И једног дана, кад се пробудих,
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
И једног дана, кад се пробудих,
И окупатор беше ту.
У партизане, ја морам поћи,
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
У партизане, ја морам поћи,
И тамо наћи топли дом.
И ако умрем, као партизан,
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
И ако умрем, као партизан,
Ти ископај мени гроб.
Сахрани ме горе, у планинама
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
Сахрани ме горе, у планинама
Испод сенке дивног цвета.
И сви они људи, који ту прођу,
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
И сви они људи, који ту прођу,
Ће рећи „какав диван цвет“.
И ово је цвет партизана
О бела ћао, бела ћао, бела ћао, ћао, ћао!
И ово је цвет партизана
који је умро за слободу.