Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove... - Strana 2
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 32
  1. #16

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Pisalo se nasiroko i nadugacko i sad toga naravno nema, nemam sta da dodam sto niste vec rekli. Nisam sigurna je li to nostalgija za papirom ili prosto nostalgija za mladoscu i bezbriznoscu
    Jedino je bila dobra stvar kad maznem bratu pismo od druga koji sluzi u, recimo, Postojni i krisom citam njegovo odusevljenje slovenkama, jebiga, nije bilo passworda u ta stara dobra vremena..

  2. #17

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    ne razumem taj zal za pismima...mejl ili pismo,nema razlike......a ne moram da idem u postu i lepim marku....
    volim kad mi mejl stigne nenadano,dok nesto radim na kompu,volim kad odgovor stigne odmah,ko da vreba iza coska....uzbudjuje me pomisao da su na dva kraja neka dva bica u istom trenutku povezana recima...
    Ploviti se mora i bez broda ..

  3. #18

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    ...kHm...

    ...eto, bash danas napisah mail...ne znam da li je nekotamodaleko mogao da oseti miris mandarine, i ischekivanje, i nervozno cuPkanje nogom, i jesenje opalo lishce, i glas, jedaN...

    ...znam da sam ja, chitajuci neke mailove, osecao radost, i suze, i smeh, i sve...


    ...zavisi ko je sa druge strane monitora...


    ...samo chovek ili charobniCa?


  4. #19

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Kad ti tako lepo razmisljas, sigurno ce i tvoj mail obradovati osobu kojoj si poslao. Mail ima istu tezinu kao i pismo. Sve je to pisana rec, samo sto brze stigne i ponekad bas to prija.
    "Zivot je ono sto ti se desava dok ti pravis planove za zivot"

  5. #20

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    pisale su mi neke pisma. Citao sam ih na stotine puta cuvam ih jos. Nisam im pisao.
    kuckam mejlove, kuckam sms-ove. Ali slabo nesto ima odgovora. A i ne mirisu kao ona pisma na papiru kad se izvade iz koverte kad se rasire pa opet sloze. a miris omiljenog njenog parfema i posle vise od deset godina dise kroz papir
    Pisi ponekad - Bijelo Dugme
    Nisam te izgleda volio mnogo
    Sve je po starom al vise nisam tvoj
    I nije mi vazno s kime nocas slusas ovu pjesmu
    I places li
    Ipak pozelim neko pismo
    Ipak mada zajedno nismo

    Ti si zadnji romantik na ovom svetu
    Sto se sporo krece i ceka raj
    Malo si samo promenila glumce
    Al, isti je komad isti zaplet i kraj

    Ipak pozelim neko pismo
    Ipak mada zajedno nismo

    Pisi pisi po nekad dva tri reda
    Pisi znam da je guzva i da neces stici
    Pisi - opisi mjesta gdje nas dvoje
    Skupa nikad necemo ici

  6. #21

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Ti si zadnji romantik na ovom svetu
    Sto se sporo krece i ceka raj
    Malo si samo promenila glumce
    Al, isti je komad isti zaplet i kraj.....

  7. #22

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Dešava mi se da pomenem dopisivanje, a ljudi me gledaju kao da pričam o vremenu Marije Terezije.
    Još uvek čuvam punu kutiju pisama. Dopisivala sam se sa drugaricama širom bivše Juge sa kojima sam provodila dva meseca leta. To su bila duga pisma, naši mali dnevnici i niti koje su nas održavale bliskima u doba odrastanja.
    Još uvek održavam kontakt sa nekima od njih. Ređe telefonom (obično tek da čestitamo rođendane), uglavnom mailom. Ponekom zezalicom damo na znanje da smo živi i da mislimo na prijatelje.
    Najdraža pisma su mi ona iz Izraela od moja dva dobra druga. Na stranice ispisanih putopisa, utisaka, skrivenih misli, nedoumica.... S druge strane, ja sam njima bila spona sa ovdašnjom realnošću čemernih devedesetih. Imala sam utisak da prolazim sve to sa njima. Rekla bih da smo možda tad i bili najbliži.
    Od prijatelja rasutih po belom svetu danas dobijam mailove. Uglavnom, zezalice, linkove ka ovom ili onom sajtu. Sa putovanja razmenjujemo slike, a ne utiske. S vremena na vreme tek po koju reč (Obično počinju sa: Konju, kad misliš svoje debelo dupe da dovučeš u ove krajeve? Nedostaješ).
    Zapravo, nekad sam čitala duga pisma, sada ne čitam duge mailove, duge postove. Da li nam se život toliko sveo na kratku formu?
    Generalno, moj stav je da smo dobili na intenzitetu, a izgubili na otvorenosti.
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  8. #23

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Meni je krivo sto se i sa tih mailova, foruma i msn-a sad sve svelo na glupi fejs, gde se opet sve svodi na kojekakve igrice, linkove i zajebanciju, a najmanje na komunikaciju.

    A kao klinka sam obozavala da se dopisujem. Mislim da kod caleta i keve jos uvek imam negde sacuvana pisma od jedne devojcice iz Arilja sa kojom sam se dopisivala. Imala je brutalno lep rukopis i imale smo totalno isti muzicki ukus Skakutala sam od srece svaki put kad vidim pismo u sanducetu. Sad mi tu stizu samo racuni
    Gather ye rosebuds while ye may...

  9. #24

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Meni se omakne da još uvek napišem po neko pismo, valjda me potera neki čudan osećaj nosalgije za detinjstvom. Kao klinac sam se za vreme letnjeg raspusta dopisivao sa jednom drugaricom koja je išla kod ćaleta u ŠveCku na po dva meseca. Slao sam jj kasete, euro krem, sestrine prljave gaće a ona meni neke druge gluposti, sažvakane žvake, komad grisine, neku sardinu s ribizlama i tako.
    Prestalo je onog trenutka kad se moj drugar, s kojim se ona tad zabavljala nije istripovao da ćemo imati koitus, pa me je napljuvao kako sam nečovek i izdajnik.
    Mislim da imam ta pisma negde sačuvana, ali možda i ne, jer se ne vezujem za stvari, uglavnom ih bacim kada počnu da zauzimaju mesto u fioci, u kojoj bi trebalo da stoje neke druge, manje emotivno stežuće papirčine.
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  10. #25

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Jedan je otisao u vojsku,pa je otud pisao.Dok me je drzalo,i ja sam odgovarala,a jedno sam cak i pojela,u inat majci koja je bila Gestapo u nasoj kuci.kad sam se odljubila,ja sam ona koja sam cuvala ispravljala u gramatici i pravopisu i mnoge se cudilA sta mi bi te se zaljubih u nepismenu budalu..
    Pisala sam mojoj nani pisma.slinava srceparajuca pisma o ceznji za njom i dvoristem i kajmakom i ustirkanom posteljinom.
    Pisala sam jednom dasi s mora al se ne secam sta,jer me je kratko drzalo.
    Pisala sam rodjenoj majci jer je to bio laksi nacin da istresem iz sebe sta imam da kazem.

    pa i sad pisem.ne idem u postu nego na yahoo adresu,al isto je to.
    male fine eseje ni o cemu,nekom ko je daleko.
    Drzim konekciju.

    i tako..
    Ploviti se mora i bez broda ..

  11. #26

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Citat Meggy kaže: Pogledaj poruku
    Mislim da kod caleta i keve jos uvek imam negde sacuvana pisma od jedne devojcice iz Arilja sa kojom sam se dopisivala.
    Mora da je zapalila u Uzbekistan, ili tako neko lepo mesto, posle koreŠpodencije s tobom, jer da nije garant biste se jošTe dopisivale
    Najgora je uš što iz opanka iziđe.

  12. #27

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    I sada volim da ponekad napišem pismo...

    Jer, to je znak da negde postoji osoba kojoj želim nešto da saopštim, a ja s vremena navreme, priznajem, imam potrebu da sa nekim izmenim poneku misao, emotivnu fresku nastalu u nekom neočekivanom i nepredvidivom trenutku, ili kompliment, blagi savet, neku vrstu prisnosti...

    Sad, pismo, bilo ono klasično ili emajlirano, nije toliko važno. Nekako sam se navukao na ovu brzinu koju nam je doneo internet....

    Da, volim pisma sa pozitivnim sadržajima, sa lepim i znakovitim rečima i ne čuvam ih do besvesti...
    Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
    Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
    Hej kafano, moja rano...
    Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
    Bircuz koji radi 25 sati dnevno!

  13. #28

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    mislim da ova slika sve govori :D

    pisma ne pisem, nazalost.. ali zato redovito saljem razglednice i novogodisnje cestitke

    Ime: snail-mail-email-explained.jpg Pregleda: 63 Veličina: 54.1 KB
    moomoo meee jooouu

  14. #29

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Joooj samo kad se setim koliko smo pisma pisali ranije... Dopisivala se sa drugaricama s kojima sam se upoznala na razlicita mesta i u razlicite situacije. Neke bile iz inostranstva, a neke iz Makedonije. Cak i nekoliko njih bilo iz Mavrova, mesto koje je na jedan sat voznje od Skopja
    I s muzem kad je bio u vojsci. Lele koliko smo pisma napisali, ne mogu vam opisati. Al ljubav je bila to Svaki dan pismo. Posto je bio "mnogo daleko", cak u Ohrid
    I jos uvek cuvam sva pisma u jednoj kutiji na tavanu. Pre mesec dana uhvatila me neka sentimentalnost pa otvorila kutiju i citkala malo, pa smejala se sto smo sve pisali, narocito s drugicama.
    Ali ipak nekako ne nedostaju mi pisma. Cak volim sto danas mogu brze i lakse da stupim u kontakt, t.j da se cesce cujemo preko fejsa ili mejlom.


  15. #30

    Odgovor: Pisali smo pisma, sada kuckamo mejlove...

    Volela sam da pišem i primam pisma. Da pišem čestitke za raznorazne dogadjaje, novogodišnje, osmomartovske i sl. Bilo je normalno videti najčešće bar po neku pošiljku u sandučetu za pisma. Polako je postajalo sve praznije, sem kada su stizali računi i kojekakve reklame.
    Sada su mejlovi, poruke na fb...u principu to je to...ali ta čežnja koju osećaš dok čekaš odgovor, neizvesnost i čekanje poštara na trećem ,,ćošku,, je bila nezaboravna. Bolela je ta čežnja, bolela neizvesnost ali je i ostala u sećanju kakav god odgovor bio.
    Pišem mejlove, za tren dobijem odgovor...to je razlika...Prošlo je godina od pisma do mejla tako da ne mogu da kažem da je ono bilo lepše i bolje...jer zna se šta mladost nudi. Sada već, ni pisma ne bih doživljavala na onaj način, čežnja je postala ljubav ili bol ali su se svakako u tom smislu rešili ti mladalački ,,problemi,, a mejlovi postali poslovni, prijateljski...
    Ljudi opraštaju sve osim iskrenosti!

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Pisma, dnevnici, kratke priče, zapisi ...
    Autor zosim u forumu Književnost
    Odgovora: 57
    Poslednja poruka: 31.07.2015, 14:44
  2. Izgradnja Novog Sada
    Autor Mish u forumu Novi Sad
    Odgovora: 79
    Poslednja poruka: 11.03.2015, 22:48
  3. Zanimljiva pisma
    Autor SQUAW u forumu Humor i zabava
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 04.11.2012, 12:34
  4. Neotvorena pisma svetu - Stefan Lančuški
    Autor Stefan Lančuški u forumu Književnost
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 21.03.2012, 02:00

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •