Dobro drvo
Prikaz rezultata 1 do 14 od ukupno 14

Tema: Dobro drvo

  1. #1

    Dobro drvo

    Moram priznati da me je tema o 'Malom princu' inspirisala da pokrenem temu o ovoj knjizi, koju je napisao Shel Silverstein i u originalu je naslovljena 'The Giving Tree'. Dobio sam je na poklon od veoma drage osobe i nadam se da će i u vama probuditi sličnu emociju, koju sam doživio čitajući je prvi put. Ako ne bude dovoljno dobra za filozofsku raspravu, a meni će biti drago da sam je podijelio sa vama.













    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  2. #2

    Odgovor: Dobro drvo









    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  3. #3

    Odgovor: Dobro drvo









    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  4. #4

    Odgovor: Dobro drvo









    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  5. #5

    Odgovor: Dobro drvo









    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  6. #6

    Odgovor: Dobro drvo

    Moj lični obračun sa Dobrim Drvetom i Lošim Prevodom

    Mislila se nešto na dan: August 28, 2007

    Kada momčić od osam godina suzi okice i baci pročitanu knjigu, ljutito, uz reči da je knjiga odvratna, onda na to mora odmah da se obrati pažnja...

    ...nežna i tužna priča o ljubavi i davanju na kojoj su odrastale generacije. Drvo koje daje Dečaku sve što ima, do samoponištenja svoje suštine, svog drvećeg velikodušnog bića. Dečaku koji na 30-tak stranica nije radio ništa, osim što je uzimao dok više nije bilo šta da se uzme, a postupak koji su kritičari i moralisti zvali radost primanja kao oblik ljubavi.

    - Šta je odvratno?

    - Pouka, kaže mi. (Pouka, reč koja se uči u prvom razredu osnovne škole, umesto Šta je pisac hteo da kaže iz mog vremena i umesto Naravoučenija, reči koja se izbegava.)

    Pouka knjige je, po mišljenju malog momka na pragu moralne misli i etičkog poimanja sveta, da velikodušna bića, kao što je Dobro Drvo, ostanu bez samog sebe, a da su ljudi koji samo uzimaju, sebični i odvratni. Dečak iz priče je odvratan. Drvo iz priče je budala.

    - Nedostaje ravnoteža, zaključuje na kraju i besno odlaže knjigu.

    Nedostaje ravnoteža
    , razmišljam dok je ponovo zajedno čitamo. Pada mi na pamet izreka da je ruka koja daje, uvek iznad ruke koja prima, ali stranica za stranicom, postajem i sama neutešna. A onda u jednom trenutku, osetim i ja u stomaku gađenje prema Dečaku.

    Da li je to zapravo priča o tome, o tužnoj neravnoteži između davanja i uzimanja, a da mi nikada to nije palo na pamet? Šta se krije iza tog hrišćanskog morala blagorodnosti davanja, bez granica i uslova? Da li treba postaviti uslov da bi se dalo?

    Da li sam ja Dobro Drvo i da li je moj sin Dečak? Da li onda negde, na pola naše životne knjige treba da kažem da je sada bilo dosta davanja i da hoću nešto za uzvrat ili treba na 20. strani da kažem, Ne dam. Nemam. Imam još ovo malo i ne dam, pa da uspostavimo ravnotežu koja nedostaje da ovaj odnos ne bude odvratan. Da li ću tada ja biti odvratna? I da li ću ikada uopšte želeti da kažem, Dosta?

    Ako ne, hoću li zbog toga biti Drvo-budala?

    Dečak, fakat nije ništa dao. Uzimao je šta mu je trebalo i u trenutku kada mu je trebalo. Čak se postavlja pitanje da li je i grane za gradnju kuće uzeo da bi konačno nekome dao krov nad glavom, ili mu je krov nad glavom bio neophodan da bi ponovo nešto uzeo: ženu, koja će da mu kuva ručak i da ga pere i pegla, podari decu

    Zar mu nije nekoliko godina kasnije u kojima nije obilazio Drvo, konačno zatrebalo i deblo da bi napravio čamac i malo proputovao jer se osećao tužnjikavo?

    Zar nije uravnoteženo da se stvarno u jednom trenutku podvuče crta i kaže, Ovo je suviše, čamac ti nije neophodan da bi ti živeo, a meni je deblo neophodno da bih sačuvao svoj drveći bitak; da bih bio ja.

    Ili je ova iznenadna ideja nastala iz stomaka a ne iz smisla za književnu kritiku, dokaz da svako ko ovo pomisli (ili uradi) sebičan?

    Zašto je Dečak (starac) na kraju knjige sam? Šta se dogodilo sa porodicom za koju je gradio kuću? Da li je nadživeo celu porodicu zato što se nije trošio davanjem, ili ga je žena u jednom trenutku napustila jer više nije imala šta da da, ili više nije htela samo da daje? Pa je podvukla crtu. Da li je onda ona odvratna žena ili je neko ko je postupio normalno radi ravnoteže?

    Nedostaje ravnoteža, moj sin je u pravu.

    Ravnoteža koja ovaj svet, naše odnose u njemu, čini stabilnim i normalnim. Davanje jeste radost, davanje ne postavlja uslove, ali je prirodno postaviti granice. Primanje može biti odraz ljubavi, ali stalno uzimanje to ne može da bude. Konačno, pa makar, navukli hiršćanski ili samo pravedni gnev na sebe, zar nije imanetno zdravom čoveku i da očekuje nešto? Ne mora zauzvrat, nego prosto nešto što bi mu bilo dato u toj socijalnoj ekonomiji. Dato, uz osećanje radosti.

    Završavam ovu zakasnelu analizu snažnim osećanjem odvratnosti koje delim sa svojim sinom prema onima koji jedino uzimaju, sa emotivnim sećanjem na razlaze koje sam nekada inicirala zbog neuravnoteženog odnosa Drvo-Dečak.

    Sa osećanjem da jeste pravedno i nadasve prirodno, umesto davanja poslednjeg resursa svog bitka zarad zadovoljstva primaoca, reći konačno i odlučno:

    E, a sad, odjebi i nađi sebi neko drugo Drvo-budalu.


    ***Ili.

    Ili je pogrešan prevod knjige Žike Bogdanovića - Dobro Drvo, umesto, na primer, Darežljivo Drvo - jer, sećate se, original je Giving Tree (ponekad se značenje mora nadrediti zvučnosti ma koliko bi se prevodilac mogao uvrediti), unelo toliku zabunu u silne generacije zaključno sa mojim sinom, koji su u priči očekivali dobrotu iz naslova, a dobili samo jednu alegoriju davanja i uzimanja za koju su, zbog lošeg prevoda, očekivali kao širu metaforu dobrote i razmene ljubavi. A možda je pisac hteo nešto sasvim drugo da kaže Nešto drugo o nama.

    T.V.

    YouTube - The Giving Tree




    "...Bez duse si niko, bez duse si nista,
    Kupujes, prodajes, oduzimas i dodajes..."


    edit: mogu se naći tri izdanja:
    Drvo ima srce (prijevod Marine Peterlin), Ilyricum 1992.
    Dobro stablo (prijevod Jasna Štefić), Izvori 1998. i
    Dobro drvo (prijevod Milovana Danojlića), Nolit 1986.

  7. #7

    Odgovor: Dobro drvo

    ...bez obzira na analizu...svakom od nas Drvo je neophodno.

  8. #8
    i drvo je bilo srecno...

    zar ne dajemo i mi sve sto imamo, svojoj deci?

    Citat Najgora kaže: Pogledaj poruku
    ...bez obzira na analizu...svakom od nas Drvo je neophodno.
    Poruku je izmenio euridika, 07.10.2007 u 16:49 Razlog: uzastopne poruke
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  9. #9

    14 Odgovor: Dobro drvo



    Citat Najgora kaže: Pogledaj poruku
    ...bez obzira na analizu...svakom od nas Drvo je neophodno.


    Neophodno ...

    Zbog... Ma nije važno zašto, bitno je da postoji u životu svakoga od nas...

    Priča je prelepa... i pretužna...

    Od nesebičnosti i plemenitosti do zaborava - ali ne konačnog...

    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

  10. #10

    Odgovor: Dobro drvo

    Drvo je ono koje nesebično daje, altruistički, ne traži ništa zauzvrat, a dečak je kao i svaka osoba taj kome je potreban neko ko gaji takvu ljubav prema njemu...

    Priča jeste lepa i tužna, ali istina jeste da svakom od nas treba dobro drvo i oni koji ga imaju, upravo takvog, darežljivog, su srećni...

  11. #11

    Odgovor: Dobro drvo

    Mene je dobro drvo uvek podsećalo na roditelja, a dečak na njegovo sopstveno dete...
    nije dotakla ništa što bi moglo da boli
    njene ruke su bele kao led
    njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje

  12. #12

    Odgovor: Dobro drvo

    Citat NSdjanka kaže: Pogledaj poruku
    Mene je dobro drvo uvek podsećalo na roditelja, a dečak na njegovo sopstveno dete...
    Upravo tako...

    Zato sam i rekla da oni koji imaju svoje dobro, darežljivo drvo su srećni... jer, moraš priznati nisu svi roditelji takvi...

    Sećam se moje drugarice, njene reakcije na knjigu, totalno drugačije od moje... ali, ona je odrasla u nimalo ''idealnoj'' porodici, tako da nije ni osetila ljubav roditelja, takvu darežljivu i bezuslovnu...

  13. #13

    Odgovor: Dobro drvo

    Citat DrinChe kaže: Pogledaj poruku
    [CENTER] Pouka knjige je, po mišljenju malog momka na pragu moralne misli i etičkog poimanja sveta, da velikodušna bića, kao što je Dobro Drvo, ostanu bez samog sebe, a da su ljudi koji samo uzimaju, sebični i odvratni. Dečak iz priče je odvratan. Drvo iz priče je budala.
    Dobro Drvo na kraju priče ne ostaje bez samog sebe , jer je bilo srećno!

    Dečak iz priče nije ništa uzimao od Drveta. Osim po neki list i jabuku, a to nije uticalo na egzistenciju drveta. Dečak je davao ljubav drvetu, kao i drvo njemu.
    Kada je dečak postao čovek, situacija se menja. Čovek postaje "savremen" , okupiran sopstvenim i materijalnim zadovoljenjem svoje ličnosti, spreman da gazi preko leševa, čak i onih koje je voleo. Zaboravljajući pri tom sve one trenutke sreće i ljubavi provedene sa Drvetom.
    To se u priči jasno vidi kada odrastao dečak - čovek - više ne obilazi drvo, osim u slučaju kada mu nešto zatreba!
    Time se pokazuje da je čovek ostao bez duše!
    Sa druge strane, Drvetu materijalno ništa ne znači naspram duhovnog, i ono je spremno da nesebično daje i samog sebe, da bi usrećilo čoveka.

    Srećan čovek je onaj koji teži da usreći druge ljude-->Ti si srećna ako je i tvoje dete srećno, a tužna si kada je i ono tužno.....

    A čovek?

    Suština priće je na samom kraju---> "I Drvo je bilo srećno"
    Nije pisalo: "I Drvo i čovek su bili sretni"
    Ne.
    Zato što čovek koji je izgubio dušu nije mogao da bude sretan, on je bio samo umoran, žalostan, sam i napušten od svih......zbog svog načina života....
    A Drvo je bilo sretno......

  14. #14

    Odgovor: Dobro drvo

    Ma koliko god naizgled izgledala jednostavna, tema ove price o dobrom drvetu je kompleksna.Imala sam prilike da citam ovu knjigu u nekoliko razlicitih razdoblja svog zivota i moram priznati da sam je svaki put razlicito shvatala.



    Prvi put kao dete koje tumaci informacije onako kako ih vidi,plasticno i uprosceno nemajuci sposobnost da analizira i ulazi u dubioze onoga "sta je pisac hteo da kaze"(a moram priznati da mi se knjiga tada njavise i dojmila ).



    Drugi put mi je knjiga "pala u ruke" u vremenu moje velike zaljubljenosti u jednog coveka sa kojim sam mislila da cu provesti svoj citav zivot.Dakle ,poklonila sam mu je verujuci da ce shvatiti kolika je nesebicna i bezuslovna moja ljubav prema njemu.Zajedno smo je citali ali smo na moju srecu ili zalost "imali" razlicita tumacenja iste.


    Treci put sam knjigu procitala kad sam vec postala roditelj.Elem,tada jer tumecenje poprimilo sasvim drugaciji oblik.


    Citajuci sam post ,i odgovore na njega napokon sam shvatila da je formula ljubavi, koju ustvari ova knjiga sa sobom nosi, jednako primenljiva na svako zivo bice i na svako razdoblje zivota.

    Bez previse filozofije ..zar ne?

Slične teme

  1. Konačno dobro...
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 07.08.2013, 20:03
  2. Juka - Drvo života
    Autor silvia u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 29.06.2012, 09:29
  3. Vaše omiljeno drvo?
    Autor SQUAW u forumu Biljno carstvo
    Odgovora: 97
    Poslednja poruka: 07.08.2011, 20:14
  4. Judino drvo
    Autor kohili u forumu Filozofija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 04.05.2009, 21:15
  5. Čovek - drvo
    Autor SQUAW u forumu Belosvetske zanimljivosti
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 12.09.2008, 21:06

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •