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari preporučio je u svom izveštaju nezavisnost Kosova ''pod nadzorom međunarodne zajednice'', potpuno ignorišući teritorijalnu celovitost Srbije,
    kao i međunarodno pravo.

    2007.
    U Nigeriji, u Kaduni, je najmanje 90 ljudi poginulo dok su sakupljali naftu koja se izlivala iz kamiona-cisterne koji je iznenada eksplodirao.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  13. #598

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je četvrtak, 27. mart, 87. dan 2008. Do kraja godine ima 279 dana.



    1378. -
    Umro je papa Grgur DžI, poslednji papa Francuz. Za papu je izabran 1370, a 1377. je vratio sedište katoličke crkve iz Avinjona u Rim uprkos otporu Francuza.

    1625. -
    Umro je kralj Džejms I Stjuart (James Stuart), prvi monarh koji je od 1603. do smrti vladao i Škotskom i Engleskom i prvi Stjuart na engleskom prestolu. Škotski presto nasledio je nakon abdikacije majke Meri Stjuart (Mary) 1567, a engleski 1603. nakon smrti Elizabete I.

    1713. -
    Po završetku Rata za špansko nasleđe, Španija je, prema Utrehtskom ugovoru, predala Velikoj Britaniji Gibraltar i Menorku.

    1770. -
    Umro je italijanski slikar Đovani Batista Tijepolo (Giovanni Battista Tiepolo), poslednji velikan venecijanskog slikarstva. Njegovi glavni radovi, monumentalne freske nalaze se u palatama i crkvama u Veneciji, Udinama, Milanu, Veroni. Snažno je uticao na nemačko i špansko slikarstvo u završnoj fazi baroka.

    1802. -
    Potpisan je Amijenski mirovni ugovor kojim je okončan rat između Velike Britanije i Francuske i njenih saveznika, Španije i Batavske Republike (Holandije). Britanija je zadržala Trinidad, preuzet od Španije, i Cejlon, koji je preuzela od Holandije.

    1845. -
    Rođen je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen (Wilhelm, Roentgen), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. za otkriće Dž-zraka (1895), koje su po njemu dobile naziv "rendgenski zraci".

    1847. -
    Američke trupe su, u Američko-meksičkom ratu, počele opsadu utvrđenja Vera Kruz, u kojem je bilo 5.000 Meksikanaca. Utvrđenje je palo nakon šestodnevnih borbi.

    1860. -
    M.L. Bajrn (Byrn) iz Njujorka patentirao je prvi spiralni vadičep.

    1898.-
    Rodjena je američka pozorišna i filmska glumica Glorija Džozefina Mej Svanson, koja se proslavila u vreme nemog filma, ali i zvučnim filmom "Bulevar sumraka", snimljenim 1950. Ostali filmovi: "Muško i žensko", "Kraljica Keli", "Zaza", "Gospodja San-Žen".




    1923. -
    Umro je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer (James Dewar), koji je prvi dobio tečni, zatim i čvrst vodonik. Izumeo je termos-bocu.

    1933. -
    Japan je istupio iz Lige naroda nakon što je ta organizacija osudila japansku okupaciju Mandžurije.

    1941. -
    Nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, u Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka i obrazovana nova s generalom Dušanom Simovićem na čelu.

    1945. -
    Nemci su u Drugom svetskom ratu lansirali poslednju raketu "Fau-2" na Veliku Britaniju. Projektil ispaljen iz holandskog grada Hag pao je na Orpington, jugoistočno od Londona. U eksplozijama tih raketa tokom rata poginulo je 8.958 Britanaca.

    1958. -
    Nikita Hruščov zamenio je na položaju predsednika sovjetske vlade Nikolaja Bulganjina.

    1965. -
    Umro je francuski arhitekta Šarl Eduar Žanre (Charles Edouard Jeanneret), poznat kao Le Korbizije (Corbusier), jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.

    1968. -
    U avionskoj nesreći, u eksperimentalnom letu u blizini Moskve poginuo je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je u aprilu 1961. vasionskim brodom "Vastok" obleteo Zemlju.

    1970. -
    U zemljotresu u zapadnoj Turskoj, poginulo je više od 1000 ljudi, a 90.000 je ostalo bez domova.

    1977. -
    U najtežem udesu u istoriji vazduhoplovstva, poginula su 583 od 644 putnika i člana posade kada su se dva "Boinga 747", holandske kompanije KLM i američke Pan-Am, sudarila na pisti aerodroma Tenerife na Kanarskim ostrvima.

    1980. -
    U norveškom delu Severnog mora potonula je naftna platforma "Aleksandar Kiland". Poginulo je 147 ljudi.

    1992. -
    Poslednje jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije napustile su Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.

    1996. -
    Izraelski sud osudio je Jigala Amira (Yigal) na doživotni zatvor zbog ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina (Yitzhak) u novembru 1995.
    1997. -
    U Albaniji je poginulo 17 ljudi, u najtežem incidentu tokom dvomesečne antivladine pobune.

    1998. -
    Umro je nemački proizvođač automobila Ferdinand Porše (Porshe), osnivač fabrike sportskih vozila "Porše AG". Tokom vladavine Adolfa Hitlera bio je jedan od konstruktora "bube", popularnog automobila "folksvagen".

    1999. -
    Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je, tokom napada NATO-a na SR Jugoslaviju, američki bombarder "F-117 A". Avion "noćni jastreb" je pao u atar sela Buđanovci u Vojvodini.



    2000. -
    Vladimir Putin je pobedio na predsedničkim izborima u Rusiji sa više od 52 procenta glasova birača.

    2002. -
    Tužilaštvo u Splitu podiglo je optužnicu protiv osmorice bivših vojnih policajaca za ratne zločine protiv civilnog stanoviništva u splitskoj luci Lora 1992. godine.

    2003. -
    U pokušaju hapšenja u blizini Beograda ubijene su vođe kriminalnog "zemunskog klana" Dušan Spasojević "Šiptar" i Mile Luković "Kum", osumnjičeni za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića.

    2003. -
    Stručnjaci iz Hong Konga su izjavili da su identifikovali virus koji je prouzrokovao misterioznu upalu pluća, kao novu vrstu iz porodice korona virusa, koji su drugi po uzrokovanju prehlada kod ljudi (SARS).

    2006. -
    Umro je slavni poljski pisac, klasik naučne fantastike Stanislav Lem (Stanislaw). Njegove najpoznatije knjige "Solaris", "Povratak sa zvezda" i "Zvezdani dnevnik" prevedene su na više od 40 jezika, među kojima i na srpski.

    2007.
    Umro je Mihail Uljanov, istaknuti ruski glumac. Široj javnosti poznat je po tumačenju lika maršala Žukova. Rođen u Omsku 1950. završio je moskovsko Teatralno učilište i postao je član trupe ''Teatra Vahtangova'' postajući njegov vodeći glumac. Biće zapamćen po ulogama iz ''Idiota'', ''Antonija i Kleopatre'', ''Fronta'', ''Braća Karamazova''. Snimao je do kraja života ali je ostao veran Vahtangovskom teatru čiji je od 1987. godine bio umetnički direktor.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  14. #599

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 28. mart, 88. dan 2008. Do kraja godine ima 278 dana.



    1472.
    Rođen je italijanski slikar Bartolomeo di Pagolo de
    Fatorino, poznat kao Fra Bartolomeo, takođe i kao Bačo dela Porta,
    jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, preteča
    baroka. Bio je spretan eklektik i najviše je slikao religiozne
    teme, pri čemu su ga posebno zanimali problemi kompozicije.
    Privremeno je napustio slikarstvo, otišavši 1500. u dominikanski
    manastir, ali ga je četiri godine kasnije Rafael ubedio da nastavi
    da slika.

    1749.
    Rođen je francuski astronom, matematičar i
    fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih
    udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti
    Jupitera i Saturna, stabilitet Sunčevog sistema, oblik Zemlje,
    eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao
    (Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće
    usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući
    planete. Značajni su i radovi u matematičkoj teoriji
    diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji
    grešaka, aglebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće
    (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio
    ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: ''Nebeska
    mehanika'', ''Prikaz sistema sveta'', ''Analitička teorija
    verovatnoće'', ''Pregled istorije astronomije''.

    1776.
    U Moskvi je osnovan Boljšoj teatar - veliki teatar
    opere i baleta, po ugledu na Sankt Peterburg, u kojem su od
    četrdesetih godina 18. veka izvođene operske predstave.

    1800.
    Irski parlament je usvojio zakon o ujedinjenju Irske
    sa Engleskom.

    1811.
    Umro je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i
    pedagog Dimitrije Obradović, poznat po monaškom imenu Dositej,
    prvi ministar (popečatelj) prosvete u obnovljenoj srpskoj državi,
    jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i
    početkom 19. veka i srpske kulture uopšte. Napustivši manastir
    (Hopovo), putovao je kao privatni učitelj, naučio više stranih
    jezika, studirao na nekoliko evropskih univerziteta i bio
    najobrazovaniji Srbin svog vremena. Na poziv vođe Prvog srpskog
    ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je
    Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj
    prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanje i ideje unosio
    je u narod da bi ga oslobodio zaostalosti, prosvetio i uputio ka
    napretku. Bio je pristalica upotrebe narodnog jezika u književnosti
    i pisao je tim jezikom, zalagao se za oslobađanje žena ropske
    potčinjenosti, u skladu s najnaprednijim idejama Evrope tog
    vremena. Otvorio je Srbiji vrata u evropsku kulturu i stvorio osnovu
    moderne srpske književnosti. Dela: ''Život i priključenija'',
    ''Basne'', ''Hristoitija'', ''Sovjeti zdravago razuma'', ''Sobranije''.
    Njegova sabrana dela u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena
    tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi
    uopšte.



    1854.
    Velika Britanija je, dan posle Francuske, objavila
    rat Rusiji i stala na stranu Otomanskog carstva u Krimskom ratu koji
    je izbio krajem 1853.

    1862.
    Rođen je francuski državnik Aristid Brijan, 11
    puta premijer, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926. U Prvom
    svetskom ratu zalagao se za formiranje Solunskog fronta, a posle
    rata za stvaranje ''Sjedinjenih Država Evrope'' i Društva naroda.

    1868.
    Rođen je ruski pisac Aleksej Maksimovič Pješkov,
    poznat kao Maksim Gorki, utemeljivač socijalističkog realizma.
    Smatrao je da književnost reprodukuje stvarnost i vizionarski
    dočarava budućnost, uvek u težnji ka boljem. Najčešća i
    najuspešnija tema njegovog stvaralaštva su mali ljudi i njihove
    sudbine. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije
    Vladimirom Lenjinom, kritikujući postupke sovjetskih vlasti prema
    inteligenciji i borbu za političku dominaciju. Učestvovao je u
    duhovnoj obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim
    poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936, u vreme okrutnih
    represalija Staljina, pod okolnostima koje nikad nisu potpuno
    rasvetljene. Dela: priče, pripovetke i romani ''Makar Čudra'',
    ''Starica Izergilj'', ''Maljva'', ''Konovalov'', ''Pesma o Sokolu'', ''Foma
    Gordejev'', ''Mati'', ''Pesma o vesniku oluje'', ''Leto'', ''Trojica'',
    ''Ispovest'', ''Gradić Okurov'', ''Čelkaš'', ''Život Mateja
    Kožemjakina'', ''Supruzi Orlovi'', ''Artomonovi'', ''Život Klima
    Samgina'', ''autobiografska'' trilogija - ''Detinjstvo'', ''Među
    ljudima'', ''Moji univerziteti'', drame ''Na dnu'', ''Malograđani'', ''Na
    letovanju'', ''Deca Sunca'', ''Neprijatelji'', ''Varvari'', ''Vasa
    Železnova'' (dve verzije), ''Jegor Buličov i ostali'', uspomene ''Lav
    Tolstoj''.



    1881.
    Umro je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski,
    član kompozitorske grupe ''Velika petorica'', predstavnik ruske
    nacionalne muzičke škole. Dela: opere ''Boris Godunov'',
    ''Hovanščina'', ''Soročinski sajam'', ciklus solo pesama ''Dečja
    soba'', klavirska kompozicija ''Slike sa izložbe'', orkestarska
    kompozicija ''Noć na golom brdu''.

    1881.
    U Beču je potpisana ''Železnička konvencija'' o
    izgradnji pruge Beograd-Niš. Odluka o tome doneta je znatno ranije,
    na intervenciju velikih sila, posebno Austro-Ugarske i Nemačke.
    Gradnja pruge dužine 243,5 kilometara okončana je 1884. Uz
    finansijsku podršku stranih konzorcijuma, do 1890. u Srbiji je
    izgrađeno 1.060 kilometara pruga koje su vodile do austrougarske,
    bugarske i turske granice.

    1891.
    Rođen je mađarski pisac Lajoš Zilahi, veoma
    plodan i popularan, mada ga književna kritika nije visoko cenila.
    Živeo je u emigraciji posle 1948, najviše u SAD, a umro je 1974. u
    Sremskoj Kamenici kod Novog Sada. Dela: romani i pozorišni komadi
    'Samrtno proleće'', ''Ararat'', ''Kad duša zamre'', ''Voda nešto nosi'',
    ''Duša povratnica'', ''Sunce sija'', ''Drveni tornjevi'', ''Sibir'',
    ''General'', ''Razbesneli anđeli'', ''Purpurni vek'', ''Zarobljenici''.

    1911.
    Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar
    jevrejskog porekla Eli Finci, učesnik narodnooslobodilačke borbe
    od 1941. Po oslobođenju zemlje bio je direktor ''Borbe'',
    Jugoslovenske knjige, Nolita, Jugoslovenskog dramskog pozorišta,
    glavni urednik časopisa ''Književnost''. Dela: pozorišne kritike u
    zbirkama ''Više i manje od života I-V'', ''Stvarnost i iluzije'',
    studija ''Deni Didro'', ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu,
    Jovanu Skreliću, Djorđu Jovanoviću, Branimiru Chosiću, Marinu
    Držiću.

    1930.
    Najveći turski gradovi Konstantinopolj i Angora
    preimenovani su u Istanbul i Ankaru.

    1939.
    Predajom Madrida snagama generala Fransiska Franka,
    potom dugogodišnjeg diktatora Španije, španska republika je
    doživela slom. Usledila je strahovita odmazda nad republikanskim
    (komunističkim) borcima pa i pristalicama demokratije. Ubijeno je oko
    200.000 ljudi, a kroz zatvore i logore prošlo je dva miliona
    zatvorenika. Što je i druga strana radila nad svojim protivnicima,
    sličnim metodama.

    1939.
    Nemački vođa Adolf Hitler poništio je pakt o
    nenapadanju, koji je Nemačka 1934. sklopila s Poljskom, što je bio
    uvod u napad na Poljsku u septembru 1939, čime je započet Drugi
    svetski rat.

    1941.
    Zgrožena ratom, ubila se engleska književnica
    Virdžinija Vulf. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz
    viših slojeva engleskog društva. Dela: romani ''Izlet na
    svetionik'', ''Gospođa Delovej'', ''Godine'', ''Talasi'', ''Orlando'', eseji
    ''Sopstvena soba'', ''Između činova'', ''Smrt moljca'', ''Običan
    čitalac''.

    1941.
    Italijanska eskadra pretrpela je u Drugom svetskom
    ratu težak poraz od britanske mornarice kod rta Matapan, plativši
    visoku cenu za pokušaj sprećavanja britanskog pomorskog
    saobraćaja u istočnom Sredozemlju. Potopljeno je više
    italijanskih krstarica, a ratni brod ''Vitorio Veneto'' je teško
    oštećen. Posle te bitke italijanska flota nije izlazila na
    pučinu, čak ni kad su izgledi na uspeh bili izuzetno povoljni.

    1941.
    Italijanski diktator Benito Musolini obavestio je
    nemačkog vođu Adolfa Hitlera da su njegove snage spremne da
    učestvuju u napadu na Jugoslaviju, posle čega su počele ubrzane
    pripreme za agresiju koju su Nemci započeli 6. aprila 1941.
    bombardovanjem Beograda.

    1942.
    U pomorskoj bazi Sen Nazar u Francuskoj - skrovištu
    nemačkih ratnih brodova i podmornica koji su napadali savezničke
    konvoje na Atlantiku - izvedena je najuspešnija saveznička
    diverzantska akcija u Drugom svetskom ratu. Saveznici su neopaženo
    dovukli stari razarač, pun eksploziva s tempiranim mehanizmom za
    paljenje, i u snažnoj eksploziji uništena su sva lučka
    postrojenja i oštećen bojni brod ''Admiral Tirpic''. Luka u Sen
    Nazaru ostala je neupotrebljiva za vojne svrhe do kraja rata.

    1943.
    Umro je ruski kompozitor, dirigent i pijanista
    Sergej Vasiljevič Rahmanjinov, čija su dela sinteza evropskog duha
    i ruske narodne osećajnosti. Komponovao je opere, simfonijske
    kompozicije i druga dela, ali se najoriginalnije izrazio u
    klavirskim kompozicijama i solo pesmama. Iz Rusije je emigrirao
    1918. i potom je živeo u SAD.

    1945.
    Vlada SAD priznala je vladu Demokratske Federativne
    Jugoslavije, devet dana posle Velike Britanije, koja je to prva
    učinila, a dan pre ŠSR.

    1969.
    Umro je američki general i državnik Dvajt Dejvid
    Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom
    ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961. Komandant NATO bio
    je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku zbog predsedničkih izbora,
    koje je dobio kao kandidat Republikanske stranke.

    1970.
    U zemljotresu koji je razorio turski grad Gediz u
    zapadnoj Anadoliji poginulo je najmanje 1.100 ljudi.

    1973.
    Američki glumac Marlon Brando odbio je da primi
    Oskara za glavnu ulogu u filmu ''Kum'', poslavši na ceremoniju dodele
    nagrade indijansku glumicu Sačin Litlfeder - Sačin ''Malo pero'' -
    da opiše patnje američkih Indijanaca.




    1979.
    U najgorem nuklearnom incidentu u SAD, u elektrani
    'Ostrvo tri milje'' kod Herisburga u Pensilvaniji je, posle
    delimičnog topljenja jednog reaktora, radioaktivni gas iscureo u
    atmosferu i stanovnici Herisburga su evakuisani.

    1985.
    Umro je ruski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal,
    izuzetan kolorista i crtač, jedan od najoriginalnijih slikara 20.
    veka. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao
    ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva, stvarajući
    fantastične kompozicije motivisane životom Jevreja i ruskih
    seljaka. Dramatične, socijalne i religiozne elemente spajao je u
    vanzemaljsku viziju, u koju je uključivao sećanja na ruske ikone i
    mladost u Rusiji i iskustva kubizma i nadrealizma. Svet njegovih
    slika veoma je snažnog kolorita, ne podleže zakonima proporcije i
    perspektive i natopljen je groteskom. U grafičkim ciklusima
    ilustrovao je ''Mrtve duše'' Nikolaja Gogolja, ''Hiljadu i jednu noć''
    i Bibliju. Takođe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu,
    zgradu UN i uradio je vitraže u katedrali u Mecu.

    1989.
    Proglašen je ustav Socijalističke Republike Srbije
    kojim je uspostavljen državno-pravni suverenitet Srbije na celoj
    njenoj teritoriji.

    1991.
    Desetine hiljada Moskovljana demonstriralo je
    ulicama u znak podrške Borisu Jeljcinu, najvećem rivalu sovjetskog
    predsednika Mihaila Gorbačova, prkoseći zabrani javnog okupljanja.

    1994.
    Umro je francuski pisac rumunskog porekla Ežen
    Jonesko, član Francuske akademije, čije su tzv. antidrame
    preobrazile pozorište 20. veka. Njegova dela, na granici tragedije
    i komedije, prožete satiričnim duhom, razotkrivaju apsurdnost
    zapadnoevropske civilizacije i toj antidramaturgiji sve je drukčije
    od zašećerenog sklada bulevarskog pozorišta, pa i klasike. Dela:
    drame ''Chelava pevačica'', ''Žak ili pokornost'', ''Lekcija'',
    'Stolice'', ''Žrtve dužnosti'', ''Pastirov kameleon ili Pariska
    improvizacija'', ''Makbet'', ''Novi stanar'', ''Nosorog'', ''Ubica bez
    plate'', ''Kralj umire'', ''Leteći pešak'', ''Spavaćica'', ''Igra
    pokolja'', ''Žeđ i glad'', ''Kuga'', ''Čovek s koferima'', ''Crno i
    belo'', radio drama ''Salon automobila'', roman ''Usamljenik''.

    1994.
    Rusija je potpisala ugovor s Kazahstanom o
    korišćenju kosmodroma u Bajkonuru.

    1997.
    Savet bezbednosti UN ovlastio je međunarodne snage,
    predvođene italijanskim trupama, da stanovništvu Albanije,
    ugroženom dvomesečnom masovnom antivladinom pobunom, obezbede
    snabdevanje hranom i ostalim potrepštinama.

    2002.
    Umro je američki filmski scenarista, producent i
    režiser austrijskog porekla Bili Vajlder, prvi filmski stvaralac
    koji je u jednoj godini dobio tri Oskara, 1960. za režiju, scenario
    i fotografiju filma ''Apartman''. Najčešće je režirao lake
    komedije sa satiričnom crtom, ali je pravo stvaralačko umeće
    iskazao u društvenim dramama kojima dominira bespoštedni cinizam.
    Nagrađivan je na festivalima u Kanu i Veneciji i osvojio je šest
    Oskara. Filmovi: ''Propali izlet'', ''Bulevar sumraka'', ''Stalag 17'',
    ''Sabrina'', ''Duh Sent Luisa'', ''Ljubav popodne'', ''Svedok optužbe'',
    ''Neki to vole vruće'', ''Jedan, dva, tri'', ''Slatka Irma'', ''Privatni
    život Šerloka Holmsa'', ''Fedora'', ''Sedam godina vernosti''.

    2003.
    Srpska policija saopštila je da je na Fruškoj Gori
    otkrila ostatke Ivana Stambolića, predsednika Predsedništva
    Socijalističke republike Srbije, ubijenog mesec dana pre izbornog
    poraza 24. septembra 2000. jugoslovenskog predsednika Slobodana
    Miloševića, koji je Stambolića - svog dugogodišnjeg političkog
    pokrovitelja - zbacio s vlasti krajem osamdesetih godina.



    2004.
    Umro je britanski glumac, režiser i pisac
    rusko-francuskog porekla Piter Aleksander Justinov, ambasador dobre
    volje UNICEF-a i UNESKO-a. Pre Drugog svetskog rata u pozorištu je
    najčešće igrao u svojim komedijama: ''Ljubav četvorice
    pukovnika'', ''Romanov i Djulijeta'', ''Foto-finiš'', ''Deseta
    simfonija''. Napisao je i autobiografiju ''Dear me''. Filmovi: ''Quo
    vadis'', ''Spartak'' (Oskar), ''Topkapi'' (Oskar), ''Ljubičasti taksi''.

    2005.
    U zemljotresu jačine 8,7 stepeni po Rihteru, koji
    je pogodio severni deo Sumatre, poginulo je oko hiljadu ljudi.

    2006.
    Preminuo je poljski pisac Stanislav Lem,
    najpoznatiji poljski autor naučne fantastike. Lem je bio poznat po
    knjigama poput ''Solaris'', ''Nepobediv'', ''Summa tećnologiae'' koje su
    prevedene i na srpski jezik. Rođen 1921. godine u Lembergu (Lavov)
    koji se danas nalazi u Ukrajini, a svoj prvi rad napisao je daleke
    1946. godine pod nazivom ''Čovek sa Marsa'' koji ga je proslavio
    širom sveta. Lem je 1939. godine započeo studije medicine, ali ga
    je prekinuo Drugi svetski rat tokom kojeg je radio kao
    automehaničar. Posle rata preselio se u Krakov gde je nastavio
    studije i završio ih 1948. godine, a od 1950. godine radi kao
    slobodni pisac. Njegova dela prevedena su na mnoge jezike, a u svetu
    je prodato preko osam miliona njegovih knjiga. Sem naučne
    fantastike, Lem je pisao i bajke, pesme, pripovetke, eseje i
    filozofske rasprave.

    - Danas je svetski Dan baka, praznik ustanovljen 1987. u Francuskoj.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  15. #600

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je subota, 29. mart, 89. dan 2008. Do kraja godine ima 277 dana.




    1461. -
    U najkrvavijoj bici Rata dveju ruža u Engleskoj, oko 36.000 vojnika pod zastavom dinastije Jork (York) porazilo je kod Toutona, blizu Jorka snage od oko 40.000 vojnika dinastije Lankaster (Lancaster), osiguravši time engleski presto Edvardu IV (Edward).

    1632. -
    Potpisan je Senžermenski ugovor kojim je pokrajina Kvebek u Kanadi vraćena pod francusku upravu, pošto je bila zauzeta od strane Engleza 1629. godine.

    1638. -
    Švedski kolonisti, pioniri, osnovali su prvo naselje u Delaveru (Delaware) u SAD, i nazvali ga Nova Švedska (New Sweden).

    1772. -
    Umro je švedski filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg (Swedenborg), autor mističko-teozofskog učenja o prirodi. Posle njegove smrti pojavila su se "Društva svedenborgista", iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima.

    1799. -
    Američka savezna država Njujork (New York) je donela zakon o postepenom postepenom ukudanju robovlasništva.

    1809. -
    Švedski kralj Gustav IV (Gustaf) prisiljen je da abdicira posle više poraza švedskih trupa u ratu s Danskom.

    1848. -
    Počeo je trogodišnji rat Danske s Pruskom u kojem su Danci pretrpeli poraz i izgubili veliki deo teritorije na jugu poluostrva Jitland.

    1849. -
    Velika Britanija je na osnovu sporazuma s maharadžom od Lahorea anektirala Pendžab i pripojila ga Indiji.

    1864. -
    Grčka je povratila suverenitet nad ostrvima u Jonskom moru, koja su bila pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.

    1867. -
    Velika Britanija je od Kvebeka, Ontarija, Nove Škotske i Nju Branzvika formirala dominion Kanadu, u koji su 1878. uključene ostale britanske teritorije severne Amerike izuzev Njufaundlenda. Vestminsterskim statutom Kanada je 1931. postala nezavisna država britanskog Komonvelta, a konačne granice je dobila 1949. priključenjem Njufaundlenda.

    1945. -
    SSSR je zvanično priznao jugoslovensku vladu Josipa Broza Tita, koju su prethodno priznale Velika Britanija i SAD.

    1946. -
    Novim ustavom, Zlatna Obala, sadašnja Gana, postala je prva britanska kolonija u Africi s afričkom većinom u parlamentu, ali je na punu nezavisnost čekala još 14 godina.

    1974. -
    Američka vasionska letelica Mariner 10 je u prolasku napravila prve bliske fotografije planete Merkur.

    1980. -
    Umro je Mantovani, (Annunzio Paolo Mantovani ) italijanski dirigent i muzički aranžer 'lake orkestarske muzike'. Rodjen je u Veneciji ali je odrastao i školovao se u Engleskoj gde je i ostvario najveći uspeh.

    1981. -
    Održan je prvi londonski maraton.

    1982. -
    Film Vatrene kočije ('Chariots of Fire') je dobio nagradu 'Oskar' za najbolji film godine.

    1988. -
    Objavljeni su prvi planovi za izgradnju najvišeg solitera u Evropi, u sklopu rekonstrukcije londonskih dokova Kanari Vorf (Canary Wharf).

    1997. -
    Bežeći pred nasiljem koje je zahvatilo zemlju tokom krvavih nemira, više od 50 izbeglica iz Albanije utopilo se kada je njihov brod potonuo nakon sudara s italijanskim ratnim brodom u južnom Jadranu, u blizini italijanske obale.

    2002. -
    Izraelske oklopne jedinice ušle su u Ramalu i blokirale sedište palestinskog lidera Jasera Arafata.

    2002. -
    U Moskvi je predstavljen projekat prvog u svetu kosmičkog aparata "S-21" koji je namenjen kosmičkom turizmu.

    2003.-
    Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je Karlo Urbani, lekar koji je prvi identifikovao ozbiljni akutni respiratorni sindrom (SARS) umro od iste bolest



    2004. -
    Na svečanoj ceremoniji u Beloj kući Severnoatlanskoj alijansi (NATO) zvanično je pristupilo sedam istočnoevropskih država: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, čime je broj članica NATO povećan na 26.

    2006. -
    Nigerijske vlasti uhapsile su bivšeg liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora (Charles Taylor) i izručile ga tribunalu za Sijera Leone, pred kojim je optužen za ratne zločine tokom građanskog rata u toj zemlji i Liberiji od 1991. do 2001. godine. On je prvi afrički lider kome će se suditi za ratne zločine pred međunarodnim sudom.

    2007.
    U udesu ribarskog broda koji je potonuo u blizini obale Gvineje, nedaleko od prestonice Konakri, od oko 120 putnika prilikom potonuća, 36 je preživelo.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

Strana 40 od 98 PrvaPrva ... 3038394041425090 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •