Dogodilo se na današnji dan - Strana 15
Strana 15 od 98 PrvaPrva ... 513141516172565 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 211 do 225 od ukupno 1456
  1. #211

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je sreda, 14. februar, 45. dan 2007. Do kraja godine ima 320 dana.

    869.
    Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom
    imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin, koji je sastarijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu.Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi
    Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski carMihailo III ih je, na molbumoravskog kneza Rastislava, poslao u
    Moravsku da propovedaju hrišćanstvo među Moravskim Slovenima.
    Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope,
    nasuprot uticaju salcburške arhiepiskopije. Braća su prethodno
    sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik
    Slovena iz okoline Soluna, koji su dobro znali iz detinjstva. Tako
    je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad
    smetao je bavarskom (nemačkom) sveštenstvu koje ih je optužilo
    rimskom papi. Da bi se opravdali, morali su da putuju u Rim gde je
    Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za
    arhiepiskopa panonskog i moravskog.

    1400.

    Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u
    zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399.
    zbacio rođak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV.
    Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i
    tokom vladavine od 1377. bio je prinuđen da od nezadovoljnog
    visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

    1468.
    Umro je nemački štampar Johan Gutenberg,
    pronalazač tipografije, čije je delo označilo civilizacijski
    preokret jer je omogućilo masovno štampanje knjiga, dotad rađenih
    ručno. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih
    sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao
    štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od
    100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

    1663.
    Kanada je postala francuska kolonija.

    1779.
    Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk
    ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na
    prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu Australije,
    oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do
    1775. istraživao je ostrva u Tihom okeanu, a na trećem putovanju
    od 1776. do 1779. prvi je oplovio obale Aljaske, istražio Beringov
    moreuz i otkrio Havajska ostrva.

    1797.
    Britanska flota pod komandom admirala Džona
    Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent
    Vinsent na krajnjem jugu Portugalije.

    1835.
    Pod nazivom ''Knjaževsko-serbski teatar'', u
    Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujuća i uz novčanu pomoć
    knjaza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji.
    Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priređivane za
    knjaza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi
    komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

    1893.
    SAD su anektirale Havaje.

    1912.

    Rođen je srpski geograf, istraživač i putopisac
    mađarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta.
    Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela:
    putopisi ''Oluja nad Akonkagvom'', ''Osvojenje vrhova'', ''Kroz zemlju
    Indijanaca'', ''Putovanje izvan vremena'', ''Nepal otvara vrata'', ''Gde
    civilizacija prestaje'', ''Karavana prijateljstva'', roman ''Nađena
    sreća'', knjiga za decu ''Kumenana'' (prevedena na 16 jezika).

    1929.
    Član Al Kaponeove bande ubio je sedam gangstera iz
    bande Bagsa Morana u jednoj čikaškoj garaži, što je nazvano
    ''Masakrom na dan Svetog Valentina''.

    1943.
    Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila
    Rostov, iz kojeg je izbacila nemačke okupatore.

    1946.
    Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da
    radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen
    skraćenicom ENIAC (Elektronski numerički integrator i računar).

    1956.
    U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije
    ŠSR, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult
    ličnosti Josifa Staljina i torturu ogromnih razmera, označenu kao
    ''Staljinova skretanja''. Kongres je doneo odluke kojima je počeo
    javni raskid s najgrubljim staljinističkim deformacijama.

    1958
    .
    Objavljeno je ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u
    Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II, rođakom
    jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku
    oborena je u julu 1958, kralj je ubijen i Federacija se raspala.

    1972.
    Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade ''Luna
    20'' krenuo je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke
    Mesečevog tla.

    1979.

    Američki ambasador u Avganistanu Adolf Dabs
    'Spajk'' ubijen je tokom pokušaja da bude oslobođen od otmičara.

    1989.
    Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini
    izrekao je ''fatvu'' sa smrtnom presudom engleskom piscu indijskog
    porekla Salmanu Rušdiju, autoru ''Satanskih stihova'', ocenjujući da
    je tim delom hulio na islam.

    1993.
    Desničarski lider kiparskih Grka Glafkos Kleridis
    izvojevao je pobedu na izborima nad dotadašnjim predsednikom
    Jorgosom Vasilijuom.

    1995.

    Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište
    ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani
    prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu s Ekvadorom.

    2000.

    Ministri inostranih poslova Evropske unije
    suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici
    Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana
    ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da
    obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da
    'pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i
    opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala''.

    2004.

    U moskovskom zabavnom akvaparku pao je stakleni krov
    i usmrtio 25 ljudi.

    2005.

    Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u
    eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a
    odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička ''Grupa za
    pobedu i sveti rat na Levantu''.

    2005.

    U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u
    provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211
    rudara.

    2005.

    U požaru u džamiji u centru Teherana život je
    izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povređeno.

    - Danas je sveti mučenik Trifun, zaštitnik vinogradara,
    guščara i mehandžija i izgonitelj demona. Sveti Trifun se
    praznuje zbog roda grožđa, voća i drugih plodova zemaljskih, a
    esnafska je slava mehandžijska. U srpskom narodu se verovalo da
    Sveti Trifun zabada ugarak u zemlju, pa zato sneg počinje da kopni,
    a i drveće počinje da ''radi'' (kreću sokovi u stablu). Po
    gregorijanskom kalendaru


    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  2. #212

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je četvrtak, 15. februar, 46. dan 2007. Do kraja godine ima 319 dana.


    1564.
    Rođen je italijanski fizičar, astronom i
    matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke, posebno
    dinamike i kinematike. Zalažući se za heliocentrični sistem
    Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski
    sistem zabluda, sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije
    prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca,
    navodno je posle presude rekao: ''Ipak se okreće!''. Zabrana
    objavljivanja njegovih dela ukinuta je tek 1757. (skinuta su sa
    indexa prohibitorum). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585, a 1589.
    formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i
    kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije.
    Astronomski durbin konstruisao je 1609, otkrio je Orionovu maglinu,
    neravnine na Mesecu, četiri najsjajnija Jupiterova satelita (Io,
    Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i
    konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda.



    1710.
    Rođen je francuski kralj Luj XV, koji je posle
    smrti pradede Luja XIV stupio na presto u petoj godini života i
    vladao do smrti 1774. Tokom vladavine ponašao se krajnje
    rasipnički i od njega potiču reči ''posle mene potop''. Vodio je
    neuspešan rat za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnji rat posle
    kojeg je Francuska morala da Velikoj Britaniji prepusti Kanadu,
    ukinuo je jezuitski rimokatolički red i konfiskovao im imovinu
    (što je u tom periodu bila tendencija u nekolicini evropskih
    zemalja).

    1763.
    Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su
    neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je
    zadržala Šleziju preotetu od Austrije i postala je jedna od
    vodećih svetskih sila.

    1781.
    Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar
    umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica
    prosvetiteljstva, utemeljivač savremene nemačke književnosti i
    estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od
    uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame ''Mis Sara
    Sampson'', ''Emilija Galoti'', ''Mudri Natan'', komedija ''Mina od
    Barnhelma'', kritike ''Pisma o najnovijoj književnosti'', ''Hamburška
    dramaturgija'', ''Laokoon'', polemička satira ''Vaspitanje ljudskog
    roda'', ''Anti-Gece''.

    1804.
    Zbor uglednih Srba (najviđenijih ljudi sa
    teritorije Beogradskog pašaluka) je u Orašcu kod Aranđelovca (u
    Marićevića jaruzi) doneo odluku o dizanju ustanka protiv Turaka
    i za vožda izabrao Karađorđa. Sukobi Srba i Turaka izbili su
    posle seče knezova koju su naredile beogradske dahije da bi
    zastrašile srpski narod i njegove prvake. Prvi srpski ustanak isprva
    je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, a
    bezmalo ceo Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu
    ustanka odredio ishod rusko-turskog rata. Kad su Rusija i Osmansko
    carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812, Porta je ugušila ustanak
    1813. Sretenje (dan kad je došlo do izbora Karađorđa za vožda)
    je danas državni praznik - dan državnosti Srbije.

    1832.
    U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno
    vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva
    prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu
    organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Djura Daničić, Janko
    Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju
    Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na
    Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su
    neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku
    kulturu. Tokom i posle rata obnavljani su fondovi i već 1958. imala
    je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na svetosavskom platou
    u Beogradu.

    1835.
    Donet je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je,
    po uzoru na francuski i belgijski ustav, izradio Dimitrije
    Davidović. Knjaz Miloš Obrenović je već u martu 1835.
    suspendovao ustav, iskoristivši negodovanje Austrije, Osmanskog
    carstva i Rusije.

    1857.
    Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka,
    tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne
    opere ''Ivan Susanjin'', koja je, prema želji cara Nikolaja I,
    nazvana ''Život za cara''. Prema istoimenoj poemi Aleksandra
    Puškina, napisao je libreto za operu ''Ruslan i Ljudmila''. Ostala
    dela: fantazija ''Kamarinskaja'' (na teme iz ruskih narodnih pesama),
    španske uvertire ''Aragonska hota'', ''Noć u Madridu'', kamerna
    muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

    1861.
    Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed,
    jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre
    se bavio matematičkom logikom i zajedno
    sa engleskim filozofom imatematičarom
    Bertrandom Raselom napisao je ''Principia
    mathematica''. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko
    gledište o ''večnim objektima''. Smatrao je da filozofija ima
    sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: ''Rasprava o
    univerzalnoj algebri'', ''Organizacija mišljenja'', ''Istraživanje
    principa prirodnog znanja'', ''Nauka i moderni svet'', ''Proces i
    realnost'', ''Smeli poduhvati ideja'', ''Religija u bitnim svojstvima''.
    1880 - Rođen srpski književnik Grigorije Božović u
    Ibarskom Kolasinu. Diplomirao je na moskovskoj Duhovnoj akademiji.
    Radio je u prosveti, bio predsednik prizrenske opštine, okružni
    načelnik, narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je
    najslikovitije opisao stvarnost Stare i Južne Srbije (Kosovo,
    Metohija i današnja Makedonija) pre oslobođenja 1912. u Balkanskim
    ratovima. Bio je aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao
    pristalica pokreta generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu,
    Božović je streljan u zanosu revolucionarne ''pravde''. Napisao je
    desetine pripovedaka koje se sve bave zivotom takozvanih malih ljudi
    u tada neoslobođenim južnim krajevima.

    1898.
    Počeo je američko-španski rat u kojem su SAD od
    Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu (pri čemu je
    Kuba dobila nezavisnost).

    1922.
    U Hagu je održana prva sednica Međunarodnog suda
    kojeg je 1920. osnovalo Društvo naroda.

    1942.
    Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav
    Binički, autor marša ''Na Drinu'', direktor Beogradske opere.
    Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u
    Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom
    Manojlovićem osnovao je 1899. ''Srpsku muzičku školu'' koja sada
    nosi ime ''Mokranjac''. Ostala dela: prva srpska opera ''Na uranku'',
    horske pesme (zbirka ''Seljančice''), solo pesme, muzika za dramske
    komade, vojni marševi.

    1942.
    Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele
    Singapur i zarobile 85.000 hiljada britanskih vojnika, nanevši
    Velikoj Britaniji najveći vojni poraz u istoriji. Veliko pomorsko
    uporište palo je zbog krupne strateske greške: britanska komanda
    je, računajući jedino na napad s mora, ostavila nezaštićeno
    zaleđe prema Malaji.

    1944.
    Srednjovekovni manastir Monte Kasino u Italiji,
    pretvoren u uporište nemačkih snaga u Drugom svetskom ratu,
    bombardovala je saveznička avijacija. Monte Kasino je bio centar
    benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i
    riznice. Potpuno je razoren i uništen.

    1971.
    Velika Britanija je prešla na decimalni novčani
    sistem.

    1990.
    London i Buenos Ajres obnovili su pune diplomatske
    odnose, prekinute 1982. u vreme bezuspešnog pokušaja Argentine da
    Velikoj Britaniji otme Foklandska ostrva u Atlantskom okeanu.

    1992.
    Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio
    patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je na praznik Sretenja Gospodnjeg
    svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj
    pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u
    SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši
    crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.

    1993.
    Parlament Slovačke izabrao je ekonomistu Mihala
    Kovača za prvog predsednika novoformirane države.

    1994.
    Severna Koreja pristala je da otvori deo nuklearnog
    programa za međunarodnu inspekciju.

    1994.
    Izvršena je smrtna kazna nad ruskim serijskim
    ubicom Andrejem Čikatilom, ''Rostovskim trbosekom'', koji je silovao
    i iskasapio više od 50 osoba.

    1996.
    U eksploziji skladišta municije blizu predsedničke
    palate u glavnom gradu Avganistana Kabulu poginulo je najmanje 60

    ljudi.

    2003.
    Najveće antiratne demonstracije od rata u Vijetnamu
    održane su u 400 gradova u 60 zemalja - oko 10 miliona ljudi
    protestovalo je zbog namere SAD i Velike Britanije da bez odluke
    Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija napadnu Irak.

    2004.
    U požaru u petospratnom tržnom centru u gradu
    Djilin na severoistoku Kine poginulo je najmanje 53 ljudi. Samo
    nekoliko sati kasnije, u požaru koji je zahvatio hram u Hainingu u
    kineskoj pokrajini Džeđang, poginulo je 40 vernika.

    2004.
    U Kini je izvršena je smrtna kazna nad Jangom
    Sinhaijem, jednim od najgorih serijskih ubica, koji je za četiri
    godine ubio 67 ljudi i silovao najmanje 20 žena.

    - Danas je hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Slavi se
    u znak sećanja na susret Isusa Hrista 40 dana posle njegovog
    rođenja i pobožnog starca Simeuna iz Jerusalima, kojem je Bog
    obećao da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. Susret se zbio u
    jerusalimskom hramu gde je Marija dovela malog Hrista da prinesu
    žrtvu Bogu. Starac je u njemu poznao obećanog Mesiju, blagoslovio
    ga i zahvalio Bogu što mu je omogućio sretenje.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  3. #213

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 16. februar, 47. dan 2007. Do kraja godine ima 318 dana.


    1808.
    Francuska je počela invaziju Španije i pokorila je
    za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV
    i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata ŽozefaBonapartu koji je okupiranom Španijom vladao do 1813.

    1831.
    Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov,
    izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i
    pripovetke o životu sveštenika i činovnika u gluvoj ruskoj
    provinciji i opisivao beskrupulozne tipove u periodu prvobitne
    akumulacije kapitala. Stvorio je i nenadmašne književne likove
    seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju psihologije ruskih
    seljaka. Dela: ''Levak Soborjane'' (kod nas prevedeno kao ''Djakon
    Ahila i crkovnjaci''), ''Začarani putnik'', ''Nesmrtni glavonja'', ''Ledi
    Makbet mscenskog okruga'', ''Sitnice iz arhijerejskog života''.

    1871.
    Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći
    srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast i
    njene naravi, lažno rodoljublje i servilno građanstvo.
    Posle završetka Velike škole u Beogradu bio je nastavnik u Vranju,
    Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima
    Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne
    štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list ''Stradija''.
    Počeo je pripovetkama iz seoskog života (čak romantičnim),
    ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti.
    Dela: satirične pripovetke ''Stradija'', ''Vođa'', ''Danga'', ''Mrtvo more'',
    'Kraljević Marko po drugi put među Srbima''.




    1871.
    Poražena Francuska potpisala je kapitulaciju i akt
    o primirju s Pruskom, čime je završen francusko-pruski rat. U maju
    1871. utanačen je definitivni mir s tada već ujedinjenim Nemačkim
    carstvom kojem je Francuska morala da ustupi bogate pokrajine Alzas
    i Lorenu i da plati ratnu odštetu.

    1873.
    U Španiji je proglašena republika kad je kralj
    Amadeo II abdicirao zbog previranjanja u zemlji, nesređene
    privredne situacije i jačanja republikanskog pokreta. Pošto su
    republikanci razjedinjeni već 1874, vojska je vratila na vlast
    burbonsku dinastiju, s kraljem Alfonsom XII.

    1877.
    Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić,
    izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan
    posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i
    prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kritičari je
    smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958.
    jedan od njih je ocenio da je umro ''literarno najkulturniji čovek
    našeg tla od Chirila i Metodija do juče, do danas, možda do
    prekosutra''. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i
    doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke
    škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala
    je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila
    je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, naročito je mnogo
    prevodila sa engleskog. Dela: putopis ''Pisma iz Norveške'', roman
    'Djakon Bogorodičine crkve'', pripovetke ''Hronika palanačkog
    groblja'', ''Saputnici'', ''Gospa Nola'', eseji ''Analitički trenuci i
    teme'', ''Zapisi o mome narodu'', ''Mir i nemir'', ''Njegošu - knjiga
    duboke odanosti'', ''Govor i jezik kulturna smotra naroda''.




    1918.
    Englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu
    bombardovala je nemačka podmornica.

    1926.
    Rođen je engleski filmski režiser Džon Ričard
    Šlezindžer, blizak idejama ''slobodnog filma''. Filmovi: ''Lažov
    Bili'', ''Darling'', ''Daleko od razuzdane gomile'', ''Ponoćni kauboj''
    (Oskar), ''Nedelja, prokleta nedelja'', ''Sjaj i beda Holivuda'',
    ''Maratonac''.

    1933.
    Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija
    reorganizovale su odbrambeni savez Malu Antantu (nastao iz straha od
    habzburške restauracije), koja je dobila stalni Savet sastavljen od
    ministara inostranih poslova. Nemačka okupacija Čehoslovačke u
    martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom
    Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je slomom
    Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke u aprilu
    1941, definitivno prestao da postoji.

    1936.
    Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedila je
    lista Narodnog fronta, posle čega je vladu socijalista, komunista i
    predstavnika sindikata sastavio Manuel Asanja i ona je odmah
    izdala dekret o amnestiji političkih zatvorenika i propisala
    agrarnu reformu, ali je započela i progon nekomunista. Rojalisti su
    pod rukovodstvom generala Fransiska Franka, u julu 1936. otpočeli
    oružanu pobunu, što je izazvalo građanski rat u kojem su 1939.
    poražene snage vlade Narodnog fronta, najviše zahvaljujući
    obilnoj vojnoj pomoći koju su Franku pružile nacistička
    Nemačka i fašistička Italija.

    1937.
    Najlon su patentirali hemičar Volas Hjum Karoters i
    njegov istraživački tim u američkoj kompaniji ''Dupont''.

    1945.
    Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom
    svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija.

    1959.
    Vođa gerilaca Fidel Kastro - čije su snage 1.
    januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je
    premijer Kube.

    1972.
    Grupa oficira Ekvadora, predvođena generalom
    Giljermom Rodrigesom Larom, državnim udarom bez prolivanja krvi
    oborila je predsednika Hosea Mariju Velaska Ibaru. Svrgnuti
    predsednik, kojem je to bio peti mandat - prvi put je postao šef
    države 1934.
    dobio je azil u Venecueli.

    1978.
    Kina i Japan potpisali su u Pekingu trgovinski
    ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara, što je označilo početak
    velikog ekonomskog otvaranja Kine.

    1983.
    U požaru koji je zahvatio veliko područje niskog
    rastinja na jugu Australije poginulo je najmanje 69 ljudi.

    1992.
    Skupština Republike Srpske Krajine prihvatila je na
    vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razmeštanju
    mirovnih snaga UN u RSK, razrešila dužnosti premijera Milana
    Babića i poništila odluku njegove vlade o raspisivanju referenduma
    o Vensovom planu.

    1992.
    Zairske snage bezbednosti ubile su 32 demonstranta,
    otvorivši vatru na hiljade hrišćana koji su počeli mirne ulične
    proteste protiv režima predsednika Zaira (sadašnja Demokratska
    republika Kongo) Mobutua Sese Sekua.

    1994.
    Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu
    Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da
    bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je podsetila da je
    severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska
    Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena
    država stavi na zastavu helenski antički simbol - Sunce.

    1994.
    U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra
    u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

    1998.
    Prilikom pada ''Erbasa A-300'' tajvanske aviokompanije
    'Čajna erlajnz'' u blizini aerodroma u Tajpehu poginulo je svih 203
    ljudi u avionu, uključujući guvernera centralne banke Tajvana, i
    sedam ljudi na tlu.

    2000.
    Risija i NATO obnovili su odnose prekinute u
    proleće 1999. zbog agresije severnoatlatske alijanse na Saveznu
    Republiku Jugoslaviju, saopšteno je u Moskvi posle razgovora
    vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina s generalnim
    sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

    2003.
    Umro je srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske
    akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu, čija
    su dela prevođena na dvadesetak jezika, a i sam je prevodio s
    mađarskog i nemačkog jezika. Dela: zbirke pesama ''Naseljeni svet'',
    'Krčma'', knjige pripovedaka ''Krivice'', ''Nasilje'', ''Povratak miru'',
    ''Škola bezbožništva'', romani ''Za plavom devojkom'', ''Knjiga o
    Blamu'', ''Upotreba čoveka'', ''Vere i zavere'', zbirka putopisa
    ''Drugde''.

    2005.
    Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su
    zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana
    za zaštitu životne sredine.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  4. #214

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Ovo malo sa zakasnjenjem, al necete zameriti, posle ovog ide za danasnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 17. februar, 48. dan 2007. Do kraja godine ima 317 dana.

    1600.
    Italijanski filozof, astronom i matematičar
    Djordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude
    rimokatoličke inkvizicije. Bio je materijalista, čije su teorije
    anticipirale modernu nauku, strastan propovednik novih ideja o
    1856.
    Umro je nemački pisac jevrejskog porekla Hanjrih
    Hajne, jedan od najvećih pesnika 19. veka, čija je poezija
    suptilnog lirizma, iskrenih emocija i osećajnosti prigušenih
    ironijom, vrhunsko dostignuće romantizma. Posle studija prava u
    Getingenu i putovanja po Evropi, napustio je Nemačku zbog sukoba s
    reakcionarnim snagama i otišao u Pariz. Tu se sprijateljio s Karlom
    Marksom i napisao čuvenu pesmu ''Tkači'' i poemu ''Nemačka, zimska
    bajka'' u kojoj je dosegao vrhunac satirične lirike. Prethodno je
    ''Knjigom pesama'' 1827. uneo u nemačku liriku potpuno nov ton, što
    je učinio i u nemačkoj prozi delom ''Slike s putovanja''. U Parizu
    je delovao kao duhovni posrednik između Nemaca i Francuza: u
    proznoj zbirci ''Salon'' obaveštavao je Nemce o duhovnim prilikama u
    Francuskoj, a za francuske čitaoce napisao je dela ''O istoriji
    novije lepe književnosti u Nemačkoj'' i ''Prilog istoriji religije i
    filozofije u Nemačkoj''. Njegova poezija vrhunsko je dostignuće
    nemačkog romantizma. Ostala dela: zbirke ''Nove pesme'', ''Romansero''
    i spev ''Ata Trol''.

    1863.
    Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević
    poklonio je državi zgradu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino
    zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete poručio je da kuću ustupa
    'svom otečestvu'' za smeštaj ''učenih i prosvetnih zavoda''. U njoj
    je sada rektorat Beogradskog univerziteta.



    1864.
    Južnjačka podmornica ''Hanli'' potopila je torpedom
    u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini
    severnjački brod ''Hustanik'', što se smatra prvim uspešnim napadom
    podmornice na ratni brod u istoriji.

    1871.
    Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić,
    član Srpske kraljevske akademije, čije je stvaralaštvo udarilo
    pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Završio je
    učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u
    Bosni i Hercegovini, posle čega je studirao prava u Ženevi i
    Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. bio je diplomata
    kraljevina Srbije i Jugoslavije Zajedno s piscima Aleksom Šantićem
    i Svetozarom Chorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima,
    u Mostaru je pokrenuo književni list ''Zora''. Već prvom pesničkom
    zbirkom ''Pjesme'' 1901. predstavio se kao nadahnut liričar obuzet
    temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. U Drugom svetskom ratu
    među prvima je javno ukazao na zločinačku prirodu ustaške
    Nezavisne Države Hrvatske i na genocid nad Srbima. Posleratna
    zvanična književna kritika prokazala ga je kao četnički
    opredeljenog. Osim pesama, od kojih su neke neprolazne vrednosti,
    pisao je prozu (''Jutra sa Leotara''), putopise (''Gradovi i himere'',
    'Pismo iz Ženeve'', ''Pismo s Alpa'', ''Pismo iz Španije''), eseje
    (''Blago cara Radovana'', ''Moji saputnici'', ''Staza pored puta''),
    studije (''Grof Sava Vladislavić''). Umro je 1943. u SAD i njegovi
    zemni ostaci počivali su šest decenija u mestu Geri u državi
    Indijana, posle čega su prenesene u otadžbinu i položene u kruptu
    manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

    1877.
    Rođen je francuski političar Andre Mažino,
    ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932, po kojem
    je nazvana utvrđena linija na istoku Francuske, građena od 1927.
    do 1936. Veliki sistem utvrđenja nije sprečio u Drugom svetskom
    ratu armiju nacističke Nemačke da 1940. izvede invaziju na
    Francusku iz pravca Belgije, zaobišavši ''Mažino liniju''.

    1909.
    Umro je indijanski poglavica Gojatlaj ''Onaj koji
    zeva'', poznat kao Džeronimo, poslednji poglavica plemena Apači
    koji se predao američkoj vojsci. Kao vođa apačkog plemena
    Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka u pokušaju
    da se odupre politici vlade SAD prema Indijancima i njenoj odluci da
    preživele preseli i zatoči u rezervat u Arizoni, ali je 1886. bio
    prinuđen da se preda. Neposredno pred smrt u tvrđavi Fort Sil u
    Oklahomi, izdiktirao je autobiografiju ''Džeronimo: njegova lična
    priča''.



    1932.
    Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant
    Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u
    Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u
    Beograd i plotunima s Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg
    su se povlačile austrougarske trupe.

    1942.
    Okupatorska bugarska vojska pobila je u Drugom

    svetskom ratu sve žitelje Bojnika kod Leskovca koje je uhvatila -
    473 civila, uključujući 89 dece, a mesto je spaljeno do temelja.

    1979.
    Kina je napala Vijetnam, ali su u kratkotrajnom ratu
    njene trupe pretrpele ozbiljne gubitke od armije s velikim borbenim

    iskustvom stečenim u pobedonosnom ratu protiv SAD okončanom 1975,
    pa su se kineske trupe povukle tri sedmice kasnije. Povod za napad
    bio je upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje
    maoističkog režima ''Crvenih Kmera'', odgovornog za smrt između
    milion i dva miliona ljudi.

    1982.
    Premijer Zimbabvea Robert Mugabe isključio je iz
    vlade, pod optužbom za zaveru, nominalnog saveznika u prethodnoj
    borbi za nezavisnost zemlje, vođu partije ZAPU Džošua Nkoma.

    1989.
    Umro je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od
    najvećih ''modnih diktatora'' 20. veka. Njegove elegantne kreacije
    prodavane su po relativno umerenim cenama.

    1992.
    Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio

    je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske
    organizacije u bivšoj Jugoslaviji.

    1994.
    Potvrđena je smrt prvog izabranog predsednika
    Gruzije Zvijada Gamsahurdije, čije je već raspadnuto telo
    pronađeno i identifikovano.

    1997.
    Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je u
    novembru 1996. raspustio vladu Benazir Buto, imenovao je Navaza
    Šarifa za novog premijera.

    2002.
    Više od 170 ljudi, pretežno vojnika i policajaca,
    ubijeno je u napadu maoističkih gerilaca na grad Mangalsen na
    zapadu Nepala. Maoisti su uništili sve vladine zgrade, demolirali
    aerodrom i opljačkali banku.

    2006.
    Posle dvonedeljnih kiša, reka blata zatrpala je
    selo Gvinsahugon na južnofilipinskom ostrvu Lejti. Poginulo je
    više od 1.700 ljudi.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  5. #215

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 18. februar, 49. dan 2007. Do kraja godine ima 316 dana.

    1405.
    Tokom invazije koju je predvodio protiv Kine umro je mongolski vladar, emir Samarkanda Timur Lenk, nazvan Tamerlan, osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije, čije se carstvo prostiralo od Moskve do Kineskog zida. Turskog sultanaBajazita I potukao je 1402. u bici kod Angore, cime je Osmanska država za nekoliko decenija usporena tokom osvajanja Jugoistočne Evrope. U bici kod Angore Timur je zarobio Stefana Lazarevića (budućeg despota) i jedino je njega i njegove srpske ratnike poštedeo pogubljenja, pošto je njihova hrabrost na njega ostavila veliki utisak.

    1455.
    Umro je italijanski slikar fra Anđeliko, dominikanski kaluđer, jedan od najvažnijih predstavnika rane renesanse, čije su freske i oltarske slike pune naivne lepote i draži gotskih minijatura. Poslednji je od italijanskih slikara koji je pod uticajem srednjovekovne filozofije težio idealističkom formalizmu, pri čemu ga je posebno privlačilo istraživanje prostora primenom perspektive. Njegove najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i freske u Vatikanu.

    1516.
    Rođena je engleska kraljica Meri I Tjudor, ćerka Henrija VIII, nazvana ''Krvava Meri'', koja je tokom vladavine od 1553. do smrti 1558. pokušala progonima i lomačama da uništi protestantizam i Englesku vrati rimokatolicizmu. Kao supruga španskog kralja Felipea II, pod uticajem rimokatoličke reakcije, potčinjavala je englesku politiku interesima Španije. Englesko građanstvo, udruženo s ''novim plemstvom'', uspostavilo je ponovo protestantizam (anglikanska crkva koju je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII), kad je 1558. na presto došla njena sestra Elizabeta I.

    1546.
    Umro je nemački verski reformator Martin Luter najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji je počeo da studira pravo, ali je ubrzo stupio u red avgustinaca. Izložio je 1517. zahtev za reformu crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Virtenbergu, i pozvao je na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovu učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti. Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, posebno oštro nastojanje pape Lava X da prodajom indulgencija, kojima su ''iskupljivani'' čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu. Njegovo učenje kasnije se proširilo i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog književnog jezika.

    1564.
    Umro Mikelandjelo Buonaroti Italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelandjelo Buonaroti, bio je jedan od najvećih umetnika renesanse.
    U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela, njegovu životnost i aktivnu snagu, dramatičnu intenzivnost misli i osećanja.
    U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni "Strašni sud", veličanstvena dela plastične snage i prostudiranih pokreta.
    Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampidoljo, dovršio najlepšu renesansnu palatu Farneze i nastavio rad na crkvi Svetog Petra.
    Napisao je znatan broj stihova misaonog sadržaja i strasnog izraza ("Soneti", "Madrigali").
    Dela: skulpture "David", "Mojsije", "Robovi", "Jutro", "Veče", "Dan", "Noć", "Pijeta".




    1745.
    Rođen je italijanski fizičar Alesandro Volta, koji je izučavajući elektricitet pronašao elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime - volt (oznaka V), voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

    1861.
    Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljem Vitorija Emanuela II od Savoje, koji je do tada vladao Pijemontom i Sardinijom, takođe u svojstvu kralja.

    1865.
    Severnjačka flota zauzela je u Američkom građanskom ratu grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.

    1866.
    Rođen je serdar Janko Vukotić, divizijar crnogorske i general jugoslovenske vojske. Učestvovao je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande zapovedao je 1915. Sandžačkom vojskom, čijih je 6.500 boraca u bici kod Mojkovca sprečilo 53. i 62. diviziju austrougarske armije da udare u bok Srpskoj vojsci koja se povlačila ka jadranskoj obali. U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. komandovao je Istočnim odredom crnogorske vojske, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Crnogorskom divizijom u sastavu srpske vojske.

    1877.
    Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola ''Stanković'' i ''Mokranjac'' u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik ''Muzičkog glasnika''. Dela: muzika za komade (''Ajša'', ''Koštana'', ''Dorćolska posla'', ''Kosovska tragedija''), opera ''Zulumćar'', ''Ženidba Janković Stojana'' (nedovršena), orkestarski ''Skerco d-mol''.

    1896.
    Rođen je francuski pisac Andre Breton, glavni teoretičar nadrealizma. S francuskim piscima Lujom Aragonom i Filipom Supoom osnovao je 1919. časopis ''Literatura'', organ dadaističkog pokreta. Potom je u psihoanalizi potražio sredstvo za otkrivanje istine i pokušao da ga u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni na umetnost, čime je dao teorijske i filozofske osnove nadrealizma. Vlada u Višiju zabranila je 1941. njegovu ''Antologiju crnog humora'', posle čega je prinuđen da izbegne u SAD. Vratio se 1946. i u Parizu je 1947. organizovao Međunarodnu nadrealističku izložbu. Dela: ''Nadrealistička revolucija'', ''Nađa'', ''Sjaj zemlje'', ''Izgubljeni koraci'', ''Praskozorje'', ''Fatamorgana'', ''Nadrealizam i slikarstvo''.

    1915.
    Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministrastvu spoljnih poslova. Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dvaput predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istorije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Djure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis ''Vila''. Njegovom zaslugom štampani su ''Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka'' i ''Zakonik Stefana Dušana cara srpskog'' (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: ''Vaskrs države srpske'', ''Srbi i Turci XIV i XV veka'', ''Selo'', ''Balkanska pitanja'', ''Istorija srpske književosti'', ''Srpska gramatika''.

    1915.
    Nemačka je u Prvom svetskom ratu, pomoću podmornica, otpočela pomorsku blokadu Velike Britanije.

    1932.
    Rođen je češki filmski režiser Miloš Forman, majstor atmosfere, izvrstan analitičar mentaliteta. Njegov ''Let iznad kukavičjeg gnezda'', koji je snimio po odlasku u SAD, gde je primio američko državljanstvo, dobio je pet Oskara. Ostali filmovi: ''Crni Petar'', ''Ljubav jedne plavuše'', ''Gori, gori moja gospođice'', ''Svlačenje'', ''Kosa'', ''Regtajm'', ''Amadeus'' (Oskar), ''Narod protiv Larija Flinta''.



    1952.
    Grčka i Turska postale su članice NATO.

    1956.
    Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje, koji je 1902. osnovao ''Konzervatorijum Mimi Pinson'', u nastojanju da omogući uslove za muzičko obrazovanje pariskog radništva. Dela: opera ''Lujza'', orkestarska svita ''Impresije iz Italije''.

    1960.
    Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile dogovorili su se da osnuju Latinoameričko udruženje slobodne trgovine.

    1965.
    Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

    1967.
    Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao ''u primeni nuklearne energije u vojne svrhe'', koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.

    1996.
    U eksploziji dva automobila-bombe blizu glavnog grada Alžira, koje su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 12 ljudi.

    2002.
    U ponoć između 17. i 18. februara franak je prestao da bude legalno platežno sredstvo u Francuskoj posle 641 godine. Tako je Francuska, posle Holandije i Irske, postala treća od 12 zemalja evro zone koja je ukinula svoju valutu i prešla na evro.

    2003.
    U podmetnutom požaru u metrou u južnokorejskom gradu Tegu poginulo je 198 ljudi.

    2004.
    U eksploziji teretnog voza koji je prevozio sumpor, benzin i đubrivo kod grada Nišapur na severoistoku Irana poginulo je više od 300 ljudi, a pet sela je uništeno. Od siline detonacije pucala su prozorska okna na zgradama udaljenim više od 10 kilometara od mesta nesreće.

    2006.
    Muslimani u Nigeriji ubili su najmanje 15 ljudi tokom napada na hrišćane na severoistoku zemlje, protestujući zbog objavljivanja karikatura proroka Muhameda u Evropi. Demonstranti su takođe zapalili 15 hrišćanskiih crkava u severoistočnom gradu Maiduguriju.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  6. #216

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 19. februar, 50. dan 2007. Do kraja godine ima 315 dana.

    Dogodili se na dnasnji dan


    1473.
    Rođen je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac
    heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji
    nauke. Umesto ptolomejskog geocentričnog sistema, prema kojem je
    Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po
    povratku s višegodišnjih studija u Italiji - polazeći od teorije
    grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko
    kojeg kruže Zemlja i druge planete - uspostavio heliocentrični
    sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete kreću se putanjama u
    čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica
    je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije iosnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju
    nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice i
    za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva.
    Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, zbog zloglasne
    rimokatoličke inkvizicije imalo i mučenike - Djordana Bruna sud
    inkvizicije poslao je na lomaču, a Galilea Galileja pod pretnjom
    smrti primorao da učenje proglasi za zabludu. Rimska crkva je 1616.
    zabranila sva dela koja su za osnovu imala Kopernikovo učenje.
    Dela: ''Commentariolus...'', ''De Revolutionibus Orbium Coelestium'' (O
    kruženju nebeskih tela).




    1674.
    Potpisivanjem Vestminsterskog ugovora okončan je
    englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska (područje Njujorka)
    pripala je Engleskoj.

    1743.
    Rođen je italijanski kompozitor Luiđi Rodolfo
    Bokerini, virtuoz na violončelu, koji je uticao na razvoj gudačkih
    kvarteta kao muzičke forme i prvi komponovao muziku za gudačke
    kvintete i kvintete za gudačke instrumente i klavir. Stvorio je oko
    500 dela u stilu rokokoa, uključujući simfonije, koncerte za
    violončelo, kamernu i crkvenu muziku.

    1797.
    Papa Pije VI potpisao je s Napoleonom Bonapartom
    Tolentinski ugovor, prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale
    Francuskoj.

    1800.
    Napoleon Bonaparta se proglasio prvim konzulom
    Francuske.

    1868.
    Rođen srpski etnolog Tihomir Djorđević, u
    Knjaževcu. Djorđević je jedno od najvećih imena srpske nauke
    uopšte - kad su humanističke nauke u pitanju. Posle beogradske
    Velike škole doktorirao u Minhenu 1902. Radio kao gimnaziski i
    univerzitetski profesor. Veoma plodan autor, mnoštvo njegovih
    tekstova razasuto je po stručnoj periodici. Osnovao je i uređivao
    neke stručne časopise, poput ''Karadžića'', uređivao Etnografski
    zbornik Srpske kraljevske akademije. Dela: ''O Makedoniji'', ''Iz Srbije
    kneza Miloša'', ''Naš narodni život'', ''O esnafima''.

    1875.
    Umro je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf
    koji je realistički slikao naravi vojvođanske sredine u drugoj
    polovini 19. veka. Posle završetka studija prava u Požunu
    (sadašnja Bratislava) radio je u Pešti kao činovnik, potom u
    Novom Sadu kao beležnik i advokat. Njegove šaljive pozorišne igre
    prožete su neusiljenim humorom i prirodnošću i bile su pravo
    osveženje u vreme teške romantičarske drame. Realistički je
    nastavio komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi
    posle Jovana Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine.
    Dela: ''Izbiračica'', ''Milo za drago'', ''Mladost Dositeja
    Obradovića'', ''Školski nadzornik'', ''Ljubavno pismo'', ''Čestitam'',
    ''Francusko-pruski rat''.

    1878.
    Sanstefanskim ugovorom okončan je srpsko-turski
    rat. Ugovor kojim je Rusija pokušala da stvori veliku Bugarsku na
    račun Srbije poništen je na zahtev ostalih evropskih sila na
    Berlinskom kongresu u julu 1878.

    1918.
    U Rusiji je dekretom boljševika zabranjeno privatno
    vlasništvo nad zemljom, vodom i prirodnim dobrima.

    1922.
    U Zagrebu je izašao prvi broj lista ''Borba'', iza
    kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je
    zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom
    svetskom ratu u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941. i u
    Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle
    oslobođenja Beograda, 15. novembra 1944. kao organ KPJ postao je
    dnevni list.

    1924.
    Rođen je američki filmski glumac Li Marvin,
    briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi s margine
    društva. Filmovi: ''Velika trka'', ''Komančerosi'', ''Dvanaest
    žigosanih'', ''Čovek koji je ubio Liberti Valansa'', ''Kat Balu''
    (Oskar), ''Monti Valš'', ''Point Blank'', ''Pakao Pacifika'', ''Ubice''.




    1940.
    Umro je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač
    i simbol Demokratske stranke. Bio jedan od prvaka Radikalne stranke.
    Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u
    srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. osnovao je s Jašom
    Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je
    izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904, na tom
    položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i
    treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle
    stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je
    predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a
    vladu je drugi put sastavio 1924.

    1942.
    Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u
    Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu
    bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam
    brodova i uništena su 23 aviona.

    1945.
    Američke snage su se u Drugom svetskom ratu
    iskrcale na pacifičko ostrvo Ivo Džima, a posle krvavih borbi, od
    22.000 Japanaca samo 212 najtežih ranjenika predalo se 26. marta
    1945, dok su Amerikanci imali više od 6.800 mrtvih.

    1951.
    Umro je francuski pisac Andre Žid, sjajan stilista,
    dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. Njegovu modernu
    intelektualnu prozu odlikuje velika iskrenost i prezir prema
    predrasudama. Dela: romani ''Kovači lažnog novca'', ''Podrumi
    Vatikana'', ''Pastoralna simfonija'', ''Zemaljska hrana'', putopisi
    'Povratak iz ŠSR'', ''Putovanje u Kongo'' i izuzetno poetski
    ''Dnevnik''.

    1952.
    Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik
    Nobelove nagrade za književnost 1920. Sasvim izvesno, Hamsun je bio
    medu najmarkantnijim književnim pojavama u istoriji uopšte.
    Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsređeni su na
    psihologiju ličnosti i prožeti doživljajima prirode i ljubavi. U
    okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podržao je vladu
    koju su ustoličili nacisti. Posle rata osuđen je za veleizdaju,
    ali u poslednjem delu, autobiografiji ''Na zaraslim stazama'', nije
    pokazao ni trunku kajanja. Ostala dela: romani ''Glad'', ''Misterije'',
    'Pan'', ''Viktorija'', ''Sanjari'', ''Rosa'', ''Pod jesenjom zvezdom'',
    ''Benoni'', ''Lutalica svira sa sordinom'', ''Poslednja radost'', ''Deca
    vremena'', ''Grad Segelfos'', ''Plodovi zemlje'', ''Skitnice'', ''Žene kraj
    studenca'', ''Poslednje poglavlje'', ''August'', ''Ali život živi''.

    1959.
    Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u
    Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra.

    1976.
    Island je prekinuo diplomatske odnose s Velikom
    Britanijom posle neuspešnih pregovora dveju zemalja o pravu na
    ribarenje u spornim vodama.

    1977.
    U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski
    sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji
    hidrocentrale ''Djerdap 2''.

    1991.
    Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika ŠSR
    Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi
    povećao ličnu vlast.

    1992.
    U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu
    sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.

    1993.
    Pored obala Haitija u oluji je potonuo feribot i od
    oko 1.500 putnika i članova posade spaslo se samo 285 ljudi.

    1997.
    Umro je kineski državnik Deng Sjaoping, glavni
    arhitekta privrednih reformi i silovitog ekonomskog uspona Kine
    krajem 20. veka. Najmnogoljudnijom zemljom sveta rukovodio je od
    1978, a s poslednje zvanične rukovodeće funkcije povukao se 1990,
    ali je njegov presudan uticaj ostao nesporan do smrti. U ranoj
    mladosti 1920. otišao je u Francusku i radio je u fabrikama u
    blizini Pariza, gde je 1922. postao član Omladinske komunističke
    ige, a po povratku u otadžbinu 1924. Komunističke partije Kine.
    Posle studija u Moskvi, 1927. izabran je za sekretara Centralnog
    komiteta KP Kine i potom bio jedan od rukovodilaca Kineske
    revolucije i istaknuti komandant jedinica kineske Crvene armije.
    Član Politbiroa Centralnog komiteta vladajuće KP Kine postao je
    1955, a 1956. generalni sekretar, ali je zbačen 1966. u
    ultralevičarskoj Kulturnoj revoluciji i poslat u radni logor na
    prevaspitavanje''. Prethodno je 1961. izgovorio čuvenu rečenicu:
    ''Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe'', a
    1962. kritikovao je narodne komune, koje je podržavao kineski lider
    Mao Cedung, govoreći o ogromnoj ekonomskoj šteti politike poznate
    kao ''Veliki skok''. Rehabilitovan je 1973. i postavljen na funkciju
    potpredsednika vlade, ali ga je s vlasti 1976. oborila
    'četvoročlana banda'', predvođena Maovom suprugom Djang Chin. U
    vrh kineske politike vratio se 1977. posle Maove smrti i hapšenja
    'četvoročlane bande'', a 1978. započeo je gigantske političke i
    ekonomske reforme kojima je dramatično preobrazio Kinu, učinivši
    je jednom od ekonomski najuspešnijih zemalja sveta.

    1999.
    Ubijen je verski vođa iračkih šiita veliki
    ajatolah Mohamad Sadek el Sadr, zajedno s dva sina.

    1999.
    Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan
    Milošević je, povodom pretnji Jugoslaviji bombardovanjem ukoliko
    ne dozvoli stranu okupaciju na delu teritorije, izjavio: ''Nećemo
    dati Kosovo i Metohiju ni po cenu bombardovanja''.

    2003.
    U dotad najgoroj avionskoj nesreći u Iranu, na
    jugoistoku te zemlje srušio se vojni transportni avion ''Iljušin
    76'' s pripadnicima iranske Revolucionarne garde i 18 članova
    posade, što nije preživeo niko od 276 ljudi u letilici.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  7. #217

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 20. februar, 51. dan 2007. Do kraja godine ima 314 dana.

    1507.
    Umro je italijanski slikar Djentile Belini, poznat po slikama venecijanskih svečanosti i procesija. Insistirao je na preciznosti i njegova dela obiluju detaljima, ali su kompozicije istovremeno veoma pregledne.


    1790.
    Umro je austrijski car Josif II, vladar koji je bio oličenje prosvećenog apsolutizma, sin carice Marije Terezije i njen savladar od 1765. do 1780. Sproveo je reforme, oslobodivši seljake vezanosti za zemlju i lične zavisnosti od feudalaca, ali ih je ipak ostavio pod vlašću vlastelinskog suda. Počeo je da oporezuje i plemstvo i sveštenstvo, a 1781. je izdao ''Patent o toleranciji'' kojim je nekatolicima dozvolio slobodu veroispovesti i pristup u državnu i javnu službu, ali je istovremeno jačao apsolutizam i sprovodio germanizaciju. Reforme su posebno pozdravili Srbi u Vojvodini, jer je trebalo da ih u verskom i građanskom pogledu izjednače s rimokatolicima. Zaplašen Francuskom revolucijom, poništio je mnoge reforme, a njegov brat i naslednik Leopold II je sve vratio u pređašnje stanje.

    1808.
    Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Njegove duhovite, smele i zajedljive karikature, koje je uglavnom objavljivao u listu ''Šarivari'', donele su mu i dosta nevolja - 1832. je odležao šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa. Izradio je veći broj slika socijalnog i takođe literarnog sižea.

    1860.
    U Novom Sadu je izašao prvi broj ''Danice'', najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao srpski pisac Djorđe Popović. ''Danica'' je okupila stotinak srpskih pisaca, uključujući Jakova Ignjatovića, Djuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, Ljubu Nenadovića. Danica je imala važno mesto u istoriji srpske kulture. Značaj časopisa je opao kad su ga 1866. napustili najbolji saradnici zbog neslaganja sa urednikom Djorđem Rajkovićem.



    1866.
    Rođen je srpski pisac Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, koji je u političko-satiričnim pesmama izvrgao podsmehu političke prilike u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. je postao sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom ''Knjiga ljubavi''. Naročito su bile popularne njegove pesme ''Don Ramiro'', ''Papučica'', ''Sigurna pesma''. Neke su i komponovane, poput pesme ''Bila jednom ruža jedna''. Napisao je i fragmente tragedije ''Despot Lazar Branković''.

    1886.
    Rođen je mađarski revolucionar Bela Kun, vođa Mađarske revolucije 1919. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Istočnom frontu 1916, a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. je postao član Gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda Crvene armije. Po povratku u Mađarsku krajem 1918. je osnovao Komunističku partiju Mađarske. Kad je u avgustu 1919. poražena Mađarska Sovjetska Republika, proglašena u martu 1919, pobegao je u Austriju gde je uhapšen, ali je pušten na intervenciju Moskve. Po povratku u ŠSR borio se u građanskom ratu protiv snaga generala Petra Vrangela, potom je bio član Prezidijuma Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunističke partije Mađarske. Uhapšen je u staljinističkim čistkama i streljan 1939.

    1904.
    Rođen je ruski državnik Aleksej Nikolajevič Kosigin, sovjetski premijer posle obaranja Nikite Hruščova 1964. do pred smrt 1980. U Crvenu armiju je stupio 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938. od predradnika je napredovao do direktora tekstilne fabrike i gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. je postao prvi potpredsednik Ministarskog saveta ŠSR.

    1908.
    Umro je pisac Simo Matavulj, clan Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz crnogorskog, dalmatinskog i beogradskog života, romane i drame. U delima iz zavičajnog primorskog života je iskazao veliki dar posmatranja, živopisnog slikanja sredine i ljudi, s potresnim svedočanstvima patnji Srba u Dalmaciji i njihovom opiranju nastojanjima rimokatoličke crkve da im nametne uniju. Prevodio je francuske pisce Gi de Mopasana Emila Zolu, Žana Molijera. Dela: romani ''Bakonja fra Brne'', ''Uskok'', zbirke pripovedaka ''Iz primorskog života'', ''S mora i planine'', ''Beogradske priče''.

    1910.
    Ubijen je predsednik egipatske vlade Butros Gali, čiji je unuk Butros Butros-Gali bio generalni sekretar UN od 1992. do 1996. godine.

    1920.
    Umro je američki istraživač i admiral Robert Edvin Piri čija je ekspedicija u aprilu 1909. uspela da prva dospe do Severnog pola. Ispitao je najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo. Dela: ''Na Sever preko Velikog leda'', ''Najbliže polu'', ''Severni pol'', ''Tajne polarnih putovanja''.

    1924.
    Rođen je američki filmski glumac afričkog porekla Sidni Poatje, prvi crnac dobitnik Oskara. Filmovi: ''Prkosni'', ''Poljski ljiljani'' (Oskar), ''Ivica grada'', ''Bekstvo u lancima'', ''U vrelini noći'', ''Gospodinu s ljubavlju'', ''Pogodi ko dolazi na večeru''.

    1925.
    Rođen je američki filmski režiser Robert Altman, koji je stvorio osobenu sintezu mitova i dramaturških klišea tradicionalnih američkih filmskih žanrova i principa modernog, prevashodno evropskog filmskog izraza. Filmovi: ''Odbrojavanje'', ''MASH'', ''Kockar i bludnica'', ''Privatni detektiv'', ''Svi smo mi lopovi'', ''Kalifornijski poker'', ''Nešvil'', ''Kratki rezovi'', ''Tri žene'', ''Svadba'', ''Kanzas siti''.



    1938.
    Šef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom nacističkom vođi Adolfu Hitleru.

    1962.
    SAD su u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod ''Merkjuri-Atlas 6'' u čijoj je kapsuli ''Frendšip 7'' bio Džon Glen, prvi američkim astronaut.

    1975.
    Vlada kiparskih Grka je pozvala UN da odrede krajnji rok za povlačenje s ostrva 40.000 turskih vojnika, ali zbog strateškog značaja Turske za SAD i NATO, to nije učinjeno niti je Ankara kažnjena zbog agresije i okupacije severnog dela Kipra.

    1979.
    Erupcija indonežanskog vulkana Sinira usmrtila je 175 ljudi.

    1985.
    U Irskoj je, uprkos žestokom protivljenju rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

    1986.
    U orbitu je lansiran prvi deo sovjetske kosmičke stanice ''Mir''.

    1991.
    Skupština Slovenije glasala je za otcepljenje od Jugoslavije.

    1996.
    Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, vratili su se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Irački predsednik ih je pomilovao, ali su tri dana kasnije - navodno u porodičnom obračunu - obojica ubijena.

    1997.
    Vlada SAD odbila je da prizna nadležnost Svetske trgovinske organizacije u sporu s Evropskom unijom o trgovini s Kubom, kojoj su Amerikanci jednostrano nametnuli ekonomske sankcije.

    2002.
    U požaru koji je zahvatio pretrpani putnički voz na liniji Kairo-Luksor, u najgoroj nesreći u istoriji egipatske železnice, poginuo je najmanje 361 putnik.

    2003.
    U požaru u jednom noćnom klubu u američkoj državi Rod Ajlend poginulo je najmanje 100 ljudi.

    2006.
    U Beču su počeli prvi direktni pregovori Beograda i Prištine o decentralizaciji vlasti u na Kosovu i Metohiji.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  8. #218

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 21. februar, 52. dan 2007. Do kraja godine ima 313 dana.


    1437.
    Škotskog kralja Džejmsa I ubili su zaverenici,
    sprečivši tako njegov pokušaj da suzbije uticaj visokog plemstva
    na vođenje državnih poslova. Na presto Škotske stupio je 1406,
    ali je stvarno vladao od 1424, kad su ga Englezi pustili iz zatvora.
    Uspeo je da ojača kraljevsku vlast, posebno u pravosuđu,
    administraciji i u vođenju trgovine, čime je izazvao žestok otpor
    plemstva, što ga je na kraju koštalo i prestola i glave.
    Pretpostavlja se da je on autor poeme ''Kraljevska knjiga''.
    1513.
    Umro je papa Julije II, najveći pokrovitelj
    umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Tokom pontifikata
    od 1503, naručio je od bliskog prijatelja Mikelanđela da izradi
    freske u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, uključujući džinovski
    ''Strašni sud'', od Bramantea da rekonstruiše crkvu Svetog Petra u
    Vatikanu, a Rafael je oslikao njegove privatne odaje.

    1613.
    Na ruski presto stupio je Mihail, sin moskovskog
    patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala
    Rusijom do 1917.

    1677.
    Umro je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh
    de Spinoza, tvorac monističkog determinizma i jedan od osnivača
    liberalističke političke filozofije. Znatno je uticao na francusku
    prosvetiteljsku filozofiju kao i na nemačku . U mladosti je
    isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da je
    govorio o telesnoj prirodi Boga, koga je zamišljao kao apsolutnu
    supstancu koja je uzrok samoj sebi. Izdržavao se brušenjem
    optičkih sočiva i odbio je katedru ponuđenu u Hajdelbergu, jer je
    želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. Pisao je na
    latinskom. Za života je objavio samo ''Principe filozofije Renea
    Dekarta'' i ''Teološko-politički traktat''. Posthumno je objavljeno
    njegovo kapitalno delo ''Etika'', podeljeno u pet delova - o Bogu, o
    prirodi i poreklu duha, o poreklu i prirodi afekata, o ljudskom
    ropstvu, ili o snazi afekata, o moći razuma, ili ljudskoj slobodi.
    Spinoza je dokazivao da filozofija ''nema druge svrhe osim istine'',
    dok religija ''teži jedino pokoravanju i pobožnosti''.

    1728.
    Rođen je ruski car nemačkog porekla Karl Peter
    Ulrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa, poznat kao Petar III
    Fjodorovič Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Bio je na
    prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula iste godine, kad je zbačen
    i nekoliko dana potom ubijen prema nalogu supruge, kasnije carice
    Katarine Velike. Dvorskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo
    labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okončanjem
    sedmogodišnjeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan
    u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Zaverenici su pridobili
    carsku gardu, senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve i
    prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i otrovali na osnovu
    naredbe Katarine Velike.

    1794.
    Rođen je meksički general i državnik Antonio
    Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika od 1833. do 1836. Potom je
    ponovo vladao Meksikom kao diktator 1839. i od 1841. do 1845, kad je
    primoran da ode u izbeglištvo. Posebno je upamćen po osvajanju
    tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kad je oko 4.000 vojnika pod njegovom
    komandom masakriralo nešto manje od 200 branilaca, uključujući
    Dejvija Kroketa.

    1795.
    Holandija je predala Velikoj Britaniji ostrvo Cejlon
    u Indijskom okeanu, današnju Šri lanku.

    1836.
    Rođen je francuski kompozitor Leo Delib,
    romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski
    balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete,
    lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku
    fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti
    'Kopelija'', ''Silvija'', opera ''Lakme''.

    1851.
    Umrla je engleska književnica Meri Volstounkraft
    Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najviše poznata po

    romanu ''Frankeštajn ili moderni Prometej'', pisanim u duhu priča
    strave i užasa. Takozvanih ''gotskih'', ostala dela: romani
    ''Poslednji čovek'', ''Lodor''.

    1866.
    Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman,
    koji je 1906. uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano
    postojanje sifilisa. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine,
    uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom
    zaraznih klica.

    1885.
    Rođen je francuski pisac, reditelj i glumac ruskog
    porekla Aleksandar Žorž Gitri, poznat kao Saša Gitri, autor lakih
    komedija, koje je sam režirao i u njima igrao glavne uloge. Dela:
    komedije ''Noćni čuvar'', ''Lepa svadba'', operete ''Maskirana ljubav'',

    ''Mocart'', filmovi ''Kad bi Versaj progovorio'', ''Roman jednog
    varalice''.

    1888.
    Umro je srpski novinar i publicista Mita Cenić,
    sledbenik Svetozara Markovića, najistaknutija ličnost radničkog
    pokreta u Srbiji od 1875. do smrti. Kao student medicine proteran je
    iz Francuske pod optužbom za pripremu atentata na kneza Milana
    Obrenovića koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom
    optužen da priprema prevrat i osuđen na osam godina robije u
    teškim okovima. Po izlasku iz zatvora pokrenuo je list ''Radnik'',
    zatim ''Borbu'', ''Istinu'' i političko-književnu reviju ''Čas''.

    1893.
    Rođen je španski gitarista Andres Segovija,
    najveći majstor tog instrumenta u 20. veku. Već sa sedam godina
    počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći
    dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne
    instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru mnoge
    kompozicije Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su
    mu dela koja su komponovali za gitaru.

    1895.
    Rodio se Milan Kašanin u Belom Manastiru (Baranja),
    književnik, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. Gimnaziju
    završio u Novom Sadu. Studirao na pariskoj Sorboni estetiku i
    istoriju umetnosti. Radio u Ministarstvu prosvete, kao upravnik
    Muzeja savremene umetnosti (Muzej kneza Pavla). Bila je to
    umetnička zbirka koju je oformio sam knez namesnik Pavle (iz
    privatnih sredstava), takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Od te
    zbirke nastao je posle Drugog svetskog rata Narodni muzej. Kašanin
    je kao čovek izuzetnih manira, suptilni esteta a veliki stručnjak,
    postao bliski prijatelj Kneza Pavla. Ovo je imalo za posledicu da je
    decenijama posle Drugog svetskog rata živeo potpuno skrajnuto, od
    retkih prevodilačkih poslova - pri tom nepotpisanih. Kao
    književnik Kašanin je takođe bio čovek izuzetnog stila, njegova
    ''Jutrenja i bdenja'',''Slučajna otkrića'', ''Zarobljenici'', ''Kamena
    otkrića'' dela su koja ostavljaju izuzetan utisak.

    1903.
    Rođena je američka književnica francuskog porekla
    Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo
    svedočanstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana je
    traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini
    erotske priče za kolekcionare erotike. Dela: romani ''Požarne
    lestve'', ''Kuća incesta'', ''Zavođenje Minotaura'', ''Deca Albatrosa'',
    'Šijun u kući ljubavi'', zbirka priča ''Pod staklenim zvonom'',
    priče ''Venerina delta'', ''Ptičice'', studije ''D. H. Lorens:
    neprofesionalna studija'', ''Roman budućnosti''.

    1907.
    Rođen je engleski pisac Visten Hju Odn, duhovni
    vođa nove škole levičarskih pesnika koji su u deceniji uoči
    Španskog građanskog rata obnovili englesku poeziju i pisali pod
    uticajem Tomasa Eliota. Vatreno je podržavao republikance u
    Španiji, a otadžbinu je napustio 1939. u znak protesta zbog
    potpisivanja Minhenskog sporazuma sa Adolfom Hitlerom i do 1972.
    živeo je u SAD. Pretežno intelektualni pesnik, bio je više
    zaokupljen idejama nego senzacijama i stvarima i pisao je poeziju
    čiji je jezik blizak konvencionalnom govoru. Dela: zbirke pesama
    'Pesme'', ''Govornici'', ''Ples smrti'', ''Gle, stranče'', ''Drugo vreme'',
    'Novogodišnje pismo'', ''Ahilov štit'', ''Oko kuće'', ''Grad bez
    zidova'', ''Za sada'', drame - pisane s Kristoferom Išervudom - ''Pas
    ispod kože'', ''Uspon F6'', ''Na granici'', eseji ''Sporedni svetovi''.

    1911.
    Japan i SAD potpisali su trgovinski ugovor kojim je
    ograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

    1916.
    Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u
    Francuskoj, najkrvavija u Prvom svetskom ratu, u kojoj je do
    decembra 1916. poginulo oko milion nemačkih i francuskih vojnika.
    Francuzi su se odbranili, a ogromni ljudski i materijalni gubici
    izazvali su opadanje ekonomske i vojne moći Nemačke.

    1924.
    Rođen je zimbabveanski državnik Robert Gabrijel
    Mugabe, koji je posle sticanje nezavisnosti Zimbabvea 1980. postao
    prvi premijer te afričke zemlje. Prethodno je kao vođa partije
    ZANU predvodio najjači gerilski pokret u Južnoj Rodeziji protiv
    režima bele manjine. Na vlasti je ispoljio upadljive autokratske
    osobine, vrlo oštro se obračunavajući sa opozicijom.

    1941.
    U avionskoj nesreći poginuo je kanadski fiziolog
    Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao
    insulin, što je omogućilo lečenje dotad smrtonosne šećerne
    bolesti. Za to epohalno otkriće 1923. je s Džonom Meklaudom, s
    kojim je takođe sarađivao, dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
    Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju
    nagradu je podelio s njim.

    1943.
    Britanski kralj Džordž VI odlikovao je Ruse Mačem
    časti za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.

    1947.
    Polaroid, prvi instant fotografski aparat, prikazao
    je u Njujorku njegov pronalazač Edvin Herbert Lend.

    1958.
    Gamal Abdel Naser izabran je za prvog predsednika
    Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

    1963.
    ŠSR je upozorio SAD da bi napad na Kubu mogao da
    znači svetski rat.

    1965.
    Ubijen je američki borac za građanska prava
    afričkog porekla Malkolm Eks (Malcolm X), vođa američkih crnaca,
    u trenutku dok je u Njujorku govorio na skupu svoje Afro-američke
    organizacije jedinstva. Bio je vatreni propovednik rasnog ponosa i
    crnačkog nacionalizma.

    1972.
    Ričard Nikson doputovao je u Peking, kao prvi
    predsednik SAD u takvoj poseti, čime je počela normalizacija
    američko-kineskih odnosa. Posle dugogodišnje podrške SAD Tajvanu
    i nepriznavanja komunističke Kine, poseta je popločala put za
    prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

    1973.
    Libanski ''Boing 727'' oboren je iznad jednog
    izraelskog vojnog aerodroma, što nije preživeo niko od 104 putnika
    i člana posade.

    1974.
    U Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je
    rečeno da je ''nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog
    samoupravljanja'', kojim je zemlja konfederalizovana, a Srbija
    dezintegrisana, pretvaranjem njenih pokrajina Kosova i Metohije i
    Vojvodine u svojevrsne ''države u državi''. Taj ustav je omogućio
    razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih godina 20. veka.

    1983.
    U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj
    državi Asam poginulo je više od 800 ljudi.

    1991.
    Umrla je engleska balerina Margot Fontejn, jedna od
    najvećih u 20. veku. Sa izvanrednim uspehom igrala je širom sveta
    niz uloga u klasičnim baletima, poput ''Žizele'', ''Labudovog jezera'',
    ''Začarane lepotice''.

    1992.
    U Lisabonu je počela konferencija o Bosni i
    Hercegovini, na kojoj su se predstavnici triju vodećih nacionalnih
    stranaka dogovorili da se uređenje BiH zasniva na više entiteta u
    postojećim granicama. Nade koju je podstakla konferencija ubrzo su
    nestale, jer je muslimanska strana na nagovor SAD odustala od mira i
    građanski rat je nastavljen.

    1994.
    Pakistanski komandosi upali su u ambasadu
    Avganistana u Islamabadu, oslobodili petoricu učenika i ubili
    trojicu avganistanskih terorista koji su za taoce tražili novčani
    otkup.

    1997.
    Predsednik Demokratske stranke Zoran Djinđić
    izabran je za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione
    koalicije ''Zajedno'' na lokalnim izborima u novembru 1996, postavši
    prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada Jugoslavije posle
    Drugog svetskog rata.

    1999.
    Poseta indijskog premijera Atala Biharija Vadžpaija
    Pakistanu. Bila je to prva poseta šefa vlade Indije susednoj zemlji
    posle 10 godina. Okončana je dogovorom dveju država da tešnje
    sarađuju radi rešenja spora u Kašmiru, smanjenja napetosti i
    rizika izbijanja međusobnog nuklearnog rata.

    2002.
    Predsednik SAD Džordž Buš posetio je Kinu tačno
    30 godina posle predsednika Ričarda Niksona čijom je posetom
    okončano više od dve decenije otvorenog neprijateljstva
    Vašingtona i Pekinga.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  9. #219

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je četvrtak, 22. februar, 53. dan 2007. Do kraja godine ima 312 dana.

    1512.
    Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči,
    prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački
    kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika (America).
    To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio
    Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao
    član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku
    ekspediciju.

    1732.
    Rođen je američki državnik Džordž Vašington,
    prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost.
    Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za nezavisnost
    od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD
    izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva
    mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je
    neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv
    revolucionarne Francuske) i unutrašnja politika stvorili su mu jaku
    opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran
    1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika,
    uputivši narodu ''oproštajnu besedu''.

    1788.
    Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer, čija
    je filozofija duboko pesimistična, čak mračna: individualna
    egzistencija je beskrajna patnja, ovaj svet je najgori mogućni
    svet, a osnovno moralno osećanje jeste sažaljenje. Sjedinio je
    kantovsku i pesimističko-budističku inspiraciju. Učio je da je
    svet, kao čulno dostupni, empirijski poredak stvari, ''moja
    predstava'' i da je podložan četvorostrukom značenju principa
    dovoljnog razloga, odnosno da svako biće ima razlog postojanja u
    'volji'', motiv delanja, uzrok nastajanja i razloge koji ga čine
    saznatljivim. U osnovi ''sveta kao predstave'' bivstvuje volja
    (žudnja, htenje) za individualnim postojanjem i održanjem. Dela:
    ''O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga'', ''Svet kao
    volja i predstava'', ''Parerga i paralipomena''.

    1819.
    SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu
    koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams
    i španski ministar Don Luis de Onis.

    1826.
    Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar
    Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u
    Austriji i kasnije Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i
    nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća
    ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske
    narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri
    i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je
    doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među
    panslavističkom omladinom. Prvi put je izabran za poslanika Srpskog
    narodno-crkvenog sabora 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom
    saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na
    godinu dana zatvora, a uhapšen je 1876. i posle godinu i po dana u
    istražnom zatvoru osuđen je na pet godina robije za veleizdaju.
    Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme -
    najznačajnija je ''Spasova noć'', a najpoznatija ''Već se srpska
    zastava svuda vije javno''. Literarni rad počeo je slobodarskim
    stihovima u časopisu ''Slavjanka'' koji je uređivao. Bio je prvi
    urednik lista ''Zastava'', koji je okupljao najbolje srpske pisce i
    javne radnike tog doba.

    1828.
    Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu
    s Rusijom bila prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući
    glavni grad Jerevan.

    1848.
    U Parizu je izbila prva buržoasko-demokratska
    revolucija u kojoj se proleterijat pojavio kao društvena snaga sa
    sopstvenim političkim zahtevima. Pod pritiskom ustanika kralj Luj
    Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i
    pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i
    proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte
    pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i
    izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama
    je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je
    revolucije u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj i kao reakcija
    oslobodilačke pokrete u južnoslovenskim zemljama.

    1862.
    Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis
    proglašen je predsednikom Konfederacije Država Amerike (jedanaest
    južnih država).

    1875.
    Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro,
    autor intimnog pejzaža, sa izuzetno finim osećanjem za srebrnaste
    i sive tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru,
    odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000
    slika, 300 crteža i desetak grafika.

    1882.
    Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju
    kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva kneza
    Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika 1872. Kralj Milan ostaće
    upamćen kao prvi srpski kralj ''posle kosova'', kao i po nekim
    reformama koje će imati dugoročne posledice - na primer, vrlo
    uspešna reforma vojske.

    1900.
    Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel,
    jedan od najvećih u svetskoj kinematografiji. Od 1936. do 1939.
    snimao je u Španskom građanskom ratu za republikance, a od 1947.
    uglavnom je radio u Meksiku. Snimio je 32 filma, a ''Andalužanski
    pas'' iz 1928. i ''Zlatno doba'' iz 1930. obrazac su nadrealističkog
    poetskog filma. Napisao je autobiografiju ''Moj poslednji uzdah''.
    Ostali filmovi: ''Zemlja bez hleba'', ''Los olvidados'', ''Uspon u nebo'',
    ''Zločinački život Arčibalda Krusa'', ''Robinson Kruso'', ''To se
    zove zora'', ''Nazaren'', ''Viridijana'', ''Taj mračni predmet želja'',
    'Anđeo smrti'', ''Zvezdani put'', ''Tristana'', ''Lepotica dana'',
    'Diskretni šarm buržoazije''.

    1903.
    Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Filip
    jakob Volf, poznat po knjigama pesama, posebno po ''Knjizi španskih
    pesama'' i ''Knjizi Geteovih pesama''. Komponovao je solo pesme na
    stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa fon
    Ajhendorfa, španskih i italijanskih pesnika.

    1913.
    Vojska je u Meksiku ubila revolucionarnog
    predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina
    Suaresa.

    1921.
    Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel
    Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se
    1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio
    je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka (Dacko), a 1977.
    utrošio je za ceremoniju krunisanja četvrtinu nacionalnog
    proizvoda zemlje, promenivši naziv Centralnoafrička Republika u
    Centralnoafričko carstvo. Njegova vladavina obeležena je
    neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanjem državne imovine i
    strašnim zločinima nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979.
    zbacio bivši predsednik Dako i vratio zemlju u status republike.

    1935.
    Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan
    stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva
    gorčina surovog 20. veka, ''zver-veka'', kako ga je s pravom
    označio. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom.
    Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio
    je dramaturg pozorišta ''Atelje 212'' u Beogradu i lektor u
    Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani ''Psalam 44'', ''Mansarda'',
    'Bašta, pepeo'', ''Peščanik'', ''Grobnica za Borisa Davidoviča'',
    pripovetke ''Rani jadi'', ''Enciklopedija mrtvih'', drama ''Elektra 70'',
    polemički spis ''Čas anatomije''.

    1942.
    Zahvaćen unutrašnjom krizom i slomljen
    nacističkim varvarstvom, austrijski pisac Štefan Cvajg, koji je
    pred nacistima 1938. emigrirao u SAD, izvršio je samoubistvo u
    Brazilu. U ranim delima je, pod uticajem bečkog impresionizma,
    psihoanalize Zigmunda Frojda i humanističke evropske tradicije, bio
    zaokupljen lavirintima ljudske psihe. Kasnije je znatnu popularnost
    stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o
    značajnim ličnostima istorije i literature. Dela: pripovetke
    Pometenost osećanja'', ''Amok'', ''Prvi doživljaj'', romansirane
    biografije ''Žozef Fuše'', ''Marija Antoaneta'', ''Trijumf i tragika
    Erazma Roterdamskog'', ''Marija Stjuart'', studije ''Tri majstora''
    (Balzak, Dikens, Dostojevski), ''Borba s demonom'' (Helderlin, Klajst,

    Niče), ''Tri pesnika svoga života'' (Kazanova, Stendal, Tolstoj),
    ''Jučerašnji svet''.

    1967.
    Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao je
    izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši samo titulu
    predsednika.

    1979.
    Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu
    nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.

    1980.
    Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata slikao je velike kompozicije idejno-humanističkog sadržaja. Književna dela: drame ''Ubica, mada žena'' i ''Trnov žbun u plamenu'', pisane su ekspresionističkim stilom, kritika ih nije visoko ocenila.

    1980.
    Izraelska vlada donela je odluku o puštanju u
    opticaj nove nacionalne valute šekela, koji je zamenio izraelsku
    funtu.

    1987.
    Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser
    i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika
    pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost
    masovne komercijalne američke kulture i američke mitove, od
    zapadnjačke sage do pokreta za oslobađanje žena. Filmovi:
    'Empajer'', ''San'', ''Devojke iz Čelzija'', ''Usamljeni kauboji'',
    'Meso'', ''Djubre'', ''Seks'', ''Pobunjene žene'', ''Meso za
    Frankeštajna'', ''Krv za Drakulu''.



    1992.
    Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama
    u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko
    entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su završeni
    pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana
    kasnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio
    da potpiše sporazum na koji je prethodno pristao, što je potpalilo
    građanski rat u BiH.

    1992.
    Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos,
    komandant Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do
    1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923.
    zbog terora Turske. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom
    svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio
    se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a
    i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran
    posle kapitulacije vođa Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12.
    februara 1945, s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu
    protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni
    komandant takozvane Demokratske armije Grčke, posle izbora na
    teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je
    republiku, a 23. decembra obrazovao privremenu vladu u kojoj je bio
    premijer i ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je
    u novembru 1948. iz Centralnog komiteta Komunističke partije
    Grčke, posle čega je emigrirao u ŠSR, a komunističku gerilu u
    Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se
    vratio pred kraj života.

    1993.
    Sahranjeno je 38 Srba - muslimanskih žrtava, čiji
    su tela otkrivena na području Kamenice u blizini Zvornika. Leševi
    su jedva indentifikovani, pošto su žrtve masakrirane.

    1994.
    Ministarstvo pravde SAD saopštilo je da je bivši
    visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio špijun
    ŠSR i potom Rusije.

    1995.
    Francuska je optužila četvoricu američkih
    diplomata i još jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku
    špijunažu i naložila im da napuste zemlju.

    1996.
    Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.

    1998.
    Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor
    Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je
    niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima NOP-a na
    Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima
    poginulim u avionskom udesu i spomen-kosturnicu u Sansepolkru u
    Italiji. Bio je u mladosti vrhunski sportista - pre Drugog svetskog
    rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u
    streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom
    prvenstvu.

    1998.
    Raspuštena je turska islamistička stranka ''Partija
    blagostanja''.

    2002.
    Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo
    je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, što je
    sutradan potvrdio njegov pokret UNITA pošto je prikazan
    televizijski snimak njegovog izrešetanog tela.

    2004.
    Pripadnici pobunjeničke ''Božje armije otpora''
    protiv vlade Ugande na severu zemlje upali su u kamp za raseljene i
    masakrirali najmanje 200 izbeglica.

    2005.
    U zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale
    koji je pogodio jugoistočni deo Irana poginulo je 612 ljudi, a
    više od 1.000 je povređeno.

    2006.
    U Zlatnu džamiju iz 17. veka, u Samari, u jedno od
    najvećih šiitskih svetilišta u Iraku, podmetnuta je bomba koja je
    teško oštetila ovaj hram i razorila njegovu zlatnu kupolu. U znak
    odmazde za 48 sati je ubijeno oko 130 sunita, a potpaljeno je 170
    sunitskih džamija, a u Bagdadu su ubijena tri sunitska imama i
    jedan otet. Do 28. februara je stradalo čak 379 osoba, a povređeno
    458.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  10. #220

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je petak, 23. februar, 54. dan 2007. Do kraja godine ima 311 dan.

    1685.
    Rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha i Vivaldija najistaknutiji barokni muzičar, direktor Kraljevske muzičke akademije u Londonu. Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija, a oratorijumima je dao monumentalni vokalno-orkestarski oblik i izdvojio ih iz crkvene muzike. Dela: opere ''Rinaldo'', ''Julije Cezar'', ''Aleksandar'', ''Kserks'', oratorijumi ''Mesija'', ''Izrael u Egiptu'', ''Juda Makabejac'', ''Samson'', ''Saul'', orkestarske svite ''Muzika na vodi'', ''Muzika za vatromet''.

    1792.
    Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.

    1821.
    Umro je engleski pisac Džon Kits, jedan od od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlukuju izuzetna melodičnost i sažet i veoma izražajan pesnički idiom. Pokloništvo pred antičkom kulturom spojio je s novom osećajnošću modernog čoveka i s fluidnim, mada simetričnim oblicima koje je pretežno sam stvorio. Njegovi soneti, spev ''Endimion'', pesme ''Oda slavuju'', ''Oda grčkoj urni'', ''Oda jeseni'' su među najlepšim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku, a ''Pisma'' su značajan prilog razvitku teorije estetike.

    1836.
    Oko 4.000 vojnika pod komandom predsednika Meksika Antonija Lopesa de Santa Ane počelo je opsadu tvrđave Alamo u Teksasu koju je branilo manje od 200 dobrovoljaca, uključujući Dejvija Kroketa Alamo je pao 6. marta 1836. i svi branioci su pobijeni.

    1855.
    Umro je nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač matematičke škole i direktor astronomske opservatorije u Getingenu, tvorac više geodezije i teorije površi. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, otvorio novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio temelje savremene nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je po njemu - Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je gaus (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi isključivo oznaka tesla (oznaka T). Dela: ''Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas'', ''Theoria motus corporum coelestium''.

    1883.
    Rođen je nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti jer je osuđivao njihovu politiku. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem epmirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija) težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u o bliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt s onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: ''Opšta psihopatologija'', ''Psihologija pogleda na svet'', ''Filozofija'', ''Um i egzistencija'', ''O istini'', ''O izvoru i cilju istorije'', ''Filozofska vera''.

    1883.
    Rođen je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom ''Prohujalo sa vihorom''. Ostali filmovi: ''Čarobnjak iz Oza'', ''Kapetan hrabrost'', ''Tortilja Flet'', ''Jovanka Orleanka''.

    1898.
    Francuski pisac Emil Zola uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom ''Optužujem'', u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.



    1905.
    Američki advokat Pol Persi Haris osnovao je u Čikagu Rotari klub.

    1918.
    Jedinice novoosnovane Crvene armije zaustavile su kod Narve i Pskova u Prvom svetskom ratu nemačku ofanzivu. Sovjetska armija je nosila naziv Crvena armija do 1946.

    1919.
    Benito Musolini je napustio Socijalističku partiju i osnovao stranku pod nazivom ''Fasci del Combattimento'' (Borbeni odredi), poznatiju kao partija fašista.

    1931.
    Umrla je australijska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu.

    1933.
    Japan je počeo okupaciju Kine severno od velikog Kineskog zida.

    1934.
    Umro je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar, čija dela odlikuju jasna forma, krepka orkestracija i naglašena lirika, koji je stvarao u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum ''Gerontijusov san'', koncertne uvertire ''Na jugu'', ''Enigma varijacije'', ''Falstaf'', dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

    1942.
    Japanska podmornica bombardovala je u Drugom svetskom ratu američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.

    1944.
    U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla je sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

    1965.
    Umro je engleski filmski glumac Sten Lorel, mršavi iz tandema s američkim glumcem Oliverom Hardijem - debelim. Oni su u urnebesnim komedijama gradili komiku na paradoksima dovedenim do krajnosti, ali humor nikad nije bio zajedljiv. Filmski producenti i sada ubiraju profit od njihovih filmova, a njih dvojica su završila u sirotinjskoj bolnici. Filmovi: ''Muzička kutija'', ''Naši odnosi'', ''Na divljem zapadu'', ''Dva dobra drugara'', ''Fra dijavolo'', ''Mi iz Oksforda'', ''Veliki posao'', ''Naša žena'', ''Udri brigu na veselje''.

    1970.
    Britanska Gvajana stekla je nezavisnost.

    1990.
    Posle 11 godina u izbeglištvu, u Kambodžu se vratio princ Norodom Sihanuk.

    1991.
    U Tajlandu je pučem bez prolivanja krvi vlast preuzela vojna hunta, koja je oborila vladu Čatičaja Čunavana.

    1994.
    Bosanski Muslimani i Hrvati su pod pritiskom SAD potpisali primirje i okončali višemesečne krvave sukobe, što je bio uvod u stvaranje muslimansko - hrvatske federacije, stvorene pod pritiskom iz Vašingtona.

    1996.
    Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, ubijeni su u Iraku - navodno u porodičnom obračunu - tri dana po povratku iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu.

    1998.
    Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ukinuli su zabranu kontakata sa Iranom na visokom novou.

    1999.
    U Rambujeu kod Pariza posle 17 dana završeni su pregovori tokom kojih se delegacije Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca ni jednom nisu sastale. Albanci su najavili da u načelu prihvataju ponuđeni sporazum, dok je srpska strana izričito odbacila strano vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Strani posrednici su odredili dve sedmice kao rok za potpisivanje sporazuma.

    2001.
    Jugoslavija i Makedonia potpisale su dokument o graničnoj liniji.

    2002.
    Filadelfijska nadbiskupija raščinila je nekoliko sveštenika zbog seksualne zloupotrebe dece - vinovnika skandala koji je pretio da uništi moralni autoritet rimokatoličke crkve u SAD.

    2002.
    Uz obrazloženje da su porast političkog nasilja i gušenje slobode štampe ugrozili izglede za održavanje slobodnih i demokratskih izbora, SAD su Zimbabveu uvele sankcije, a predsedniku Robertu Mugabeu i njegovim najbližim saradnicima zabranjen je ulazak u SAD.

    2004.
    Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odlikovao je američkog oskarovca srpskog porekla Karla Maldena medaljom Belog anđela, ''za izuzetno, dugogodišnje, lično ostvarenje u oblasti filmske umetnosti''. Dan ranije Malden je primio nagradu za životno delo Američkog sindikata glumaca, koja se od 1964. godine dodeljuje za značajan doprinos glumačkoj profesiji.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  11. #221

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 24. februar, 55. dan

    2007. Do kraja godine ima 310 dana.

    1389.
    Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i

    zarobili švedskog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica

    Margaret postala stvarni vladar i Švedske.

    1443.
    Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi (Matyias Hunyadi), poznat kao Matija I Korvin, koji je tokom vladavine od 1458. uspešno ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, zauzevši 1486. i Beč. Obnovio je mađarsku državu posle decenija feudalne anarhije, reformišući finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju, pomagao je razvoj gradova, a u Požunu (sadašnja Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet i 1472. prvu štampariju. Nazvan je ''Korvin'' zbog gavrana (latinski - corvus) na njegovom štitu. Posedovao je jednu od većih biblioteka svoga vremena. Umire u Beču 1490.

    1525.
    Upotrebivši prvi put u istoriji ratova puške arkebuze, španska armija pod komandom markiza od Peskare do nogu je u bici kod Pavije u Italiji potukla francusko-švajcarsku vojsku koju je predvodio francuski kralj Fransoa I. U bici je poginulo 14.000 vojnika, a Fransoa I je zarobljen.

    1530.
    Karla V u Bolonji je za svetog rimskog cara i kralja Italije (već je bio kralj Španije i vladar njene ogromne imperije) krunisao papa Klement VII, što je bilo poslednji put u istoriji da rimski biskup kruniše nekog vladara.

    1563.
    Hugenoti su ubili Fransou de Lorena, vojvodu od Giza, jednog od francuskih rimokatoličkih vođa u građanskom ratu s hugenotima, koji je sa svojim snagama opsedao Orlean.

    1582.
    Papa Grgur XIII izdao je bulu o primeni Gregorijanskog kalendara, reforma Julijanskog kalendara i uvođenje Gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, Julijanski kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod Gregorijanskog odstupanje neuporedivo manje.

    1786.
    Rođen je nemački pisac Vilhelm Grim, skupljač i obrađivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom. Izdavao je i nemačke srednjovekovne književne spomenike i proučavao nemačka junačka predanja.



    1803.
    Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, kojeg je za ''kapetana dunavskog'' 1833. postavio knez Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Otad je poznat kao ''Kapetan Miša''. Imao je 74 broda, solane u Rumuniji i Mađarskoj i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojem je sada rektorat Beogradskog univerziteta, nazvanu Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. ''svom otečestvu''.

    1847.
    Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

    1848.
    Pod pritiskom naroda i liberalne buržoazije abdicirao je francuski kralj Luj Filip - nosilac režima ''građanskog kraljevstva'' - i francuska Druga republika je proglašena dva dana kasnije.

    1848.
    U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen ''Manifest komunističke partije'', koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja ''Saveza komunista'' održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

    1852.
    Rođen je engleski pisac irskog porekla Džordž Ogastas Mur, autor realističkih i naturalističkih romana. Dela: romani ''Moderni ljubavnik'', ''Glumčeva žena'', ''Ester Voters'', ''Ave'', ''Ispovesti mladića'', ''Uspomene iz mrtvog života'', ''Salve'', ''Vale''.

    1885.
    Rođen je američki admiral Čester Vilijam Nimic, komandant Pacifičke flote SAD u Drugom svetskom ratu.

    1887.
    Pariz i Brisel postale su prve dve prestonice povezane telefonskom vezom.

    1920.
    Prvi politički program nemačke Nacionalsocijalističke radničke partije, koju je 1919. u Minhenu osnovao Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka. Program koji je sačinio Hitler kasnije je razrađen u njegovoj knjizi ''Majn kampf'' u kojoj je nagovesteno istrebljenje Jevreja i Roma.

    1945.
    Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, odmah pošto je u Drugom svetskom ratu objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

    1945.
    Trupe SAD oslobodile su japanske okupacije u Drugom svetskom ratu glavni grad Filipina Manilu.

    1946.
    Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

    1966.
    U Gani je vojnim udarom, dok je bio u poseti Kini, zbačen predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. izborila nezavisnost od Britanije. Vlast je preuzelo takozvano Veće nacionalnog oslobođenja s generalom Džozefom Ankrahom na čelu. Svrgnuti predsednik otišao je u Konakri, gde ga je gvinejski predsednik Seku Ture 2. marta 1966. proglasio kopredsednikom Gvineje.

    1971.
    Alžir je saopštio da preuzima kontrolu nad francuskim petrolejskim kompanijama u zemlji.

    1974.
    Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta Srbije, koji je znatno doprineo ekološkom pravcu u biologiji uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukture i razvoja njihovih ekosistema. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu bio je član Glavnog N.O.O. Srbije i veći deo rata proveo je kao zatočenik u na Banjici. Posle oslobođenja izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju. Dela: ''Ohridsko jezero i njegov živi svet'' (sinteza njegovih naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici ''Uporedna anatomija kičmenjaka'', ''Ekologija''.

    1974.
    Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

    1975.
    Umro je sovjetski državnik ruskog porekla Mihail Aleksandrovič Bulganjin, premijer ŠSR od 1955. do 1958. Boljševicima se priključio 1917. uoči Oktobarske revolucije i do 1922. radio je u boljševičkoj tajnoj političkoj policiji. Član Centralnog komiteta Komunističke partije ŠSR postao je 1934, na početku staljinističkih čistki, a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribaltičkog i Prvog beloruskog fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar oružanih snaga i zamenik premijera.

    1990.
    Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, bivši predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985, kad se povukao iz javnog života.

    1991.
    Nekoliko časova posle poslednjeg pokušaja sovjetske diplomatije da spreči sukob, počela je ofanziva američkih snaga i njihovih saveznika u Zalivskom ratu protiv Iraka u kojem je s obe strane učestvovalo više od 1,3 miliona vojnika. Cilj ofanzive bilo je prisiljavanje Iraka da napusti Kuvajt, koji je okupiran 1. avgusta 1990.

    1993.
    Kanadski premijer Brajan Malruni, čija je popularnost spala na najniže grane u istoriji anketiranja birača u Kanadi, dao je ostavku posle devet godina na vlasti.

    1995.
    U retkoj javnoj svađi transatlantskih saveznika, ambasada SAD u Parizu optužila je ministra unutrašnjih poslova Francuske Šarla Paskvu da je lagao povodom špijunskog skandala i odluke francuskih vlasti dva dana pre toga da zbog političke i ekonomske špijunaže protera četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD.

    1996.
    Kubanski vojni avioni oborili su dva mala aviona jedne kubanske izbegličke organizacije u SAD, koji su - uprkos ponovljenih upozorenja u višednevnom ''ratu živaca'' da provokacije neće biti tolerisane - ušli duboko u vazdušni prostor Kube.

    1996.
    Palestinski islamski teroristi su u dva samoubilačka napada u Izraelu ubili 27 ljudi.

    1998.
    Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

    2003.
    U zemljotresu u severozapadnoj kineskoj provinciji Sinđang poginulo je najmanje 268 ljudi.

    2004.
    U zemljotresu koji je pogodio oblast El Hoseima na mediteranskoj obali Maroka, poginulo je najmanje 572 ljudi.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  12. #222

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 25. februar, 56. dan 2007. Do kraja godine ima 309 dana.
    1570.
    Papa Pije V ekskomunicirao je iz crkve englesku
    kraljicu Elizabetu I, što nije imalo uticaja na njen čvrst stav
    prema Katoličkoj crkvi i uopšte katoličkim vernicima u Engleskoj.
    Ona ih je smatrala najvećim političkim problemom njene zemlje.
    Među žrtvama represije nalazila se i porodica Viljema
    Šekspira,izrazito katolička, zbog čega o njemu danas imamo vrlo
    malo savremenih podataka.

    1707.Rođen je italijanski pisac Karlo Goldoni,
    obnovitelj italijanske komedije koja je čamila u improvizacijama
    istrošene ''komedije del arte''. Dela: komedije ''Mirandolina'',
    ''Ribarske svađe'', ''Tvrdica'', ''Kockar'', ''Laskavac'', drama
    ''Dalmatinka''.

    1723.
    Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač
    Kraljevskog društva u Londonu i njegov prvi predsednik od 1680. do
    1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i
    napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Posle
    požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve,
    projektovao je niz zdanja, među kojima monumentalnu katedralu
    Svetog Pavla.

    1778.
    Rođen je argentinski general i nacionalni heroj
    Hose de San Martin, oslobodilac Argentine, Čilea i Perua od
    španske kolonijalne vlasti, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio
    južnoamerički pokret za nezavisnost. Ukinuo je ropstvo,
    proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke i nastojao da
    kulturno preporodi narod.

    1815.
    Ubijen je srpski vojvoda Stanoje Stamatović,
    poznatiji kao Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog
    ustanka, borac protiv Turaka. Ubistvo je posle propasti
    Hadži-Prodanove bune naredio Sulejman paša. Na zboru u Orašcu, na
    Stretenje 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov
    predlog za vožda je izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju
    na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim
    bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Djura Jakšić je napisao

    istorijsku dramu ''Stanoje Glavaš''.

    1841.
    Rođen je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan
    od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19.
    veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života,
    mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica,
    srećan život i prefinjen kolorit i razvio je izraz
    karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti
    je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme i žive
    impresionističke fakture.

    1873.
    Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo,
    jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen
    kao izvođač rola u operama Djuzepea Verdija i Djakoma Pučinija i
    interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio
    gramofonske ploče. Dela: ''Uspomene'', ''Metodi pevanja''.

    1885.
    Nemačka je anektirala Tanganjiku (Nemačku Istočnu
    Afriku), koja će ostati nemačka kolonija do kraja Prvog svetskog
    rata. Danas je Tanganjika sastavni deo istočnoafričke države
    Tanzanije, osim teritorija Ruande i Burundija.

    1888.
    Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif
    Pančić. Kralj Milan Obrenović, osivač Srpske kraljevske
    akademije (1.11.1886.), postavio ga je za prvog predsednika SKA.
    Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke
    studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846.
    došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i
    Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u
    Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu
    i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko
    80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je
    endemsko-reliktni četinar poznat kao ''Pančićeva omorika'' (Picea
    omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae).
    Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu (Jevremovac).
    Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije,
    mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: ''Flora Kraljevine
    Srbije'', ''Ptice Srbije'', ''Ribe Srbije''.




    1899.
    Umro je osnivač britanske novinske agencije
    Rojters, nemački Jevrejin Pol Džulijus fon Rojter, po kojem je
    nazvana najstarija svetska agencija.

    1948.
    Komunisti su u Čehoslovačkoj prigrabili vlast
    'februarskim udarom'', prinudivši premijera Eduarda Beneša da
    prihvati ostavke nekomunista u vladi.

    1954.
    Egipatski predsednik Muhamed Nagib prinuđen je da
    podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik
    Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak
    saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

    1956.
    U govoru na 20. kongresu Komunističke partije ŠSR,
    Nikita Hruščov je osudio diktatorsku vladavinu Josifa Staljina.

    1972.
    Sovjetski vasionski brod ''Luna 20'' vratio se na
    Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

    1976.
    SAD su stavile veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija
    kojom je osuđena izraelska aneksija istočnog Jerusalima.

    1983.
    Umro je američki pisac Tenesi Vilijams, Često je
    napadan zbog sklonosti ka šokantnom i senzacionalnom. Dela: drame
    'Staklena menažerija'', ''Tramvaj nazvan želja'', ''Mačka na usijanom
    limenom krovu'', ''Tetovirana ruža'', ''Nežna ptica mladosti'', ''Leto i
    dim'', ''Noć iguane'', ''Camino real'', ''Vieux Carre'', ''Odeća za letnji
    hotel'', ''Ne o slavujima'', romani ''Rimsko proleće gospođe Ston'',
    'Moize i svet razuma'', zbirke priča ''Jedna ruka'', ''Tvrda
    šećerlema'', zbirka pesama ''U zimu''.

    1986.
    Filipinski diktator Ferdinand Markos, koji je
    Filipinima vladao od 1965. kao predsednik, a od 1972. kao diktator,
    uz snažnu podršku SAD, podneo je ostavku i pobegao iz zemlje. Zbog
    krađe glasova i objavljivanja ''pobede'' na predsedničkim izborima
    nad Korason Akino - udovice opozicionara Benjina Akina, čije je
    ubistvo 1983. organizovao Markos izbila je pobuna nazvana ''vlast
    naroda'' pod vođstvom šefa armije generala Fidela Ramosa i ministra
    odbrane Huana Enrilea. U obaranju diktatora bio je presudan pritisak
    SAD, primoranih da napuste dugogodišnjeg štićenika.

    1991.
    Iračka raketa ''skad'' pogodila je u Zalivskom ratu
    kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran i usmrtila
    28 vojnika.

    1993.
    Bomba koju su u njujorškom Svetskom trgovinskom
    centru podmetnuli islamski teroristi ubila je šest i ranila više
    od 1.000 ljudi.

    1993.
    Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne
    Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

    1994.
    Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je
    automatskom puškom i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u
    Hevronu, posle čega je na licu mesta pretučen do smrti.

    1994.
    SAD su proterale ruskog diplomatu Aleksandra
    Lisenka, tvrdeći da je reč o šefu ruskih obaveštajaca u
    Vašingtonu.

    1995.
    Londonski dnevnik ''Gardijan'' objavio je da su
    bosanski muslimani tajno naoružavani preko aerodroma u Tuzli, uz
    podršku NATO, čime je na najgrublji način kršena rezolucija UN.

    1998.
    Dužnost predsednika Južne Koreje preuzeo je Kim De
    Džung, bivši dugogodišnji disidentski lider tokom vojne diktature
    u toj azijskoj zemlji.

    1999.
    Kina je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na
    produženje mandata snagama UN u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici
    Makedoniji, što je protumačeno kao odgovor Pekinga na odluku vlade
    u Skoplju da prizna Tajvan, zbog čega je Kina prekinula diplomatske
    odnose s BJRM. U BJRM su potom ostale trupe NATO, bez mandata UN,
    ubrzo su i znatno brojčano i tehnički ojačane i aktivno su
    učestvovale u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju
    započetoj mesec dana kasnije.

    2003.
    Umro je italijanski filmski glumac i režiser
    Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je
    režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje
    karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana,
    često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma - ''Pod suncem Rima'',
    'Beli šeik'', ''Dangube'', ''Heroj našeg doba'', ''Moj sin Neron'',
    ''Veliki rat'', ''Mejd in Itali'', ''Mali, sasvim mali građanin'',
    režija - ''Oprostite, da li ste za ili protiv?'', ''Italijan u
    Americi'', ''Pomozi mi ljubavi''.

    2004.
    Parlament Češke odlučio je da više od 100
    vojnika pošalje u Avganistan, u prvu borbenu ulogu čeških
    oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

    2005.
    Umro je britanski pravnik Piter Benenson, osnivač
    međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Amnesti
    internešenel.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  13. #223

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 26. februar, 57. dan 2007. Do kraja godine ima 308 dana.

    1200.
    U Hilandaru umire monah Simeon, poznatiji po svom
    svetovnom imenu Stefan Nemanja, osnivač dinastije Nemanjića, koja
    je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se
    1196. zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je
    preuzeo 1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana,
    štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao
    je da se odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske
    ratovao u savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle
    smrti vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom
    napao je i Srbiji priključio Zetsko primorje (staru srpsku
    Kraljevinu Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike
    Morave kao i prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car
    i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji
    je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju,
    1189. nije prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv
    Vizantije. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala
    Srbiju 1190. ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države.
    Pošto je presto ustupio srednjem sinu, kasnije prvom kralju iz
    dinastije Nemanjića - Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem
    Vukanu, zamonašio se usvojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa
    najmlađim sinom Rastkom, Zajedno sa najmlađim sinom Rastkom, čije
    je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir
    Hilandar. Hilandar je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i
    književni centar. Podigao je i crkve i manastire Djurđeve Stupove,
    Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Srpska
    pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u
    nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

    1531.
    U portugalskoj prestonici Lisabon u zemljotresu je
    poginulo između 20.000 i 30.000 ljudi.

    1770.
    Umro je italijanski violinski virtuoz i kompozitor
    Djuzepe Tartini (Giuseppe), koji je uveo novine u tehniku sviranja i
    građenja violina. Komponovao je mnoštvo violinskih koncerata i
    sonata, uključujući sonatu ''Djavolji triler''.

    1777.
    Rođen je srpski državnik i pisac prota Mateja
    Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi
    predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - neke vrste ondašnje
    vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i šabačkoj
    nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga
    1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do
    nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd
    kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao
    rusku vladu za podršku i pomoć. Posle propasti ustanka 1813, u
    emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za
    stvar Srbije i prisustvovao je Bečkom kongresu 1815. s punomoćjem
    srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski
    knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milošem
    Obrenovićem, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz
    Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao
    je državni savetnik. Napisao je ''Memoare'', jedno od najboljih
    memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o
    događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

    1802.
    Rođen je francuski pisac Viktor Igo (Victor Hugo),
    član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i
    rodonačelnik francuskog realizma. Bio je veoma angažovan u
    političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac.
    Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848.
    poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona
    III 1851. je proteran i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i
    Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan
    u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876.
    vatreni članak ''Za Srbiju''. Pisao je pesme, drame, romane, eseje,
    pamflete. Dela: romani ''Jadnici'', ''Bogorodičina crkva u Parizu'',
    'Rabotnici na moru'', drame ''Ernani'', ''Lukrecija Bordžija'', ''Rij
    Blaz'', političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III
    ''Kazne'', pamflet ''Napoleon Mali''.



    1815.
    Francuski car Napoleon I napustio je mediteransko
    ostrvo Elba, na koje je proteran posle abdikacije 1814. Krenuvši s
    malom grupom sledbenika ušao je u Pariz i povratio vlast, čime je
    počela njegova druga vladavina poznata kao ''100 dana'', okončana u
    junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.

    1834.
    Umro je nemački izdavač i štampar Alojz Johan
    Nepomuk Franc Zenefelder (Aloys Johann, Franz Senefelder),
    pronalazač sistema litografske štampe. Napisao je ''Udžbenik
    litografije''.

    1846.
    Rođen je Vilijam Frederik Kodi, poznat kao Bufalo
    Bil, legendarna ličnost istorije SAD u vreme osvajanja
    prostranstava na zapadu Amerike. Nadimak je stekao kao vešt lovac
    na bizone. Pod starost je obilazio svet prikazujući veštine u
    cirkusu koji je gostovao i u Srbiji.

    1848.
    U Francuskoj je proglašena Druga republika, dva
    dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

    1852.
    Britanski vojni transportni brod ''Birkenhed'' potonuo
    je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, povukavši u smrt 485
    ljudi.

    1901.
    Posle gušenja dvogodišnjeg kineskog ustanka protiv
    strane okupacije - nazvanog ''Bokserski ustanak'' prema nazivu tajnog
    patriotskog udruženja ''Pesnica u ime mira i pravde'' - vođama
    pobune Či Hsiuiju i Su Čeng Juu javno su odrubljene glave.

    1909.
    Otomansko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju
    Bosne i Hercegovine.

    1915.
    Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv
    Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili
    bacače plamena.

    1916.
    Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski
    teretni brod ''Provansa II'', usmrtivši 930 ljudi.

    1917.
    U okupiranoj Srbiji u Prvom svetskom ratu počeo je
    Toplički ustanak protiv bugarskih i austrougarskih trupa, izazvan
    masovnim terorom, pljačkom i paljevinom sela i prisilnom
    regrutacijom. Okupatori su uzvratili surovim represalijama: pobijeno
    je oko 20.000 ljudi, a u Toplici je uništeno 55 sela.

    1918.
    Nemački avioni su u Prvom svetskom ratu
    bombardovali italijanski grad Veneciju.

    1935.
    Škotski fizičar Robert Votson Vat (Watson Watt)
    prvi put je javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i
    određivanje položaja pomoću radio talasa).

    1936.
    Adolf Hitler je u Saksoniji otvorio prvu fabriku za
    proizvodnju ''narodnog vozila'' (folksvagen).

    1952.
    Premijer Vinston Čerčil je saopštio da je Velika
    Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

    1960.
    Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor
    Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije od

    1937. Na njenom čelu će se nalaziti sve do 1960. Bio je član svih
    slovenskih akademija. Rođen u Budimpešti, posle završene Velike
    škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u
    Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise ''Južnoslovenski
    filolog'' i ''Naš jezik''. Osnivač je srpske moderne dijalektologije
    i jedan je od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem
    opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU
    je izdala prvu knjigu velikog ''Rečnika književnog i narodnog
    jezika''. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih
    kritika, polemika i prikaza. Dela: ''O jezičkoj prirodi i jezičkom
    razvitku'', ''Pravopis srpskog jezika'', ''Dijalekti istočne i južne
    Srbije'', ''O dvojini u slovenskim jezicima'', ''Galički dijalekat''.

    1969.
    Umro je nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac
    filozofije egzistencije. Po završetku medicine radio je na
    Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom bio profesor
    filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti jer je osuđivao
    njihovu politiku. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom
    celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem
    emirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija) težnjom
    da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne
    izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog
    unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom
    čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz
    psihijatrije i filozofije. Dela: ''Opšta psihopatologija'',
    'Psihologija pogleda na svet'', ''Filozofija'', ''Um i egzistencija'', ''O
    istini'', ''O izvoru i cilju istorije'', ''Filozofska vera''.

    1980.
    Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose,
    okončavši tri decenije međusobnog ratnog stanja.

    1990.
    Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena
    lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore nad
    sandinistima predsednika Danijela Ortege.

    1992.
    Umro je srpski glumac Jovan Janićijević
    ''Janaćko'', dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta.
    Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim
    serijama poput ''Građana sela Luga'', ''Parničara'' i ''Muzikanata'', a
    lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo
    njegovog imena.

    1993.
    U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački
    centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je
    šest, a povređeno oko 1.000 ljudi.

    1995.
    Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi
    izazvao diler u Singapuru Nik Lison, bankrotirala je londonska banka
    'Berings'', jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

    1997.
    Švajcarska vlada odobrila je osnivanje memorijalnog
    fonda za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu, nastojeći da
    umanji razmere skandala posle otkrića da su trezori banaka u
    Švajcarskoj puni imovine žrtava nemačkih nacista.

    1999.
    Etiopske trupe su probile front eritrejske armije u
    spornoj pograničnoj oblasti i vlada Eritreje je saopštila da će
    prihvatiti plan afričkih zemalja za okončanje desetomesečnog rata
    sa Etiopijom.

    2001.
    Etiopija je saopštila da je povukla sve trupe s
    teritorije Eritreje, okončavši tako dvogodišnji pogranični rat i
    omogućivši kasnije razmeštanje ''plavih šlemova''.

    2001.
    Jedan od vođa Hrvata u Bosni i Hercegovini Dario
    Kordić osuđen je u Haškom tribunalu na 25 godina zatvora zbog
    ratnih zločina nad bosanskim muslimanima.

    2004.
    Makedonski predsednik Boris Trajkovski poginuo je u
    avionskoj nesreći u blizini Mostara.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  14. #224

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 27. februar, 58. dan 2007. Do kraja godine ima 307 dana.

    280.
    Rođen je rimski vladar Flavije Valerije Konstantin (Flavius Valerius Constantinus), nazvan Konstantin Veliki, prvi rimski car koji je u hrišćanstvu potražio oslonac. Rođen je na tlu današnje Srbije u Naisusu, današnjem Nišu. Za Cara su ga 306. proglasili rimski legionari u Britaniji, posle čega je u nizu sukoba savladao suparnike i sam zavladao zapadnim delom Carstva. Od 312. vladao je kao savladar zajedno s carem Istočnog dela, Valerijem Likinijem (Valerius Licinius), a posle pobede nad njim 324., sam celim Carstvom do smrti 337. S Likinijem je 313. izdao ''Milanski edikt'', čime je ispovedanje Hrišćanstva legalizovano. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. presudno je uticao na suzbijanje Arijanstva. Godine 324. započeo je izgradnju Konstantinopolja (Carigrada), koji je 330. proglasio prestonicom Carstva.

    1807.
    Rođen je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou (Henry Wadsworth Longfellow), čija dela odlikuje veoma uglađen oblik, ali i konvencionalnost i naglašena didaktičnost i sentimentalnost, pod jakim uticajem nemačkih romantičara. Dela: indijanski ep ''Hijavata'', poeme ''Evangelina'', ''Poeme o ropstvu'', soneti ''Božanstvena komedija''.

    1822.
    U Beču su prestale da izlaze ''Novine serbske''. List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uređivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je građanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.

    1844.
    Dominikanska Republika se odvojila od Haitija, i postala nezavisna država. U periodu između 1822.-1844. celo ostrvo je bilo jedinstvena republika, da bi se tada izdvojio bivši španski posed (Dominikanska republika), od negdašnjeg francuskog Haitija. Između 1861. i 1865. D.R. je ponovo bila pod Španskom vlašću.

    1846.
    Rođen je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering (Franz Mehring), jedan od vođa i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije i osnivača ''Saveza Spartaka'' i Komunističke partije Nemačke. Dela: ''Biografija Karla Marksa'', ''Istorija nemačke socijalne demokratije'', studija ''Legenda o Lesingu''.

    1847.
    Rođena je engleska pozorišna glumica Elen Ališa Teri (Ellen Alicia Terry), najveći tumač ženskih likova u delima Vilijama Šekspira u britanskom pozorištu u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Posebno su upamćene njene kreacije Ledi Makbet, Ofelije, Dezdemone, Beatriče, Porcije, Viole. Vodila je 20 godina londonsko pozorište ''Liceum'' s Henrijem Irvingom, takođe slavnim glumcem tog doba, koji joj je najčešće bio partner. Napisala je autobiografiju ''Istorija mog života'', delo znatne književne vrednosti.

    1881.
    Rođen je islandski državnik Svejn Bjernson (Sveinn Bjoernšon), prvi predsednik Islanda posle proglašenja te ostrvske zemlje republikom 1944.

    1887.
    Umro je ruski kompozitor i hemičar Aleksandar Porfirijevič Borodin, pripadnik neformalne muzičke grupe ''Velika petorica'' i utemeljivač ruske simfonije i kamerne muzike. Od detinjstva je pokazivao i sjajan umetnički talenat i interesovanje za prirodne nauke. Kao dečak svirao je flautu i klavir, kasnije i violončelo. Inspirisao se ruskom narodnom muzikom, narodnim pričama i legendama i istočnjačkim folklorom. Dela: opera ''Knez Igor'', simfonija br. 2 (''Bagatirska simfonija''), simfonijska slika ''U srednjoj Aziji''.

    1900.
    Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.

    1902.
    Rođen je američki pisac Džon Štajnbek (John Steinbeck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka bezemljaša, skitnica i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni nekonformističke mladeži. Dela: romani ''Plodovi gneva'', ''Zima našeg nezadovoljstva'', ''Istočno od raja'', ''Kvart Tortilja'', ''O miševima i ljudima'', ''U neizvesnoj bici'', drama ''Mesec je zašao'', putopis ''Putovanja s Čarlijem'', esej ''Kratka vladavina Pipina IV''.

    1905.
    Kralj Petar I potpisao je ukaz o Univerzitetu, čime je Velika škola je preimenovana u ''Univerzitet u Beogradu''. Univerzitetu je Narodna Skupština Kraljevine Srbije osigurala visok stepen autonomije. Određeno da rektora - obavezno redovnog profesora Univerziteta - bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo ''prima k znanju''. Naučna sloboda zajamčena je odredbom da nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom knjaza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. premeštena je u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića preimenovan u Velika škola. Danas se uzima da je godina osnivanja Univerziteta 1838. kada je osnovan Licej.

    1913.
    Rođen je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw), čija se proza odlikuje snažnom dramatičnošću, društvenom svešću i živim dijalogom. Borio se u Drugom svetskom ratu kao vojnik u Evropi i Africi. Dela: romani ''Mladi lavovi'', ''Lusi Kraun'', ''Dve sedmice u drugom gradu'', ''Glasovi letnjeg dana'', ''Prosjak i lopov'', ''Bogataš i siromah'', ''Hleb na vodama'', ''Veče u Vizantiji'', ''Vrh brda'', zbirke pripovedaka ''Mornar sa Bremena'', ''Dobrodošli u grad'', ''Mešovito društvo'', ''Ljubav u mračnoj ulici'', ''Pet decenija'', ''Bog je bio ovde, ali je otišao ranije'', ''Šaputanja u Bedlamu'', drame ''Sahraniti mrtve'', ''Opsada'', ''Ljubazni ljudi'', ''Povlačenje u zadovoljstvo'', ''Sinovi i vojnici'', ''Ubica'', putopis ''U društvu delfina''.

    1932.
    Rođena je engleska filmska glumica Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), koja je debitovala 1942. u filmu ''Lesi se vraća kući'', postavši svetski poznata zvezda već kao devojčica. Ostali filmovi: ''Mesto pod suncem'', ''Ajvanho'', ''Staza slonova'', ''Drvo života'', ''Džin'', ''Baterfild 8'' (Oskar), ''Kleopatra'', ''Hotel Internacional'', ''Mačka na usijanom limenom krovu'', ''Iznenada prošlog leta'', ''Ko se boji Virdžinije Vulf?'' (Oskar), ''Ukroćena goropad'', ''Dr Faust'', ''Odsjaj u zlatnom oku'', ''Tajna ceremonija''.



    1933.
    Nacisti su zapalili zgradu Rajhstaga u Berlinu, optuživši za to komuniste, što je Adolf Hitler iskoristio da odmah naredi hapšenje 1.500 komunističkih funkcionera i optuži ih da su paljevinom dali signal za ustanak. Na procesu u Lajpcigu jedan od optuženih, bugarski revolucionar Georgi Dimitrov, razobličio je planove nacista, pa se suđenje pretvorilo u njihov fijasko.

    1936.
    Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu. Pavlovljevi veliki teorijski i praktični uspesi - teorija uslovnog refleksa, proučavanje pljuvačne žlezde i varenja, proveravanje dejstva lekova na rad srca, proučavanje najviših funkcija kore velikog mozga - učinili su njegove laboratorije svetskim centrom fiziologije u koje su dolazili naučnici radi usavršavanja. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu. Bio je otvoreni i uporni kritičar boljševika, ali ga je sovjetski režim tolerisao, i do smrti mu je pružao potrebne uslove za naučni rad.

    1939.
    Ujedinjeno kraljevstvo i Francuska priznale su vladu generala (generalisimusa) Franka (Francisco Franco Bahamonde), nasuprot legalno izabrane republikanske vlade koja je izgubila građanski rat. Franco će uvesti diktaturu, praćenu belim terorom, da bi kasnije obnovio monarhiju. Njegova vladavina bila je izrazito reakcionarna, naglašeno klerikalna, ali je obezbedila stabilnost i celovitost Sspanije sve do uspostavljanja demokratskog sistema pod vlašću kralja Huana Karlosa Burbonskog, koga je decenijama za preuzimanje vlasti pripremao sam Franko.

    1952.
    Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

    1963.
    U Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša, osnivača i vođe Revolucionarne Dominikanske Partije, koji je od 1930. živeo u izbeglištvu.

    1968.
    Donji dom parlamenta je ograničio useljavanje ''obojenih'' u Veliku Britaniju.

    1976.
    Eskimski lideri predočili su kanadskoj vladi da njihovom narodu pripada bezmalo pola miliona kvadratnih kilometara Kanade.

    1976.
    U negdašnjoj koloniji ''Sspanska Sahara'' - koju je vlada u Madridu predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji - oslobodilački pokret Polisario je objavio osnivanje Saharske Arapske Demokratske Republike, poznatije kao Zapadna Sahara.

    1978.
    Egipat je ukinuo povlastice za Palestince u toj zemlji, izjednačivši ih sa ostalim Arapima.

    1986.
    Posle obaranja s vlasti, filipinski diktator Ferdinand Markos, dugogodišnji štićenik SAD, doputovao je na Havaje.

    1990.
    Nelson Mandela je doputovao u Zambiju, otpočevši tako prvo putovanje u inostranstvo posle 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

    1991.
    Porazom Iraka završen je Zalivski rat SAD i savezničkih zemalja protiv te arapske zemlje. Iračani su morali da se povuku iz Kuvajta, koji su okupirali 1. avgusta 1990.

    1994.
    U eksploziji bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u jednu maronitsku crkvu u Libanu poginulo je 10 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

    1996.
    Suspendovane su sankcije UN protiv Republike Srpske.

    2002.
    Muslimani su u državi Gudžarat na zapadu Indije zapalili voz pun hinduističkih vernika i usmrtili 58 ljudi, što je izazvalo talas nasilja u toj državi u kojima je ubijeno oko 1.000 ljudi.

    2003.
    Haški tribunal osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora.

    2004.
    Vođa japanske sekte Aum šinrikjo (Sekta vrhovne istine) Šoko Asahara osuđen je na smrtnu kaznu vešanjem zbog organizovanja napada nervim gasom sarin u tokijskom metrou devet godina ranije, kada je usmrćeno 12 ljudi.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  15. #225

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se 28. februara

    1525.
    Španski osvajač Ernan Kortes pogubio je poslednjeg astečkog cara Kuautemoka.


    1825.
    Rusija i Velika Britanija potpisale su ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, teritorija koje su tada bile u posedu Rusa, odnosno Britanaca.

    1832.
    U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka je potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. je samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo je knez Miloš Obrenović.

    1842.
    Rođen je srpski filozof i pisac Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Skupštine i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore?", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas urađeno na lođici?", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".


    1844.
    Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD.

    1862.
    U Srbiji je zakonom uvedena advokatura. Ranije su stranke pred sudom zastupali iole pismeni ljudi, mahom činovnici, jer advokata nije bilo.


    1869.
    Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu je donela već prva knjiga "Pesničke meditacije", a potom i njegova najznačajnija zbirka "Pesničke i religiozne harmonije" sa čuvenom "Himnom noći" koju je preveo Njegoš. U proznom delu "Put na istok" sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.


    1913.
    Na južnom Atlantiku uhvaćen je 6,8 metara dugačak i 4 tone težak morski slon.


    1916.
    Završeno je prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena u narednim mesecima, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo je od gladi, iscrpljenosti i zime.

    1922.
    Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.


    1931.
    Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvlad Mozli osnovao je "Novu partiju", koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.


    1933.
    Hitler je, dan nakon paljenja Rajhstaga, ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno je više od četiri hiljade komunista.

    1940.
    Prvi put je jedna košarkaška utakmica prenošena na televiziji u SAD. Bio je to meč između koledž ekipa Pitsburga i Fordshama, završena rezultatom, 50:37.


    1941.
    U egzilu je umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, kralj je bio prisiljen da napusti zemlju.


    1948.
    Poslednje britanske vojne jedinice napustile su Indiju. Laburistička vlada ukinula je 1947. britansku vladavinu nad Indijom.


    1953.
    U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez.


    1972.
    Američki predsednik Nikson okončao je istorijsku (prvu zvaničnu američku) posetu Kini.
    1974.
    SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

    1975.
    U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" londonskog metroa.

    1986.
    U centru Stokholma ubijen je švedski premijer i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen je na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. Atentator nije otkriven.

    1991.
    Završen je Zalivski rat, koji su 42 dana vodile SAD i saveznici protiv Iraka. Iračke snage prisiljene su da napuste Kuvajt koji su okupirale 1. avgusta 1990.

    1991.
    Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku da se SAO Krajina razdružuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.

    1993.
    Američki vojni transporteri izbacili su iznad istočne Bosne prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

    1994.
    U zoni "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine zapadno od Banjaluke dva američka aviona F-16 srušili su četiri srpska aviona tipa "Galeb".

    1997.
    U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela, a poginulo je oko 1.000 ljudi.
    1997.
    U Americi je donesen zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnicima.


    1998.
    Nakon ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice na Kosovu počeli su sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

    2002.
    U potrazi za Radovanom Karadžićem pripadnici SFOR-a sproveli su opsežnu akciju na području Čelebića, ali nisu uspeli da uhapse ratnog lidera bosanskih Srba optuženog za ratne zločine pred Međunarodnim sudom u Hagu.

    2003.
    Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine SR Jugoslavije proglašena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

Strana 15 od 98 PrvaPrva ... 513141516172565 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •