Dogodilo se na današnji dan - Strana 11
Strana 11 od 98 PrvaPrva ... 9101112132161 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 151 do 165 od ukupno 1456
  1. #151

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Srecan Rodjendan Silvia



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je subota, 16. decembar, 349. dan 2006. Do kraja godine ima 15 dana.



    1485
    -Rođena je španska princeza Katarina Aragonska
    (Catherine of Aragon), prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII (Henry). Njihov razvod 1533. bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

    1653
    .
    -Vođa engleskih parlamentarista u građanskom ratu
    protiv monarhista Oliver Kromvel (Cromwell) je, odbivši titulu
    kralja, proglašen lordom protektorom Engleske, Škotske i Irske.


    1687.

    -Umro je engleski ekonomista Vilijam Peti (William
    Petty), tvorac teorije radne vrednosti, koji je prema Karlu Marksu
    (Marx) postavio temelj političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema njegovoj terminologiji prirodnu cenu - određuje količina rada utrošena za proizvodnju. Za razliku od merkantilista, mada je bio pod njihovim uticajem, tražio je osnovicu privrednih pojava u proizvodnji. Dela: ''Nešto o novcu'', ''Traktat o porezima i dažbinama'', ''Politička anatomija Irske'', ''Politička aritmetika''.


    1770.
    - U Bonu je rođen Ludvig van Betoven, nemački kompozitor, najistaknutiji i najuniverzalniji stvaralac u istoriji muzike. Stvaralaštvo mu predstavlja i ujedinjuje poslednje etape klasičnog stila i prve klice romantizma, što se naročito ogleda u simfonijama i klavirskim sonatama. Komponovao je devet simfonija (deveta sa horom na tekst Šilerove "Ode radosti"), klavirske sonate (neke poznate i pod pojedinačnim nazivima "Appassionata", "Mondschein", "Pathetique"), koncerte za klavir i orkestar, gudačke kvartete...


    1773.
    - Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vlašću, grupa američkih kolonista, obučena u indijansku nošnju, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke čaja s jednog britanskog broda.
    Taj dogadjaj, kasnije nazvan "bostonska čajanka", nagovestio je američki rat za nezavisnost započet 1775.






    1775.
    - Rođena je Džejn Ostin, engleska romansijerka. Realistički je slikala obične vidove života provincijske Engleske, uzimajući likove iz tzv. više srednje klase. Zapleti njenih romana su jednostavni, dijalog je vešto vođen, a ima i humora i ironije. Najvažnija dela: "Razum i osećajnost", "Gordost i predrasude", "Mansfildski park", "Ema"...





    1818.
    - Rođen je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".


    1859.
    - Umro je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. Sa bratom Jakobom dao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim", izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove, izdao "Nemačke junačke bajke"... Grimove bajke prevedene su na sve jezike sveta i postale su duhovna svojina čovečanstva.


    1882.
    -Rođen je mađarski kompozitor i muzikolog Zoltan
    Kodalj (Kodaly), uz Belu Bartoka najznačajniji mađarski muzički
    stvaralac 20. veka, u čijim delima je prepoznatljiva melodika i
    ritam narodne muzike. Napisao je studije o mađarskom muzičkom
    folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata ''Psalmus
    hungaricus'', scenska muzika ''Hari Janoš'', orkestarsko delo ''Igre iz Galante''.


    1885.
    -U Sarajevu je počeo da izlazi srpski književni
    list ''Bosanska vila'', časopis ''za zabavu, pouku i književnost'',
    koji je bezmalo tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne
    svesti i otpora austrougarskoj okupatorskoj vlasti u Bosni i
    Hercegovini. Do 1887. ga je uređivao Nikola Šumonja, a potom do zabrane 15. juna 1914. Nikola Kašiković.


    1899.
    -Rođen je engleski pisac, glumac i pevač Noel
    Kauard (Coward), veoma popularan između Prvog i Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD. Pisao je i režirao drame, komedije i muzičke revije koje se odlikuju duhovitim dijalozima,
    neočekivanim obrtima i scenskim efektima i po većini njegovih
    komedija snimljeni su filmovi. Dela: ''Vrtlog'', ''Pali anđeli'', ''Laka
    vrlina'', ''Reč i muzika'', ''Privatni život'', ''Nestašni duh''.


    1913.

    - Čarli Čaplin je započeo svoju filmsku karijeru u Keystone-u.


    1915.

    - Albert Ajnštajn je objavio svoje "Osnove opšte teorije relativnosti".


    1917.
    - Rodjen je engleski pisac Artur Čarls Klark, kosmički vizionar u čijim su naučno-fantastičnim romanima i pričama glavne teme istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u kosmičkoj hijerarhiji i posledice ljudskih kontakata s vanzemaljskim civilizacijama.
    Dela: romani "2001: odiseja u svemiru", "3001: konačna odiseja", "Kraj detinjstva", "Grad i zvezde", "Sastanak sa Ramom", zbirke priča "S druge strane neba", "Dosezanje sutrašnjice", "Priče o deset svetova", "Susret sa Meduzom", "Sunčani vetar".


    1920.
    -U zemljotresu u kineskoj provinciji Gansu poginulo
    je oko 180.000 ljudi.


    1921.
    - Umro je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke ugladjene forme.
    Dela: opera "Samson i Dalila", tri simfonije, poema "Ples smrti", četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violočelo, kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja", klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum "Potop", balet "Brbljivica".


    1931.
    - Umro je srpski istoričar i sveštenik Dimitrije Ruvarac, član Srpske kraljevske akademije, bibliotekar patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Proučavao je političku, crkvenu i književnu istoriju, posebno vojvođansku. Uređivao je "Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije". Dela: "Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije", "Srpska Mitropolija karlovačka oko polovine XVIII veka", "Istorija Arh. Mitr. Patrijarške Biblioteke".


    1934.
    - Pušten je u saobraćaj prvi beogradski drumski most preko Save, nazvan Zemunski most kralja Aleksandra I, koji je dignut u vazduh u aprilu 1941, ubrzo po napadu nacističke Nemačke na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. S potpornih zidova s obe strane mosta komunistički režim je u proleće 1947. uklonio kamene reljefe s grbovima Kraljevine Jugoslavije. Na mestu srušenog visećeg mosta, 1957. je podignut most nezvanično nazvan Brankov most, najverovatnije prema nazivu ulice čiji je most produžetak.


    1942.

    - Vrhovna komanda nacističke Nemačke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizana u kojoj je, suprotno odredbama Ženevske konvencije, jedinicama naređeno da upotrebe sva sredstva, čak i prema ženama i deci, i da zbog toga nijedan nemački vojnik ne sme da bude pozvan na odgovornost.


    1944.

    - Otpočela je i odigravala se do 31. januara 1945. ardenska protivofanziva, kao neuspešan pokušaj Nemaca na Zapadnom frontu da protivofanzivom preko Ardena razbiju razvučene snage VIII američkog korpusa i time spasu ugroženu Rursku oblast i izmene nepovoljan tok ratnih događaja. U ovoj protivofanzivi Nemci su izgubili oko 220.000, a saveznici oko 77.000 ljudi.


    1949.
    -U Bugarskoj je izvršena smrtna kazna nad Trajčom Kostovim, dugogodišnjim istaknutim liderom Komunističke partije Bugarske. On je na montiranom političkom procesu u Sofiji osuđen zbog ''titoizma''.


    1949.

    -Vođa borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.


    1953.
    - Predsednik Ajzenhauer održao je prvu pres-konferenciju u Beloj kući kojoj je prisustvovalo 160 novinara.


    1960.
    -U sudaru američkih putničkih aviona ''DC-8'' i
    ''Super konstelejšen'' iznad Njujorka, poginulo je svih 128 ljudi u dvema letilicama i osam na tlu.


    1962.
    - Održana je premijera filma "Lorens od Arabije".


    1965.
    -Umro je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar engleskog gradjanskog društva. Dosta je pisao i o egzotičnim zemljama.
    Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Svete plamen".


    1966.

    -Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je
    na predog Velike Britanije izglasao ekonomske sankcije protiv
    režima bele manjine u Rodeziji.


    -1969.

    Donji dom britanskog parlamenta izglasao je ukidanje
    smrtne kazne.


    1971.

    -Indijske trupe zauzele su Daku, a dan kasnije se predala pakistanska armija od 90.000 vojnika u Istočnom Pakistanu, pa je nezavisnost Bangladeša, proglašena 26. marta 1971, postala stvarna.
    Posle proglašenja nezavisnosti izbio je građanski rat u
    koji se umešala pakistanska armija, ali su indijske trupe 4.
    decembra 1971. objavile rat Pakistanu i priskočile u pomoć
    ''Oslobodilačkoj armiji Istočnog Bengala''.


    1992.
    -Kopredsednici Konferencije o bivšoj Jugoslaviji Sajrus Vens (Cyrus Vance) i lord Dejvid Oven (David Owen) predložili su ministarskoj konferenciji 29 zemalja u Ženevi seriju diplomatskih i vojnih mera radi okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini.


    1996.

    -Južnokorejski apelacioni sud preinačio je smrtnu presudu bivšem predsedniku Južne Koreje Čun Du Hvanu u kaznu doživotnog zatvora.


    1999.

    -Bivši nemački kancelar Helmut Kol (Kohl) priznao je da je pogrešio zbog prikrivanja donacija Hrišćansko-demokratskoj uniji, vladajućoj nemačkoj partiji koju je predvodio, ali je odbacio tvrdnje da je reč o podmićivanju.


    2000.
    -Novi predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) imenovao je penzionisanog generala Kolina Pauela (Colin Powell) za državnog sekretara, koji je postao prvi Amerikanac afričkog porekla na položaju šefa diplomatije.


    2002.

    -Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana (Javier) i generalni sekretar NATO Džordž Robertson ozvaničili su strateško partnerstvo dveju organizacija u upravljanju krizama, što je omogućilo EU da stvara sopstvene snage za brzo reagovanje i sama vojno interveniše u inostranstvu.


    2003.

    -Švajcarski parlament usvojio je rezoluciju kojom je turski masakr masovnih razmera nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata, obeležen mnogim zverstvima, označen kao genocid.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  2. #152

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je nedelja, 17. decembar, 351. dan 2006. Do kraja godine ima 14 dana.


    1531.
    Papa Klement VII (Clement) naredio je da u
    portugalskoj prestonici Lisabonu otpočne teror inkvizicije.

    1538.
    Papa Pavle III (Paulus) isključio je iz
    rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII (Henry), koji je
    prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.

    1718.
    Engleska je objavila rat Španiji.

    1749.
    Rođen je italijanski kompozitor Domeniko Čimaroza
    (Domenico Cimarosa), autor živahnih bufo-opera rokoko stila, od
    kojih je najpoznatija ''Tajni brak''. Napisao je i više oratorijuma.

    1778.
    Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi (Humphry
    Davy), predsednik Kraljevskog učenog društva u Londonu, koji je
    pomoću elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u
    elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je
    dijamant čist ugljenik, da neke kiseline ne sadrže kiseonik.
    Pronašao je rudarsku lampu i otkrio električni luk.

    1788.
    Pod komandom maršala Grigorija Potemkina, Rusi su
    potukli Turke i zauzeli crnomorski grad Očakov.

    1794.
    U Beču je prestao da izlazi list ''Slaveno-serbske
    vjedomosti'' koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo
    Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje ''istine o otečestvu
    i prosvešćenije roda našega''. List je imao pretplatnike u Pešti,
    Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, a
    prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji i podunavskim gradovima
    Bugarske. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je
    list prestao da izlazi.

    1830.
    Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i
    državnik Simon Bolivar, vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike
    od Španije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan ''El Libertador
    de la Patria'' (Oslobodilac otadžbine). Nezavisnost Venecuele
    proglasio je 1811, a od 1812. do 1825. predvodio je vojsku protiv
    Španaca i potukao ih u više od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu,
    Ekvador, Panamu i Peru i izabran za predsednika Kolumbije i Bolivije
    koja je po njemu dobila ime. Njegovu životnu zamisao, osnivanje
    federacije južnoameričkih republika, omela su trvenja vladajućih
    slojeva i otpor SAD i Velike Britanije. Optužen da je hteo da se
    proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

    1888.
    Rođen je jugoslovenski kralj Aleksandar I
    Karađorđević, nazvan ''kralj Ujedinitelj''. Umesto starijeg brata
    Djorđa, 1909. proglašen je prestolonaslednikom, a od 1914. je kao
    regent vladao Srbijom umesto bolesnog oca kralja Petra I. Prva
    srpska armija pod njegovom komandom izvojevala je ključne pobede u
    Prvom balkanskom ratu nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici u
    oktobru i novembru 1912. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske
    vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je
    ispoljio izuzetnu ličnu hrabrost. Za vladara Kraljevine Srba,
    Hrvata i Slovenaca krunisan je 6. novembra 1921. Školovao se u
    Švajcarskoj, Rusiji i na vojnoj akademiji Sen-Sir u Francuskoj, bio
    je veoma obrazovan i tečno je govorio francuski i ruski. Prilikom
    posete Francuskoj ubijen je u Marseju 9. oktobra 1934. Taj atentat
    su organizovale hrvatske ustaše, uz pomoć italijanskih
    fašista.



    1894.
    U Beogradu je Lovačko udruženje donelo prva
    lovačka pravila u Srbiji kako bi bila očuvana korisna divljač i
    potpomognuto ''umnožavanje blagorodne divljači''.

    1903.
    Braća Vilbur (Wilbur) i Orvil Rajt (Orville Wright)
    izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva.
    Njihova letilica ''Flajer I'' je nad peščanim dinama blizu mesta
    Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela četiri puta,
    zadržavši se pritom najduže u vazduhu 59 sekundi.



    1922.
    Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku
    Irsku.

    1939.
    U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom
    ratu potonuo je nemački bojni brod ''Admiral Graf fon Špe'', čiji
    se kapetan Hans Langsdorf (Langsdorff) zbog toga kasnije ubio.
    Nemački brod - koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u
    južnom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgovačkih
    brodova - četiri dana ranije su u pomorskoj bici teško oštetile
    tri britanske krstarice.

    1971.
    Indijsko-pakistanski rat zbog Istočnog Pakistana
    (sadašnji Bangladeš) okončan je predajom 90.000 pakistanskih
    vojnika.

    1973.
    Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na
    aerodromu u Rimu.

    1983.
    U požaru u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je
    83 ljudi.

    1985.
    Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom
    su podelili vlast i okončali bezmalo petogodišnji građanski rat.

    1989.
    U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv
    diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua (Nicolae (Ceausescu).
    Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu ubrzo su preneti u
    Bukurešt i na celu zemlju. Vojska i zloglasna politička policija
    ''Sekuritate'' su u početku krvavo gušili nerede, zavedeno je i
    vanredno stanje, ali je posle višednevnih demonstracija i sukoba,
    pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut režim
    Čaušeskua. Njemu je zatim na brzu ruku suđeno i zajedno sa
    suprugom Elenom je streljan u dvorištu jedne vojne kasarne u
    Trgovištu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo više
    od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko
    150.

    1989.
    Prve direktne predsedničke izbore u Brazilu posle
    29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo (Collor, Mello).

    1990.
    Na prvim demokratskim izborima u Haitiju
    populistički sveštenik Žan Bertran Aristid (Jean Bertrand
    Aristide) izabran je za predsednika.

    1992.
    Skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju
    o završetku rata. Umesto Predsedništva, Skupština je ustanovila
    funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala Radovana
    Karadžića.

    1994.
    Prilikom obaranja američkog vojnog helikoptera
    znad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao
    katapultiranjem.

    1995.
    Na izborima za Državnu dumu, Donji dom ruskog
    parlamenta, Komunistička partija Ruske federacije dobila je
    najviše glasova među 43 partije i politička bloka, osvojivši 158
    od 450 mesta.

    1996.
    Generalna skupština Ujedinjenih nacija je za novog
    generalnog sekretara svetske organizacije s petogodišnjim mandatom
    izabrala ganskog diplomatu Kofija Anana, koji je stupio na dužnost
    1. januara 1997, zamenivši egipatskog diplomatu Butrosa Butros
    Galija, čiji su reizbor sprečile SAD.

    1996.
    Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog
    pokreta ''Tupak Amaru'' zauzeli su japansku ambasadu u Limi,
    zapretivši da će pobiti bezmalo 490 talaca ukoliko vlastu Perua ne
    oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.

    1997.
    Ukrajinski putnički avion srušio se u planinskoj
    oblasti na severu Grčke, što nije preživeo niko od 70 ljudi u
    letilici.

    1997.
    Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao
    predsednik južnoafričke vladajuće partije Afričkog nacionalnog
    kongresa.

    1998.
    SAD su, podržane Velikom Britanijom, otpočele
    četvorodnevne vazdušne udare na Irak, čije su mete - kako je
    zvanično objašnjeno - bili nuklearni, hemijski i biološki irački
    vojni potencijali.

    2005.
    Makedonija je dobila status zvaničnog kandidata za
    članstvo u Evropsku uniju.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  3. #153

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je ponedeljak, 18. decembar, 352. dan 2006. Do kraja godine ima 13 dana.

    1398.
    Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je
    indijski grad Delhi.

    1644.
    Postavši punoletna, na presto je stupila švedska
    kraljica Kristina Augusta (Christina), koja je odmah potom okončala
    rat s Danskom, a 1648. i Tridesetogodišnji rat, koji je Švedsku
    učinio velikom silom na Baltiku. Abdicirala je 1654. kad je
    otkriveno da je tajno prešla u rimokatoličku veru, tada zabranjenu
    u Švedskoj.

    1709.
    Rođena je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov,
    ćerka Petra Velikog, čiju vladavinu od 1741. do 1762. nisu
    obeležile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristične za
    njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci
    posle njene smrti.

    1737.
    Umro je italijanski majstor Antonio Stradivari,
    najpoznatiji svetski graditelj violina i drugih gudačkih
    instrumenata, koji je napravio oko 1.100 violina, viola i gitara. S
    njegovim potpisom sačuvano je oko 500 violina, 12 viola i 50
    violončela. Stručnjaci nisu pronikli u tajnu savršenstva
    rezonance njegovih violina. Zna se da je drvo kupovao u Dalmaciji,
    uglavnom jelovo i vrbovo, ali se ne zna hemijski sastav laka - od
    svetlo crvene do tamno crvene - kojim je premazivao instrumente.

    1796.

    "Baltimore Monitor" su prve američke novine koje su počele da izlaze i nedeljom.

    1803.
    Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i
    protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder (Johann Gottfried von),
    koji je delom ''Ideje o filozofiji istorije čovečanstva'' znatno
    uticao na mladog Johana Volfganga Getea (Johann Wolfgang Goethe),
    književni pokret ''Šturm und drang'' i nemački romantizam. Kao
    filozof pokušao je da izmiri materijalizam Baruha de Spinoze
    (Baruć) sa idealizmom Vilhelma Lajbnica (Wilhelm Leibnitz). Bio je
    protivnik formalizma Imanuela Kanta (Immanuel). Jedno od njegovih
    glavnih dela je zbirka narodnih pesama ''Glasovi naroda u pesmama'' u
    kojoj su i četiri srpske pesme, uključujući ''Hasanaginicu'' u
    Geteovom prevodu.

    1856.
    Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson
    (Joseph John Thomson), predsednik Kraljevskog društva u Londonu,
    profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za
    fiziku 1906. Otkrio je 1897. elektron, takođe atomističku
    strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja
    elektriciteta kroz gasove.

    1863.
    Rođen je austrougarski prestolonaslednik nadvojvoda
    Franc Ferdinand (Franz), čije je ubistvo u Sarajevu 1914.
    Austro-Ugarska iskoristila kao izgovor za napad na Srbiju,
    započevši tako Prvi svetski rat. Bio je vrhovni inspektor
    austrougarske kopnene vojske i mornarice i nosilac ideje širenja
    Austro-Ugarske daljim porobljavanjem susednih naroda i zemalja, pre
    svih Srbije. Posle velikih demonstrativnih vojnih manevara u Bosni,
    provokativno je izabrao srpski nacionalni praznik Vidovdan za posetu
    Sarajevu, što je platio glavom.

    1865.
    Predstavnici pobedničkih država Severa i poražene
    Konfederacije južnih džava potvrdili su 13. amandman Ustava SAD
    kojim je ukinuto ropstvo, ali je proteklo mnogo godina dok to nije
    ostvareno u praksi.

    1879.
    Rođen je švajcarski slikar Paul Kle (Klee), koji
    je s Valerijem Kandinskim i Francom Markom (Franz Marc) začeo
    apstraktno slikarstvo i osnovao grupu ''Plavi jahač''. Njegova dela
    čudesne mašte i bogate invencije odlikuju tanana osećajnost i
    poetičnost, a dejstvo podsvesnog koje se otkriva kroz mnogostruko
    simboličko značenje elemenata je otvorilo nove puteve značajne za
    razvoj savremenog slikarstva. Napisao je knjigu ''Pedagoška
    beležnica'' i dnevnik ''Otisci polusna''.

    1903.
    Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala
    stavljena je pod kontrolu SAD.

    1911.
    Rođen je francuski filmski režiser Žil Dasen
    (Jules Dasin), koji je u filmove kriminalističkog žanra unosio
    elemente društvenog angažmana. Početkom pedesetih godina 20.
    veka, u vreme makartističke desničarske histerije, optužen je za
    antiameričku delatnost i onemogućen da radi u SAD, posle čega je
    otišao u Evropu i snimao filmove naizmenično u Francuskoj i
    Grčkoj. Filmovi: ''Naci agent'', ''Brutalna snaga'', ''Goli grad'',
    'Rififi'', ''Onaj koji mora da umre'', ''Zakon'', ''Nikad nedeljom'',
    ''Fedra''.

    1913.

    Rođen je nemački državnik Herbert Ernst Karl Fram
    (Frahm), poznat kao Vili Brant (Willy Brandt), dobitnik Nobelove
    nagrade za mir 1971, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kad
    je podneo ostavku jer je otkriveno da je jedan od njegovih bliskih
    saradnika istočnonemački špijun. Posle dolaska nacista na vlast 1933.
    emigrirao je i u Drugom svetskom ratu borio se u pokretu otpora u
    Norveškoj. Vrativši se u zemlju posle rata ubrzo je izbio u prvi
    plan u Socijaldemokratskoj partiji, a 1957. izabran je za
    gradonačelnika Zapadnog Berlina, ostavši na tom položaju do 1966.
    U koalicionoj vladi demohrišćanina Kurta Kizingera (Kiesinger) bio
    je vicekancelar i šef diplomatije. Posle izbora 1969. kao šef
    Socijaldemokratske stranke formirao je koalicionu vladu s
    liberalima. Vodio je politiku popuštanja, posebno prema
    istočnoevropskim zemljama - čiji je simbolični vrhunac bilo
    poklonjenje u prestonici Poljske Varšavi 1970. žrtvama nacizma - i
    veoma je doprineo stabilizaciji u Evropi. Posle 1974, kad se povukao
    s položaja, predvodio je Socijalističku internacionalu.

    1916.
    Francuzi su kod Verdena, snažno utvrđene tačke na
    Zapadnom frontu, posle desetomesečne bitke u Prvom svetskom ratu
    potukli Nemce, koji su prethodno pokušali proboj masovnom
    ofanzivom, uz dotad neviđenu artiljerijsku pripremu. U
    najmasovnijoj i najkrvavijoj bici rata, poginulo je 543.000 Francuza
    i 434.000 Nemaca.

    1935.
    Edvard Beneš izabran je za predsednika
    Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države
    Tomaša Masarika (Tomas Masaryk).

    1940.

    Tajnim planom pod šifrom ''Operacija Barbarosa'',
    vođa Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu
    Generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju.

    1947.

    Rođen je američki filmski režiser Stiven Spilberg
    (Steven Spielberg), autor niza izuzetno finansijski uspešnih
    filmova. Najuspešniji je sledbenik teorije da se mitološki obrasci
    tzv. masovne kulture i njenih medijskih disciplina mogu koristiti
    kao univerzalno upotrebljivi simboli u novom planetarnom metajeziku.
    Filmovi: ''Nešto demonsko'', ''Duel'', ''Teksas ekspres'', ''Ajkula'',
    ''Bliski susret treće vrste'', trilogija o Indijani Džonsu, ''E. T.
    vanzemaljac'', ''Park iz doba Jure'', ''Šindlerova lista''.



    1948.

    Holandija je obnovila ofanzivu u bivšoj koloniji
    Indoneziji, koja je proglasila nezavisnost 1945, i zarobila vladu
    Ahmeda Sukarna, prekršivši sporazum kojim je 1946. priznala
    njegovu vladu. Sukarno i još desetak vođa su oterani u progonstvo,
    ali je pod pritiskom pokreta otpora i svetskog javnog mnjenja
    Holandija sporazumom u Hagu 1949. bezuslovno priznala suverenitet
    Indonezije.

    1956.
    Japan je primljen u Ujedinjene nacije. Mirovni
    ugovor s Japanom u septembru 1951. u San Francisku potpisalo je 48
    zemalja, ali ne i ŠSR, s kojim je Japan okončao ratno stanje tek
    19. oktobra 1956, što mu je otvorilo vrata svetske organizacije.

    1961.
    Indijska armija ušla je u Gou, portugalsku
    kolonijalnu enklavu na zapadnoj obali Indije.

    1961.
    Igrač Filadelfije, Vil Čembrlen, postigao je u utakmici protiva Los Anđelesa rekordnih 78 poena

    1964.
    Prvi put je prikazan crtać o Pink Panteru.

    1970.

    U Italiji je posle višegodišnjih sučeljavanja
    stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju
    rimokatoličke crkve.

    1972.
    Amerikanci su u Vijetnamskom ratu otpočeli masovno
    bombardovanje glavnog grada Vijetnama Hanoja i tokom 12 narednih
    dana i noći, nazvanih ''božićnjim bombardovanjem'', bombe iz
    džinovskih aviona ''B 52'' usmrtile su više od 1.600 vijetnamskih
    civila. Takođe je poginulo ili je zarobljeno 70 američkih pilota.

    1980.
    Umro je sovjetski državnik ruskog porekla Aleksej
    Nikolajevič Kosigin, bivši premijer Sovjetskog Saveza. U Crvenu
    armiju stupio je 1918. kao dobrovoljac, u 15. godini, a u vreme
    najžešćih staljinističkih čistki između 1935. i 1938.
    napredovao je od predradnika do direktora tekstilne fabrike i
    gradonačelnika Lenjingrada, posle čega je nastavio da se uspinje
    ka vrhu vlasti. Od 1940. do 1953. bio je potpredsedenik Saveta
    narodnih komesara, odnosno Ministarskog saveta, a 1960. prvi
    potpredsednik Ministarskog saveta ŠSR. Od 1964.
    posle pada s
    vlasti Nikite Hruščova - do pred smrt obavljao je dužnost
    predsednika Ministarskog saveta (premijer).

    1991.
    Vođa Inkata partije Mangosutu Butelezi, rival
    lidera Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele, saopštio je
    da se povlači iz pregovora o okončanju aparthejda u Južnoj
    Africi.

    1995.
    U Bonu je održana konferencija predstavnika 31
    zemlje i više međunarodnih organizacija o razoružanju i
    uspostavljanju međusobnog poverenja zaraćenih strana u Bosni i
    Hercegovini.

    1995.

    U nesreći zairskog putničkog avona, koji se
    srušio na severu Angole, poginuo je 141 putnik i član posade.

    1999.

    Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga
    (Chandrika) povređena je u eksploziji jedne od dveju bombi u kojima
    je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile su
    tamilske separatiste za te terorističke akte.

    2001.

    Umro je francuski pevač Žilber Beko (Gilbert
    Becaud), šansonjer koji je tokom pola veka komponovao više od 400
    pesama, uključujući čuvenu ''Natali''. Njegov hit ''A sada'' doživeo
    je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre
    (Frank) i Barbre Strejsend (Streisand).



    2005.
    Na predsedničkim izborima u Boliviji pobedio je Evo
    Morales i, kao pripadnik prekolumbovskog naroda Ajmara, postao prvi
    starosedelečki predsednik u modernoj izbornoj istoriji Latinske
    Amerike.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  4. #154

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 19. decembar, 353. dan 2006. Do kraja godine ima 12 dana.

    1741.
    Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na ostrvu koje je potom dobilo njegovo ime. Ploveći uz Aleutska ostrva dospeo je 1728. s Aleksejem Čirikovom do Aljaske, otkrivši put u Ameriku sa zapadne strane, odnosno moreuz između Amerike i Azije. Taj prolaz koji spaja Severni ledeni okean s Tihim okeanom nazvan je Beringov moreuz. Na povratku je u moru, koje je takođe po njemu dobilo ime, pretrpeo brodolom i morao je da se iskrca na dotad nepoznato ostrvo.

    1793.
    Francuski general Napoleon Bonaparta (Bonaparte) izvojevao je prvu značajnu vojnu pobedu, potukavši Engleze i zauzevši Tulon, što je bio njegov prvi korak ka preuzimanju apsolutne vlasti u Francuskoj 1799.

    1842.
    SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali je ta pacifička ostrvska zemlja - u koju su doseljenici iz SAD počeli da pristižu 1820, otimajući zemlju od domorodaca - samo formalno postala samostalna. Havajska dinastija je 1875. prihvatila punu političku i ekonomsku zavisnost od SAD koje su Havaje 1898. pretvorile u koloniju. Odlukom američkog Kongresa 1959, Havaji su postali 49. država SAD.

    1843.

    Čarls Dineks je objavio "Božićnu pesmu" u Engleskoj.

    1848.
    Umrla je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte (Emily), koja se proslavila romanom ''Orkanski visovi''.

    1851.
    Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Mallord William Turner), izvrstan pejzažista, preteča impresionista. Odlikovao se veoma spontanim slikarskim postupkom i kolorističkom slobodom.

    1863.
    Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani ''Gorski car'', ''Seoska učiteljica'', ''Porušeni ideali'', pripovetke ''Jesenje slike'', ''Slike iz života''.

    1863.

    Engleski pronalazač Frederik Volton (Frederick Walton) patentirao je u Londonu linoleum - glatki podni prekrivač.

    1863.
    Rodjen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi razočarani u život.
    Otvorenih očiju gledao je svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu.
    Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog.
    Dela: romani "Gorski car", "Seoska učiteljica", "Porušeni ideali", pripovetke "Jesenje slike", "Slike iz života".

    1895.
    Na inicijativu Profesorskog društva, u Beogradu je osnovan Jestastvenički (prirodnjački) muzej.

    1897.
    Rođen je slovački pisac Jan Čajak, čija je delatnost pola veka bila vezana za slovačku manjinu u Jugoslaviji. Uređivao je casopise ''Narodno jedinstvo'' i ''Naš život''. Dela: pripovetke ''Gledanje mladenaca'', ''Eše homo'', ''Baća Onriš Pazurik'', ''Poslednji seredžan'', romani ''Zipa Cupak'', ''Zuzka Turanova'', ''U zaroblejništvu na Holičskom zamku'', ''Porodica Rovesni''.

    1902.

    Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ralf Dejvid Ričardson (Ralph David Rićarson), čiju je glumu karakterisala suzdržanost i snažna i sigurna stilska čistota. U pozorištu je s pođednakim uspehom tumačio uloge u komedijama i tragedijama, u modernim i klasičnim dramama. Filmovi: ''Zvučna barijera'', ''Citadela'', ''Ana Karenjina'', ''Pali idol'', ''Naslednica'', ''Ričard III'', ''Naš čovek u Havani'', ''Dr Živago'', ''Kartum''.

    1905.

    Usvojen je prvi ustav Crne Gore, kojim je ona definisana kao ustavna monarhija, ali je praktično svu vlast zadržao knez Nikola I Petrović. Vlada je zavisila od skupštine, još više od kneza, koji je imao pravo da postavlja i smenjuje činovnike. Tekst ustava, nazvan ''Nikoljdanski ustav'', uglavnom je preuzet iz ustava Srbije od 1869.

    1906.

    Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije ŠSR, koji je na vlast došao 1964. zbacivanjem Nikite Hruščova i držao je do smrti 1982. Doprineo je uspostavljanju dijaloga sa SAD posle dugog perioda hladnih odnosa, ali je njegova vladavina najviše zapamćena po onemogućavanju promena u društvu nagoveštenih u Hruščovljevo vreme, što je imalo višestruke pogubne posledice za ŠSR.

    1915.

    Rođena je francuska pevačica italijanskog porekla Edit Djovana Gasion (Edith Giovanna Gašion), poznata kao Edit Pjaf (Piaf), nazvana ''Mali vrabac'', simbol francuske šansone, čije se pevanje odlikovalo uzbudljivom izražajnošću. Takođe je komponovala šansone i pisala tekstove za njih. Dela: autobiografije ''Moj život'', ''Na balu uspeha''.



    1941
    .
    Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, nemački vođa Adolf Hitler smenio je komandanta kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Braućitsć) i lično preuzeo komandu nad armijom.

    1946.
    U Indokini je počeo oslobodilački rat jedinica pod vođstvom Ho Ši Mina protiv francuskih kolonijalnih trupa.

    1950.
    Savet NATO imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) za vrhovnog komandanta snaga tog vojnog bloka u Evropi.

    1961.
    Gou i dve manje portugalske enklave na zapadnoj obali Indije potpuno su zaposele indijske trupe posle nepuna dva dana.

    1972.

    Kapsula vasionskog broda ''Apolo 17'' spustila se u Tihi okean, čime je završen američki program ''Apolo'' ljudskih letova na Mesec.

    1984.
    Britanski premijer Margaret Tačer (Thatćer) i njen kineski kolega Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997.
    posle 99 godina britanske uprave - prelazi pod suverenitet Kine.

    1987.
    Gari Kasparov je postao svetski prvak u šahu.

    1991.
    Nemačka vlada priznala je Sloveniju i Hrvatsku pre nego što su, posebno u Hrvatskoj, zaštićena prava naroda u manjini, na čemu je isprva insistirala Evropska zajednica. Nemačka se nije osvrtala na mnoga upozorenja da takav čin može da izazove krvoproliće.

    1996.
    Umro je italijanski filmski glumac Marčelo Mastojani (Marcello Mastroianni), jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač rola u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: ''Devojke sa Španskog trga'', ''Hronika o siromašnim ljubavnicima'', ''Bele noći'', ''Sladak život'', ''Razvod na italijanski način'', ''Noć'', ''Porodična hronika'', ''Osam i po'', ''Privatan život'', Leo poslednji'', ''Miris žene''.



    1997.

    Singapurski putnički avion ''Boing 737-300'' srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare, što nije preživeo niko od 104 ljudi u letilici.

    1999.

    Portugalska enklava Makao ponovo je postala sastavni deo kineske države.

    2001.

    U eksploziji socijalnih nemira širom Argentine masovno su pljačkane prodavnice i poginulo je 27 ljudi, predsednik Fernando de la Rua proglasio je vanredno stanje, ali je već narednog dana i sam podneo ostavku, kao i vlada Argentine.

    2003.

    Libija, SAD i Velika Britanija istovremeno su potvrdile da su postigle dogovor kojim vlada u Tripoliju pristaje da obustavi sve programe za proizvodnnju hemijskog, biološkog i nuklearnog naoružanja i dozvoli bezuslovnu međunarodnu kontrolu svojih postrojenja.

    2004.

    Umrla je italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, čiji se sopran čuo u najpoznatijim svetskim operskim kućama. Na međunarodnu scenu stupila je 1946. na koncertu povodom ponovnog otvaranja milanske Skale nakon završetka Drugog svetskog rata. Pevajući pre svega u Pučinijevim i Verdijevim operama, nastupala je zajedno sa mnogim poznatim operskim pevačima, među kojima su bili Mario del Monako i Karlo Bergonci.

    2004.

    U dve eksplozije automobila bombi u svetim šiitskim gradovima Nadžafu i Karbali, u centralnom Iraku, poginulo je najmanje 60 osoba, a više od sto je ranjeno.

    - Danas je Nikoljdan, hrišćanski praznik posvećen Svetom Nikoli Čudotvorcu koji je umro 19. decembra 343. Rođen je u nikejskom gradu Patari i bio je jedinac bogatih roditelja čije je imanje razdelio sirotinji. Duhovni život je započeo u manastiru Novi Sion kod strica, Svetog Nikolaja, episkopa patarskog. Posle smrti roditelja, vođen čudesnim nebeskim glasom krenuo je u narod da širi veru hrišćansku, pravdu i milosrđe. Ubrzo je postao arhiepiskop miriklijski. Boreći se za hrišćansku istinu, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. udario je jeretika Arija, zbog čega je udaljen sa Sabora i odstranjen iz arhijerejske službe, ali su te odluke poništene posle čudesnog javljanja nekolicini arhijereja Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice. U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Diokletijanom (Valerius Diocletianus) i Valerijem Maksimijanom (Valerius Maximianus) dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba jedna je od najčešćih krsnih slava.

    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  5. #155

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan





    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 20. decembar, 354. dan 2006. Do kraja godine ima 11 dana.


    1355.
    Umro je srpski car Dušan Nemanjić, sin kralja
    Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kad je u Skoplju
    krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Još za očeve vladavine
    istakao se kao vojskovođa, a pobedom nad Bugarima u bici kod
    Velbužda 1330. osujetio je Romeju (Vizantija) da posredstvom
    Bugarske istisne Srbiju iz Makedonije. Godinu dana kasnije je uz
    pomoć vlastele zbacio oca i krunisao se za kralja.Težio je da
    stvori državu koja bi u potpunosti zamenila Romejsko carstvo. U
    njegovo vreme Srbija je bila na vrhuncu moći u ekonomskom, vojnom,
    političkom i kulturnom pogledu. Uz zemlje ranije srpske kraljevine,
    carevina je obuhvatala Mačvu, Zahumlje, Albaniju, Epir, Tesaliju,
    Akarnaniju, Etoliju i Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev
    Soluna. Prerana smrt sprečila ga je da od tih heterogenih zajednica
    stvori čvrstu političku celinu. U Skoplju je 1349. objavljen prvi
    deo ''Dušanovog zakonika'', dopunjen 1354. na Saboru u Serezu, jedan
    od najvažnijih pravnih akata razvijenog feudalizma, ne samo u
    srpskoj državi. Najjasnije je od svih savremenika shvatio opasnost
    od prodiranja Turaka i nastojao je da zajedničkom odbranom spreči
    turska osvajanja, pa je uspostavio veze i sa zapadnim vladarima, ali
    plan nije ostvaren, najviše zbog nerazumevanja i surevnjivosti
    ugarskih vladara.



    1582.
    U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

    1699.
    Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski
    kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne
    1. septembra kao dotad.

    1795.
    Rođen je nemački istoričar Leopold fon Ranke
    (von), profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije
    nauka, koji se uglavnom bavio istorijom germanskih i romanskih
    naroda, ali je pisao i o narodima centralne i jugoistočne Evrope.
    Studirao je teologiju, zatim filologiju i doktorirao filozofiju. Za
    počasnog člana Društva srpske slovesnosti je izabran 1849. Kao
    rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je ''Srpsku
    revoluciju'', jednu od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom
    ustanku - ''delo o ustanku obespravljene raje, naciji koja traži
    mesto među evropskim narodima'', kojim je skrenuo pažnju evropske
    javnosti na borbu srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela:
    ''Istorija Francuske'', ''Istorija Engleske'', ''Rimske pape'', ''Nemačka
    istorija za vreme Reformacije''.

    1806.
    Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova
    neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su
    počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant
    turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je
    predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara
    1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu,
    a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko
    uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije
    1813.

    1820.
    U Misuriju, SAD, je uvedena taksa u iznosu od jednog dolara koju su plaćale sve neženje između 21 i 50 godina starosti.0.

    1830.
    Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i
    Pruska su na Londonskoj konferenciji potvrdili odluku Belgije da se
    odvoji od Holandije.

    1860.
    Južna Karolina se prva od 11 južnih
    robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u
    četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

    1863.
    Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović,
    profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske
    akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti
    matematike i univerzitetskih udžbenika ''Analitička geometrija'' i
    ''Teorija determinanata''.

    1894.
    Rođen je australijski državnik Gordon Menzis
    (Menzies), premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao
    lider Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao
    vođa Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo
    jačanju uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski
    rat na američkoj strani.

    1912.
    U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i
    balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su
    osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Crne
    Gore, Grčke i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije
    pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u
    Kumanovskoj bici 23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19.
    novembra 1912. nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se
    Turska odrekla svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da
    preda još neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat
    nastavljen početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza
    mirovni ugovor s Turskom sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

    1937.
    Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih
    Vilhelm Ludendorf (Erić Friedrić Wilhelm Ludendorff), jedan od
    ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. U početku
    rata uspešno je rukovodio operacijama na Istočnom frontu, a 1916.
    postavljen je za prvog pomoćnika štaba Vrhovne komande. Na tom
    položaju praktično samostalno je rukovodio vojnim operacijama, sve
    više preuzimajući i političko-ekonomsko vođenje rata, ali je
    smenjen u oktobru 1918, posle neuspelih ofanziva u proleće i leto
    te godine. Jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne
    doktrine i pobornik totalnog rata. Dela: ''Totalni rat'', ''Moje ratne
    uspomene 1914-1918.''.

    1944.
    Objavljen je prvi broj lista ''Jedinstvo'' namenjen
    čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list
    izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao
    dnevnik.

    1945.
    Karl Rener (Renner) izabran je za prvog predsednika
    austrijske Druge republike.

    1960.
    Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog
    Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji
    je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu
    nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske marionetske vlade.

    1968.
    Umro je američki pisac Džon Stajnbek (John
    Steinbeck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962.
    Preplićući naturalizam s humorom, pisao je o životu
    eksploatisanih u vreme velike ekonomske krize tridesetih godina 20.
    veka, tegobnom životu seljaka bezemljaša, životu skitnica i
    probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni
    nekonformističke mlade generacije. Dela: romani ''Plodovi gneva'',
    ''Zima našeg nezadovoljstva'', ''Istočno od raja'', ''Kvart Tortilja'',
    ''O miševima i ljudima'', ''U neizvesnoj bici'', drama ''Mesec je
    zašao'', putopis ''Putovanja s Čarlijem'', eseji ''Kratka vladavina
    Pipina IV''.

    1970.
    Pod pritiskom radničkih nemira, ostavku je podneo
    šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti)
    Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), koga je nasledio Edvard
    Gjerek (Edward Gierek).

    1971.
    Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan (Agha
    Mohammed Yahya Khan) podneo je ostavku posle poraza trupa njegove
    zemlje od indijske armije u Istočnom Pakistanu (sadašnji
    Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu (Bhutto).

    1973.
    Od eksplozije razorne bombe aktivirane kad je
    naišao njegov automobil, u Madridu je ubijen španski premijer Luis
    Karero Blanko (Carrero Blanco).

    1974.

    Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske
    akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite
    materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a
    posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa
    srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marsej, zatim u Pariz,
    gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz
    zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog
    akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost u obradi retkog i
    skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno
    stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

    1982.
    Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član
    Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i
    Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela:
    devet simfonija, ''Muzika za kamerni orkestar'', ''Suita giocosa'',
    ''Simfonijske varijacije'', koncerti za violinu, za klavir, za kamerni
    orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

    1982.
    Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur
    Rubinštajn (Rubinstein), čije se virtuozno muziciranje odlikovalo
    bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je
    tumačio Frederika Šopena (Fryderyk Chopin), Ludviga van Betovena
    (Ludwig, Beethoven), Roberta Šumana (Sćumann) i savremene španske
    kompozitore. Napisao je memoarsko delo ''Godine moje mladosti''.



    1987.
    U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar
    filipinskog feribota ''Dona Paz'' i jednog tankera preživelo je samo
    11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. ''Dona Paz'' je bio
    registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

    1989
    .
    SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika,
    kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u
    toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog
    štićenika premijera Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega).

    1990.
    Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze
    znenada je podneo ostavku, upozorivši parlament na opasnost
    uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

    1992.

    Na prvim visestranačkim izborima u Saveznoj
    Republici Jugoslaviji birani su poslanici Savezne skupštine,
    predsednici Srbije i Crne Gore, poslanici republičkih skupština i
    organi lokalne vlasti. U prvom izbornom krugu za predsednika Srbije
    među sedam kandidata izabran je Slobodan Milošević. U Crnoj Gori
    su u prvom krugu od devet kandidata najviše glasova dobili Momir
    Bulatović i Branko Kostić, a u drugom krugu pobedio je Bulatović.

    1995.
    Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su
    dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni
    i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim
    sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

    1995.

    Američki avion ''Boing 757'' sa 163 putnika i člana
    posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali,
    srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je
    preživelo samo četvoro ljudi.

    1998.
    Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu (Chukwu)
    je rodila osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja
    beba umrla je sedam dana kasnije.

    1999.

    Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su - na
    osnovu tajne optužnice Haškog tribunala - general- potpukovnika
    Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, savetnika potpredsednika
    RS za vojna pitanja, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od
    oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja
    Galić je brutalno pretučen.

    1999.

    Simboličnim ulaskom jedinice kineske armije,
    portugalska enklava Makao je posle bezmalo četiri i po veka postala
    integralni deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su počeli da grade
    1557, a ugovorom Lisabona i Pekinga grad i područje oko njega 1887.
    zvanično su postali portugalska kolonija.

    2000.
    Savezna Republika Jugoslavija postala je član
    Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije Ujedinjenih nacija za
    obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

    2001.

    Umro je singapurski državnik i pisac Lepold Sedar
    Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih
    afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je
    1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

    2001.
    Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio
    rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom
    Velike Britanije.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  6. #156

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je cetvrtak 355. dan 2006. do kraja godine je ostalo jos 10 dana.

    1375.
    -
    Proslavljeni italijanski pisac i humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme, romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama. Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić. Ostala dela: "Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.



    1849. -
    U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.

    1879. -
    Rodjen je sovjetski diktator gruzinskog porekla Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, koji je metodama političke strahovlade i neograničenom ličnom vlašću upravljao SSSR-om 29 godina.
    Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratskim kružocima, potom boljševicima.U partijski Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet ušao je u oktobru 1917, a od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije.
    Posle smrti Lenjina u januaru 1924. vešto je koristio borbe u partijskom vrhu i jednog po jednog fizički je - uglavnom posle montiranih političkih procesa - eliminisao sve koji bi mogli da mu ugroze vlast. Vremenom je to postao razradjen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Izgradio je kult svoje ličnosti u SSSR-u, što je postepeno zahvatilo gotovo sve komunističke partije u svetu.
    Čistke je započeo 1934. i likvidao je praktično sve stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, mnoge rukovodioce Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija, uključujući jugoslovensko. U otadžbinskom ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na medjunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji.
    Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu posle raspuštanja Kominterne i 1948. pokušao je da se obračuna s jugoslovenskim rukovodstvom. Doprineo je zaoštravanju medjunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSSR stečen odlučujućom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu.

    1881.
    -
    U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

    1898
    . -
    Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

    1913.
    -
    U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.

    1914. -
    Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.

    1932
    . -
    Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".

    1937.
    -
    Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".

    1937.
    -
    Rodjena Džejn Fonda
    Američka filmska glumica Džejn Fonda, ćerka takodje filmske zvezde Henrija Fonde, ostvarila je niz značajnih uloga u holivudskoj kinematografiji.
    Ova svestrana žena, poznata je ne samo kao glumica već i kao politički angažovana osoba, fitnes guru i manekenka.
    Ispoljila je veliku društvenu angažovanost, posebno u protivljenju učešća vojske SAD u Vijetnamskom ratu.
    Filmovi: "Barbarela", "Konje ubijaju, zar ne?" (Oskar), "Klut" (Oskar), "Povratak ratnika"
    (Oskar), "Julija", "Na zlatnom jezeru", "Kineski sindrom"



    1989. -
    Vanredno stanje u Rumuniji
    Predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku proglasio je vanredno stanje u zapadnoj županiji Timiš, u čijem su glavnom gradu Temišvaru dva dana pre toga izbile masovne demonstracije protiv njegovog diktatorskog režima.
    Nemiri su se ubrzo preneli u Bukurešt i celu zemlju, pa je posle višednevnih demonstracija i sukoba, pošto je vojska stala na stranu pobunjenog naroda, svrgnut njegov režim.
    Posle sudjenja "na brzu ruku" on je sa suprugom Elenom streljan u dvorištu kasarne u Trgovištu.

    1997.
    -
    U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije.
    Poruku je izmenio Kathy, 21.12.2006 u 01:33
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  7. #157

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan


    Dogodilo se na današnji dan



    Danas je petak, 22. decembar, 356. dan 2006. Do kraja godine ima devet dana.




    69.
    U Rimu su cara Aula Vitelija (Aulus Vittelius) ubile pristalice Tita Flavija Vespazijana (Tutus Flavius Vespasianus), koji se u Egiptu proglasio carem.



    640.
    Saraceni su zauzeli Aleksandriju, dve godine pošto su otpočeli invaziju na Egipat.



    1639.

    Rođen je francuski pisac Žan Rasin (Jean Racine), istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psihološkoj analizi ljudskih, naročito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodičnim stihovima. Dela: tragedije ''Andromaha'', ''Fedra'', ''Britanikus'', ''Berenisa'', ''Mitridat'', ''Atalija'', komedija ''Parničari''.



    1666.

    Umro je italijanski slikar Gverčino (Guercino), pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Najviše je oslikavao crkve i palate i posebno je poznat po kompoziciji ''Aurora'' u rimskoj palati Kasino Ludovizi, koja je jedan od najlepših primera iluzionističkog slikarstva.



    1790.
    Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova razbile su Turke i zauzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.



    1858.
    Rođen je italijanski kompozitor Djakomo Pučini (Giacomo), čije se opere odlikuju tipično italijanskim karakteristikama: jakim emocijama, patetičnošću i sentimentalnošću. Dela: opere ''Boemi'', ''Toska'', ''Madam Baterflaj'', ''Manon Lesko'', ''Devojka sa Zapada'', ''Djani Skiki'', ''Turandot'' (nedovršena).




    1870.

    Pjer Žil Jansen, francuski astrofizičar, otisnuo se u vazduh u balonu kako bi dalje izučavao pomračenje Sunca. On je dve godine ranije, za vreme posmatranja Sunčevog potpunog pomračenja, prvi otkrio način za posmatranje protuberanaca i prvi ih je posmatrao oko nepomračenog Sunca.



    1880.
    Umrla je engleska književnica Džordž Eliot (George), koja je realistički opisivala englesku provinciju. Pritom je otkrivala duboku osećajnost pomešanu s humorom i uverenje da na ljude blagotvorno deluju iskušenja i patnje. Dela: romani ''Vodenica na Flosi'', ''Adam Bid'', ''Sajlas Marner'', ''Romola''.



    1882.
    Tomas Edison izumeo je električne sijalice na žici kao ukras za jelku



    1894.

    Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus (Dreyfus) osuđen je na doživotnu robiju, na osnovu montirane optužbe da je Nemačkoj prodavao vojne tajne. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu na Djavolskim ostrvima u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je i najslavniji pisac tog vremena Emil Zola (Emile) koji je pod naslovom ''Optužujem'' u otvorenom pismu predsedniku Republike hrabro i odlučno obrazložio sve činjenice i vatrenim rečima izrazio uverenje u Drajfusovu nevinost. Rehabilitovan je tek 1906, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.



    1905.

    U Moskvi je izbila pobuna radnika, koja je brzo ugušena u krvi.



    1917.
    U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpočeli mirovni pregovori Nemačke i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom.



    1940.
    U saobraćajnoj nesreći poginuo je američki pisac Natanijel Vest (Nathanael West), slikar užasa ljudske sudbine. Njegovo šokantno, groteskno, gorko i satirično-komično delo nastalo je u bolnoj konfrontaciji s najbesmislenijim i najapsurdnijim vidovima američkog društva (Holivud, reklamokratija, militarizam, kult uspeha). Dela: romani ''Gospođica Usamljena srca'', ''Dobar milion'', ''Dan skakavca''.



    1942.

    Američki bombarderi napali su glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.



    1944.

    Umro je američki filmski glumac Hari Lengdon (Harry Langdon), glumac dečjeg lica, jedan od najupečatljivijih likova američke burleske u doba nemog filma. Najčešće je tumačio sramežljive sanjalice, bojeći svoje likove gorkom i destruktivnom poetičnošću. Filmovi: ''Siledžija'', ''Dugačke pantalone'', ''Troje su već gomila''.



    1956.
    Poslednji britanski i francuski vojnici, koji su kao agresori učestvovali u Sueckom ratu, napustili su egipatski lučki grad Port Said.



    1958.

    Francuska i Egipat potpisali su trgovinski ugovor na dvogodišnjicu Sueckog rata.



    1968.
    Severna Koreja je oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda ''Pueblo'', 11 meseci pošto je severnokorejska mornarica zarobila brod, uhvativši ga u nedozvoljenoj misiji.



    1969.
    Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), vizuelni perfekcionista, majstor osvetljenja i kontrasta. Pođednako je upečatljiv u epskim scenama i u krupnim planovima izrazite plastičnosti i senzibiliteta, što je umnogome rezultat sjajne saradnje s glumicom Marlen Ditrih (Marlene Dietrić). Filmovi: ''Podzemlje'', ''Plavi anđeo'', ''Maroko'', ''Jedna američka tragedija'', ''Šangaj ekspres'', ''Plava venera'', ''Crvena kraljica'', ''Djavo je žena'', ''Šangajsko podzemlje'', ''Makao''.



    1979.

    Umro je američki filmski producent Deril Frensis Zanuk (Darryl Francis Zanuck), koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju ''Tventi senčeri foks''. Bio je producent niza značajnih filmova: ''Plodovi gneva'', ''Sve o Evi'', ''Viva Zapata!'', ''Najduži dan'', ''Koreni neba'', ''Mladi gospodin Linkoln''.



    1984.

    Madonin singl "Like a Virgin" dospeo je na prvo mesto top-lista i tu ostao šest nedelja.



    1988.
    Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike.



    1989.
    Umro je irski pisac Semjuel Beket (Samuel Beckett), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969, koji je 1953. dramom ''Čekajući Godoa'', najznačajnijim dramskim tekstom epohe, otvorio eru ''drame apsurda''. U njegovim delima dominira raspad građanskog društva, dehumanizujuća slika čoveka i beznadežna situacija neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije. Živeo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatrajući da se tek na stranom jeziku može pisati bez stila, što je bio njegov ideal. Ostala dela: roman ''Marfi'', trilogija ''Moloa'', ''Malone umire'', ''Neimenljivi'', drame ''Kraj igre'', ''Poslednja traka'', ''Igre bez reči'', ''Srećni dani'', ''Igra'', ''Ne ja''.




    1989.

    Rumunski predsednik Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceausescu) pobegao je helikopterom iz Bukurešta sa suprugom Elenom, čime je posle 24 godine okončana njegova diktatorska vladavina. Uskoro su uhvaćeni i tri dana kasnije streljani u Trgovištu.



    1990.
    Bivši lider sindikata ''Solidarnost'' Leh Valensa (Leć Walesa) je posle izborne pobede preuzeo dužnost predsednika Poljske.



    1992.
    U Tripoliju je saopšteno da je poginulo svih 158 Libijaca i stranaca prilikom pada libijskog aviona ''Boing 727''. Avion je leteo na domaćoj liniji.



    1993.

    Umro je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću ''Nolit'' i uređivao književno-politički časopis ''Nova literatura''. Zbog procesa Otokaru Keršovaniju bio je prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca ''Linkskurve''. Kao aktivni antifašista u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma, a 1936. otišao je u Španiju gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka (Francisco Franco). Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman ''Doviđenja u oktobru'', eseji i umetnička kritika ''Osvajanje neba'', ''Misli i boje'', ''Susreti sa mojim vremenom'', ''Jugoslovenska skulptura XX veka'', ''Graditelji moderne misli'', ''Naivna slika sveta'', ''Prodori moderne umetnosti'', ''Kraj umetnosti u doba nauke?'', ''Maske sveta'', ''Re-vizija umetnosti'', ''Modern German art'', ''Goja i mi'', ''Kapričosi'', ''Užasi rata'', ''Anri Ruso, život i delo'' (sa suprugom Lizom), monografije ''Krsto Hegedušić'', ''Gabrijel Stupica'', ''Bogosav Živković'', ''Vangel Naumovski'', delo o Španskom građanskom ratu ''Španija između smrti i rađanja''.



    1993.
    Alina Fernandes Revuelta (Fernandez), ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra (Castro), napustila je Kubu i dobila politički azil u SAD.



    1993.

    Južnoafrički belački parlament okončao je eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Južne Afrike.



    1994.

    Italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) je zbog optužbi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci pošto je kao 53. posleratni šef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.



    1996.
    Gerilci peruanskog levičarskog pokreta ''Tupak Amaru'' su ''božićnjim gestom'', kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, zadržavši 140 talaca.



    2001.

    Vođa plemena Paštuna u Avganistanu Hamid Karzai položio je na ceremoniji u Kabulu zakletvu kao predsednik privremene vlade.



    2003.

    U Beogradu je počelo suđenje optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Djinđića.



    2004.

    Poslovno rukovodstvo novinske kuće ''Politika novine i magazini'' odlučilo je da ugasi beogradski dnevni list ''Ekspres'', osnovan 1963. godine.



    2005.

    Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je da je Uganda jedina kriva za petogodišnju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 - 2003) i da treba da plati ratnu odštetu od 10 milijardi dolara. U kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, učestvovalo je čak devet stranih armija i pobunjeničkih pokreta.
    1988.
    Južna Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji u Africi, bivšoj nemačkoj koloniji, od Prvog svetskog rata pod upravom Južne Afrike.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  8. #158

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 23. decembar, 359. dan 2006. Do kraja godine ima osam dana.

    1777.
    Rođen je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov,
    koji je po stupanju na presto 1801. otpočeo seriju liberalnih
    reformi i za vreme čije je vladavine do smrti 1825. Rusija
    teritorijalno proširena. Savezništvo koje je 1807. zaključio s
    francuskim carem Napoleonom I - protiv kojeg je prethodno ratovao u
    savezu s Austrijom, Pruskom i Engleskom - iskoristio je da u ratu
    protiv Švedske otrgne Finsku, koja je 1809. priključena Rusiji kao
    velika kneževina. Pripojio je i velike delove Poljske, a posle
    pobede u ratu s Otomanskim carstvom i Besarabiju. Savezništvo je
    raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je
    francuska armija pretrpela uništavajući poraz, a Aleksandar I je
    trijumfalno ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori.

    1790.
    Rođen je francuski orijentalista Žan Fransoa
    Šampolion (Jean Fransois Shampollion), osnivač egiptologije.
    Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u
    egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego
    i fonetsko pismo.

    1804.
    Rođen je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev
    (Charles Augustin Sainte Beuve), najistaknutiji predstavnik
    francuske književne kritike. Počeo je romantičarskim pesmama i
    romanom ''Naslada'', ali se potom posvetio isključivo književnoj
    kritici i istoriji koje je obnovio prodornim analizama dela i
    pisaca. Ostala dela: pesme ''Život, poezija i misli Žozefa
    Delorma'', kritike ''Književni portreti'', ''Por-Roajal'', ''Razgovori
    ponedeljkom''.

    1810.
    Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus
    (Rićard Lepsius), koji se smatra osnivačem moderne arheologije.
    Njegove ''Egipatske hronologije'' utemeljile su naučno izučavanje
    rane egipatske istorije.

    1832.
    Francuska je zauzela Antverpen, primoravši
    Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

    1834.
    Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert
    Maltus (Thomas, Malthus), poznat po ''zakonu stanovništva''. Prema
    tom zakonu stanovništvo se uvećava geometrijskom, a proizvodnja
    hrane aritmetičkom progresijom.

    1861.
    Otomansko carstvo primorano je da prihvati
    ujedinjenje Vlaške i Moldavije koje su ujedinjene u državu pod
    nazivom Rumunija.

    1872.
    Umro je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile
    Gautier), majstor reči i oblika, preteča parnasovaca, koji je
    kultivisao ''umetnost radi umetnosti'' (l'art pour l'art). Dela: pesme
    ''Emalji i kameje'', proza ''Gospođica de Mopen'', ''Roman jedne
    mumije'', ''Kapetan Frakas'', kritike ''Istorija dramske umetnosti u
    proteklih 25 godina'', ''Istorija romantizma''.

    1888.
    U trenucima depresije, holandski slikar Vinsent fan
    Gog (Vincent van Gogh) odsekao je svoje levo uvo.

    1918.
    Rođen je nemački državnik Helmut Šmit (Sćmidt),
    jedan od lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle
    povlačenja Vilija Branta (Willy Brandt) od 1974. do 1982. bio
    kancelar Zapadne Nemačke. Prethodno je u Brantovoj vladi od 1969.
    do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974. ministar privrede i
    finansija.

    1920.
    Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju
    kojom su određene granice Sirije i Palestine.

    1925.
    Rođen je francuski političar Pjer Ežen Beregovua
    (Pierre Eugene Beregovoy), šef francuske vlade od aprila 1992. do
    marta 1993, kad je podneo ostavku posle izbornog poraza socijalista
    na parlamentarnim izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio,
    našavši se pod snažnim medijskim pritiskom zato što je navodno
    svojevremeno dobio povoljan stambeni kredit.

    1933.
    Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto
    stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.

    1943.
    Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i
    Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom
    svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica.
    Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i stvaranje
    izbegličkih zbegova.

    1948.
    U Tokiju je izvršena smrtna kazna nad sedmoricom
    japanskih ratnih zločinaca, uključujući bivšeg premijera
    Hidekija Tođa, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog
    zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.

    1953.
    Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske
    političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije
    Pavlovič Berija, koji je uhapšen sredinom 1953, posle smrti
    diktatora Josifa Staljina, pod optužbom da je kovao zaveru da
    preuzme vlast u ŠSR-u. U ''velikim čistkama'' organizovao je
    fizičke likvidacije boljševičkih prvaka i od 1938. rukovodio je
    aparatom na čelu sistema koncentracionih logora u koje su bili
    zatočeni milioni ljudi. Upamćen je po patološkim sklonostima,
    uključujući seksualno iskorišćavanje devojaka i mladih žena,
    koje je ''lovio'' krstareći automobilom Moskvom i potom likvidirao.

    1963.
    Na grčkom putničkom brodu ''Lakonija'', zahvaćenom
    požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128
    ljudi, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.

    1964.
    Na Cejlonu (sadašnja Šri Lanka) u ciklonu je
    poginulo najmanje 2.000 ljudi.

    1972.
    Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič
    Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od 100 tipova aviona,
    uključujući bombardere i džinovski ANT-20 ''Maksim Gorki''. Posle
    Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i
    ''TU-144'', prvi supersonični avion u svetu.

    1972.
    U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve
    Managvu poginulo je 7.000 ljudi.

    1989.
    SAD su ojačale okupacione snage u Panami s još
    2.000 vojnika, tako da je u gušenju neočekivano jakog otpora
    pristalica nekadašnjeg štićenika Vašingtona, panamskog premijera
    generala Manuela Antonija Norijege (Antonio Noriega), učestvovalo
    26.000 vojnika. Kasnije je otkriveno da su oni počinili mnoge
    zločine nad panamskim civilima, ali SAD, zahvaljujući dominantnoj
    poziciji u svetu, ni na koji način nisu pretrpele posledice zbog
    zlodela u panamskoj operaciji niti su neprijatne činjenice privukle
    ozbiljniju pažnju medija.

    1990.
    Većina Slovenaca se na referendumu izjasnila za
    otcepljenje od Jugoslavije.

    1994.
    Republika Srpska i muslimanska vlada u Sarajevu su,
    posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy
    Carter), potpisale četvoromesečno primirje počev od 1. januara

    1995. Muslimanske trupe su 40 dana pre isteka tog roka prekršile
    primirje ofanzivama na Vlašić i Majevicu, ali vodeće sile Zapada,
    posebno SAD, nisu to ni verbalno osudile.

    1995.
    U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija,
    požar je u banketnoj sali u vreme školske svečanosti progutao
    najmanje 538 žrtava, mahom dece između četiri i po i 14 godina.

    1996.
    Na Jamajci su četiri žene zaređene u
    sveštenički čin, što je bio prvi takav slučaj u 330-godišnjoj
    istoriji anglikanske crkve u karipskom području.

    1997.
    Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je
    svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima
    režisera Akire Kurosave. Filmovi: ''Rašomon'', ''Sedam samuraja'',
    ''Legenda o Musašiju'', ''Ponori ljubavi'', ''Krvavi presto'', ''Skrivena
    tvrđava'', ''Jodžimbo'', ''Pobuna'', ''Admiral Jamamoto'', ''Pakao na
    Pacifiku'', ''Crveno sunce'', ''Bitka za Midvej'', ''Šogun''.

    1998.
    Vrhovni sud Belgije presudio je da je bivši
    generalni sekretar NATO Vili Klas (Willy Claes) kriv za ''pasivnu
    korupciju'' u skandalu ''Agusta-Daso'', odnosno podmićivanju prilikom
    ugovaranja vojnih isporuka.

    2002.
    Italijanska kraljevska porodica, kojoj mnogi
    Italijani nisu oprostili saradnju s fašističkim diktatorom Benitom
    Musolinijem (Mušolini) tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u
    kratku posetu otadžbini, prvi put posle 56 godina izbeglištva.

    2004.
    Umro je bivši indijski premijer Narasima Rao
    (Narasimha), autor indijskih ekonomskih reformi 1991-1996. godine.

    2005.
    Posle 138 godina u Slovačkoj je ukinuta vojna
    obaveza.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  9. #159

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je nedelja, 24. decembar, 358. dan 2006. Do kraja godine ima sedam dana.




    1167.
    Rođen je engleski kralj Džon (John), mlađi sin
    Henrija II (Henry), poznat kao Džon Bez Zemlje (Lackland). Tokom
    vladavine od 1199, kad je na prestolu nasledio brata Ričarda I
    (Rićard), obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom
    (Philippe Auguste), koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na
    kontinentu, uključujući Normandiju 1205.
    Takođe se 1208. sukobios papom Inoćentijem III
    (Innocent), osporavajući mu izbor
    kenterberijskog nadbiskupa, zbog čega ga je Vatikan 1212.
    ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da
    popusti i potpiše ''Magna kartu libertatum'', veliku povelju sloboda
    u Engleskoj, kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena
    osnova engleske ustavnosti i javnog prava.




    1491.

    Rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola
    (Ignacio, Loyola), osnivač rimokatoličkog jezuitskog reda 1534.
    Kao oficir ranjen je u borbi protiv Francuza, potom je studirao
    teologiju u Barseloni i na Sorboni, gde je postao magistar
    teologije. Za ''generala'' jezuitskog reda izabran je 1541. i taj
    položaj zauzimao je do smrti 1556. Izradio je ustav jezuita i
    priručnik ''Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom''.




    1524.
    Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama
    (Vasco), koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko
    Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog
    kopna, a Indijski okean uvršćen u svetska mora. To je doprinelo
    razvoju trgovine zapadne Evrope s Azijom i jačanju moći
    Portugalije. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je
    portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.




    1798.

    Rođen je poljski pisac jevrejskog porekla Adam
    Mickijevič (Mickiewicz), najveći poljski romantičar, čija dela
    odlukuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog
    učešća u ilegalnom omladinskom udruženju ''Filomati'', bliskom
    masonima, 1823. prognan u Rusiju, gde se družio s istaknutim ruskim
    intelektualcima i piscima. Odatle je emigrirao u Nemačku, potom u
    Švajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku
    književnost. Umro je u Otomanskom carstvu 1855, što ga je
    sprečilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira poljske legione
    za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju
    ''Pan Tadeuš'', opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela:
    zbirke pesama ''Balade i romanse'', ''Krimski soneti'', epovi
    ''Gražina'', ''Konrad Velenrod'', drama ''Zadušnice'', politička
    brošura ''Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog'', ciklus
    predavanja ''Slovenske književnosti''.




    1818.
    Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul
    (James Prescott Joule), poznat po zakonu o toploti koji razvija
    struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog
    ekvivalenta toplote. Njemu u čast međunarodna merna jedinica za
    energiju, rad i količinu toplote nazvana je ''džul'' (oznaka J).
    Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku,
    na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je ''Džulov ciklus''.




    1838.

    Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji
    unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku
    Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša
    Obrenovića.




    1863.

    Rođen je srpski državnik Ljuba Davidović, jedan
    od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet
    u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901.
    osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za
    čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete
    postao je 1904, na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi
    Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske
    deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
    1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste
    godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.




    1863.

    Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri
    (William Makepeace Thackeray), oštar kritičar društva, posebno
    obožavanja novca i položaja. Dela: romani ''Vašar taštine'',
    ''Henri Ezmond'', ''Istorija Pendenisa'', ''Njukamovi'', ''Virdžinijanci'',
    satira ''Knjiga o snobovima'', književne kritike ''Engleski humoristi
    XVIII veka'', istorijsko delo ''Četiri Džordža''.




    1865.

    U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana
    je belačka rasistička organizacija Kju-Kluks-Klan.




    1883.
    Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske
    akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za
    boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je
    Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
    1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
    početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota
    (Lhote), da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
    stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i
    prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj
    apstrakciji.




    1914.

    Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u
    istoriji doživela napad iz vazduha kad je nemački avion bacio
    jednu bombu na Dover.




    1922.

    Rođena je američka filmska glumica Lusi Džonson
    (Lucy Johnson), poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom
    pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga
    tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: ''Ploveće pozorište'',
    ''Snegovi Kilimandžara'', ''Sunce se ponovo rađa'', ''Usamljena
    zvezda'', ''Naga Maja'', ''Noć iguane'', ''Pedeset pet dana u Pekingu'',
    ''Sudija za vešanje''.




    1942.

    Ubijen je francuski admiral Žan Luj Gzavije Fransoa
    Darlan (Jean Louis Xavier Francois), komandant severnoafričkih
    snaga kvislinškog režima Anrija Petena (Henri Petain). Suprotno
    Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameričkih trupa u
    severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olakšao im je napredovanje,
    naredivši prekid vatre. ''Slobodni Francuzi'' su ga ipak i dalje
    smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala Šarla de Gola
    (Charles, Gaulle) izvršio je u Alžiru atentat na njega.




    1942.

    Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu
    Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspešno je testirana nova raketa
    zemlja-zemlja nazvana ''FZG76'', koja je kasnije postala poznata kao
    raketa ''Fau 1''.




    1943.

    Predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin
    Roosevelt) saopštio je da će savezničkim trupama u invaziji na
    Evropu pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati
    general Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower).




    1944.

    U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik ''Sabad
    Vajdašag'', list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je
    u septembru 1945. preimenovan u ''Mađar so''.




    1951.

    Libija je proglašena nezavisnom državom pod
    kraljem Idrizom I.




    1982.
    Umro je francuski pisac Luj Aragon (Louis), najpre
    dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih
    pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj
    partiji Francuske pristupio je 1927, učestvovao je u građanskom
    ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom
    ratu. Dela: zbirke pesama ''Vatra radosti'', ''Ura Ural'', ''Elzine
    oči'', ''Oči sećanja'', ''Elza'', romani ''Seljak iz Pariza'', ''Bazelska
    zvona'', ''Gospodske četvrti'', ''Orelijen'', ''Sveta nedelja'',
    ''Komunisti'', ''Blanša ili zaborav'', eseji ''Komunistički čovek'',
    ''Sovjetska književnost'', ''Za socijalistički realizam'', ''Rasprava o
    stilu'', ''O Stendalu''.




    1989.
    Premijer Paname general Antonio Norijega (Noriega),
    bivši štićenik SAD, sklonio se pred američkim okupacionim
    trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana.




    1991.

    Mihail Gorbačov predao je Borisu Jeljcinu komandu
    nad sovjetskim nuklearnim oružjem.




    1992.

    Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush)
    amnestirao je bivšeg ministra odbrane Kaspara Vajbergera (Casper
    Weinberger) i još pet funkcionera umešanih u skandal ''Irangejt''.




    1994.

    Islamski teroristi su prilikom otmice u Alžiru
    francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239
    ljudi.




    1995.

    Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše
    glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila
    prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne
    Turske.




    1997.

    Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila
    u Alžiru.




    1999.

    Bivši komandant armije Obale Slonovače Rober Gei
    (Robert Guei) saopštio je da je zbacio s vlasti izabranog
    predsednika Anrija Konana Bedija (Henri, Bedie).




    2002.

    Ukrajinski putnički avion koji je prevozio
    ukrajinske vazduhoplovne stručnjake srušio se u Iranu, što nije
    preživeo niko od 46 putnika i članova posade.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  10. #160

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan
    danas je 25. decembar 2006. godine do karaj je ostalo jos 6 dana

    1642.
    - Rodjen je Isak Njutn, engleski fizičar, matematičar, mehaničar i astronom (prema pojedinim izvorima datum njegovog rodjenja je 4. januar 1643.), univerzitetski profesor u Kembridžu, koji je otkrio gravitaciju, odnosno opšti zakon privlačenja masa, čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji.
    Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva. Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio neke zakonitosti u optici.
    Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike.
    U matematici je pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni beskonačni red, metodu približnog odredjivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N obeležava se sila.

    1818.

    - U Austriji je otpevana je prva poznata božićna pesma "Silent Night, Holy Night" od Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

    1830.
    - Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

    1834. - Atina je proglašena prestonicom novostvorene Helenske Kraljevine.

    1868.

    - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

    1899.
    - Rodjen je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica".
    Kao jednu od najvećih glumačkih ličnosti u istoriji filma potvrdio ga je tek posmrtni mit posle 1957.
    Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja", "Težak pad




    1917.
    - Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", je premijerno izvedena u Njujorku.

    1926.

    - Japanski regent Hirohito je postao car, umesto svog bolesnog oca.

    1942.

    - Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle provale Specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u ilegali nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

    1943.
    - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže - "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

    1963.
    - Kompanija Dizni je realizovala "Mač u kamenu".

    1990.
    - Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum"

    1995.
    -Umro je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu s komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima.
    Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za Teksas".



    2006.

    - Katolički Božić
    Danas deo hrišćana slavi Božić, rodjendan sina Božjeg Isusa Hrista. Većina pravoslavaca Božić slavi 7. januara (25. decembar prema Julijanskom kalendaru).
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  11. #161

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan

    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je utorak, 26. decembar, 360. dan 2006. Do kraja godine ima pet dana.

    1716.
    Rođen je engleski pisac Tomas Grej (Thomas Gray), pesnik klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatije za običnog čoveka čine pretečom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljujući savršenoj formi stihova, a ''Elegija napisana na seoskom groblju'' se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu ''Bard'' na srpski jezik je prepevao Jovan Jovanović Zmaj.

    1734.
    Rođen je engleski slikar Džordž Romni (George Romney), jedan od najvećih evropskih portretista 18. veka. Slikao je i istorijske kompozicije.

    1792.
    Rođen je engleski pronalazač i matematičar Čarls Bebidž (Charles Babbage), ''otac'' modernih kompjuteta. U nastojanju da stvori preciznije matematičke tabele, sinula mu je ideja o mehaničkom računaru koji bi mogao da memoriše informacije, ali nije uspeo da okonča izradu računske mašine. Bio je otvoreni kritičar Kraljevskog društva (akademija nauka), zamerajući mu da se prepustilo samozadovoljstvu i britanske matametičke nauke, smatrajući da čami u senci ostvarenja Isaka Njutna (Isaak Newton).

    1805.
    U Požunu (Bratislava) Francuska i Austrija sklopile su mir, posle pobede vojske francuskog cara Napoleona I u bici kod Austerlica nad austrijskim i ruskim trupama. Francuska je dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i stvorila Rajnsku konfederanciju, državu-satelit Francuske, čime je smanjen značaj nemačkih država. Odredbe tog mira su poništene 1814. naBečkom kongresu.

    1825.
    U Sankt Peterburgu su se na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I pobunili neki pukovi i zatražili donošenje ustava, ali je pobuna, poznata kao Dekabristički ustanak, odmah ugušena.

    1883.
    Rođen je francuski slikar Moris Utrilo (Maurice Utrillo), koji je bio samouk, izuzimajući najnužnija uputstva majke, slikarke Sizan Valadon (Suzanne). Slikanjem se bavio kao terapijom između čestih boravaka na klinikama, gde je lečen od nervnog rastrojstva. Mimo svih slikarskih struja, izgradio je osoben stil. Prava snaga njegove umetnosti je u tome što nije slikao ono što vidi, nego je, kao preteča modernizma, odslikavao osećanja.

    1890.
    Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrić Sćlimann), koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova ''Ilijada'' i ''Odiseja''. Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

    1891.
    Rođen je američki pisac Henri Miler (Henry Miller), koji je strasno osporavao društvene konvencije i veličao seks i umetnost. Zabranjivana kao pornografska i opscena, njegova dela sadrže stranice vrhunske poetske lepote i lucidne esejističke i filozofske digresije. Bavio se i sikarstvom. Dela: romani ''Crno proleće'', ''Jarčeva obratnica'', ''Mirni dani u Klišiju'', trilogija ''Ružičasto raspeće'' (''Pleksus'', ''Neksus'', ''Seksus''), putopis ''Kolos iz Marusija'', meditativno-kritička proza ''Kosmološko oko'', ''Mudrost srca'', ''Nedelja posle rata'', ''Knjige o mom životu''.

    1893.
    Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cetung (Zedong), jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice Crvene armije stvorio je s Ču Deom (Zhu) 1931, a šef partije postao je 1935. U oktobru 1934. s Čuom je otpočeo ''Dugi marš'' svojih jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (Chiang Kai-shek) i u borbama s japanskom okupacionom armijom. Suočen s unutrašnjim teškoćama, krajem pedesetih godina 20. veka priklonio se diktatorskim metodama vladavine i dogmatsko-sektaškoj politici koja je kulminirala u tzv. Kulturnoj revoluciji 1960-ih, što je imalo razorne posledice za kinesko društvo.

    1898.
    Pjer i Marija Kiri (Pierre, Maria Curie) otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum, prema kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.


    1908.

    Amerikanac afričkog porekla Džek Džonson (Jack Johnson) je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom (Tommy Burns) postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

    1924.
    Državnim udarom uz pomoć jugoslovenskih graničnih jedinica vlast u Albaniji preuzeo je Ahmed Zogu, zbacivši vladu Fana Nolija. Zogu je dotad bio emigrant u Jugoslaviji, primao je pomoć jugoslovenske vlade i važio za eksponenta Beograda, ali je kao predsednik republike 1926. s Italijom zaključio Tiranski pakt kojim je priznao italijanski protektorat nad Albanijom. Za kralja Albanije Zogu I proglasio se 1928, a kad je 1939. fašistička Italija napala njegovu zemlju pobegao je i 1961. umro u izgnanstvu.

    1941.
    Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur (Douglas MacArthur) proglasio je filipinsku prestonicu ''otvorenim gradom'', Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi

    delovi grada.

    1943.
    Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila ''Šarnhorst'', poslednji veliki nemački bojni brod.

    1971.
    Izražavajući ogorčenje američkom avanturom u Vijetnamu, 16 američkih vetarana iz rata u toj zemlji na jugoistoku Azije okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

    1972.
    Umro je bivši predsednik SAD Hari Truman (Harry), koji je posle smrti Frenklina Rozevelta (Franklin Roosevelt) u aprilu 1945. postao šef države i ostao na tom položaju do 1953. U Drugom svetskom ratu u avgustu 1945. naredio je bacanje atomskih bombi na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su usmrtile više od 150.000 civila. Objavio je 1947. doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ''ugroženim komunističkim pokretima'' i tako podstakao ''hladni rat'', uveo SAD 1950. u korejski sukob i počeo program izgradnje vojnih baza i remilitarizacije Zapadne Nemačke. Vlada SAD je 1951. od ''Maršalovog plana'' i ''Trumanove doktrine'' sačinila plan ekspanzije Zapada i osnivanja vojnih paktova. Tada su doneti i propisi koji su u SAD onemogućili sindikalno organizovanje radnika, a njegovu vladavinu obeležila je i desničarska histerija predvođena republikanskim senatorom Džozefom Makartijem (Joseph McCarthy).

    1975.
    Letom na liniji Moskva-Alma Ata, ''TU-144'' je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

    1983.
    Umro je španski slikar, vajar i keramičar Huan Miro (Juan), koji je, kad se pobunio protiv klasičnog oblikovanja sveta i života, izgovorio čuvenu rečenicu: ''Treba ubiti slikarstvo''. Studirao je u Barseloni, a od 1919. živeo je u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, a od 1924. izgradio je sopstveni stil - jedan od vrhunskih dometa nadrealizma. Njegovo slikarstvo zasniva se na krajnje spontanom registrovanju formi i znakova koji prikazuju podsvesne predstave nekih primarnih i elementarnih životnih stanja.

    1989.
    Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeksuom (Ion Iliescu) na čelu, dan posle streljanja diktatora Nikolae Čaušeskua (Nicolae Ceausescu).

    1994.
    Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su alžirski islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

    1998.
    Vladi Kambodže predale su se vođe maoističkog pokreta ''Crvenih Kmera'' Kije Sampan (Khieu Samphan) i Nun Čea (Chea), koji su bili među arhitektima genocidnog režima u prvoj polovini 20. veka, kada je u Kambodži pobijeno između milion i dva miliona ljudi.

    2001.
    Vrhovni savet Ruske Federacije i Belorusije doneo je odluku u Moskvi da od 2005. rublja bude zajednička valuta u obe zemlje.

    2003.
    U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistok Irana poginulo je 26.271 lice, više hiljada je povređeno, a kao nestale vode se 525 osoba. Epicentar zemljotresa bio je u blizini turističkog mesta Bama, u kome je porušeno oko 70 odsto zgrada.

    2003.
    Umro je američki slikar i vajar bit generacije Voli Hedrik, koji je kroz svoja dela, u kojima preovlađuju političke teme, izražavao protivljenje ratovima u Koreji i Vijetnamu.

    2004.
    Džinovski morki talas cunami, izazvan zemljotresom jačine 8,9 stepeni Rihterove skale u blizini indonežanskog ostvaSumatra, zapljusnuo je obale Indonezije, Šri Lanke, Indije,Tajlanda, Maldiva i Malezije, usmrtivši više od 280.000 ljudi.



    2005.
    Umro je američki glumac Vinćente Skjaveli (Vincente Sćiavelli), koji je snimio 98 filmova, među kojima ''Letiznad kukavičjeg gnezda'', ''Duh'', ''Amadeus'', ''Blejd Raner'',''Valmon'', ''Narod protiv Larija Flinta''. Igrao je i u TV serijama, kao što su ''Poroci Majamija'' i ''Starski i Hač''.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  12. #162

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je sreda, 27. decembar, 361. dan 2006. Do kraja godine ima četiri dana.


    1571
    .
    Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar
    Johan Kepler (Johann), koji je s tri zakona o kretanju planeta
    konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i udario temelje
    nove astronomije. Izračunao je i površinu i zapreminu
    geometrijskih tela koja dotad nisu proučavana.

    1822.
    Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster
    (Louis Pasteur), član Francuske akademije, pronalazač vakcina
    protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Dokazao je da bakterije
    izazivaju truljenje i otkrio da se hrana može konzervisati
    zagrevanjem, najčešće u trajanju od 30 minuta, do određene
    temperature, što sprečava razmnožavanje bakterija
    (pasterizacija). Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju.
    Organizovao je čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.



    1831.
    Engleski prirodnjak Čarls Darvin (Charles Darwin)
    isplovio je brodom ''Bigl'' iz Plimuta, započevši petogodišnju
    ekspediciju tokom koje je sakupio ogroman materijal na osnovu kojeg
    je napisao epohalno delo ''Postanak vrsta''. Na obalama Južne Amerike
    i ostrvima u Tihom okeanu proučavao je geološke formacije, biljke
    i životinje. Zaključio je da su se živi organizmi postepeno
    menjali i zasnovao prvu naučnu teoriju o evoluciji živih bića,
    nazvanu prema njemu darvinizam. ''Postanak vrsta'' je revolucionisao
    biologiju i izazvao žestoke napade crkvenih krugova.

    1882.
    U Beogradu je objavljen sporazum o uspostavljanju
    diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U skupštini je pročitan ukaz
    kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i
    Konzularne konvencije dveju zemalja. Konvencija je štitila prava
    građana dveju država, što je posebno koristilo srpskim
    iseljenicima u SAD. Sporazum je obezbedio građanima dveju zemalja
    slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge
    zemlje i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu, na isti
    način kao i za građane tzv. najpovlašćenije nacije.

    1904.
    Rođena je američka filmska glumica nemačkog
    porekla Marija Magdalena fon Loš (Maria, von Losć), poznata kao
    Marlen Ditrih (Marlene Dietrić), koja je snimila više od 50
    filmova i važila za najtipičniji primer vamp glumice. Najveći deo
    života provela je u SAD, gde je pobegla od režima Adolfa Hitlera,
    odbivši 1937. sjajnu umetničku karijeru u Nemačkoj, koju joj je
    ponudio nacistički diktator. Filmovi: ''Plavi anđeo'', ''Žudnja'',
    ''Maroko'', ''Šangaj-ekspres'', ''Kismet'', ''Obešćašćena'', ''Svedok
    optužbe'', ''Suđenje u Nirnbergu''.



    1927.

    Pobedom frakcije Josifa Staljina, ruski revolucionar
    i bivši rukovodilac Crvene armije i prvi šef sovjetske diplomatije
    Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije. Dve godine
    kasnije proteran je iz ŠSR-a i ubijen u Meksiku 1940, po
    Staljinovom nalogu.

    1941.
    Sporazumom da bugarska fašistička armija okupira
    istočnu Srbiju, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu završeni
    nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su na osnovu
    tog sporazuma ubrzo zaposele niški, moravski, kruševački i
    zaječarski okrug i počele - kao i u Prvom svetskom ratu - teror
    nad srpskim civilima u ime velikobugarskog sna o ''Bugar-Moravi'' u
    sastavu Bugarske. Srpski narod je odgovorio oružanim otporom dok
    okupatori nisu izbačeni iz zemlje.

    1944.
    Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu
    završila opkoljavanje Budimpešte, koju su držale nemačke trupe.

    1945.
    U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni
    fond, stvoren radi unapređenja monetarne saradnje i rešavanja
    monetarnih problema u svetu. Pravilnik o radu Fonda izradila je
    monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN u leto 1944. u
    Breton Vudsu, koju je sazvao predsednik SAD Frenklin Rozevelt
    (Franklin Roosevelt).

    1948.
    Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog
    kardinala Jožefa Mindsentija (Jozsef Mindszenty), žestokog
    antikomunistu. U vreme nemira u Budimpešti 1956. on je izašao iz
    zatvora i dobio azil u američkoj ambasadi u glavnom gradu
    Mađarske, gde je bio do 1971, kad mu je odobreno da otputuje u Rim.

    1949.
    Holandska kraljica Julijana (Juliana) potpisala je
    dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri
    veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije
    izabran je Ahmed Sukarno, vođa nacionalnooslobodilačkog pokreta.

    1956.
    Flota Ujedinjenih nacija počela je čišćenje
    Sueckog kanala posle Sueckog rata, odnosno vojnog pohoda Velike
    Britanije, Francuske i Izraela na Egipat, zaustavljenog
    intervencijom Saveta bezbednosti UN.

    1969
    .
    Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija
    Egipta i Sirije) postigli su dogovor da stvore vojni, politički i
    ekonomski savez.

    1972.
    Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson
    (Bowles Pearson), šef diplomatije od 1948. do 1957. i premijer
    Kanade od 1963. do 1968, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957.
    Zalagao se za mirno rešenje korejskog problema i istakao naporima
    za očuvanje mira u Sueckoj krizi.

    1972.
    Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom
    Vijetnamu, okončavši učešće u Vijetnamskom ratu na strani SAD i
    njenih južnovijetnamskih marioneta.

    1972.
    Belgija je, kao prva zemlja NATO, uspostavila
    diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

    1975.
    Više od 400 rudara poginulo je posle eksplozije u
    rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

    1978.
    Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, koji je
    predsednik Alžira postao u junu 1965, kad je udarom bez prolivanja
    krvi oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

    1979.
    Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je
    posle državnog udara koji su podržale sovjetske jedinice, ušavši
    dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan
    zemalja Varšavskog pakta.

    1985.
    U istovremenim napadima palestinskih islamskih
    terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije ''El Al''
    na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, najviše
    Amerikanaca, što je bio jedan od povoda za kasnije američko
    bombardovanje Libije, pod optužbom da pruža utočište
    teroristima.

    1989.
    Egipat i Sirija su posle 12 godina obnovili pune
    diplomatske odnose.

    1992.
    Američki lovci su oborili irački vojni avion iznad
    južnog Iraka zato što su navodno dve iračke borbene letilice
    nameravale da napadnu američke avione ''F-16''.

    1994.
    Islamski teroristi ubili su u Alžiru četiri
    rimokatolička sveštenika.

    1995.
    Izraelski vojnici napustili su Ramalu, okončavši
    time povlačenje iz svih šest gradova na Zapadnoj obali, predatih
    na upravu Palestincima na osnovu sporazuma Izraela i PLO.

    1998.
    Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog
    leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad
    severa i juga te zemlje.

    2002.
    U napadu dvojice bombaša-samoubica na zgradu
    čečenske vlade u Groznom poginulo je najmanje 83 ljudi.

    2002.
    Na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Keniji
    pobedila je opozicija, ubedljivo porazivši posle 40 godina
    vladajuću Kenijsku afričku nacionalnu uniju. Šef države postao
    je Mvai Kibaki, kandidat Nacionalne koalicije koja je osvojila
    apsolutnu većinu.

    2003.
    Kalisto Tanci, osnivač i bivši rukovodilac
    ''Parmalata'', gigantske italijanske prehrambene kompanije, uhapšen
    je u Milanu pod sumnjom da je inscenirao bankrotstvo i da je
    odgovoran za falsifikovanje računovodstvenih knjiga u kojima je
    otkrivena ''rupa'' od sedam milijardi evra.

    2005.

    U Kairu je održan osnivački skup Arapskog
    parlamenta Arapske lige. Svaka od 22 članice Lige imenovala je po
    četiri poslanika.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  13. #163

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je četvrtak, 28. decembar, 362. dan 2006. Do kraja godine ima tri dana.


    1836.
    Španija je priznala nezavisnost Meksika, koji jeokupirala između 1519. i 1522,
    nemilosrdno istrebljujućiIndijance. Pod špansku krunu, zvanično sa statusom vicekraljevine,
    Meksiko je potpao 1535. Ustanak protiv kolonijalnih upravljača
    izbio je 1810, a nestabilnost u Meksiku iskoristile su SAD, otevši
    Teksas 1822, a u krvavom ratu od 1846. do 1848. i Novi Meksiko i
    Kaliforniju.




    1856
    .
    Rođen je američki državnik Vudro Vilson (Woodrow
    Wilson), predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski
    profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove
    nagrade za mir 1919. Dvaput je vojno intervenisao u Meksiku,
    okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i
    1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao
    protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju
    protiv Sovjetske Rusije. Posle okončanja rata odigrao je značajnu
    ulogu na Versajskoj mirovnoj konferenciji, čije su odluke umnogome
    bile rezultat njegovog mirovnog plana od ''14 tačaka''. Učestvovao
    je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje
    Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske
    organizacije, prethodnice UN.




    1879.

    U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u
    Škotskoj, koji se survao u reku pošto je pod njim popustio most,
    poginulo je 90 ljudi.




    1882.
    Rođen je engleski astronom i matematičar Artur
    Stenli Edington (Arthur Stanley Eddington), direktor Opservatorije u
    Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do
    smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove
    atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i
    rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu
    eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna
    (Einstein) za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo da
    utvrdi teorijski predviđeno skretanje svetlosnog zraka u
    gravitacionom polju Sunca.




    1895.

    U pariskom restoranu ''Gran kafe'' braća Luj i Ogist
    Limijer (Louis, Auguste Lumiere) organizovali su prvu filmsku
    projekciju. Prve ''pokretne slike'' bili su kratki dokumentarni
    filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s
    putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i
    smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada
    zabeležio da je to ''nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi''.




    1908.

    U zemjotresu koji je razorio Mesinu, drugi najveći
    grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000
    ljudi.




    1923.
    Umro je francuski inženjer Aleksandr Gistav Ajfel
    (Alexandre Gustave Eiffel), graditelj kule u Parizu nazvane njegovim
    imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i
    među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.




    1925.
    Ubio se ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin,
    koji je melodičnim i slikovitim stihovima poetizovao boemiju i
    skitnju i slutio oluje nad Rusijom i sopstveni udes skitnice i
    samoubice u 30. godini života. Konflikt epohe i pesnikove lirske
    duše najviše je izražen u dramatičnim ciklusima ''Kafanska
    Moskva'' i ''Povratak u zavičaj'' i nizu pesama nastalih 1924. i 1925.
    koji su pripremili pesnikov tragičan kraj, ali i zamisao ciklusa
    ''Persijski motivi'' i poeme ''Ana Snjegina'' - svojevrsnog zaveštanja.
    Snažno je uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Ostala
    dela: zbrike pesama ''Zadušnice'', ''Ispovest mangupa'', ''Triptih'',
    ''Stihovi skandalista'', ''Sovjetska Rusija'', pripovetka ''Urvina'',
    dramska poema ''Pugačov''.




    1937.
    Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel
    (Joseph Maurice), jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog
    impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe,
    ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom, koristeći
    raznoliki ritam, s orkestom punim boje i slobodnim harmonijama.
    Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope
    Amerike. Dela: opera ''Sat Španije'', balet ''Dafne i Kloe'',
    orkestarska kompozicija ''Bolero'', klavirski ciklusi ''Ogledala'',
    'Gaspar noći'', ''Kuprenov grob'', ''Sonatina'' za klavir, mnoštvo solo
    pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.




    1942.

    Japanski avioni bombardovali su u Drugom svetskom
    ratu indijski grad Kalkutu.




    1945.
    Umro je američki pisac Teodor Drajzer (Theodore
    Dreiser), beskompromisan kritičar američkog društva. Njegov prvi
    roman ''Sestra Kari'' zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio
    prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne
    listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred
    kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela:
    romani ''Dženi Gerhard'', ''Finansijer'', ''Titan'', ''Stoik'', ''Genije'',
    ''Američka tragedija'', ''Tragična Amerika'', ''Vredi li Amerika da se
    spase''.




    1947.
    Umro je bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele
    III (Vittorio), poslednji monarh Italije, na prestolu od 1900. do
    1946, koji je podržavao fašistički režim Benita Musolinija
    (Mušolini). Proglasio se ''carem Etiopije'' 1936, posle agresije
    Italije na Etiopiju, a ''kraljem Albanije'' 1939, posle agresije na
    Albaniju. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.




    1948.
    U Egiptu je ubijen premijer Nokraši Paša, na
    vrhuncu višemesečnih nemira i nasilja u toj zemlji.




    1949.
    U Mađarskoj je stupio na snagu dekret o
    nacionalizaciji svih industrijskih i trgovinskih firmi.




    1959.
    U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi
    nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću
    proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji,
    poljoprivredi i istraživačkim institucijama.




    1962.

    U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi,
    ujedinjenjem triju antikolonijalnih grupa osnovan je Front za
    oslobođenje Mozambika (Frelimo), pod čijim je vođstvom zemlja
    posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975, ali je bezmalo dve
    decenije potom besneo građanski rat. Rivalski pokret Renamo su u
    borbi protiv Frelima podržavali rasistički režimi Južne Rodezije
    a potom Južne Afrike i potajno neke zapadne sile. Tek pobeda
    Nelsona Mandele u Južnoj Africi početkom devedesetih godina 20.
    veka i rasno pomirenje u toj susednoj zemlji, stvorili su uslove za
    okončanje građanskog rata i slobodne izbore koje je dobio Frelimo.




    1963.
    Umro je nemački kompozitor Paul Hindemit
    (Hindemith), koji je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i
    slobodnog shvatanja tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskibovali
    njegova dela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je
    profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere
    ''Novosti dana'', ''Kardijak'', ''Slikar Matis'', ''Harmonija sveta'', šest
    gudačkih kvarteta, ''Kamerna muzika op. 36'', koncerti i sonate za
    razne instrumente, teorijska dela ''Tradicionalna harmonija'',
    ''Kompozitorov svet''.




    1966.
    Kina je izvršila petu nuklearnu probu. Američki
    stručnjaci su utvrdili da je u radioaktivnom oblaku posle
    eksplozije bio uran 235 i 238, što je ukazivalo da Kina vrlo brzo
    može da ovlada znatno jačim termonuklearnim oružjem. Šest meseci
    kasnije eksplodirala je prva kineska hidrogenska bomba.




    1968.

    U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi
    su uništili 13 arapskih aviona.




    1974.
    U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj
    planiskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.




    1984.

    Umro je američki filmski režiser Sem Pekinpo (Sam
    Peckinpah), autor vesterna i kriminalističkih filmova koje
    karakterišu izraziti likovi, krajnji realizam prizora, montažno
    savršenstvo i stilska perfekcija. Filmovi: ''Pucnji popodne'',
    ''Divlja horda'', ''Balada o Kejblu Hogu'', ''Šampion rodea'', ''Psi od
    slame'', ''Beg'', ''Bivši prijatelj Kid'', ''Elita ubica'', ''Gvozdeni
    krst''.




    1989.

    Parlament Čehoslovačke izabrao je za predsednika
    Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek), vrativši ga na političku
    scenu s koje je uklonjen vojnom intervencijom zemalja Varšavskog
    pakta u Čehoslovačkoj u avgustu 1968.




    1994.

    Direktor američke obaveštajne agencije CIA Džejms
    Vulzi (James Woolsey) podneo je ostavku posle hapšenja visokog
    službenika CIA Oldriča Ejmsa (Aldrić Ames) koji je godinama radio
    za Moskvu.




    1999.
    Portugalija i Indonezija obnovile su pune
    diplomatske odnose, posle prekida od bezmalo četvrt veka zbog toga
    što je Džakarta nasilno pripojila Istočni Timor, bivšu
    portugalsku koloniju.




    2004.
    Umrla je američka književnica Suzan Zontag (Susan
    Sontag), pisac romana i eseja o savremenoj kulturi i politici. Dela:
    romani ''Dobrotvor'', ''Smrtna oprema''; eseji ''Protiv interpretacije'',
    'Stilovi radikalne volje'', ''Izlet u Hanoj'', ''Ja, i tako dalje'', ''O
    fotografiji'', ''Bolest kao metafora''.




    2005.
    U zemljinu orbitu lansiran je prvi od 30 satelita
    evropske satelitske mreže ''Galileo'', budućeg globalnog
    navigacionog sistema.




    2005.

    Umro je srpski glumac i reditelj slovenačkog
    porekla Stevo Žigon. Tokom izuzetne umetničke karijere ostvario je
    59 pozorišnih uloga i 57 pozorišnih režija; u tv dramama je igrao
    30 glavnih uloga, u serijama 13, a u filmovima 17. Napisao je sedam
    dramatizacija i adaptacija i tri knjige o pozorištu, a delo
    ''Monolog o pozorištu'' prevedeno je na ruski jezik i objavljeno u
    Nacionalnom teatru Rusije.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  14. #164

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan



    Dogodilo se na današnji dan


    Danas je petak, 29. decembar, 363. dan 2006. Do kraja godine ima dva dana.


    1170.
    Kenterberijski nadbiskup Tomas Beket (Thomas Becket) pogubljen je u katedrali u Kenterberiju prema nalogu engleskog kralja Henrija II (Henry). Ranije blizak kraljev prijatelj i njegov kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast, posebno njeno sudstvo, pa je 1164. emigrirao u Francusku. Po povratku je 1170. odbio da položi zakletvu na kraljeva ''Klarendonska pravila'' o odnosima crkve i države. Za sveca je proglašen 1173. i njegov grob u Kenterberijskoj katedrali postao je jedno od najprivlačnijih mesta za hodočasnike u srednjovekovnoj Evropi.

    1721.
    Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

    1721
    .
    Rođena je Žana Antoaneta Poason (Jeanne Antoinette Poišon), poznata kao madam de Pompadur (Pompadour), izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV (Louis). Od 1754. je imala snažan upliv na državnu politiku i navela je kralja da uđe u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla 1764. uticala je na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski red.



    1800
    .
    Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer (Charles Goodyear), koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

    1809.
    Rođen je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je kao vođa liberala između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. Pokušao je da reši irsko pitanje na osnovu irske samouprave, ali su ga u tome omeli liberali-unionisti i konzervativci. Protivio se nadiranju Austro-Ugarske na Balkan, zalagao za nacionalna prava balkanskih naroda pod Otomanskim carstvom i pomogao Crnoj Gori da ostvari pravo na Ulcinj na osnovu Berlinskog ugovora 1878. Nastavljajući osvajačku politiku konzervativaca, 1882. zauzeo je Egipat.

    1825
    .
    Umro je francuski slikar Žak Luj David (Jacques Louis), osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I. Radio je istorijske kompozicije i portrete. Vaspitavan na antičkim uzorima, negovao je virtuozan crtež, a portretima je postigao vanrednu neposrednost izraza. Dela: ''Zakletva Horacija'', ''Napoleonovo krunisanje'', ''Porodica Žerar'', ''Ubijeni Mara'', ''Gospođa Rekamje''.

    1835.

    Umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić, ''Homer srpske epske književnosti''. Slep od osme godine, taj Srbin iz Bosne rano je počeo da uz gusle stvara prelepe pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao ''pesnik bune''. Posle sloma ustanka 1813. prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo) u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući ''Početak bune na dahije'', ''Boj na Mišaru'', ''Knez Ivo Knežević'', ''Smrt Marka Kraljevića''.



    1859.
    Rođen je meksički državnik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza), koji je 1917. postao prvi predsednik Meksika na osnovu ustava donesenog te godine, posle višegodišnjeg građanskog rata. Tokom trogodišnje vladavine bio je u stalnom konfliktu sa SAD, dok 1920. nije ubijen u vojnom udaru.

    1876.
    Rođen je katalonski violončelista Pablo Kazals (Casals), takođe vrstan dirigent, kompozitor i muzički pedagog, profesor konzervatorijuma u Barseloni i Parizu. Od 1938. do smrti 1973. kao protivnik diktatorskog režima Fransiska Franka (Francisco Franco) živeo je van Španije, ostavši veran načelu da umetnik mora u prvom redu da bude čovek kojem je na srcu odbrana slobode, jer bez nje nema stvaralaštva, a time ni umetnosti.

    1890.

    Vojska SAD je kod ''Ranjenog kolena'' u Južnoj Dakoti masakrirala više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima mnoštvo dece i žena.

    1911.

    Revolucionarna privremena skupština izabrala je za prvog predsednika Kine Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

    1914.
    Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je ruska vojska, iako brojčano slabija, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

    1920.

    Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zabranila je Obznanom Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije. Na izborima održanim ranije 1920. komunisti su osvojili 58 mandata u parlamentu i bili treća politička stranka u zemlji.

    1921.

    Rođen je srpski pisac Dobrosav Chosić, poznat kao Dobrica Chosić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačkog rata od 1941. Iz političkog života izopšten je kad je u maju 1968. javno progovorio o progonima Srba na Kosovu i Metohiji. Za predsednika Jugoslavije izabran je 15. juna 1992, ali mu je Savezna skupština izglasala nepoverenje 2. juna 1993, uz optužbu da je prekršio Ustav. U literaturu je na velika vrata ušao romanom ''Koreni'' u kojem je - opisujući selo i prve izdanke građanstva obrenovićevske Srbije - ispoljio talenat za poniranje u dublje slojeve ljudske psihe. U romanu ''Deobe'' prikazao je dramsko-psihološku panoramu srbijanskog seljaštva u Drugom svetskom ratu i zlu kob podela na partizane i četnike, koje su prolazile ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Sledili su roman ''Vreme smrti'', velika freska srpskog društva uoči i u vreme Prvog svetskog rata, i trilogija ''Vreme zla'' (''Grešnik'', ''Otpadnik'', ''Vernik''). Ostala dela: romani ''Daleko je sunce'', ''Vreme vlasti'', knjiga članaka ''Sedam dana u Budimpešti'', eseji ''Akcija'', ''Moć i strepnje'', ''Odgovornosti'', ''Stvarno i moguće''.

    1921.

    SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Japan potpisali su Vašingtonski sporazum o ograničavanju mornaričkog naoružanja, ali je Japan izabrao isti dan 1934. da istupi iz sporazuma.

    1926.
    Umro je austrijski pisac Rajner Marija Rilke (Rainer Maria), jedan od najvećih liričara na nemačkom jeziku. Studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu, a zatim ga je istraživački duh odveo na putovanja širom Evrope i Afrike. Kompletna ličnost, povučen u sebe i preosetljiv, postao je izraz jednog vremena i sveta na razmeđu Istoka i Zapada, posebno mešavine slovenskog i germanskog. Dela: zbirke ''Nove pesme'', ''Devinske elegije'', ''Soneti Orfeju'', ''Melodija o ljubavi i smrti'', ''Knjiga časova'', ''Pesma o ljubavi i smrti korneta Kristofa Rilkea'', ''Knjiga slika'', ''Časlovac'', roman ''Zapisi Maltea Lauridsa Brigea''.

    1940.
    Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od ''velikog požara'' 1666. kada su uništene četiri petine grada.

    1941.
    Italijanski fašistički diktator Benito Musolini (Mušolini) je u pismu vođi nacističke Nemačke Adolfu Hitleru u Drugom svetskom ratu naglasio da pre proleća, prema zajedničkom planu i uz angažovanje italijanskih i nemačkih snaga, moraju da budu likvidirana žarišta ustanka u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

    1942.
    U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovan Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije. Posle oslobođenja ta organizacija je često menjala ime - Narodna omladina Jugoslavije, Savez omladine Jugoslavije, Savez Socijalističke omladine Jugoslavije. Raspala se 1991. posle otcepljenja četiri jugoslovenske republike.

    1972.
    Prilikom pada putničkog aviona ''Lokid L-1011'' američke kompanije ''Istern Erlajnz'' u močvaru Everglejds na Floridi poginulo je 99 ljudi.

    1973.

    Filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos), štićenik SAD, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata - kada po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima sve dok u pobuni nije zbačen s vlasti 1986.

    1984.

    Umro je pisac Gvido Tartalja, kojeg su pojedini književni kritičari nazvali Zmajem savremene srpske književnosti za decu. Objavio je više od 30 knjiga a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama ''Pesma i grad'', ''Lirika'', ''Začarani krug'', ''Srmena u gradu ptica'', ''Pesme'', pesme za decu ''Oživela crtanka'', ''Šta meseci pričaju'', ''Od oblaka do maslačka'', ''Dedin šešir i vetar'', ''Gusarska družina'', ''Prvi let''.

    1986.

    Umro je engleski državnik i publicista Moris Harold Makmilan (Maurice, Macmillan), premijer Velike Britanije od 1957. do 1963. Prethodno je u kabinetima konzervativaca bio državni podsekretar, ministar avijacije, stambenih pitanja, odbrane, finansija i inostranih poslova. Dela: politički spisi ''Srednji put'', ''Ekonomski aspekti odbrane'', memoari o Drugom svetskom ratu ''Vetrovi promene'', ''Izbijanje rata'', ''Plima sreće'', ''Jahanje oluje''.

    1989.

    Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao ''državni neprijatelj'' proveo pet godina u zatvoru. On je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

    1992
    .
    Skupština Savezne Republike Jugoslavije izglasala je nepoverenje prvoj vladi SRJ Milana Panića, koja je zapala u krizu mesec dana pre toga kad je iz nje istupilo troje ministara iz Srbije. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić.

    1993.
    Vatikan i Izrael su, posle 2000 godina uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, usvojili dokument o međusobnom priznanju Svete stolice i jevrejske države.

    1994.

    U udesu turskog putničkog aviona, koji se srušio na istoku Turske, poginulo je 53 od 76 putnika i članova posade.

    1996.
    Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali su sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

    2001.
    U požaru koji je izbio u prodavnici pirotehničkih naprava u tržnom centru u Limi poginulo je oko 300 ljudu
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

  15. #165

    Odgovor: Dogodilo se na današnji dan




    Dogodilo se na današnji dan

    Danas je subota, 30. decembar, 364. dan 2006. Do kraja godine ima jedan dan.

    1691.
    Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle), koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

    1803.
    U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine - pritisnut finansijskom oskudicom - francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara.

    1864.
    Rođen je srpski slikar Marko Murat, osnivač Umetničke zanatske skole u Beogradu, koji je počeo kao realista,ali se kasnije približio impresionistima. Slikarsku akademiju završio je u Minhenu. U srpsko slikarstvo uneo je nova umetnička shvatanja i razvio interesovanje za probleme svetlosti. Snažno je uticao na stvaranje slikarske ''Beogradske škole''. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele. U Narodnom muzeju u Beogradu su njegova glavna dela ''Doček cara Dušana u Dubrovniku'', ''Proleće'', ''Cveti'', ''Konavoka'', ''Dum Ante'', ''Dubrovnik''.



    1865.
    Rođen je engleski pisac Rađard Kipling (Rudyard), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907, majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza slika život u Indiji, u kojoj je rođen, s izuzetnim smislom za svet dece i životinja. Dela: ''Knjiga o džungli'', ''Hrabri kapetan'', ''Kim'', ''U belom i crnom'', ''Priče za decu'', ''Izistinske priče''.

    1886.
    Nemačka i Portugalija sporazumom su odredile granice Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

    1903.
    U požaru u čikaškom pozorištu ''Irikvoi'' poginulo je 588 ljudi.

    1906.
    Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid (Carol Reed), izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: ''Zvezde gledaju s neba'', ''Noćni voz za Minhen'', ''Prava pobeda'', ''Begunac'', ''Pali idol'', ''Treći čovek'', ''Prognan na ostrva'', ''Jare za dve pare'', ''Trapez'', ''Ključ'', ''Naš čovek u Havani'', ''Agonija i ekstaza'', ''Oliver'' (Oskar).

    1915.
    Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod ''Persija'', usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade.

    1916.
    U Petrogradu je ubijen i bačen u reku Nevu kaluđer Grigorij Jefimovič Raspućin, izuzetno uticajan na ruskom dvoru, koji je u Prvom svetskom ratu, okružen nemačkim agentima, praktično smenjivao i postavljao vojne zapovednike i ministre. Ubistvo su organizovali monarhisti, verujući da će eliminisanjem tog mistika spasti monarhiju i dinastiju Romanov. Sibirski seljak Raspućin bio je pustolov, u mladosti konjokradica, pa ''čudotvorac'' i ''prorok'', koji je u Petrograd došao 1905, a 1907. uz pomoć sujevernih i razvratnih aristokrata dospeo je na carski dvor.

    1918.
    U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg). Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

    1922.
    Zvanično je osnovan ŠSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), sklapanjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije, kojem su se ubrzo priključile ostale sovjetske republike.

    1933.
    Rumunska fašistička organizacija ''Gvozdena garda'' ubila je premijera Jona Duku (Ion Duca), kojeg je zamenio profašista George Tartaresku (Tartarescu). Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u osvajačkom ratu protiv ŠSR.

    1944.
    Umro je francuski pisac Romen Rolan (Romain Rolland), jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući ''aferu Drajfus'', fenomen komunizma, borbu protiv fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani ''Žan Kristof'' (deset knjiga), ''Kola Brenjon'', 12 drama pod zajedničkim nazivom ''Pozorište revolucije'', romansirane biografije Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven), Mikelanđela Buonarotija (Mićelangelo Buonarroti), Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla (Friedrić Haendel), Mahatme Gandija (Gandhi), antiratni spis ''Iznad meteža''.



    1947.
    U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I.

    1947.

    Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed (North Whitehead), jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno s engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom (Rušel) napisao je ''Principia mathematica''. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o ''večnim objektima'' i događajima i organizmičku filozofiju prirode. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: ''Rasprava o univerzalnoj algebri'', ''Organizacija mišljenja'', ''Istraživanje principa prirodnog znanja'', ''Nauka i moderni svet'', ''Proces i realnost'', ''Smeli poduhvati ideja'', ''Religija u bitnim svojstvima''.

    1968
    .
    Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

    1988.

    Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku na talasu rastućih kritika zbog grešaka, posebno evidentnog neuspeha vlade da savlada ekonomsku krizu.

    1989.

    Poljski parlament je uspostavio višepartijski politički sistem.

    1990.

    Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

    1991.

    Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada ŠSR, nisu se dogovorili o ujedinjenoj armiji i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

    1993
    .
    Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma ''bolnih odnosa između dve velike religije'', judaizma i rimokatoličanstva.

    1997.

    Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

    2002.
    Mvai Kibaki (Mwai) preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija ''Nacionalna duga'' izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija (Daniel) i KANU partije posle bezmalo četiri decenije.

    2004.
    Umro je američki džez muzičar, ''kralj svinga'' Arti Šo (Artie Shaw), koji je važio za vrhunskog klarinetistu i jednog od najboljih šefova orkestra u periodu između 1930. i 1940. godine. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog ''Begin the Beguine''. Komponovao je koncert za klarinet i niz poznatih melodija: ''Nightmare'', ''Any old time'', ''Everything's Jumpin'''.
    Mudrome čoveku otvorena je svaka zemlja, jer je domovina plemenite duše čitav svet.

Strana 11 od 98 PrvaPrva ... 9101112132161 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Hit dana
    Autor love hunter u forumu Muzika
    Odgovora: 804
    Poslednja poruka: 09.09.2017, 14:55
  2. Na današnji dan dogodilo (mi) se...
    Autor Sirijus u forumu Druženje forumaša
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 21.05.2013, 10:08
  3. 4 dana i 1 kindžal
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 28.11.2009, 14:58
  4. Svakoga dana treba...
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.04.2009, 22:21
  5. Glupost dana!!!
    Autor Captain Jack u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 10.01.2009, 18:27

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •