Dogodilo se na današnji dan - Strana 31
Strana 31 od 98 PrvaPrva ... 2129303132334181 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 451 do 465 od ukupno 1456
  1. #451

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na dansnji dan

    Danas je četvrtak, 11. oktobar, 284. dan 2007. Do kraja godine ima 81 dan.

    1521.
    Papa Lav X (Leo) dodelio je engleskom kralju HenrijuVIII (Henry) - koji je 12 godina kasnije osporio autoritet
    rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske
    crkve, nezavisne od Rima - titulu ''Branitelja vere'' jer je kralj
    objavio knjigu u kojoj je osudio ideje nemačkog verskog reformatora
    Martina Lutera (Luther).


    1531.
    Vojska švajcarskih rimokatoličkih kantona porazila
    je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih
    saveznika, a u bici je poginuo protestanski verski reformator Ulrih
    Zvingli (Urlić Zwingli), jedan od najvećih teologa reformacije.


    1579.
    Turskog velikog vezira srpskog porekla Mehmed pašu
    Sokolovića, prema nalogu njegovih neprijatelja, ubio je jedan
    derviš. Zahvaljujući Mehmed paši, Otomansko carstvo vodilo je
    popustljivu politiku prema Srbima, davalo im povlastice za podizanje
    manastira, otvaranje štamparije i obnavljanje Pećke patrijaršije
    1557, čiji je prvi patrijarh bio njegov brat (ili brat od strica)
    Makarije Sokolović. U srpskim zemljama podigao je mnoge zadužbine,
    uključujući znameniti most na Drini u Višegradu.


    1806.
    Rođen je srpski knez Aleksandar Karađorđević,
    sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, u vreme čije vladavine
    je donet Građanski zakonik i reformisano sudstvo, Srbiji 1856. na
    Pariskom kongresu date garancije velikih sila i objavljeno
    'Načertanije'' Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle
    svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića na presto su ga 1842. doveli
    ustavobranitelji.


    1851.
    Rođen je srpski kompozitor i horovođa Josif
    Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo
    stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je
    obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i
    mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos
    srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je
    dirigent pevačkog društva ''Obilić'' u Beogradu. Dela: horovi
    'Narodni zbor'', ''Junački poklič'', ''Kola'', ''Potočara'', ''Zadovoljna
    reka'', solo pesme ''Čežnja'', ''Kaži mi, kaži, Stojanke'', crkvena
    muzika ''Liturgija'', ''Pomen'', ''Carju nebesni'', ''Opelo''.


    1896.
    Umro je austrijski kompozitor i orguljaš Anton
    Brukner (Bruckner), kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem
    Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Rićard
    Wagner). Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.




    1899.
    Počeo je trogodišnji Burski rat između
    južnoafričkih burskih država i Velike Britanije.


    1942.
    U selu Kriva Reka kod Brusa nemački i bugarski
    vojnici su u Drugom svetskom ratu zatvorili sve stanovnike u crkvu i
    digli je u vazduh, usmrtivši 320 civila, uglavnom žena i dece.


    1946.
    Zbog krivičnih dela protiv naroda i države Vrhovni
    sud Hrvatske je posle višemesečne rasprave izrekao presudu ratnim
    zločincima - Erihu Lisaku na smrt, a rimokatoličkom nadbiskupu
    Alojziju Stepincu i Ivanu Šaliću na višegodišnji zatvor.


    1962.
    Papa Jovan XXIII (Iohannes) otvorio je Drugi
    vatikanski sabor, prvi takav skup od 1870, na kojem je nagovestio
    reforme.


    1963.
    Umro je francuski pisac, slikar i režiser Žan
    Kokto (Jean Cocteau), član Francuske akademije. Često je menjao
    stav i stil i oprobao se kao pesnik, romansijer, pisac drama,
    kritičar, slikar, režiser i filmski scenarista. Dela: romani
    ''Strašna deca'', ''Tomas varalica'', pozorišni komadi ''Pisaća
    mašina'', ''Strašni roditelji'', ''Orfej'', ''Edip'', ''Antigona'', filmovi
    ''Lepotica i zver'', ''Orfejev testament''.




    1963.
    Umrla je francuska pevačica italijanskog porekla
    Edit Pjaf (Edith Piaf), zvezda kabarea i simbol francuske šansone.
    Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela:
    autobiografije ''Moj život'', ''Na balu uspeha''.


    1976.
    U Kini je pod optužbom za zaveru uhapšena
    ''četvoročlana banda'' - Mao Cedungova udovica Djang Ching i tri
    bivša visoka funkcionera.


    1977.
    U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena
    pukovnik Ibrahim al Hamdi.


    1980.
    Dvojica sovjetskih kosmonauta okončala su dotad
    najdužu kosmičku misiju, boraveći u brodu ''Saljut 6'' 185 dana u svemiru.


    1988.
    Govor pape Jovana Pavla II (Iohannes Paulus)
    prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu kad je britanski
    poslanik iz Severne Irske, protestanski sveštenik Jan Pejzli (Ian
    Paisley), počeo da uzvikuje ''antihrist'', razvivši transparent na
    kojem je pisalo ''Jovan Pavle II antihrist''.


    1990.
    Na stadionu ''1. maj'' u severnokorejskom glavnom
    gradu Pjongjang oko 150.000 gledalaca oduševljeno je pozdravilo
    pobedu fudbalske reprezentacije Severne Koreje nad Južnom Korejom
    rezultatom 2:1 u istorijskom prijateljskom meču, prvom sportskom
    nadmetanju ne domaćem tlu ekipa podeljene zemlje.


    1993.
    Na norveškog izdavača Vilijama Nigarda (William
    Nygaard), koji je štampao ''Satanske stihove'' britanskog pisca
    indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie), u Oslu je pucao i
    teško ga ranio jedan islamski terorista.


    1999.
    Kosovski Albanci su u centru Prištine, ispred
    hotela ''Grand'', ubili prvog pripadnika UNMIK, Amerikanca bugarskog
    porekla Valentina Krumova, po svemu sudeći samo zato što je
    progovorio maternjim jezikom, jer su pomislili da je - Srbin.


    2002.
    U eksploziji bombe koju je u tržni centar kod
    Helsinkija podmetnuo 19-godišnji student hemije - koji je tada
    takođe poginuo, a uputstva za pravljenje bombe ''skinuo'' je sa
    Interneta - poginulo je sedam ljudi i bezmalo 85 povređeno.


    2004.
    Evropska unija ukinula je Libiji embargo na oružje,
    nakon odluke Tripolija da odustane od oružja za masovno uništenje.


    2005.
    U Liberiji, najstarijoj nezavisnoj državi Afrike,
    održani su predsednički i parlamentarni izbori, prvi posle 14
    godina građanskog rata.


    2005.
    U eksploziji automobila bombe na jednoj pijaci u Tal
    Afaru, mestu na severozapadu Iraka, poginulo je 30, a ranjeno 35
    ljudi.


    2006.
    Umro je srpski Akademik, fizički hemičar Milenko
    Šišić. Diplomirao je 1950. godine. Bio je asistent na Katedri za
    hemiju, a potom je prešao u Institut ''Boris Kidrič'' u Vinči.
    Doktorirao je kod akademika Pavla Savića, pionira nuklearnih nauka
    u Srbiji, i bio je najmlađi doktor nauka u Institutu gde se usmerio
    na hemiju visoko radioaktivnih materijala, odnosno na ozračeno
    nuklearno gorivo i fisione produkte. Usavršavao se u SAD, a 1956.
    je izabran za docenta za predmet elektrohemije na Katedri za
    fizičku hemiju. Za redovnog profesora je biran 1970. godine, a za
    dopisnog člana SANU 1974. Redovni član je od 1985. Od izbora za
    dopisnog člana objavio je 190 publikacija i upisan je u nekoliko
    internacionalnih biografskih leksikona. Bio je član više
    internacionalnih naučnih društava.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  2. #452

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan




    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je petak, 12. oktobar, 285. dan 2007. Do kraja godine ima 80 dana.


    1492.
    Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) je otkrio Ameriku, iskrcavši se na ostrvce Gvanahani (sadašnji Votling) u sastavu Bahamskih ostrva, posle 33 dana plovidbe Atlantskim okeanom od Kanarskih ostrva, ali je bio uveren da je stigao u Indiju. Do 1504. je još triput prelazio okean, a 1506. je umro - uveren da između Evrope i Azije, kad se plovi u smeru zapada, nema kontinenta.



    1518.
    Nemački verski reformator Martin Luter (Luther), optužen za jeres, sazvao je skupštinu grada Augsburga i u teološkoj raspravi s italijanskim rimokatoličkim kardinalom Tomazom de Viom (Tommaso), poznatim kao Kajetan (Cajetan), odbacio zahtev rimske kurije da se pokaje i odrekne svojih uverenja.


    1811.
    Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine.


    1822.
    Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.


    1865.
    Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama jugoslovenskih naroda, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: ''Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije'' (tri toma), ''Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva'', ''Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje'', ''Geomorfologija'' (dva toma),''Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja'', ''Geografska karta Jugoslavije'', ''Govori i članci'' (četiri toma).


    1870.
    Umro je američki general Robert Edvard Li (Edward Lee), komandant armije Severne Virdžinije u građanskom ratu u SAD od 1861. do 1865, najsposobniji vojskovođa tog rata. Predvodeći južnjačke trupe, pobedio je vojsku Severa u bitkama kod Ričmonda i Frederiksburga 1862. i kod Čanselorsvila 1863, ali je suočen s neuporedivo nadmoćijom armijom Severa morao da kapitulira 9. aprila 1865.


    1873.
    Rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i saosnivač ''Kola srpskih sestara'' (s Branislavom Nušićem). Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike (''Resnik'', ''Autoportret'', ''Notr Dam'', ''Bulonjska šuma'') su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Njeno delo obuhvata raspon od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba ona se najsnažnije vezala za modernu umetnost i anticipirala njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.



    1874.
    Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa ''Starinar'' i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: ''Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda'', ''La peinture serbe en Moyen age'' (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.


    1897.
    U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci srpskog jezičkog reformatora Vuka Stefanovića Karadzića i sahranjeni u porti Saborne crkve.


    1918.
    ''Marš na Drinu'' srpskog kompozitora Stanislava Biničkog je prvi put ođeknuo ulicama Niša, tek oslobođenog u Prvom svetskom ratu. Uz zvuke marša pobedonosno je koračala Drinska divizija srpske vojske.


    1924.
    Umro je francuski pisac Anatol Frans (Anatole France), član Francuske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. Izvanredan stilista, izvrgavao je oštroj satiri francusko društvo u vreme Treće republike i istupao protiv militarizma i šovinizma, razobličavajući potkupljivost buržoaske vlade i štampe, što mu je donelo naziv ''buntovnog akademika''. Dela: zbirka pesama ''Zlatne pesme'', romani ''Zločin Silvestra Bonara'', ''Savremena istorija'', ''Crveni krin'', ''Bogovi su žedni'', ''Pobuna anđela'', ''Taida'', ''Epikurov vrt'', ''Mišljenja opata Žeroma Koanjara'', ''Ostrvo pingvina'', ''Pečenjarnica kraljice Pedok'', ''Život u cveću''.


    1927.
    Rodjen je engleski glumac Rodžer Mur, koji je uglavnom igrao u akcionim filmovima i TV serijama i zamenio je Šona Konerija u seriji filmova o tajnom agentu 007.
    Filmovi: "Ajvanho", "Živi i pusti druge da umru", "Čovek sa zlatnim pištoljem", "Špijun koji me je voleo", "Samo za tvoje oči".

    http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/...3/v33325p0.jpg

    1934.
    Maloletni Petar II Karađorđević je proglašen kraljem Jugoslavije, tri dana pošto je u Marseju ubijen njegov otac Aleksandar I, u atentatu koji su uz pomoć italijanskih fašista izvele hrvatske ustaše.


    1935.
    Rođen je italijanski operski pevač Lučano Pavaroti (Luciano Pavarotti), čiji lirski obojen glas velikog dijapazona karakterišu snažni tonovi u visokom registru. Karijeru svetske operske zvezde je počeo 1961. ulogom Roberta u operi ''Boemi'' Djakoma Pučinija (Giacomo).




    1942.
    U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.


    1960.
    Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, ljutiti sovjetski lider Nikita Sergejevič Hruščov je skinuo cipelu i tresnuo njome o sto nekoliko puta.


    1964.
    U orbitu oko Zemlje je lansiran sovjetski vasionski brod ''Vashod 1'', prva svemirska letilica s višečlanom posadom.


    1968.
    Afrička država Ekvatorijalna Gvineja je stekla nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.


    1968.
    Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom (Torrijos Herrera), Nacionalna garda Paname je oborila predsednika Arnulfa Arijasa Madrida (Arias).


    1969.
    Lansiran je sovjetski vasionski brod ''Sojuz 7'' s tročlanom posadom, koji se potom spojio sa ''Sojuzom 6'' u kojem su bila dva člana posade.


    1976.
    Premijer Kine Hua Guofeng je postao šef vladajuće Komunističke partije.


    1978.
    U Vašingtonu su počeli mirovni pregovori Izraela i Egipta uz učesće predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter).


    1983.
    Bivši japanski premijer Kakuei Tanaka je osuđen na četiri godine zatvora zbog umešanosti u aferu podmićivanja ''Lokid''.


    1984.
    U eksploziji bombe koju su podmetnuli teroristi Irske republikanske armije u ''Grand hotel'' u engleskom gradu Brajton, gde je održavana godišnja konferencija britanskih konzervativaca, poginulo je pet ljudi. 1


    1990.
    Islamski teroristi na motociklima u Kairu su iz zasede ubili predsednika egipatskog parlamenta Rifata Mahdžuba (Rifaat Mahjoub) i trojicu njegovih telohranitelja.


    1992.
    U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio blizu velikih piramida u Gizi.


    1996.
    Umro je francuski teniser Rene Lakost (Lacoste) - osnivač kompanije za proizvodnju sportske opreme s prepoznatljivim ''krokodilčićem'' kao zaštitnim znakom - poslednji od francuska ''četiri musketira'' koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka.


    1999.
    General Pervez Mušaraf (Musharraf) je vojnim udarom oborio vladu pakistanskog premijera Navaza Šarifa (Nawaz Sharif), raspustio parlament Pakistana i zaveo vanredno stanje.


    2000.
    Islamski teroristi su u jemenskoj luci Aden udarili brodićem napunjenim eksplozivom američki razarač ''Kol'', usmrtivši 17 i ranivši više desetina američkih mornara.


    2002.
    U eksploziji dve podmetnute bombe u letovalištu ''Kuta bič'' na indonežanskom ostvu Bali poginule su 202 osobe iz 21 zemlje a povređeno je više od 300. Većinu žrtava terorističkog napada čine turisti, uglavnom iz Australije, Velike Britanije, SAD, Francuske, Nemačke i Švedske.

    Danas je Miholjdan, dan kada se slavi Sveti Kirijak

    Otšelnik. Sveti Kirijak, rođen je u Korintu krajem petog veka,

    još za života smatrali su ga stubom Hrišćanstva i uzorom

    monaških vrlina. Mnoge srpske porodice slave Miholjdan kao krsnu

    slavu. Posebno ga često slave u Boki Kotorskoj, pošto se Sveti

    Kirijak poštuje i kao zaštitnik pomoraca. Po narodnom verovanju

    posle Miholjdana nastupa prava jesen, ali ako se topli dani još

    nastave taj period naziva se ''Miholjsko leto''
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  3. #453

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 13. oktobar, 286. dan 2007. Do kraja godine ima 79 dana.


    54.
    Umro je rimski car i istoričar Klaudije I Tiberije
    Druz (Claudius Tibeius Drusus), od otrovnih pečurki koje mu je
    podmetnula četvrta supruga Julija Agripina Mlađa (Julia Agrippina
    minor) da bi na presto dovela sina iz prethodnog braka Nerona
    (Nero). Tokom vladavine od 41. Klaudije je posle ubistva njegovog
    sinovca i prethodnika, okrutnog Kaligule (Caligula), sredio haos u
    državi, a potom 43. osvojio Britanska ostrva.



    1792.
    Predsednik SAD Džordž Vošington (George
    Washington) položio je kamen-temeljac Bele kuće u Vašingtonu,
    zvanične predsedničke rezidencije.




    1815.
    Streljan je francuski maršal Žoakim Mira (Joaćim
    Murat), najčuveniji među komandantima armije cara Napoleona I, od
    1808. do 1815. kralj Napulja. Zarobljen je pri pokušaju da ponovi
    osvoji Napulj, posle čega je pogubljen.



    1869.
    Umro je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev
    (Charles Augustin Sainte Beuve), najistaknutiji predstavnik
    francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i
    romanom ''Naslada'', ali se potom posvetio isključivo književnoj
    kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i
    pisaca. Ostala dela: pesme ''Život'', kritike ''Književni portreti'',
    ''Por-Roajal'', ''Razgovori ponedeljkom''.




    1884.
    Grinič je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan
    - od kojeg se računaju geografske dužine i vremenske zone na
    Zemlji.



    1905.
    Umro je engleski glumac Henri Irving (Henry), jedan
    od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895.
    dodeljena plemićka titula. Njegova gluma odlikovala se plemenitim
    patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira
    (William Shakespeare).



    1921.
    Rođen je francuski glumac i pevač italijanskog
    porekla Ivo Livi, poznat kao Iv Montan (Yves Montand), koji je
    svetsku slavu postigao filmom ''Nadnica za strah''. Ostali filmovi:
    ''Vrata noći'', ''Heroji su umorni'', ''Veštice iz Salema'', ''Veliki
    plavi put'', ''Volite li Bramsa'', ''Hajde da se volimo'', ''Z'',
    ''Priznanje''.



    1923.
    Turski parlament proglasio je Ankaru, bivšu Angoru,
    prestonicom Turske.



    1925.
    Rođena je britanska državnica Margaret Hilda
    Roberts, poznata kao Margaret Tačer (Thatćer), koja je 1979.
    postala prva žena premijer u istoriji Velike Britanije. Držala je
    duže od svih položaj britanskog premijera u 20. veku, ali je 1990.
    primorana na ostavku odlukom rukovodstva njene Konzervativne
    partije.



    1943.
    Italija je posle kapitulacije promenila stranu u
    Drugom svetskom ratu: pod pritiskom saveznika, italijanski kralj
    Vitorio Emanuele III (Vittorio) i njegov premijer, maršal Pjetro
    Badoljo (Pietro Badoglio), do 1941. načelnik generalštaba
    fašističke armije, objavili su rat nacističkoj Nemačkoj.



    1964.
    Posle 24 časa od poletanja brodom ''Vashod 1'',
    bezbedno su se prizemljila tri sovjetska kosmonauta, članovi prve
    višečlane posade u istoriji svemirskih letova.



    1967.
    Umro je srpski inženjer Dobrivoje Božić,
    konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na
    železnicama. ''Kočnica Božić'' je u Jugoslaviji usvojena 1922, a
    kad je ubrzo Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj
    boljim od svih dotadašnjih, usvojena je i u drugim zemljama.
    Božićeva kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti
    konstrukcije, lakoći rukovanja i snazi delovanja.



    1970.
    Kanada i Kina saopštile su da će uspostaviti
    diplomatske odnose, a Tajvan je hitno prekinuo odnose s Kanadom.



    1972.
    Prilikom pada sovjetskog putničkog aviona ''Iljušin
    62'' blizu moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 ljudi u
    letilici, što je bila dotad najveća nesreća u istoriji putničke
    avijacije.



    1976.
    Bolivijski teretni avion ''Boing 707'', kojem je otpao
    jedan motor odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu Santa
    Krusa, usmrtivsi više od 100 ljudi na tlu i tri člana posade.



    1988.
    Laboratorijskim ispitivanjem nepobitno je
    ustanovljeno da je ''Torinski pokrov'' - u kojem je, prema verovanju
    mnogih hrišćana, sahranjen Isus Hristos - lažan i da potiče iz
    Srednjeg veka.



    1990.
    U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blaženog na
    Crvenom trgu održana je prva pravoslavna liturgija, 73 godine posle
    Oktobarske revolucije.



    1990.
    Vođa hrišćanskih snaga u Libanu general Mišel
    Aun (Mićel Aoun) zatražio je azil u francuskoj ambasadi u Bejrutu
    posle napada sirijske armije na njegovo uporište.



    1993.
    Sud u Hamburgu proglasio je Nemca Gintera Parhea
    (Guenter Parće) krivim zbog ranjavanja nožem jugoslovenske
    teniserke Monike Seleš, ali je na osnovu toga doneo presudu koja je
    širom sveta ocenjena kao skandalozna. Parhe je kažnjen uslovno na
    dve godine zatvora.



    1997.
    Britanski supersonični automobil prvi je uspeo da
    na tlu probije zvučni zid, razvivši brzinu od 1.222,7 kilometara
    na čas.


    2003.
    Flipinske bezbednosne snage ubile su Fatura Rahmana
    el Gozija, navodno ključnu figuru islamističke teroristicke
    organizacije''Džema islamija''.


    2005.
    U napadu 300 islamskih ekstremista na Naljčik,
    glavni grad severnokavkaske ruske Republike Kabardino-Balkarije,
    poginula su 92 terorista, 33 pripadnika organa reda i 12 civila, a
    ranjeno preko sto osoba.


    2006.
    Ban Ki-Mun, bivši šef južnokorejske diplomatije,
    izabran je na mesto generalnog sekretara UN, osmog po redu od
    osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve izraženijeg uticaja
    velikih azijskih država na svetsku politiku.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  4. #454

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 14. oktobar, 287. dan 2007. Do kraja godine ima 78 dana.


    1066.
    Normanska invaziona armija vojvode Vilijama od
    Normandije (William), budućeg engleskog kralja Vilijama I Osvajača
    (the Conqueror), potukla je kod Hestingsa saksonske trupe engleskog
    kralja Harolda, koji je poginuo. Invazija je izvedena pod
    blagoslovom pape, jer su Saksonci ostali pravoslavni posle formalnog
    rascepa hrišćanske crkve 1054. na rimokatolike i pravoslavce.


    1322.
    Vojska škotskog kralja Roberta I teško je porazila
    engleske trupe pod komandom kralja Edvarda II (Edward) u bici kod
    Bilanda, što je odlučujuće doprinelo da engleski monarh 1328.
    nevoljno prizna nezavisnost Škotske.


    1806.
    Pod komandom Napoleona I, francuske trupe pobedile
    su prusku armiju u bici kod Jene i pokorile Prusku.




    1808.
    Francuzi su ukinuli Dubrovačku republiku, nastalu u
    15. veku od Dubrovačke opštine. U početku je obuhvatala grad s
    neposrednom okolinom, kasnije su joj srpski vladari iz dinastije
    Nemanjić prodali ili ustupili poluostrvo Pelješac, ostrvo Mljet i
    Konavle u gradskom zaleđu, a srpski kralj Bosne Ostoja primorje od
    Orašca do Stona. Francuska je okupirala Dubrovnik 1806, a u sastav
    Austrije je ušao 1815, na osnovu odluke Bečkog kogresa. Kraljevini
    Srba, Hrvata i Slovenaca pripao je 1918, a 1991. otcepljenoj
    jugoslovenskoj republici Hrvatskoj.


    1809.
    Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst i
    Ilirsku provinciju (Dalmacija) preda Francuskoj, Galiciju Poljskoj i
    Rusiji, a oblast In Bavarskoj.


    1882.
    Rođen je irski državnik Emon de Valera (Eamon),
    vođa partije ''Šin fejn'' od 1917. do 1926, s dva kraća prekida
    premijer od 1937. do 1959, a potom do 1973. predsednik Irske. Zbog
    učešća u ustanku ''Crvena pastva'' 1916. Englezi su ga osudili,
    prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917.
    Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923.
    objavio kraj oružane borbe. Bio je 1932. predsednik Društva
    naroda.




    1890.
    Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid
    Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih
    snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do
    1961. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku
    zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat Republikanske
    stranke.


    1894.
    U Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u
    saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču.


    1894.
    Rođen je američki pisac Edvard Estlin Kamings
    (Edward, Cummings), pesnik snažnog lirskog dara u čijoj su poeziji
    dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova ''XLI pesma'',
    ''Je 5'', ''Viva'', ''Tom'', ''V20'', ''1x1'', ''Sedamdeset i jedna pesma''.


    1912.
    Predsednik SAD Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt)
    preživeo je u Milvokiju atentat - metak je zaustavio debeli kaput i
    svežanj papira u unutrašnjem džepu.



    1913.
    U najgoroj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u
    rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.


    1927.
    Rođen je engleski glumac Rodžer Mur (Roger Moore),
    koji je uglavnom igrao u akcionim filmovima i TV serijama i zamenio
    je Šona Konerija (Sean Connery) u seriji filmova o tajnom agentu
    007. Filmovi: ''Ajvanho'', ''Živi i pusti druge da umru'', ''Čovek sa
    zlatnim pištoljem'', ''Špijun koji me je voleo'', ''Samo za tvoje
    oči''.


    1930.
    Rođen je kongoanski diktator Žozef Dezire Mobutu
    (Joseph), poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira od 1965. do
    zbacivanja s vlasti u maju 1997, u pobuni koju je predvodio Loran
    Kabila (Laurent). Vlast je prigrabio u novembru 1965, posle
    petogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj belgijskoj koloniji,
    kojoj je kasnije promenio naziv u Zair, i vladao je autokratski,
    nagomilavši pritom basnoslovno lično bogatstvo.


    1933.
    Nemačka je napustila Društvo naroda i konferenciju
    o razoružanju u Ženevi.


    1939.
    Više od 800 mornara poginulo je na britanskom
    ratnom brodu ''Rojal ouk'', kojeg je u moru pored severne Škotske
    potopila nemačka podmornica.


    1941.
    Okupatorski nemački vojnici u Srbiji su u Drugom
    svetskom ratu počinili jedan od najtežih ratnih zločina,
    streljavši u Kraljevu više od 6.000 srpskih civila, uključujući žene i decu.


    1944.
    Umro je srpski slikar Marko Murat, osnivač
    Umetničke zanatske škole u Beogradu, koji je počeo kao realista,
    ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete,
    istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje
    ''Beogradske škole'' i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička
    shvatanja i razvio interesovanje za probleme svetlosti.


    1944.
    Samoubistvo je izvršio nemački feldmaršal Ervin
    Romel (Erwin Rommel) - nazvan ''pustinjska lisica'' zbog
    spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom
    ratu - posle neuspelog puča protiv Adolfa Hitlera, u koji je bio umešan.


    1944.
    Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu od
    Nemaca u Drugom svetskom ratu.


    1947.
    Leteći vojnim avionom na mlazni pogon u fazi
    ispitivanja, američki vazduhoplovni kapetan Čarls Jeger (Charles
    Yeager) postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.


    1959.
    Umro je američki filmski glumac australijskog
    porekla Erol Flin (Errol Flynn), koji je najčešće igrao
    pravdoljubive junake u avanturističkim filmovima. Filmovi: ''Kapetan
    Blad'', ''Avanture Robina Huda'', ''Gusar'', ''Kraljević i prosjak'',
    ''Džentlmen Džim'', ''Virdžinija siti'', ''Koreni pakla''.


    1964.
    Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac
    afričkog porekla Martin Luter King (Luther), borac za ljudska prava
    crnaca.


    1970.
    Na Filipinima je u tajfunu poginulo više od 780
    ljudi.


    1973.
    U Tajlandu je vlada Tanoma Kitikačorna primorana da
    podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom
    uguši studentske demonstracije.


    1977.
    Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis
    ''Bing'' Krozbi (Harry Lillis, Crosby), rekorder po broju snimljenih
    ploča, dobitnik Oskara za film ''Idući svojim putem''.


    1988.
    Egipćanin Nagib Mahfuz postao je prvi arapski pisac
    koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.


    1990.
    Umro je američki kompozitor i dirigent Lenard
    Bernštajn (Leonard Bernstein), od 1958. dirigent Njujorške
    filhamonije, koji je efektne interpretacije zasnivao na studioznom i
    temperamentnom poniranju u stilove različitih epoha. Komponovao je
    u neoklasicističkom i postromantičarskom stilu. Dela: simfonije
    ''Džeremaja'', ''Doba strepnje'', balet ''Slobodna mašta'', opera
    ''Nevolja na Tahitiju'', mjuzikl ''Priča sa zapadne strane''.


    1990.
    Nemačka i Poljska potpisale su sporazum o granici
    na reci Odri.


    1991.
    Predvodnica burmanske opozicije Aung San Su Chi,
    tada više od dve godine u kućnom pritvoru pod režimom vojne
    hunte, dobila je Nobelovu nagradu za mir.


    1994.
    Premijer Izraela Jicak Rabin, šef izraelske
    diplomatije Šimon Peres i vođa Palestinske oslobodilačke
    organizacije Jaser Arafat podelili su Nobelovu nagradu za mir.


    1995.
    Grčka je ukinula embargo protiv Bivše
    Jugoslovenske Republike Makedonije, pošto je Skoplje prihvatilo da
    promeni zastavu i zvanično se obaveže da nema pretenzija na grčku
    teritoriju.


    1998.
    Nigerijski pisac Vole Sojinka (Wole Soyinka),
    dobitnik Nobelove nagrade za književnost, vratio se u zemlju posle
    bezmalo četiri godine izbeglištva na koje ga je primorao
    diktatorski režim vojne hunte kojem se žestoko protivio.


    1999.
    Umro je tanzanjanski državnik Džulijus Kambarage
    Njerere (Julius, Nyerere), istaknuti lider pokreta nesvrstanih, prvi
    predsednik Tanganjike (sadašnja Tanzanija) od 1962. do 1985, kad je
    podneo ostavku, što je redak primer u Africi. Jedan je od osnivača
    Organizacije afričkog jedinstva 1963, a tri godine po okončanju
    borbe za nezavisnost od Velike Britanije 1964. bio je ključna
    figura prilikom ujedinjenja Tanganjike sa ostrvom Zanzibar, posle
    čega je zemlja nazvana Tanzanija.


    2001.
    Saopšteno je da je najmanje 200 ljudi ubijeno u
    dvodnevnim neredima u severnom nigerijskom gradu Kano u kojem je
    zapaljeno više crkava i džamija i mnoge prodavnice.


    2003.
    U Beču je započeo dijalog Beograda i Prištine -
    prvi direktan kontakt predstavnika vlasti Srbije i Crne Gore i
    Albanaca s Kosova i Metohije od NATO agresije na Jugoslaviju 1999. i
    uspostavljanja protektorata NATO i Ujedinjenih nacija u pokrajini -
    okončan bez ikakvog konkretnog rezultata.

    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  5. #455

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na danasnji dan

    Danas je ponedeljak, 15. oktobar, 288. dan 2007. Do kraja godine ima 77 dana.


    70. p. n. e.
    Rođen je rimski pisac Publije Vergilije
    Maron (Publius Vergilius Maro), tvorac savršenih pesničkih dela u
    kojima je veličao rimsku prošlost i vekovima bio uzor evropskim
    pesnicima. U junačkom epu ''Enejida'' (12 knjiga, 9.896 heksametara),
    pisanom 11 godina po ugledu na Homera, opisao je trojanskog junaka
    Eneju koji je posle dugih lutanja i borbi došao u Lacijum i postao
    rodonačelnik Rimljana. Ostala dela: ''Pastirske pesme'' (ekloge, 900
    heksametara), ''Pesme o poljoprivredi'' (georgike, 2.000 heksametara).




    1529.
    Turski sultan Sulejman II morao je da odustane od
    opsade Beča.


    1542.
    Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar,
    jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države
    Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Bio je veliki reformator,
    nastojao je da sjedini podanike različitih vera i rasa i ukinuo je
    ropstvo.


    1582.
    U Španiji, Portugaliji i papskim državama u
    Italiji počela je primena kalendara pape Grgura XIII (Gregorius).
    Prema savetu astronoma, papa je reformisao Julijanski kalendar,
    zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, u kojem je
    godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi i svakih 128 godina
    pojavljivao se dan ''viška''. Ta razlika je uklonjena tako što je
    posle četvrtka 4. oktobra 1582. naredni dan računat kao petak 15.
    oktobar. Godina Gregorijanskog kalendara ipak je duža od prirodne
    12 sekundi, ali će ceo dan razlike biti dostignut tek posle 3.320
    godina.




    1608.
    Rođen je italijanski fizičar i matematičar
    Evanđelista Toričeli (Evangelista Torricelli), pronalazač
    živinog barometra, tzv. Toričelijeve cevi. Utvrdio je i zakon o
    isticanju tečnosti iz suda, usavršio teleskop i konstruisao prost
    mikroskop. Kad je Galileo Galilej (Galilei) oslepeo bio mu je
    sekretar, a posle Galilejeve smrti nasledio je njegovu katedru.


    1791.
    Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija,
    preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske
    egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u
    Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u
    ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio
    sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički
    učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića
    Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u
    Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar
    Ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi''Srbijanka'',
    ''Trojebratstvo'', ''Trojesestarstvo'', tragedija
    ''Obilić'', istorijski spisi ''Istorija Srbije'', ''Istorija Crne Gore'',
    zbirka narodnih pesama ''Pjevanija crnogorska i hercegovačka''.


    1814.
    Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov,
    čije su čak i pesme koje je napisao kao dečak postale
    antologijske. Obeshrabren stanjem u Rusiji padao je u rezignaciju i
    osećao nemoć inteligencije da reši teška pitanja epohe. Zbog
    slobodoumnih stihova dvaput je proterivan na Kavkaz. Poginuo je
    1841. u dvoboju. Dela: roman ''Junak našeg doba'', drama ''Maskarada'',
    poeme ''Demon'', ''Mciri'', ''Pesma o trgovcu Kalašnikovu'', pesme
    ''Oblaci'', ''Misao'', ''Prorok'', ''Dimiskija'', ''Otadžbina'', ''Borodino''.


    1815.
    Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici
    kod Vaterloa, prognani francuski car Napoleon I stigao je na ostrvo
    Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.


    1817.
    Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej
    Bonaventura Košćuško (Tadeusz Andrzej Bonawentura Kosciuszko),
    učesnik u američkom ratu za nezavisnost i ađutant DžordžaVošingtona (George Washington), kasnije prvog predsednika SAD. Po
    povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova
    vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen
    i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796, pod uslovom da se
    odrekne akcija protiv Rusije i umro je u Švajcarskoj.


    1834.
    Srpski knez Miloš Obrenović naložio je ukazom o
    Velikoj školi u Kragujevcu ''popečitelju prosveštenija'' da ''novi i
    shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje
    se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim
    gimnazijama, predaju''. Tu gimnaziju su pohađali mnogi srpski pisci
    i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković,
    Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.


    1844.
    Rođen je nemački filozof poljskog porekla Fridrih
    Vilhelm Niče (Friedrić Wilhelm Nietzće), koji je bio zaokupljen
    temama smrti Boga (i idejom natčoveka), voljom za moć i večnim
    vraćanjem. Optuživan je da je stvorio ideološku potku nacizma,
    ali je to krajnje proizvoljno tumačenje ozbiljna filozofska misao
    odavno odbacila. U početku je na njega snažno uticao Artur
    Šopenhauer (Arthur Sćopenhauer), kad je nastao spis ''Rođenje
    tragedije iz duha muzike'', ali je kasnije, suprotno Šopenhaueru,
    razvio ideju o potvrđivanju života. Ostala dela: ''Tako je govorio
    Zaratustra'', ''Volja za moć'', ''S one strane dobra i zla'', ''Sumrak
    idola'', ''Ljudsko, odveć ljudsko'', ''Genealogija morala'', ''Eče
    homo'', ''Radosna nauka'', ''Nesavremena razmatranja''.


    1894.
    Francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus
    (Dreyfus) uhapšen je pod optužbom za veleizdaju, čime je počela
    afera koja je godinama potresala Francusku. Bez dokaza je osuđen na
    doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i
    snažnog istupa pisca Emila Zole (Emile) otkriven pravi krivac, a
    Drajfus je rehabilitovan.


    1917.
    Navodna nemačka špijunka u Prvom svetskom ratu
    Holanđanka Mata Hari streljana je u blizini Pariza.


    1928.
    Nemački dirižabl ''Graf Cepelin'' obavio je prvi
    komercijalni let preko Atlantika.


    1945.
    Premijer ''višijevske Francuske'' u Drugom svetskom
    ratu Pjer Laval (Pierre) ubijen je na osnovu sudske presude - zbog
    izdaje zemlje Nemačkoj.


    1946.
    Nemački ratni zločinac Herman Gering (Hermann
    Goering) izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre nego
    što je, na osnovu presude Međunarodnog suda u Nirnbergu za ratne
    zločine, trebalo da bude pogubljen. 1949.
    U Mađarskoj su posle
    montiranog staljinističkog sudskog procesa kao ''titoisti''
    pogubljeni Laslo Rajk (Lazslo), Tibor Sonji (Sonyi) i Andraš Salai
    (Andras).


    1964.
    Sovjetski lider Nikita Hruščov je zbačen, a
    sutradan je objavljeno da je tobož sam izrazio želju da se
    povuče, čemu je ''udovoljeno s obzirom na njegove godine i slabo
    zdravstveno stanje''. Prvi sekretar Komunističke partije postao je
    Leonid Brežnjev, a premijer Aleksej Kosigin.


    1987.
    U državnom udaru je ubijen predsednik Burkine Faso
    kapetan Tomas Sankara (Thomas), a šef države je postao kapetan
    Blez Kompaore (Blaise Compaore).


    1989.
    Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih
    u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina
    surovog 20. veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom
    fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom
    univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta ''Atelje 212'' u Beogradu i
    lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani ''Psalam 44'',
    ''Mansarda'', ''Bašta, pepeo'', ''Peščanik'', ''Grobnica za Borisa
    Davidoviča'', pripovetke ''Rani jadi'', ''Enciklopedija mrtvih'', drama
    ''Elektra 70'', polemički spis ''Čas anatomije''.


    1990.
    Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov dobio je
    Nobelovu nagradu za mir, s obrazloženjem da je zadužio svet
    politikom mira, ali su mnogi u njegovoj zemlji to kasnije doživeli
    kao nagradu za razbijanje ŠSR.


    1991.
    Posle izlaska srpskih poslanika, skupština u
    Sarajevu proglasila je Bosnu i Hercegovinu suverenom državom mimo
    volje jednog od triju njenih naroda. Preostali poslanici odbacili su
    Beogradsku inicijativu da BiH, posle otcepljenja Slovenije i
    Hrvatske, ostane u Jugoslaviji.


    1993.
    Južnoafričkom predsedniku Frederiku Vilemu de
    Klerku (Willem) i vođi Afričkog nacionalnog kongresa Nelsonu
    Mandeli dodeljena je Nobelova nagrada za mir kao priznanje za
    okončanje režima aparthejda i stvaranje osnova za razvoj
    demokratije u Južnoj Africi.


    1995.
    Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein je
    kao jedini kandidat dobio bezmalo stoprocentnu podršku da i
    narednih sedam godina predvodi državu.


    1997.
    Pobunjenici u Republici Kongo ušli su u glavni grad
    Brazavil, zbacivši posle četvoromesečnog građanskog rata
    predsednika Paskala Lisubu (Pascal Lišouba), a na vlast se vratio
    bivši predsednik Denis Sasu Ngueso (Sašou Nguešo).


    2003.
    Kina je uspešno lansirala prvi kosmički brod s
    ljudskom posadom i tako postala treća zemlja koja je poslala
    čoveka u svemir, 42 godine posle istorijskog leta Jurija Gagarina.
    U orbitu oko Zemlje s kosmodroma Djinguan u pustinji Gobi lansiran
    je brod ''Šendžou - 5'' s astronautom Jangom Liveijem (3.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  6. #456

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 16. oktobar, 289. dan 2007. Do kraja godine ima 76 dana.

    1430.
    Rođen je škotski kralj Džejms II, nazvan ''Džejms gnevnog lica'', koji je tokom vladavine od 1437. do 1460. uspostavio vlast nad rivalskim plemićkim frakcijama. Time je učvrstio autoritet krune, uspešno nastavljajući posao koji je započeo njegov otac Džejms I. Ubili su ga Englezi 1460. tokom opsade zamka Roksburg.

    1758.
    Rođen je američki filolog i leksikograf Noa Vebster, simbol leksikografske tradicije u Sjedinjenim Američkim Državama. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika ''Compendious Dictionary of the English Language'', a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime. Izuzetno obimni ''potomci'' Vebsterovih rečnika smatraju se najboljim rečnicima engleskog jezika.

    1793.
    Pogubljena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih ličnosti. Pripisana joj je ironična, nesumnjivo apokrifna, poruka narodu: ''Ako nemate hleba, jedite kolače''. Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Parižana.

    1813.
    Počela je trodnevna ''Bitka naroda'' kod Lajpciga u kojoj su se snage francuskog cara Napoleona I našle pod udarom udruženih saveznika - Rusije, Pruske i Austrije. Francuska armija je potučena, a 19. oktobra saveznici su zauzeli Lajpcig. Posle poraza Napoleon se povukao preko Rajne i nekoliko meseci kasnije prisiljen je da abdicira.

    1837.
    Srpski knjaz Miloš Obrenović ukinuo je kuluk - besplatan rad seljaka koji su koristili seoski kmetovi, nahijske starešine i sveštenstvo. U tome se preterivalo, što je bilo povod za odmetanje seljaka u hajduke. Kuluk je više puta zabranjivan, ali su ukazom kneza Miloša ukinuti svi njegovi vidovi, osim kuluka za održavanje puteva i mostova.

    1846.
    Američki lekar Džon Voren upotrebio je prvi put u istoriji hirurgije etar za veći operativni zahvat, uklonivši tumor pacijentu u Opštoj bolnici Masačusets u Bostonu.

    1854.
    Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat kao neko ko svesno ruši sve društvene konvencije. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je ''Baladu o redinškoj tamnici'' i duboko iskren životni obračun ''De Profundis''. Posle izlaska iz zatvora 1897, pod imenom Sebastijan Melmot živeo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman ''Slika Dorijana Greja'', komedije ''Važno je zvati se Ernest'', ''Lepeza ledi Vindermir'', ''Idealan muž'', zbirka priča ''Zločin lorda Artura Sejvila i druge priče'', drame ''Saloma'' (na francuskom), ''Vera'', ''Vojvotkinja od Padove''.

    1886.
    Rođen je izraelski državnik David Grin, poznat kao David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te države od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske otišao je 1906. u Palestinu i bio među pionirima seljačkog kolektivizma i radničkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radničku partiju (MAPAI), stranku laburističkog tipa. Kao predsednik vlade, od različitih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju. Zastupao je odlučan stav prema zahtevima Arapa.

    1888.
    Rođen je američki pisac Judžin Gledston O'Nil, tvorac moderne američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja katkad prerasta u brutalnost. Drame i trilogija ''Elektri priliči crnina'', u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na moderan svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame ''Iza horizonta'', ''Ana Kristi'', ''Sva božja deca imaju krila'', ''Veliki bog Braun'', ''Car Džons'', ''Dugo putovanje u Evropu'', ''Žudnja pod brestovima''.

    1908.
    Rođen je albanski diktator Enver Hodža, šef vladajuće Partije rada Albanije (Komunističke) od 1948. do smrti 1985. Između dva svetska rata bio je sekretar poslanstva Albanije u Briselu. Jedan je od osnivača Komunističke partije Albanije 1941. Podržavao je politiku Informbiroa od 1948. do 1956. i staljinizam uopšte, čak i posle 20. kongresa Komunističke partije ŠSR na kojem su osuđeni Staljinovi metodi. Kasnije je postao privrženik Pekinga, ali se razišao i s kineskim komunistima, potpuno izolujući zemlju. Izgradio je primitivni, autoritaran sistem zasnovan na represiji i fizičkim eliminacijama neistomišljenika. Bio je glasnogovornik velikoalbanskih teritorijalnih pretenzija prema Srbiji i drugima, i pravi je tvorac albanskog savremenog ultrašovinizma.

    1910.
    Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sarić izveo je u Subotici pred više hiljada znatiželjnika let drvenim ''monoplanom'' koji je sam konstruisao. Uzdigao se na visinu od 30 metara i u širokom luku obleteo konjičko trkalište. Sarićev ''monoplan'' čuva se u Muzeju vazduohoplovstva u Surčinu.

    1925.
    Potpisan je garantni pakt Nemačke, Belgije i Francuske o međusobnom poštovanju granica, koji je Nemačka pogazila 15 godina kasnije kada je okupirala te dve zemlje.

    1927.
    Rođen je nemački pisac Ginter Gras, koji je svetski uspeh postigao već prvim romanom ''Limeni doboš'', ispoljivši vitalnu pripovedačku snagu, egzaktno opisivanje građanske sredine u vreme nacizma, jedak cinizam i grotesku. U javnom životu često se upuštao u žestoke polemike i osporavanja, posebno politike vlade, optužujući je, na primer, da vodi ''varvarsku politiku'' prema strancima i da Tursku snabdeva oružjem kojima Ankara ''uništava sopstveni narod'', zbog čega se ''stidi sopstvene zemlje'' koja sve svodi na privredne kriterijume. Iako je sve vreme javno ispoljavao izrazito levičarske stavove, na kraju se ispostavilo da je bio pripadnik Š formacija za vreme Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani ''Limbur'', ''Pseće godine'', ''Lokalna anestezija'', ''Susret u Telgteu'', ''Široko polje'', novela ''Mačka i miš'', drame ''Poplava'', ''Plebejci uvežbavaju ustanak'', zbirke pesama ''Čvorište pruga'', ''Ispitan''.



    1946.
    Obešene su glavešine Trećeg rajha koje je Međunarodni sud u Nirnbergu osudio na smrt zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, uključujući šefa nemačke diplomatije Joahima fon Ribentropa i načelnika štaba Vrhovne komande oružanih snaga Nemačke feldmaršala Vilhelma Kajtela. Rajhsmaršal Herman Gering, takođe osuđen na smrt, ubio se u zatvorskoj ćeliji prethodnog dana.

    1949.
    Porazom prokomunističke takozvane Demokratske armije u Grčkoj je okončan trogodišnji građanski rat, što je, između ostalog, bila posledica činjenice da je Britanija vojno intervenisala u korist monarhista.

    1964.
    Narodna republika Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe, postavši peta zemlja sveta koja raspolaže nuklearnim oružjem.

    1964.
    Aleksej Kosigin je, posle smenjivanja Nikite Hruščova, sastavio novu sovjetsku vladu.

    1968.
    Moskva i Prag su potpisali sporazum o ostanku sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj, koje su s jedinicama drugih zemalja Varšavskog pakta ušle u tu zemlju 21. avgusta 1968. i srušile reformističkog šefa Komunističke partije Aleksandera Dubčeka i njegovu vladu.

    1973.
    Nobelova nagrada za mir dodeljena je državnom sekretaru SAD Henriju Kisindžeru i njegovom partneru u pregovorima Le Duk Tou, ali je političar Severnog Vijetnama odbio nagradu.

    1978.
    Poljski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara rimokatoličke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, pod imenom Jovan Pavle II.

    1980.
    Umro je italijanski političar Luiđi Longo, prvi predsednik Komunističke partije Italije, koji je 1964. postao njen generalni sekretar, a 1972. predsednik. Predvodio je antifašističku borbu u severnoj italijanskoj provinciji Pijemont. Posle hapšenja pod fašističkim režimom Benita Musolinija 1923. i 1924, emigrirao je 1926. i bio je jedan od inicijatora stvaranja pakta sa socijalistima 1934. radi borbe protiv fašizma. Pod ilegalnim imenom Galo u Španskom građanskom ratu, u kojem je ranjen, bio je generalni inspektor Internacionalnih brigada. Posle poraza republikanaca u Španiji interniran je u koncentracioni logor u Verneu, odakle je izručen na zahtev italijanskih vlasti. Po puštanju s robije 1943. bio je jedan od vođa oružane borbe protiv fašista u Drugom svetskom ratu.

    1981.
    Umro je izraelski general i političar Moše Dajan, briljantni pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za nekoliko dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Kao 14-godišnjak 1929. postao je član ''Hagane'', ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga se od 1937. do 1941. borio protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije ''Mapaj'', iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s predsednikom vlade Menahemom Beginom na temu politike prema Arapima.

    1982.
    Umro je italijanski operski pevač Mario del Monako, nazvan ''tenorom epohe''. Zahvaljujući izuzetnom glasu i izvanrednom osećanju za scenu, stekao je ogromnu popularnost i priznanje kritike.

    1983.
    Umro je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedna od vodećih ličnosti sveta umetnosti u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.

    1984.
    Crnački anglikanski arhiepiskop Johanesburga Dezmond Tutu dobio je Nobelovu nagradu za mir, kao druga istaknuta ličnost crnačke većine u Južnoj Africi kojoj je dodeljena ta nagrada. Bivši predsednik Afričkog nacionalnog kongresa Albert Džon Lutuli dobio je tu nagradu 1960.



    1995.
    Vođa tzv. Nacije islama Luis Farakan opisao je pred milion crnaca na mitingu u Vašingtonu - SAD kao društvo belačke supremacije.

    1996.
    Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78 ljudi u stampedu nastalom posle pokušaja navijača bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni meč za svetsko fudbalsko prvenstvo.

    2003.
    Umro je mađarski bokser Laslo Pap, prvi koji je na Olimpijskim igrama tri puta uzastopno osvajao zlatne medalje.

    - Danas je Svetski dan hrane, ustanovljen 1979. Tog dana 1945. Ujedinjene nacije osnovale su FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu).
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  7. #457

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Za sve citaoce ove teme, ja se izvinjavam jer me nece biti neko vreme (odsustna zbog putovanja) pa lepo bi bilo da neko nastavi, makar do mog povratka u novembru
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  8. #458

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    1663.

    U Parizu rođen je Eugen od Savoje. Kako je bio krhke građe nije primljen u francusku vojnu službu pa je otišao u Austriju gde se istakao u odbrani Beča 1683, nakon čega mu je poverena komanda nad jednim konjičkim pukom. Kao komandant porazio je otomansku vojsku kod Beograda 1690, Sente 1697, Petrovaradina 1716 i Beograda 1717. Bio je najveći i najcenjeniji austrijski vojskovođa i jedan od najboljih vojskovođa u istoriji. Koliko su ga cenili govori podatak da je on jedina ličnost iz istorije čije je ime dato ratnim brodovima u četiri različite mornarice. Tokom Prvog svetskog rata njegovo ime je nosio: britanski monitor HMS Prince Eugene i austro-ugarski vojni brod Prinz Eugen. Tokom Drugog svetskog rata italijanska laka krstarica Eugenio di Savoia i nemačka teška krstarica Prinz Eugen.



    1692.

    Austrijski feldmaršal Karl Eugen de Kroj (1651-1703), položio je kamen temeljac za izgradnju Petrovaradinske tvrđave. Povelja sa naredbom za izgradnju austrijskog cara Leopolda I, pohranjena je u bastion Sv. Leopolda, odnosno na mestu današnjeg vidikovca na južnom delu gornje tvrđave. Izgradnja Petrovaradinske tvrđave, sa dužim i kraćim prekidima, trajala je sve do 1780. godine kada je postala najjača austrijska tvrđava i jedna od najvećih tvrđava u Evropi.
    Poruku je izmenio Invisibleman, 18.10.2007 u 08:31
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  9. #459

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    1812.
    Izgladnela francuska vojska počela je povlačenje iz Rusije, posle neuspešne invazije na Moskvu. Od 610.000 vojnika sa koliko je Napoleon I pošao u pohod, u Francusku se vratilo oko 5000 vojnika.



    1841.
    Rođen je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac Nikola I Petrović Njegoš, bezmalo šest decenija vladar Crne Gore, koja je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata. Skupština glavara ga je 1860. proglasila knezom, kralj je bio od 1910. do 1918, a vladavina mu je bila ispunjena oslobodilačkim borbama i nastojanjem da očuva nezavisnost države, u čemu je tesno sarađivao sa Srbijom. Posle invazije Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u januaru 1916. otišao je u Francusku, gde je umro 1921. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o čemu je kao vatreni srpski nacionalista - da ironija istorijskog trenutka bude potpuna - sanjao celog života. Pisao je drame i pesme, uključujući dramu u stihovima "Balkanska carica" i patriotsku pesmu "Onamo, 'namo". Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju.


    1918.
    U Zagrebu je u Prvom svetskom ratu Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Nekoliko dana kasnije delegacija Veća je u Beogradu dala izjavu o ujedinjenju preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom, a regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.


    1932.
    U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović.


    1941. U oslobođenom Užicu je u Drugom svetskom ratu izašao prvi broj obnovljene "Borbe".

    1957.
    Savezna Republika Nemačka prekinula je diplomatske odnose s Jugoslavijom zato što je Beograd priznao Nemačku Demokratsku Republiku. Odnosi su obnovljeni u februaru 1968, u vreme kad je šef bonske diplomatije bio Vili Brant.

    1964.
    U udesu sovjetskog aviona "Iljušin-18", koji se srušio na Avalu, niko nije preživeo, uključujući šestočlanu delegaciju sovjetske armije s maršalom Sergejem Semjonovičem Birjuzovom na čelu, koja je trebalo da učestvuje na proslavi 20-godišnjice oslobođenja Beograda.

    1991.
    Blizu Zaječara su otkrivene grobnice rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i njegove majke Romule. Ovaj rimski imperator podigao je u periodu od 293. do 311. na brdu Magura carsku palatu, nazvanu Romulijana, prema imenu njegove majke. Otkriće je zasluga srpskog arheologa Dragoslava Srejovića, koji je otkrio i Lepenski vir.
    c'est en faisant n'importe quoi qu'on devient n'importe qui.

  10. #460

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan




    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je četvrtak, 15. novembar, 319. dan 2007. Do kraja godine ima 46 dana.

    1492.
    Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo napravio je belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je ubrzo osvojila svet.

    1577.
    Engleski gusar i admiral Frensis Drejk počeo je put oko sveta, postavši posle trogodišnjeg putovanja prvi Englez kojem je to uspelo. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, izvodeći usput gusarske napade na španske brodove, što je doprinelo engleskom kolonijalnom širenju, posebno u severnoj Americi.



    1630.
    Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je s tri zakona o kretanju planeta konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu proučavana.

    1708.
    Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Stariji, vođa vigovaca, britanski premijer od 1756. do 1761. i od 1766. do 1768, čija je agresivna spoljna politika preobrazila Veliku Britaniju u najveću svetsku kolonijalnu silu i Francusku gotovo lišila kolonija. Kao šef diplomatije i ministar vojni sprovodio je politiku kolonijalne ekspanzije i pokrenuo je 1756. Sedmogodišnji rat, posle kojeg je Francuska 1763. morala da Kanadu ustupi Velikoj Britaniji i da se povuče iz Indije.

    1738.
    Rođen je engleski astronom nemačkog porekla Frederik Vilijam Heršel, koji je 1781. otkrio Uran, sedmu planetu Sunčevog sistema. Bio je najpre muzičar, ali ga je astronomija toliko fascinirala da je sam brusio ogledala i konstruisao teleskope. Posle otkrića Urana postao je član a potom predsednik Londonskog kraljevskog društva. Otkrio je i dva Uranova i dva Saturnova satelita. Proučavanje maglina, dvojnih i mnogostrukih zvezda, Mlečnog puta i Sunčevog sistema donelo mu je naziv tvorca zvezdane (stelarne) astronomije.

    1787.
    Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk, kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Reformisao je operu. Utro je put muzičkoj drami. Napisao je stotinak opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere ''Orfej i Euridika'', ''Alčesta'', ''Paris i Helena'', ''Armida'', ''Ifigenija na Tauridi'', ''Ifigenija na Aulidi''.

    1846.
    Rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao ''fruškogorski slavuj''. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava), počeo studije medicine u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze i u 29. godini umro u rodnom Čereviću u Sremu. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. ''prostih pesama'', po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1896. objavio ''Pesme''. Pisao je i pripovetke i prevodio Fridriha Šilera, Johana Volfganga Getea i Hajnriha Hajnea.

    1862.
    Rođen je nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912. Njegova lirika je u idealistickom tonu, a u dramama preovlađuje socijalna problematika iz života sirotinje u njegovoj rodnoj Šleziji. Napisao je mnoštvo drama, eseja, aforizama, novela, putopisnih i autobiografskih knjiga. Dela: ''Tkači'', ''Pred zoru'', ''Luda u Hristu Emanuel Kvint'', ''Dabrovo krzno'', ''Ifigenija u Delfima'', ''Zimska balada'', ''Crveni petao'', ''Agamemnonova smrt'', ''Elektra'', ''''Prevoznik Henšel'', ''Usamljeni ljudi'', ''Svečanost mira'', ''Kolega Krampton'', ''Potopljeno zvono'', ''A Pipa igra'', ''Roza Bernd'', ''Pacovi'', ''Čuvar pruge Til''.



    1889.
    Abdicirao je car Pedro II, drugi i poslednji brazilski monarh i Brazil je proglašen republikom.

    1891.
    Rođen je nemački feldmaršal Ervin Romel, nazvan ''pustinjska lisica'', koji je kao komandant ekspedicionih snaga Nemačke u Drugom svetskom ratu 1941. i 1942. zabeležio više pobeda nad saveznicima u severnoj Africi, ali je u decembru 1942. poražen u ključnoj bici kod El Alamejna. Nije uspeo da spreči savezničko iskrcavanje u Normandiji u junu 1944, a posle neuspelog atentata na Adolfa Hitlera u julu 1944, u koji je bio umešan, primoran je da izvrši samoubistvo.



    1914.
    Rođen je jugoslovenski general Petar Drapšin, učesnik Španskog građanskog rata, jedan od organizatora ustanka u Drugom svetskom ratu u Hercegovini protiv nemačkih okupatora, narodni heroj. Bio je komandant 12. divizije, Šestog udarnog korpusa i Četvrte armije i Prve tenkovske armije. Vojničke sposobnosti je ispoljio naročito u oslobađanju Istre i Trsta. Krajem 1945. nesrećnim slučajem smrtno je ranjen.

    1916.
    Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905, koji je svetsku literarnu slavu stekao istorijskim romanima. Dela: romani ''Quo vadis'', ''Ognjem i mačem'', ''Potop'', ''Pan Volodijovski'', ''Bez dogme'', ''Porodica Polanjeckih'', ''Kroz pustinju i prašumu'', zbirka pripovedaka ''Skice ugljenom''.

    1920.
    Skupština Društva naroda je održala prvu sednicu u Ženevi. Društvo je osnovano posle Prvog svetskog rata da bi osiguralo mir i međunarodnu saradnju, ali je ubrzo zbog suprotnosti među velikim silama izgubilo uticaj.

    1923.
    Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac - četiri triliona maraka menjano je za jedan američki dolar.

    1928.
    Veliki fašistički savet u Italiji postao je vrhovno telo u zemlji i preuzeo je svu vlast.

    1935.
    Manuel Keson je postao prvi predsednik Filipina.

    1942.
    U ilegalnoj štampariji u Novom Sadu u Drugom svetskom ratu štampan je prvi broj ''Slobodne Vojvodine''. List je kasnije štampan povremeno u Surduku, a posle sloma okupatora počeo je da izlazi kao dnevni list u Novom Sadu. Od 1. januara 1952. naziv mu je promenjen u ''Dnevnik''.

    1942.
    Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu u Drugom svetskom ratu je okončana trodnevna bitka japanske i američke flote i avijacije, koja je označila preokret u ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli manje gubitke u brodovima, ali je strateški uspeh pripao
    Amerikancima, koji su pored brodova uništili gotovo kompletnu japansku diviziju.

    1946.
    Ugovorom potpisanim u Lingđatiju Holandija je
    priznala Indoneziju, ali samo na teritoriji Jave, Sumatre i Madure. Holandija je, suprotno ugovoru, 1947. i 1948. pokušala oružjem dada ponovo osvoji Indoneziju, ali je na konferenciji u Hagu 1949. definitivno priznala nezavisnost te zemlje, koja je bila njena
    kolonija od 1816. pod imenom Holandska Istočna Indija.

    1954.
    Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio glumeći Olivera Tvista, a pred kraj života je kao težak invalid, sedeći u stolici, odigrao više izvanrednih karakternih uloga. Filmovi: ''Grand hotel'',''Ostrvo Largo'', ''Dama s kamelijama'', ''Raspućin i carica'', TV serija 'Dr Kilder''.

    1971.
    Delegacija Kine je prvi put zvanično zauzela mesto
    u UN. Do tada je Kinu predstavljao Tajvan, kao nacionalistička Kina (nekomunistička).

    1976.
    Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak
    Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca, a zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Kasnije je prešao u Skoplje, a 1932. ostvario je dugogodišnji san
    - primljen je u Narodno pozorište u Beogradu. Kad je 1947. osnovano Jugoslovensko dramsko pozorište, koje je okupilo veliki deo glumačke elite, našao se u novom ansamblu. Za izuzetne glumačke kreacije dobio je niz priznanja, uključujući ''Zlatnu medalju
    Stanislavskog'' koju mu je dodelio Moskovski hudožestveni teatar na
    čijim je daskama često gostovao.

    1976.
    Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žan Gaben, jedna od najsugestivnijih ličnosti svetske kinematografije, za čije su ime vezani mnogi uspesi francuskog filma pre Drugog svetskog rata. Igrao je u oko 90 filmova, tumačeći mahom karakterne uloge, s neponovljivim šarmom i uverljivošću, protkanim karakterističnim nenametljivim humorom. Filmovi: ''Zastava'', ''Pepe le Moko'', ''Velika iluzija'', ''Obala u magli'', ''Zver-čovek'', ''Zora sviće'', ''Iza rešetaka'', ''Noć je moje carstvo'', ''Ne diraj u lovu'', ''U slučaju nesreće'', ''Klošar Arhimed''.

    1976.
    Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u Libanu.

    1978.
    Prilikom pada u Šri Lanki islandskog putničkog aviona ''DC-8'', koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike, poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

    1983.
    ''Turska Republika Severni Kipar'', koju je priznala jedino Ankara, proglasila je ''nezavisnost''.

    1988.
    U Alžiru je palestinska skupština u izbeglištvu proglasila nezavisnu palestinsku državu na Zapadnoj obali i Gazi s Jerusalimom kao glavnim gradom.

    1990.
    U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na konvencionalno naoružanje, Varšavski pakt i NATO su se u principu dogovorili da drastično smanje količinu tog oružja.

    1994.
    Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkim zločinima.

    2002.
    Ruski general Igor Šifrin ubijen je u zasedi čečenskih islamskih terorista u Groznom.

    2003.
    Ispred dve sinagoge u centru Istanbula skoro istovremeno su eksplodirala dva automobila puna eksploziva, usmrtivši ukupno 23 osobe. Odgovornost je preuzeo Islamski front boraca Velikog Istoka, osnovan 1985. godine sa ciljem da formira islamsku državu u Turskoj.

    2005.
    Izraelski i palestinski zvaničnici postigli su dogovor koji, prvi put od izraelske okupacije 1967. godine, daje Palestincima kontrolu nad graničnim prelazom Rafa, između pojasa Gaze i Egipta
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  11. #461

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 16. novembar, 320. dan 2007. Do kraja godine ima 45 dana.

    42. p. n. e.
    Rođen je rimski car Tiberije, posinak
    Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine od 14. do 37. nove ere
    osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio
    finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se
    proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. Pod
    starost je proglasio zakon ''De Maiestate'' (Uvreda veličanstva) i
    vladao sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, a u Rimu je
    njegov miljenik, prefekt pretorijanaca Sejan zaveo krvav režim u
    carevo ime. U nastojanju da se dočepa vlasti, Sejan je ubio carevog
    sina Julija Cezara Druza, posle čega je Tiberije naredio njegovo
    smaknuće.

    1272.
    Umro je engleski kralj Henri III, koji je stupio na
    presto već u devetoj godini kad je 1216. tokom Prvog baronskog rata
    poginuo njegov otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.

    1532.
    Španski osvajač Francisko Pizaro zauzeo je na
    prevaru, sa samo 200 vojnika, grad Kahemarku i zarobio cara Inka
    Atahualpu.

    1797.
    Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je
    tokom 13-godišnje vladavine sprovodio politiku teritorijalnog
    širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće
    podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se
    Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim
    ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u
    praksi imao ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme
    ozakonjene 1794.

    1828.
    Francuska, Britanija i Rusija priznale su
    nezavisnost Grčke, što je Osmansko carstvo odbilo da prihvati, ali
    je 1829, posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu prinuđeno
    da prizna nezavisnost Grčke.

    1831.
    Umro je pruski general Karl fon Klauzevic, jedan od
    najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o
    ratnoj strategiji i taktici izložio u delu ''O ratu''. Zbog
    neslaganja s politikom vodećih krugova Pruske prema francuskom caru
    Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814.
    bio je u službi Rusije.



    1848.
    U Rimu - kojim je autokratski vladao papa Pije IX
    - izbila je pobuna i uspostavljena je Rimska republika u kojoj su
    ustanovljene mnoge institucije po ugledu na Francusku revoluciju.

    1895.
    Rođen je nemački kompozitor Paul Hindemit, koji
    je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i slobodnog shvatanja
    tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskribovali njegova dela kao
    dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na
    univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere ''Novosti dana'',
    ''Kardijak'', ''Slikar Matis'', ''Harmonija sveta'', šest gudačkih
    kvarteta, ''Kamerna muzika op. 36'', koncerti i sonate za razne
    instrumente, teorijska dela ''Tradicionalna harmonija'', ''Kompozitorov
    svet''.



    1912.
    Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu
    u kojoj je dobro utvrđenu tursku Vardarsku armiju Zeki paše, koja
    se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija
    regenta Aleksandra Karađorđevića potukla posle trodnevnih borbi,
    čime su Južna Srbija (danas Makedonija) i Stara Srbija (Kosovo i
    Metohija) konačno oslobođene od Turske i vraćene matici zemlji -
    Srbiji.

    1914.
    Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je
    srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, na frontu širokom oko
    200 kilometara od Beograda do Guče, u kojoj je srpska vojska posle
    mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku
    armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka. Pošto su
    austrougarske trupe okupirale Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i
    celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne zločine nad
    civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri
    srpske armije - koje su se našle u naizgled bezizlaznom položaju -

    u silovitom kontraudaru tokom višednevnih žestokih okršaja
    potpuno su razbile neprijatelja. Do 15. decembra 1914. isteran je iz
    Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
    Tokom bitke poginulo je više od 57.000 austrougarskih vojnika i
    oficira, a Srbi su zaplenili veliku količinu ratnog materijala i
    oružja, uključujući dva aviona, više od 140 topova, 3.500 vozila
    s municijom i 60.000 pušaka. Izuzetne zasluge za pobedu imao je
    general Živojin Mišić, unapređen posle bitke u čin vojvode.
    Njegova Prva armija je između 29. novembra i 2. decembra 1914.
    izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.

    1918.
    Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom
    svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom. Od
    marta do avgusta 1919. u Mađarskoj je postojala sovjetska republika
    pod vođstvom Bele Kuna kada je admiral Horti srušio Kunov režim.
    Mađarska je od 1919. bila jedinstvena kraljevina bez dinastije a
    dužnost regenta vršio je grof Mikloš Horti.

    1933.
    Sovjetski Savez i SAD uspostavili su diplomatske
    odnose.


    1941.
    U Drugom svetskom ratu počela je druga nemačka
    ofanziva na Moskvu, koja je kao i prva, započeta u septembru 1941,
    kad su Nemci došli 30 kilometara od Moskve, završena neuspehom.
    Ovog puta Nemci su prišli na 25 kilometara, ali je sovjetska armija
    slomila ofanzivu 5. decembra 1941. i u protivudaru ih do 10. januara
    1942. odbacila 200 kilometara zapadno od Moskve. Tim prvim velikim
    uspehom nad Silama osovine je krahirala nemačka doktrina munjevitog
    rata i nagovešten je preokret u ratu u korist antihitlerovske
    koalicije.

    1960.
    Umro je američki filmski glumac Klerk Gebl. Igrao
    je u više od 70 filmova i decenijama je bio u vrhu popularnosti,
    posebno kao simbol muževnosti. Filmovi: ''Istočni put'', ''Slobodna
    duša'', ''Dogodilo se jedne noći'' (Oskar), ''Pobuna na brodu
    'Baunti''', ''Kinesko more'', ''Prohujalo sa vihorom'', ''San Francisko'',
    ''Mogambo'', ''Probni pilot'', ''Učiteljevo mezimče'', ''Neprilagođeni'',
    ''Ljudi u belom''.



    1965.
    Sovjetski Savez je lansirao ''Veneru III'', prvi
    svemirski brod koji je - stigavši na Veneru u martu 1966.
    dospeo na drugu planetu.

    1965.
    Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv,
    prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.

    1970.
    Pakistan je saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i
    ogromnim talasima koji su se sručili na obale Istočnog Pakistana
    (sadašnji Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola
    miliona.

    1972.
    Generalna skupština UN odlučila je da Portugal
    treba da napusti svoje kolonijalne posede u Africi i Aziji (Angola,
    Mozambik, Port. Gvineja, Sao Tome, Kap Verde, Istočni Timor,
    Makao). Vlada u Lisabonu je pravo na nezavisnost kolonijama priznala
    posle ''revolucije karanfila'' aprila 1974. kada je oboren režim koji
    je svojevremeno ustrojio Antonio Salazar.

    1981.
    Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden,
    koji je najčešće tumačio uloge ''idealnog'' tipa savremenog
    Amerikanca. Filmovi: ''Bulevar sumraka'', ''Juče rođena'', ''Snaga
    oružja'', ''Mesec je plav'', ''Iznad 30. sprata'', ''Stalag 17'' (Oskar),
    ''Piknik'', ''Most na reci Kvaj'', ''Svet Suzi Vong'', ''TV mreža'',
    ''Divlja horda''.

    1991.
    Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju
    dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne
    vlade na vladu Rusije.

    1993.
    UN su - posle velike blamaže američkih trupa -
    zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u
    Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.

    1995.
    Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu je
    uhapšen pod optužbom za korupciju.

    1997.
    Umro je francuski političar i publicista Žorž
    Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972.
    do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijanskih
    komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku
    ''evrokomunizma'', ali je u suštini ostao veran staljinističkom
    poimanju komunizma, podređujući svoju partiju pre svega interesima
    Moskve. Dela: ''Šta je Francuska Komunistička partija?'',
    ''Demokratski izazov'', ''Politika Francuske Komunističke partije'',
    ''Govorimo otvoreno'', ''Odgovori'', ''Nada u sadašnjost''.

    2005.
    Umro je srpski pripovedač, esejista, antologičar
    Milorad Blečić, dugogodišnji urednik i voditelj tribine
    Udruženja književnika Srbije (UKS) Dela: monografije ''Desanka
    Maksimović - život praćen pesmom'', ''Vito Marković, njim samim'',
    ''Blaže Koneski - portret pesnika'', ''Biljke, biljna simbolika u
    'Lelejskoj gori' Mihaila Lalića'' i ''Ivo Andrić nad nepreglednom
    rekom života''; knjige eseja ''Otvorene reči'', ''Poezija i vreme'',
    ''Poezija između sna i realnosti'' i ''Nova viđenja - Andrić,
    Desanka, Koneski''; antologije ''Kako se rađala jugoslovenska
    revolucionarna poezija'', ''Antologija jugoslovenskog pesništva o
    biljkama'' i ''Vukova pesmarica o biljkama''.

    2006.
    Mađarski naučnici su uspešno klonirali miša.
    Miš zvani ''Klonila'' je proizvod trogodišnjeg rada 20 istraživača
    Poljoprivrednog biotehnološkog istraživačkog centra u Godolu u
    blizini Budimpešte. Prema njihovom uverenju, kloniranje bi trebalo
    da bude od velike pomoći naučnicima u lečenju raznih bolesti.

    2006.
    Umro je ekonomista, nobelovac Milton Fridman.
    Prozvan je ''ocem monetarističke teorije'', a praktičnost njegovih
    znanja potvrđena je i ulogom ekonomskog savetnika u
    administracijama američkih predsednika Ričarda Niksona, Džeralda
    Forda i Ronalda Regana. Fridman je smatran jednim od osnivača
    uticajne ''čikaške škole'', a od 1948. do 1979. godine on je bio i
    profesor Unverziteta u Čikagu. Osporavao je navode kejnzijanske
    škole mišljenja i zagovarao je ekonomsku politiku zasnovanu na
    maksimalnom smanjenju javne potrošnje i podsticanju privredne
    ekspanzije i rasta zaposlenosti putem kreiranja zdravog novca i
    niske inflacije. Glavna dela: ''Kapitalizam i sloboda'', ''Teoretske
    osnove monetarne analize'', ''Sloboda izbora''.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  12. #462

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 17. novembar, 321. dan 2006. Do kraja godine ima 44 dana.

    Dogodilo se na današnji dan

    1558.
    Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor (Mary
    Tudor), ćerka Henrija VIII (Henry), i na presto je stupila njena
    sestra Elizabeta I (Elizabeth). Tokom vladavine od 1553. kao supruga
    španskog kralja Felipea II pod uticajem rimokatoličke reakcije
    potčinjavala je Englesku španskom uticaju i pokušala da progonima
    i lomačama - zbog čega je dobila naziv ''Krvava Meri'' - uništi
    protestantizam i vrati kraljevstvo pod papsko okrilje. Mlada
    engleska buržoazija, udružena s ''novim plemstvom'', posle njene
    smrti ponovo je uspostavila protestantizam (anglikanska crkva koju
    je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII).

    1587.
    Rođen je holandski pisac Jost fan den Fundel (Joost
    van, Vondel), najplodniji i najznačajniji književnik holandskog
    baroka. Pisao je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne
    pesme, a dramama na biblijske, antičke i istorijske teme znatno je
    uticao na evropsku literaturu. Dela: drame ''Pasha'', ''Palamed'',
    ''Hizbreht van Amatel'', ''Levendalci'', ''Lucifer'', ''Jefta'', ''Adam u
    izgnanstvu''.

    1755.
    Rođen je francuski kralj Luj XVIII (Louis), koji je
    vladao u vreme restauracije posle pada cara Napoleona I. Titulu
    kralja nosio je od 1795, ali je stvarno vladao od 1814. do smrti
    1824, kad ga je na prestolu nasledio brat Šarl X (Charles). Njihov
    treći brat kralj Luj XVI pogubljen je na giljotini 1793. u vreme
    Francuske revolucije.

    1788.
    Rođen je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin,
    najznačajniji umetnik ruskog i svetskog pozorišta u prvoj polovini
    19. veka, koji je nastojao da objasni tajne glumačkog stvaralaštva
    i bio uzor generacijama glumaca. Smatra se pretečom pozorišnog
    reditelja i glumca Konstantina Stanislavskog.

    1800.
    Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici
    Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams (John) je postao
    prvi stanovnik zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

    1855.
    Škotski istraživač Dejvid Livingston (David
    Livingstone) otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po
    engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi. Široki su 1.717 metara, a
    voda Zambezija se stropoštava s visine od 100 metara.



    1858.
    Umro je velški filantrop Robert Oven (Owen),
    socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je
    svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih
    reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali
    ''socijalistima'', čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne
    zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj i u kooperativama
    proizvođača i potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio
    bolesničke blagajne, skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao
    čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD,
    gde je 1825. osnovao komunu ''Nova harmonija''. Kad je eksperiment
    propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni
    strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na
    osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda,
    bez upotrebe novca. Dela: ''Novi pogled na društvo'', ''Skica
    racionalnog sistema društva'', ''Knjiga o novom svetskom moralu''.

    1864.
    Rođen je osnivač srpskog zemljoradničkog
    zadrugarstva Mihailo Avramović, koji je prvu zadrugu osnovao 1894.
    u selu Vranovu, izradio nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i
    pokrenuo list ''Zemljoradnička zadruga'' uređujući ga 20 godina.
    Objavio je veliki broj radova o poljoprivredi, a njegovo najveće i
    poslednje delo je ''Sociologija zadrugarstva''. Učestvovao je u
    stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza.

    1869.
    Posle više od 10 godina rada pod rukovodstvom
    Francuza Ferdinana de Lesepsa (Ferdinand, Lešeps), otvoren
    Suecki kanal kojim su povezani Sredozemno more i Indijski okean.
    Utrošeno je 287 miliona zlatnih franaka, a izuzetno teški uslovi
    rada odneli su bezmalo 20.000 života. Kanal je dugo bio nesreća za
    Egipćane, jer je Velika Britanija okupirala i Kanal i Egipat. Tek
    kad ga je 1956. nacionalizovao predsednik Gamal Abdel Naser, Kanal
    se našao u rukama Egipta.



    1887.
    Rođen je britanski feldmaršal Bernard Lo
    Montgomeri (Law Montgomery), jedan od najpoznatijih savezničkih
    vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Istoričari ga smatraju
    najvećim britanskim vojskovodom posle Artura Velzlija Velingtona
    (Arthur Wellesley Wellington). Pobeda njegove Osme armije nad
    Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela (Erwin Rommel) u
    bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

    1913.
    Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal.

    1917.
    Umro je francuski vajar Ogist Roden (Auguste Rodin),
    jedan od najvećih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, čije
    je delo objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno
    uticalo na evropsko vajarstvo. Spajao je divlju energiju s
    najfinijim lirizmom, realizam sa smelim postupkom koji prelazi u
    moderan ekspresionizam, u njegovom delu su uočljive i primese
    simbolizma, ali ga većina istoričara umetnosti smatra
    impresionistom. Skulpture: ''Mislilac'', ''Poljubac'', ''Balzak'',
    ''Građani Kalea'', ''Vrata pakla'', ''Čovek slomljenog nosa'', ''Večni
    idol'', ''Proleće'', biste, aktovi.

    1925.
    Rođen je američki filmski glumac Rok Hadson (Rock
    Hudson), koji je snimio 63 filma, glumeći pretežno romantične
    junake. Pre smrti 1985. priznao je da boluje od side.



    1947.
    Predata je u saobraćaj železnička pruga
    Šamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji
    učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

    1954.
    Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef
    države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952.
    srušio kralja Faruka I.

    1958.
    Sudanska vojska je srušila civilnu vladu, a
    premijer je postao general Ibrahim Abud.

    1964.
    Kao simbol otpora bespravlju i teroru, proglašen je
    međunarodni dan studenata, u znak sećanja na prve žrtve
    nacističkog terora 1939. u češko-moravskom protektoratu.

    1969.
    ŠSR i SAD otpočeli su u Helsinkiju razgovore o
    ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

    1971.
    Feldmaršal Vemid Tanom Kitikačorn prigrabio je
    vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast u Tajlandu, ukinuo
    parlament, raspustio vladu i suspendovao ustav.

    1972.
    Bivši predsednik Argentine Huan Peron (Juan) se
    vratio u zemlju posle 17 godina izgnanstva.

    1974.
    Prvi parlamentarni izbori u Grčkoj posle više od
    10 godina i sedmogodišnje vojne diktature okončani su uverljivom
    pobedom Nove demokratije Konstantina Karamanlisa.

    1976.
    Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u
    atmosferi.

    1977.
    Predsednik Egipta Anvar el Sadat prihvatio je poziv
    da poseti Izrael, ignorišući nezadovoljstvo arapskih zemalja i
    sopstvene vlade.

    1989.
    U nesreći u jami ''Morava'' Aleksinačkih rudnika
    uglja poginulo je 90 rudara.

    1989.
    Bugarski parlament smenio je Todora Živkova s
    položaja šefa države.

    1993.
    Nigerijski general Sani Abača zbacio je civilnu
    vladu Ernesta Šonekana.

    1996.
    U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija
    opozicionih partija ''Zajedno'' je pobedila u najvećem broju velikih
    gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac.



    1997.
    Najveća egipatska organizacija islamskih terorista
    ''El Gama el Islamija'' ubila je pored hramova u Luksoru 58 stranih
    turista i četvoricu Egipćana, što je bio dotad najkrvaviji
    teroristički napad u Egiptu.

    1998.
    Izraelski Kneset (parlament) je većinom glasova
    ratifikovao ''Vaj sporazum'', kojim je predviđeno ustupanje dela
    okupirane teritorije palestinskoj samoupravi, u zamenu za mir.

    2002.
    Bivši sedmostruki italijanski premijer Djulio
    Andreoti osuđen je na 24 godine zatvora kao naručilac ubistva
    novinara Minoa Pekorelija 1979. godine. Godinu dana kasnije,
    međutim, Vrhovni sud Italije doneo je oslobađajuću presudu u
    kojoj je navedeno da doživotni senator nije ni na koji način
    umešan u to ubistvo.

    2005.
    Princ Albert II svečano je ustoličen na tronu
    kneževine Monaka.

    2006.
    Holandska vlada donela je odluku o potpunoj zabrani
    nošenja u javnosti burki i drugih marama kojima muslimanke
    pokrivaju lice iz bezbednosnih razloga. Holandija je prva evropska zemlja koja je uvela potpunu zabranu prekrivanja lica, dok su neke države donele zakone koji to zabranjuju na određenim mestima - u državnim institucijama, školama ili na fakultetima.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  13. #463

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja 18. novembar 2007. godine 322 dan u godini, do kraja godine ostalo je jos 43 dana



    9.
    Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus
    Flavius Vespasianus), osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od
    69. do smrti 79. pobedio je i raselio Jevreje i u Rimu podigao
    veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.



    1095.
    Na crkvenom saboru u Klermonu papa Urban II
    (Urbanus) je pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na
    ratni pohod protiv ''nevernika'', seldžuka koji su zauzeli ''svetu
    zemlju'' u Palestini s grobom Isusa Hrista u Jerusalimu. Time je
    podstakao versko ludilo i krstaške ratove koji su trajali dva veka.



    1626.
    Papa Urban VIII (Urbanus) je osveštao crkvu Svetog
    Petra u Rimu.



    1697.
    Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart (William
    Hogarth), izuzetan portretista i crtač fizionomija. Slikao je scene
    satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije.
    Ostavio je relativno mali broj radova, ali ga je njihova vrednost
    uvrstila među najznačajnije engleske slikare.




    1786.
    Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih
    Ernst fon Veber (Carl Maria Friedrić, von Weber), tvorac nemačke
    romantične opere. Komponovao je i kantate, orkestarsku, kamernu i
    horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u
    Londonu, gde je umro 1826. Dela: opere ''Čarobni strelac'',
    ''Eurijante'', ''Ribecal'' (nedovršena), ''Silvana'', ''Abu Hasan'',
    ''Oberon'', koncerti, ''Koncertni komad za klavir i orkestar'',
    klavirski ''Poziv na igru'', ''Koncertino za klarinet i orkestar''.



    1787.
    Rođen je francuski slikar Luj Žak Mande Dager
    (Louis Jacques, Daguerre), zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom
    ''dagerotipija'', prvi put praktično omogućena izrada fotografija.



    1830.
    Proglašena je nezavisnost Belgije, dotad ujedinjene
    s Holandijom.


    1860.
    Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor,
    Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor
    Konzervatorijuma
    u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio premijer i šef
    diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera ''Manra'',
    ''Poljska fantazija'' za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska
    dela, solo pesme.



    1883.
    U SAD je prihvaćeno standardno računanje vremena i
    zemlja je podeljena na četiri vremenske zone.



    1903.
    SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile
    neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Tek 1979. je
    dogovoreno da se Kanal 31. decembra 1999. vrati Panami.



    1905.
    Rođen je srpski pisac i revolucionar Jovan
    Popović, pripadnik grupe pisaca koja je između dva svetska rata
    negovala socijalnu literaturu. Posle zavođenja Šestojanuarske
    diktature 1929. je osuđen zbog komunističke propagande. Posle
    oslobođenja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu je pokrenuo i jedno
    vreme uređivao ''Književne novine''. Dela: zbirke pesama ''Hadžija
    večnosti'', ''Lasta u mitraljeskom gnezdu'', ''Ples nad prazninom'',
    proza ''Lica u prolazu'', ''Istinite legende'', ''Reda mora da bude'',
    ''Sremska hronika'', studije i eseji ''Djura Jakšić i njegovo doba'',
    ''Sterija i počeci srpske drame'', ''Svetozar Marković''.




    1905.
    Princ Čarls od Danske (Charles) je izabran za prvog
    kralja Norveške posle obnavljanja nezavisnosti te zemlje njenim
    odvajanjem od Švedske i uzeo je ime Hakon VII (Haakon).



    1910.
    U Meksiku je izbila revolucija i tokom narednih
    deset godina je poginulo najmanje milion ljudi.



    1915.
    U Kačaničkom tesnacu na Kosovu i Metohiji srpska
    vojska je u Prvom svetskom ratu vodila žestoku borbu s bugarskim
    trupama koje su udarile s leđa i time onemogućile njeno
    povlačenje prema Skoplju u susret saveznicima. Premorene i
    desetkovane srpske trupe, pritisnute nemačkim snagama sa severa i
    bugarskim s juga, morale su da obustave pokret prema Skoplju i ubrzo
    je srpska Vrhovna komanda naredila povlačenje preko Albanije.


    1918.
    Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri
    godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.


    1922.
    Umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel
    Proust), autor dela beskrajno složene i tanane književne
    arhitekture, koji je izvršio ogroman uticaj na evropski roman 20.
    veka. Dejstvom veoma produbljene psihologije, istančanim
    uočavanjem konstanti ljudske prirode i umetničkom snagom, uzdigao
    je likove do univerzalnosti. Dela: ciklus romana ''U traganju za
    izgubljenim vremenom'' (''U Svanovom kraju'', ''U senci devojaka u
    cvetu'', ''Oko Germatovih'', ''Sodoma i Gomora'', ''Zatočenica'', ''Nestala
    Albertina'', ''Nađeno vreme''), roman ''Žan Santej'', polemički spis
    ''Protiv Sent Beva''.



    1936.
    Nemačka i Italija su priznale vladu generala
    Fransiska Franka (Francisco Franco) i od tog trenutka građanski rat
    nije bio unutrašnja stvar razjedinjene Španije. Dve fašističke
    sile su koristile obračun falange s republikom kao poligon za
    isprobavanje novih borbenih sredstava i pripremu za Drugi svetski
    rat.



    1945.
    Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog
    rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front
    predvođen komunistima.



    1956.
    Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, najveći
    srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog
    temperamenta. Kao prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka
    je s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog
    repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertora. U
    Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta
    Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih
    umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili
    ''prsten Dobrice Milutinovića'', nagradu za glumačko životno delo.



    1970.
    Zapadna Nemačka i Poljska su se saglasile da
    uspostave diplomatske odnose i time okončaju neprijateljstvo dugo
    31 godinu.



    1970.
    Kina je naimenovala ambasadora u ŠSR-u i time posle
    četiri godine obnovila diplomatske odnose na najvišem nivou.



    1976.
    Levičarska vojna hunta Etiopije je izvršila smrtnu
    kaznu nad 27 ljudi zbog navodnog kovanja zavere.



    1978.
    U Džonstaunu u Gijani je ispijanjem otrova
    izvršilo kolektivno samoubistvo 914 Amerikanaca, pripadnika sekte
    ''Hram naroda'', uključujući vođu sekte Džima Džonsa (Jim Jones).
    Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.



    1987.
    U požaru u stanici ''Kings Kros'' londonskog metroa
    život je izgubilo 30 ljudi.



    1991.
    Sobranje Makedonije je usvojilo ustav koji je tu
    bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u
    postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za ustav su
    glasala 92.



    1991.
    Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla
    Gustav Husak, bivši predsednik Čehoslovačke, koji je na čelo
    Komunističke partije te zemlje došao posle vojne intervencije
    Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander
    Dubcek), a 1975. je postao šef države. Bio je jedan od vođa
    Slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu protiv nacista 1944, a kao
    ''slovački nacionalista'' od 1951. do 1960. je proveo u
    komunističkom zatvoru. Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo
    ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.



    1993.
    Lideri Južne Afrike su odobrili ustav kojim je
    označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.



    1993.
    Novi vojni upravljač Nigerije general Sani Abača
    (Abaća) je raspustio sve demokratske institucije.



    1995.
    Vatikan je saopštio da je zabrana zaređivanja
    žena za sveštenike definitivna, jer bi suprotna odluka značila
    grubo kršenje doktrine rimokatoličke crkve.



    2004.
    U Engleskoj je posle 700 godina tradicije zabranjen
    lov na lisice.



    2005.
    U tri odvojena bombaška napada u Iraku, na
    bagdadski hotel ''Hamra'' i dve džamije u gradu Kanaginu, poginulo je
    oko 80 ljudi, a ranjeno preko sto


    2006.
    Najmanje 120 osoba izgubilo je život a na desetine
    se vode kao nestale u poplavama koje su pogodile zapadni Avganistan.
    Najteže je pogođena provincija Badgis, nevreme praćeno
    pljuskovima izazvalo je poplave u nekoliko sela u oblasti Badgis,
    gde živi oko 50.000 porodica.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  14. #464

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 19. novembar, 323. dan 2007. Do kraja godine ima 42 dana.

    1600.
    Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala revoluciju i ukidanje monarhije. Pod pritiskom parlamenta, 1628. izdao je ''Peticiju o pravima'' kojom je garantovao prava parlamenta i lične slobode građana. Obavezu je ubrzo pogazio i 11 godina je vladao samovoljno, ali je 1640. morao da sazove parlament koji je ograničio njegova prava.

    1711.
    Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je i prvu gramatiku ruskog jezika i drame ''Tamira i Selim'' i ''Demofont''.

    1805.
    Rođen je francuski diplomata Ferdinand de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881, ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo mnoge francuske ministre i poslanike i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog predsednika vlade Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal dovršile su SAD tek 1914 uz ogromne troškove i neverovatne ljudske žrtve (tropska klima pogodovala je bolestima od kojih su radnici masovno umirali). 1809.
    U bici kod Okane 30.000 francuskih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa. Francuska vojska je u sklopu Napoleonovih osvajanja širom Evrope, zaposela i Španiju, ali je tamo izbio veliki ustanak. 1828.
    Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Živeo je 31 godinu, a za samo 18 godina stvorio je 998 muzičkih dela. Njegove kompozicije iz praktično svih muzičkih žanrova sveže su, neposredne i bliske narodnoj muzici. Dela: ciklusi solo pesama ''Lepa mlinarica'', ''Zimsko putovanje'', ''Labudova pesma'', scenska muzika za ''Rozamundu'', simfonije ''Sedma u c-molu'', ''Osma u h-molu'' (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije ''Muzički trenuci'', ''Impromptija'', opera ''Alfonso i Estrela'', operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

    1828.
    Umro Franc Peter Šubert
    Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma.
    Živeo je 31 godinu, a za samo 18 godina stvorio je 998 muzičkih dela. Njegove kompozicije iz praktično svih muzičkih žanrova sveže su i neposredne, iskrene i bliske narodnoj muzici.
    Dela: ciklusi solo pesama "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", scenska muzika za "Rozamundu", simfonije "Sedma u c-molu", "Osma u h-molu" (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije "Muzički trenuci", "Impromptija", opera "Alfonso i Estrela", operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.



    1831.
    Rođen je predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild, koji je postao šef države u martu 1881, ali je teško ranjen u atentatu u julu 1881. i umro je dva meseca kasnije.

    1888.
    Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera s 4:0, uz deset remija, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3, uz 25 remija. Dela: ''Osnovi šaha'', ''Moja šahovska karijera''.

    1916.
    Srpske jedinice oslobodile su u Prvom svetskom ratu Bitolj od Bugara.

    1917.
    Rođena je indijska državnica Indira Gandi, predsednik vlade od 1966. do 1975. i od 1980. do 1984. kad su je ubili Siki-teroristi. Politički uzori bili su joj otac Džavaharlal Nehru i tvorac indijske nezavisnosti Mahatma Gandi. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta Kongresne stranke, a 1959. predsednik vladajuće stranke.

    1918.
    Uz podršku zapadnih zemalja i belih čehoslovačkih odreda u kontrarevoluciji protiv boljševičkih vlasti, carski admiral Aleksandar Kolčak izveo je prevrat u Omsku, i uspostavio je vojnu upravu u Sibiru, na Uralu i na Dalekom istoku i proglasio se ''vrhovnim glavarom ruske države''. Bio je to početak pohoda sila Antante protiv sovjetske vlasti uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Kolčak je 1919. zarobljen i streljan u Irkutsku.

    1942.
    Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i okružile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju, koje su kapitulirale početkom 1943, što je označilo prekretnicu u ratu.

    1946.
    U Parizu je otvorena prva konferencija UNESKO (specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

    1969.
    Pojavili su se prvi izveštaji o ratnom zločinu američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim civilima.

    1969.
    Modul američkog vasionskog broda ''Apolo 12'' sa astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom posadom na tlu Zemljinog satelita.

    1977.
    Predsednik Egipta Anvar el Sadat je kao prvi arapski lider doputovao u Jerusalim gde je s predsednikom vlade Izraela Menahemom Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja dveju zemalja. Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija Kartera, sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.

    1984.
    U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 ljudi, a povređeno više od 4.200.

    1990.
    Potpisivanjem sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO i Varšavskog pakta objavili su da je okončan hladni rat dvaju vojnih blokova.

    1995.
    Islamski terorista-samoubica uleteo je kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu, usmrtivši 16 ljudi.

    1996.
    Tokom istorijskog, prvog susreta u Vatikanu pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, poglavar rimokatoličke crkve prihvatio je poziv da poseti to karipsko ostrvo.

    1998.
    Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji.



    2000.
    Predsednik SAD Bil Klinton okončao je trodnevnu posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

    2002.
    Tanker ''Prestiž'', koji je prevozio oko 77.000 tona nafte, prelomio se i potonuo 270 kilometara od severozapadne obale Španije, izazvaši ekološku katastrofu duž 200 kilometara obale.

    2002.
    U muslimansko-hrišćanskim sukobima na severu Nigerije - izazvanim ljutnjom muslimana zbog izbora za mis sveta u toj afričkoj zemlji - ubijeno je više od 200 ljudi. Muslimane je dodatno razjarila poruka jednog lokalnog lista protivnicima spektakla da ni prorok Muhamed ne bi imao ništa protiv izbora lepotica i da bi se možda i oženio nekom od njih. Priredba je premeštena u London gde je održana 7. decembra.

    2004.
    Umro je britanski naučnik Džon Vejn, koji je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na otkrivanju načina delovanja aspirina.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  15. #465

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 20. novembar, 324. dan 2007. Do kraja godine ima 41 dan.

    1602.
    Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

    1616.
    Francuski kardinal Arman Rišelje postao je šef diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar kralja Luja XIII postavio je cilj da Francusku učini prvom silom u Evropi i uveo je zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske, ograničio uticaj pape i plemstva u državnim poslovima i ugušio ustanak hugenota (protestanti, kalvinisti).

    1780.
    Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko oružje.

    1818.
    Latinoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

    1847.
    Umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao se u Baji Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je čitav niz stranih jezika. Prva ''teatralna predstavlenija'' priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u Kragujevcu i Beogradu je, kao ''knjaževsko-serbskog teatra direktor'', osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je ''Putešestvije po Serbiji'', ''Zemljeopisanije'', ''Početak opisanija srbski manastira'' kao i 21 dramsko delo, uključujući ''Kreštalicu'', ''Fernanda i Jariku'' i ''Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele''. Autor je i jedne Francuske gramatike.



    1863.
    Rođen je pisac Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača ''Srpskog književnog glasnika'' i tvorac ''beogradskog književnog stila''. Znatno je uticao na srpsku književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je ''Antologiju novije srpske lirike'' i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

    1873.
    Spajanjem gradova Budim - stara prestonica Ugarske, i Pešte koja se nalazi na suprotnoj strani Dunava, nastala je Budimpešta.

    1894.
    Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

    1910.
    Umro je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Razobličavao je teško društveno stanje u Rusiji, pisao protiv brakova iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja Crkve, plemstva, carskog samodržavlja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je odbivši prethodno da se izmiri s Crkvom. Dela: romani ''Rat i mir'', ''Vaskrsenje'', ''Ana Karenjina'', pripovetke ''Sevastopoljske priče'', ''Kozaci'', ''Otac Sergije'', ''Krojcerova sonata'', ''Hadži-Murat'', ''Narodne priče'', drame ''Živi leš'', ''Carstvo mraka'', ''Svetlost u tami svetli'', studije ''Šta je umetnost'', ''Moja ispovest'', ''U čemu je moja vera'', ''Ne mogu da ćutim!'', ''Pa šta da radimo?'', memoarsko delo ''Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost''.



    1914.
    Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je srpski oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Predvodio je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom morao da emigrira. Posle majskog prevrata, osnivački kongres Srpske Socijaldemokratske partije je u avgustu 1903. proglasio partijskim organom ''Narodne novine'' koje je on uređivao. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar partije postao je 1908, a teorijski časopis ''Borba'' pokrenuo je 1910. Na međunarodnom kongresu socijalista u Kopenhagenu 1910. održao je značajan govor o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, ukazavši na pogrešan stav austrijskih socijalista o nacionalnom pitanju i odneo ubedljivu pobedu u polemici s jednim od vođa Socijalističke partije Austrije Karlom Renerom. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Bio je pacifista i vatreni protivnik rata, ali se kao rodoljub borio u oslobodilačkim ratovima Srbije. Dela: ''Zakonsko osiguranje radnika'', ''Srbija i Albanija'', ''Zakon o radnjama i socijalna demokratija'', ''U izbornu borbu!'', ''Za socijalnu politiku'', ''Socijal-demokratski agitator'', ''Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije'', ''Jedinstvo pokreta''.

    1919.
    U Berlinu je ilegalno počeo Prvi međunarodni kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana Komunistička omladinska internacionala.

    1925.
    Rođen je američki političar Robert Frensis Kenedi, koji je postao ministar pravde kad je njegov stariji brat Džon izabran za predsednika SAD. Ubijen je u Los Anđelesu 1968. u toku predsedničke kampanje, nepunih pet godina pošto je, takođe u atentatu, ubijen njegov brat. Od 1951. radio je u kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

    1925.
    Rođena je ruska balerina Maja Mihajlovna Pliseckaja, koja je spojila tradicionalnu rusku koreografsku školu s modernim tokovima ruskog baleta. Kao dugogodišnja primabalerina Boljšoj teatra u Moskvi, kreirala je sa izuzetnim igračkim senzibilitetom partije klasičnog repertoara poput ''Don Kihota'', ''Labudove smrti'', ''Labudovog jezera'', ''Romea i Julije'', ''Ivana Groznog'', ''Galeba'', a sa suprugom, kompozitorom Rodionom Ščedrinom, postavila je baletsku verziju Tolstojeve ''Ane Karenjine''.



    1945.
    U Nirnbergu je pred Međunarodnim sudom počelo suđenje nemačkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio krivce. Posle 10 meseci, 12 njih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

    1945.
    Saveznička Kontrolna komisija dozvolila je preseljenje šest miliona Nemaca iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

    1947.
    U Londonu su se venčali princ Filip Mauntbaten i princeza Elizabeta, koja je pet godina kasnije stupila na britanski presto kao kraljica Elizabeta II.

    1959.
    Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

    1959.
    U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugal i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

    1962.
    Predsednik SAD Džon Kenedi ukinuo je američku vojno-pomorsku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza, tokom koje se svet našao na ivici atomskog sukoba između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza.

    1974.
    U prvom udesu putničkog aviona ''Boing 747'', koji se srušio posle poletanja s aerodroma u glavnom gradu Kenije Najrobiju, u letilici zapadnonemačke kompanije ''Lufthanza'' poginulo je 59 ljudi.

    1975.
    Umro je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i katolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti on je podigao oružanu pobunu sa ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939. slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Iako je kralj Huan Karlos ubrzo uveo demokratski sistem, osnovna tekovina Frankovog sistema pokazala se kao veoma vitalna i popularna - španska monarhija.

    1979.
    Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo je u veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4. decembra 1979. isterala saudijska armija.

    1980.
    U Kini je počelo suđenje ''četvoročlanoj bandi'' koju je predvodila Djang Ching, udovica predsednika Mao Cedunga, pod optužbom za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976.

    1981.
    Ruski velemajstor Anatolij Karpov zadržao je titulu prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.

    1992.
    U požaru je gotovo uništen Vindzorski zamak, kraljevski dvorac, po kom je vladajuća britanska dinastija uzela ime u vreme sukoba sa Nemačkom 1914. pošto je ta porodica nemačkog porekla. Palata u Vindzoru je jedna od najvećih znamenitosti Britanije.

    1993.
    Srušio se makedonski putnički avion u kojem je od 116 putnika i članova posade nesreću preživeo samo jedan.

    1995.
    Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

    1998.
    U Sankt Peterburgu u atentatu je ubijena Galina Starovojtova, jedan od lidera liberalnih deputata u Dumi (donji dom ruske skupštine).

    1999.
    Kina je lansirala svoj prvi vasionski brod bez ljudske posade.

    2003.
    U dve eksplozije koje su islamski teroristi podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i predstavništva britanske banke HSBC, poginulo je 27 ljudi, uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički preuzele Al kaida i turska militantna grupa ''Islamski front boraca Velikog Istoka''.

    2006.
    Umro je američki režiser Robert Altman, autor popularnih filmova kao što su ''MASH'', ''Nešvil'', ''Igrač'', ''Kratki rezovi'', ''Gosford park'', ''Kanzas siti''. Izgradio je karijeru protiveći se Holivudu i konvencijama filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog društva. Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada mu je uručena za životno delo.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

Strana 31 od 98 PrvaPrva ... 2129303132334181 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •