Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena - Strana 2
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 24 od ukupno 24
  1. #16

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    трећи фртаљ - јовановски крај


    опет експлоатишем енциклопедију новог сада:

    ''јовановски крај, део новог сада око данашњег житног трга, назван по цркви посвећеној св. јовану, која је срушена 1921. средином xviii века овај крај, иза данашњих улица лукијана мушицког и војводе шупљикца, био је ненасељен, па је тако овде, ван града, настало православно гробље.


    насељавали су се бостанџије и сточари

    у xix веку на овом подручју су се насељавали баштовани, ратари и сточари, који су се делили од својих породица у салајци и подбари и осамостаљивали се у новоподигнутим кућама. баштоване (бостанџије, како су се називали) привлачили су велики плацеви, који су омогућивали да се уреде и простране баште за гајење поврћа. отуда се тај крај називао и роткварија (настао првобитно из подсмешљивог ругања бостанџијама да "гаје роткве"). у близини су подигнути и обори, у којем су сточари држали свиње.

    и многи од нових становника, који су овамо дошли са стадима оваца из влашке, овде су купили кућишта са баштама. ови власи, који су се брзо посрбили, са презименима и надимцима мога, мунћан, фратуцан, фујка, гонђа и др, по предању, подстакнути су да се 'доселе причом неког богослова из сибиња, који је учио богословију у карловцима' да је ово град велике будућности и да ту никако неће бити сиромашни.

    трећи фртаљ
    јовановски крај био је део iii кварта или фртаља, по немачком, чије су границе ишле од казанџијске улице (јована суботића), па левом страном кисачке до алмашког гробља, а на другој страни данашњом масариковом улицом, па руменачком до ђерма, односно градске капије.

    руменачка (или пирошка) улица завршавала се пред градским опкопом, где је био ђерам.

    место за окупљаше надничара

    прва попречна улица према граду била је цигларска, касније банатска. ту су се некада свако јутро окупљали надничари, нудећи газдама своју радну снагу. пошто није увек било посла за све, стајали би ту од јутра до вечери. носили су са собом ручак (хлеба и лука, у најбољем случају сланине). некад су им и жене доносиле ручак на обрамици на један крај би стављале лонац с ручком, а на други обесиле би, ради равнотеже, две цигле.

    попречне улице после цигларске биле су руска и пејићева (до 1919), названа по првом становнику пејићу, који се доцније из куће број 2 одселио на салаше; данас је то улица краљевића марка.

    улица ''три чекића"

    наредна попречна улица (сада војводе шупљикца) називала се три чекића, по фирми гвожђарске радње, на углу код вовине (данас ул. ђурђа бранковића).


    успомена на ту улицу остала је на згради месне заједнице, где су на фасади испод стрехе, приликом реновирања, стављени знаци три чекића. улица којом се из центра града ишло ка јовановском тргу (житној пијаци) звала се топовска, па касарнска, због касарне која и данас у њој постоји - то је данашња улица војводе бојовића (раније ивана милутиновића).

    било је много бара

    у јовановском крају је у прошлости било више бара. иза банатске улице налазиле су се јамурине, заостале од копања земље за черпиће и цигле (отуда и ранији назив улице цигларска). била је позната велика бара на крају руске улице, која се дуго одржала. проточна бара била је иза кућа с леве стране данашње улице краљевића марка. постоје сведочанства о томе да су некада дечаци у тој бари налазили јаја дивљих патака. у време великих киша ова бара знала је да поплави и простор испред јовановске школе. илија огњановић абуказем је у својим шаљивим "шетњама по новом саду" помињао да би ту требало организовати " туризам на
    води".


    упоређујући са сликом испод, пронашо сам место на коме је ово сликано: сада је ту зграда тзв. социјалног (зграда фонда здравственог осигурања изграћена 60-тих). на старој слици се види зграда на углу масарикове и хиландарске ул., тј. ова доле.

    јовановске бостанџије

    овај крај је био познат по бостанџијама, који су поврће гајили у својим баштама и продавали га на новосадској зеленој пијаци у данашњој змајј овиној улици. као бостанџије истицали су се јовановићи у свим гранама (вакини, пајтићи, бебини), затим сланкаменчеви, станковићи (накрајкуће), стојковићи (гускови), будошани (панћини и шербини) и др.

    многи су имали у баштама зимске леје, тако да су производили и рано поврће, које су гнојили стајским ђубривом, јер све куће држале су краве и коње, као и свиње и овце.

    кромпир прихваћен у гладним годинама

    занимљиво је да су они најстарији баштовани избегавали да гаје кромпир, иако је и доситеј писао о благородности те биљке. тек кад су настале гладне године, постепено је освајао новосадске повртаре. ни кукуруз дуго није прихватан, поред пшенице. у гладним годинама су се многе породице спасле управо захваљујући качамаку од кукурузног брашна. власти су морале да предузимају принудне мере и код гајења детелине за исхрану стоке.

    земљорадници јовановског краја имали су гумна на простору где је данас насеље детелинара. власти су им наредиле да на гумнима засеју детелину и тек онда су се уверили да је то врло уносна биљка. а цео тај крај је назван детелинара.

    Citat nsdjanka kaže: Pogledaj poruku
    početkom dvadesetih godina xx veka područje današnje detelinare bilo je neizgrađena površina pretežno zasejana detelinom, pa je na osnovu toga nastao i naziv naselja. Toliki zasad deteline bio je opravdan jer je sadašnja kasarna majevica u to vreme bila veliki garnizon sa konjicom. Lokalni stanovnici su gajili detelinu i prodavali je vojsci....
    Pre drugog svetskog rata ovaj kraj je na mapama bio je označen kao "ivandansko naselje".
    од некадашњег јовановског краја мало је шта остало. данас су ту, поред приземљуша, подигнуте и многе вишеспратне стамбене зграде, асфалтирани су коловози, а по кућама једва да још има који паор...''

    житни трг

    после рушења јовановске цркве, 30-тих година прошлог века, на њеном месту и на простору где је било старо гробље, изграђена је нова житна пијаца. до тада је житна пијаца била на садашњем тргу марије трандафил, на углу темеринске, кисачке и ул. јована суботића.

    ''на том некада лепо уређеном простору овалног облика, са управном зградом и мерним уређајима, одржаване су у прошлости и машкаре...'' (енциклопедија нс)

    назив житни трг је остао до данас.

    садашња хиландарска ул. до изласка на словачку ул. - то је била ѓраница' житног трга према центру града.

    од јовановског краја остала је само успомена у називу мале улице која почиње наспрам зграде пиор.
    Poruku je izmenio Cecara, 28.01.2015 u 22:44

  2. #17

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Nenade, svaka čast na postu o mom kraju.
    Na dosta slika se vidi i Osnovna škola Ivo Lola Ribar koja je tokom ove nedelje proslavljala svoj dvestoti rođendan.
    Evo šta na sajtu škole piše o istoriji škole:

    НАЈСТАРИЈА ШКОЛА У ГРАДУ
    Према писаним документима који се налазе у Матици српској, наша школа је најстарија у граду Новом Саду. Основана је на данашњој локацији давне 1809.године и од тада је њена историја нераскидиво везана за историју ових наших простора.
    У прво време се звала ,,Јованска школа,, , а први учитељи су били ђакони. Године 1919. зграду преузима држава. Уочи Другог светског рата школа носи назив ,,Доситеј Обрадовић,,. За време окупације у школи је радила српска и словачка школа. После ослобођења зграда је била руинирана, услови за рад су били веома тешки, али се поново користи у школске сврхе. У то време школа носи назив Основна школа број 3, затим Осмогодишња школа број 1 или ,,Прва осмољетка,,.
    На десетогодишњицу погибије легендарног Лоле, школа узима његово име, а
    23. април, дан његовог рођења, обележава као Дан школе.
    ... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....

  3. #18

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Citat Mish kaže: Pogledaj poruku
    Na dosta slika se vidi i Osnovna škola Ivo Lola Ribar koja je tokom ove nedelje proslavljala svoj dvestoti rođendan.
    Mish,
    Da li biste mogli da kazete gde se danas tacno nalazi skola Ivo Lola Ribar?
    Ja sam pohadjala prvo OS Svetozar Markovic Toza a kasnije OS Dositej Obradovic
    na Detelinari.
    Ne verujem da je rec o skoli Dositej Obradovic na Detelinari s obzirom da je celo naselje
    nastalo kasnije.

  4. #19

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Osnovna škola "Ivo Lola Ribar" nalazi se u Kraljevića Marka 2a, to je u blizini SUP-a.

    Osnovna škola"Dositej Obradović" jeste na Detelinari, kao što ste i rekli, ali je današnja škola "I.L. Ribar" nekada nosila taj naziv (pročitati još jednom post koji je postavila Mish). U predhodnim postovima možete videti školu na slikama, a evo i malo više informacija o njoj ovde.
    Isn't it funny how day by day, nothing changes, but when you look back, everything is different?
    C. S. Lewis

  5. #20

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Nađoh na wikipediji, a rekao bih da nema na temi:

    Salajka

    Salajka je jedna od starijih gradskih četvrti Novog Sada, nekada izrazito srpski i paorski kraj. Vremenom, naselje je promenilo svoj karakter, tako da njegovi stanovnici nisu više ratari, povrtari i stočari, već zanatlijsko-trgovačko, radničko i intelektualno gradsko stanovništvo.

    Ime Salajke najverovatnije dolazi od imena nekadašnje ugarske županije Zala ili Sala (u susedstvu zapadne Slavonije, preko Drave, na tlu današnje Mađarske), odakle se ovamo doselio deo Srba, kojima je pretilo unijaćenje. Srbi su sebe nazivali Zalajci ili Salajci, a vremenom su nastali oblici Salajka i Salajčani.

    U Temerinskoj ulici još u 19. veku bila je velika pijaca, na kojoj se sem povrća i voća prodavala i stoka, živina, nudili se zanatski proizvodi, drvo i drugo. Na ulazu u grad kod Salajke postojale su dve kapije, Kisačka i Temerinska, na kojima se kontrolisao promet robe i ljudi i naplaćivala trošarina.

    Do 1918. godine, Salajka se prostirala do današnje Šajkaške ulice, koja se tada zvala Šanačka. U međuratnom periodu od Šulcovog mlina do Kanala parcelisano je zemljište za gradnju kuća, pa je tu nastao novi deo Salajke, pod imenom Šulcovo naselje. Otvarane su zanatske radionice, a na levoj strani Temerinske ulice nizale su se trgovačke i uslužne radnje.

    Salajčani su po prirodi bili živahni i temperamentni, borbeni i veliki rodoljubi. Poznato je da još u vreme Austro-Ugarske nijedan žandarm nije se usuđivao da sam dođe na Salajku, kad bi izbio neki incident. Za vreme mađarske okupacije (1941-1944), Salajčani su podržavali pokret otpora, mnogi mladi ljudi su bili članovi diverzantskih i propagandnih grupa, hapšeni i osuđivani na robiju, a veliki broj ih je stradao u zatvorima i logorima.

    Kad je posle rata donesen prvi urbanistički plan grada, trebalo je da se deo Salajke raseli, da bi se na tom prostoru napravila industrijska zona. Otpor građana je bio tako velik, da je Gradska skupština 1986. godine odustala od tog plana i industrijsku zonu smestila na drugi teren.

    U periodu između 1980. i 1989. godine, na Salajci se nalazilo sedište gradske opštine Slavija, koja je, pored Salajke, obuhvatala Pervazovo Naselje, deo Rotkvarije, Podbaru, Vidovdansko Naselje, Slanu Baru, Klisu, Deponiju, Radnu zonu sever 4, Šangaj, područja današnjih naselja Veliki Rit, Mišin Salaš i Mali Beograd, kao i prigradska naselja Kać, Budisavu i Kovilj.

    Salajka - Википедија



  6. #21

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Citat Turkmenbashi kaže: Pogledaj poruku
    Salajka

    Salajka je jedna od starijih gradskih četvrti Novog Sada, nekada izrazito srpski i paorski kraj...
    Malo mi je ova tema izmakla iz vidokruga, pa Turkmenbashi skrenu pažnju na nju. A imam 'na lageru' u međuvrmenu nakupljenog materijala. Pa da se nadovežem...
    (Tekst iz Enciklopedije Novog Sada dajem ćirilicom, a moj tekst je latinicom. Očigledno da je i postavljač odrednice o Salajci na Vikipediji koristio i Enciklopediju Novog Sada, pa će se i ovde naći i nešto već napisano.)


    САЛАЈКА, северни, стари део Новог Сада, некада изразито српски и паорски крај...

    Salajka je između Kisačke (levo) i Temerinske ulice. Odavde se Salajka širi da bi kod Kanala strana tog trougla bila nešto više od pola kilometra.


    Stara slika Novog Sada, slikana sa tadašnje Žitne pijace, prikazuje isto mesto ali pre više od 100 godina. Tada je u toj kući na uglu bila jedna od čuvenih novosadskih kafana 'Kod tri krune'. Reljefno izrađene tri krune se vide iznad ulaza. Ova kafana je bila stecište stanovnika Almaškog kraja (Salajka i Podbara su glavni delovi tog dela Novog Sada) ali i paora koji su na Temerinsku pijacu iznosili svoje proizvode.



    Границу Месне заједнице на истоку чини лева страна Темеринске улице, на десној је Подбара, на западу десна страна Кисачке улице и даље Сентандрејски пут, док се на северу протеже до новосадског огранка Канала ДТД. У овај комплекс спадају и Первазово насеље и Алмашко гробље, на крају Кисачке улице.

    Од имена једне жупаније - Салајка спада у најстарије делове града, поред Златне греде, Алмашког краја и Роткварије. Има више тумачења како је настало име овог краја, али је најве- роватније да долази од имена жупаније у суседству Западне Славоније Зала и ли Сала, преко Драве, на тлу данашње Мађарске, одакле се овамо доселио деоСрба, којима је претило унијаћење. И једна улица, данашња Карађорђева, називала се до 1918. Zalavarmegye или Sallavarmegye utca, по тој жупанији.


    Срби су себе називали Залајци и Салајци, а временом су настали облици Салајка и Салајчани.

    Баровит и плавни терен - Салајка се налази на надморској висини од 75 до 78 м. Земљиште је било таласасто, баровито и плавно. Високе воде Дунава су га редовно угрожавале. Бележи се да је 1817. на Кисачкој капији вода била равна са стрехама у центру града. Приликом велике поплаве 1876. Темеринском улицом ишло се чамцима. Изградњом Канала Фрање Јосифа (1870-75), који је после 1918. добио име краља Александра I, омогућено је одвођење сувишне воде. Тада је почела обимнија градња кућа и улица, јер према Томерлиновој карти Новог Сада из 1764. овај крај још није био насељен.

    Насељавања сточара и баштована - Први становници били су сточари из Ердеља и других крајева данашње Румуније који су овамо дотерали стоку, кад су сазнали да су овде бујни пашњаци. Ови Власи су градили куће на овом терену, женили се Српкињама, ишли у Алмашку цркву и временом се посрбили, а на њихово порекло подсећају презимена Влајованов, Влаовић, Влалукин, Вла, Влашкалић и др. Данашња улица Ђорђа Зличића називала се некада Влашка. Гајили су овце, а били су, као и многи други новосадски сточари, познати и као волари-превозници.


    Prikupljajući slike o Novom Sadu shvatio sam da sam okasnio tridesetak godina. Nisam više našao paorsku Salajku kakvu se sećam. Na slici je jedna od ulica koje su ponešto zadržale od tog vremena (mislim da je ulica Đorđa Rajkovića).

    U jednom dvorištu sam video čardak kakav je svaka kuća imala, pa sam zamolio domaćina da otvori kapiju da bolje slikam. No. ni ovaj čardak se više ne koristi u prvobitnu svrhu.


    Најстарији Салајчани су се поред сточарства бавили и земљорадњом, посебно баштованством. Поврће и воће одвозили су у Пешту, Беч и друге велике градове у Средњој Европи.


    Temerinska pijaca je bila na salajačkoj strani Temerinske ulice. Sa te strane je prostor između kolovoza i kuća bio znatno širi (a i danas je to vidljivo) pa je glavni deo pijace bio od Dositejeve do Cvijićeve ulice.

    Temerinski pijacu kakva je na ovim slikama i ja pamtim: u nekoliko prvih razreda osnovne škole sam išao u Gundulićevu školu, odmah tu blizu pijace, a preko pijace me je vodio put do škole. (Da ne bude zabune - današnja Temerinska pijaca, mesto gde se nude polovne stvari i sitne životinje, je tu tek od sedamdesetih godina.)

    Tada su još postojala svratišta (pisao o njima i na temi o starom Novom Sadu) koja su bila treteča sadašnjih motela. U njima su bile štale za konje i mesta pod nastrešnicama za zaprežna kola, tu su ljudi spavali, na samim kolima ako su čuvali ono što iznose na pijacu. Tako dobrih mesta za dečačke igre nisam nikada više nalazio.


    У Темеринској улици још у XIX веку била је велика пијаца, на којој се сем поврћа и воћа продавала и стока, живина, нудили се занатски производи, дрво и др.
    На улазу у град код Салајке пос тојале су две капије, Кисачка и Темеринска, на њима се контролисао промет робе и људи и наплаћивала трошарина.


    Gde su tačno bile kapije nisam siguran. Sećam se da je trošarina (kućica u kojoj je stražario 'finansijski policajac' i naplaćivao trošarinu - akcizu na sve proizvode koji se unose u grad) na Kisačkoj ulici bila preko Kanala, kod semafora posle mosta. Na gradskim kapijama su se okupljali nadničari i čekali paore da ih unajme kad zorom izlaze na njive. A u sredini Partizanske ulice je bila, a i još uvek je 'kapija' - tu se i sada okupljaju ljudi koji čekaju da budu unajmljeni za neki dnevni fizički posao. Stariji ljudi taj ugao i danas zovu kapija.

    Partizanska ulica je sada vrlo frekventna sobraćajnica i tako će ostati dok se ne dovrši obilaznica oko Novog Sada i omogući izlazak iz grada prema severu i istoku kroz više pravaca.



    Развој Салајке - До 1918. овај крај се простирао до данашње Шајкашке улице која се тада звала Шаначка. У првом међуратном периоду од Шулцовог млина до Канала парцелисано је земљиште за градњу кућа, па је ту настао нови део Салајке под именом Шулцово насеље.

    Na sadašnjem početku uspona na Temerinski most preko Kanala je nakadašnja Šulcova mlina po kojoj je taj deo Salajke do Kanala dobio ime. (A baš tako smo govorili 'Šulcova mlina' - u ženskom rodu.)

    И у осталим деловима дизане су нове куће, претежно породичне, а смањивапа су се земљо-радничка дворишта, као и баште, јер се све мање житеља бавило пољопривредом.

    Отваране су занатске радионице, а на левој страни Темеринске низале су се дуж целе улице трговачке и услужне радње. Била је уведена струја, али ће Салајчани на водовод и канализацију морати да чекају време после II светског рата.



    Na Temerinskoj ulici, ali na desnoj, podbarskoj strani. Na slici je Milun, jedan od sada najstarijih zanatlija. Tu radionicu sam upoznao kao dečak jer je tadašnji vlasnik bio porodični prijatelj, a i kasnije sam dolazio kad je trebala neka limarska usluga.

    Немирење са окупацијом - Салајчани су по природи живахни и темпераментни, хумани, борбени и велики родољуби. У међуратном периоду помагали су социјалне покрете, као ра дници учествовали у штрајковима и демонстрацијама против неправде, немаштине и фашизма. Познато је да још у време Аустро-Угарске ниједан жандарм није се усуђивао да сам дође у Салајку, кад би избио неки инцидент.


    Šajkaška ulica - novosadjanima sada poznata po ispostavi SUP-a u kojoj se obavljaju poslovi vezani za automobile i srednjoj hemijsko-tehnološkoj školi - pre nastanka Šulcovog naselja je bila kranja ulica Salajke.


    Тако су Салајчани и за време мађарске окупације (1941-44) листом подржавали покрет отпора, многи млади људи су били чланови диверзантских и пропагандних група, хапшени и осуђивани на робију, а велики број их је страдао у затворима и логорима. На много места у Салајци налазе се спомен-плоче које говоре о доприносу Салајчана предратној борби радника и ослободилачком покрету за време рата.

    Против расељавања дела Салајке - Кад је после рата донесен први Урбанистички план града, требало је да се део Салајке расели, од улице Косте Шокице до Партизанске, да би се на том великом простору уредила индустријска зона. Због тога што су градски фактори рачунали на то измештање, није било допуштано да се врше било какве поправке на кућама ипи да се било шта мења и дозиђује, чак ни да се тршчани кровови замењују црепом.

    Отпор грађана је био тако велик да је Градска скупштина 1986. одустала од тог плана и индустријску зону сместила на други терен, где није требало толико стамбених кућа уклонити.



    Кад је премештан новосадки железнички чвор и изграђена нова Железничка станица, пруга је поделила Салајку на два дела; и поред тешкоћа, нађена су адекватна урбанистичка решења и за ту ситуацију.


    Улице су сређене и коловози асфалтирани. Партизанска је генерално преправљена и транзитни саобраћај у њој модернизован. Градски аутобуси пролазе Темеринском и Кисачком улицом, а некада су овде саобраћали омнибуси са коњском вучом, а од 1911. до 1958. трамваји.

    У време кад је у Новом Саду било седам општина, седиште Славије налазило се у Салајци.



    U odrednici Enciklopedije Novog Sada su i dva priloga:

    Анегдота из Салајке
    ПОП И ЧОБАН КОЛЕГЕ
    Ишао познати прота из Алмашке цркве Ђорђе Велић по Салајци да свети водицу, а успут му у Гаврановом сокаку долазио у сусрет чобан из породице Текелијиних. Кад је дошао на пет-шест корачаји пред попом, скине шубару и поздрави га речима:
    "Добар дан, госпон колега!"
    "Добар дан, Саво! Него...откада смо ти и ја постали колеге?" - изненади се поп Велић.
    "Е, откада! Ти имаш нас твоје паро-хијане, ти си нам пастир, а ја опет имам чопор оваца. Ал' да знаш, госпон-колега, да је теби теже нег' мени, јербо, кад ја 'оћу на прилику да скупим своје стадо, ја напујкам пулина, а ти твоје стадо не можеш сакупити ни са батином, јербо нећеду да те слушаду".
    "У праву си, Саво", рече поп и продужи. Бранимир Јовановић

    БЕЋАРЦИ ИЗ САЛАЈКЕ
    Салајчани, ко вам брице оштри, Тата оштри, а син њима вошти!
    Ој, девојко са Родиног ћошка, Одбегла си, биће мање трошка
    Еј, у Брзака кућа од тршчака, У Пиждрића, кућа од черпића.
    Алај сам се набок'о шпанаћа, Па ми пукла узица од гаћа!
    Кунем оца, а кунем и мајку, Што ме нису дали у Салајку.
    Дођи дико у Салајку малу, да ме љубиш к'о господин фрајлу,
    Болестан сам и нема ми лека, Ајде, цуро, буди апотека.
    Свугде киша, у Салајци суша, Тамо ми је и срце и душа.
    Poruku je izmenio Cecara, 28.01.2015 u 22:50 Razlog: nestale slike :(

  7. #22

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Citat sati kaže: Pogledaj poruku
    ...pred rušenje

    autor fotografije jermenske crkve je jovan vajdl
    Poruku je izmenio Cecara, 27.04.2011 u 08:16 Razlog: citat

  8. #23

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Pozdravljam i čestitam ovom autoru na trudu oko opisivanja Novosadskih naselja. Pošto sam i ja jedan od rođenih Novosađana ujedno sam od moje 3 godine odnosno 1957 godine jedan od prvih stanovnika naselja MALI SATELIT i još se prisećam togg dana kad smo se uselili u jedan od prva tri gotova stana na Malom Satelitu.

  9. #24

    Odgovor: Kako su i po čemu novosadski kvartovi dobijali imena

    Odlični tekstovi...

    Jednom postaneš detelinarac,i zauvek ostaneš detelinarac.

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Slične teme

  1. Imena...
    Autor irnik u forumu Igre bez granica
    Odgovora: 4315
    Poslednja poruka: 17.05.2019, 10:35
  2. Odgovora: 66
    Poslednja poruka: 04.02.2015, 18:28
  3. Imena naših anđela
    Autor jovuk u forumu Roditeljski kutak
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 22.01.2012, 19:15

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •