Navijači Vojvodine

[Zelja FCV]

Cogito ergo doleo

[Zelja FCV]

�Karađorđe� se više ne plaši mraka

Svi na Karadjordje - IGRA VOJVODINA!!! Na "premijeri" pod novim reflektorima ocekujem pun stadion!

[Zelja FCV]

[Zelja FCV]

Napokon pobeđen Rad

[Zelja FCV]

Osam decenija sa nama! Srećan rođendan, Vujke!

03.05.2011. 00:04

Autor: the Gari



Legendo,

Na današnji dan, osam decenija nakon što se 3. maja 1931. godine u Begeču kraj Dunava rodio mali Vujadin Boškov, mi sadašnji navijači Fudbalskog kluba Vojvodina koji smo za slavnog Vujketa prvo čuli od deda i očeva, želimo da Ti čestitamo 80. ređendan i poželimo Ti mnogo zdravlja, sreće i barem ješ jednu titulu naše Voše!

Da, to je sve što imamo da Ti poželimo. Jer vrlo dobro znamo da si se za sve ostalo, što čovek može zaželeti u životu, Ti pobrinuo sam. Tvoje fudbalsko znanje, Tvoj um, vizija i obrazovanje, široki osmeh, bačvanski šmek, evropska rešenost i disciplina, neobična snaga volje i Tvoj prepoznatljivi "kicoški" geg, omogućili su Ti da sam ostvariš dečačke snove i stekneš svetsku slavu, međunarodno priznanje, mnoštvo prijatelja, sećanja, porodicu, pa na kraju i materijalnu situiranost. Mi Ti samo želimo da, kao i svaki penzioner, svoj zaslužen odmor provodiš "dosadno" i "bez jeda". Srećno i zadovoljno.

Dragi Vujke, znamo da se Ti ne ljutiš što Te oslovljavamo sa "Ti". Ne, to nije izraz nepoštovanja ili nedostatka kućnog vaspitanja - naprotiv. To je upravo način na koji međusobno komuniciraju stari slaninari: kao pravi drugovi, braća, saborci...

Ti si uvek bio autentičan i drugačiji i ubeđeni smo da ćeš i u svojoj devetoj deceniji to ostati. Ostani onako drčan i sa stilom, "bezobrazan" i elegantan, kao i u ono romantično doba kada si crveno-beli dres oblačio 512, a reprezentativni plavi 57 puta, a da nikad nisi zamenjen niti se našao na klupi. A mi obećavamo da ćemo ostati ponosni, kao što su svi Vojvodinaši bili kada si postao prvi Bačvanin reprezentativac Evrope.

Tih pedesetih godina prošlog veka zajedno sa Tozom Veselinovićem, Dobroslavom Krstićem i Zdravkom Rajkovim činio si "Četiri bisera u đerdanu Vojvodine" i s ostalim drugovima iz "Zlatne generacije" razbio fabrikovani mit o takozvanoj "Velikoj četvorki", da bi u deceniji koja je usledila postavio temelje modernoj Vojvodini i zauvek postao legenda ovog grada i istovremeno noćna mora škvadre nedoraslih. Ali niko od njih ne može izbrisati stvarnost koja jasno govori da si Ti stvorio prvu šampionsku Vojvodinu i jedini tim koji je u Kupu šampiona pobedio moćni Seltik iz 1967.

Ipak, nekima koji su nekako po pravilu locirani u glavnom gradu i kao slučajno delegerini iz "ona" dva kluba ništa od toga nije bilo dovoljno i od njih nikada nisi dobio poštovanje koje zaslužuješ. Neka... Ovako je tvoja veličina još čistija i značajnija. Ono što si imao da kažeš u svoju "odbranu" rekao si igrajući na tri svetska prvenstva, osvajajući olimpijsku medalju, govorile su ekipe koje si trenirao i koje su osvajale trofeje u Jugoslaviji, Španiji, Holandiji, Italiji. S kraljevskim Realom Ti si osvojio i titulu i kup, ono što ni "Posebnom" Murinju ne uspeva, Ti si Sampdoriji doneo jedini naslov šampiona u istoriji, nacionalni kup Den Hagu, i da ne nabrajamo...

Danas je tvoj rođendan (u "papirima" je upisan 16. maj, ali mi znamo da si se zapravo rodio 13 dana ranije) i Ti sigurno ne bi voleo da se razmećeš svojim dostignućima, ali mi koji danas Vojvodinu volimo, verovatno drugačije, ali s jednakim intenzitetom kao i Ti, osećamo potrebu i obavezu prema svim generacijama koje su uzdizale "Staru damu" da barem jednom godišnje damo sebi oduška i punim ustima se hvalisamo kako je naš nekadašnji half koji je krišom pikao loptu po begečkoj prašini, na "Čizmi" postao "El Grande Boskov". Kako je naš Vujke svoje ekipe vodio do finala Lige šampiona i to protiv Liverpula na "Parku prinčeva" ili na "Vembliju" protiv Barselone. Mnogi to pokušavaju da sakriju i zaborave, ali mi Ti samo možemo reći: "Hvala Ti, najveća faco u Novom Sadu 20. veka"!

Mi sada duvamo svećice i niko nam drugi nije bitan. Uz slavljeničku tortu, podsećamo se kako na listi trenera koji su osvajali evropski Kup pobednika kupova piše da si Ti tron preuzeo od Johana Krojfa, a prepustio ga ser Aleksu Fergusonu. To je Tvoje društvo, Ti tu pripadaš!

Dragi Vujke, uživaj u svojim penzionerskim danima. Ne brini se, radovaćeš se i Ti trećoj tituli naše Vojvodine. Vrlo brzo, mnogo brže nego što mi mislimo, a "oni" strepe. Stazom koju si ti krčio prateći svog večitog kapitena Simu MIlovanova, ovih dana naš Brka predvodi Medu, Vuka, Tumbu, Vuleta, Bosketa, Kataija... Momke koji odrastaju na sportskom centru koji ponosno nosi tvoje ime.

Srećan rođendan i drži se, legendo!

[Zelja FCV]

Informacije o organizovanom odlasku na finalnu utakmicu Kupa Srbije

Autor: fkv-com Team


Vreme je da budu zajedno...


Poštovani navijači „stare dame“, polako se približavamo najvažnijem susretu sezone, u kojem će naša Voša u borbi za prvi trofej u domaćem kupu snage odmeriti sa beogradskim Partizanom. Fudbalski klub Vojvodina obezbedio je besplatan prevoz i kartu za svakog zainteresovanog pojedinca, koji je rad da se 11. maja uputi na finalnu utakmicu Kupa Srbije i podrži novosadski tim u ovom iskušenju.

Svi zainteresovani za odlazak na finalnu utakmicu mogu se prijaviti u prodavnici navijačke opreme na severnoj tribini stadiona „Karađorđe“ svakog dana u periodu 12-20 časova, a na dan utakmice u periodu 12-15 časova. Svaki pojedinac je pri prijavljivanju dužan da sa sobom ponese neki lični dokument (lična karta, vozačka dozvola, pasoš, zdravstvena knjižica, pokazna karta...) na osnovu kojih se može utvrditi njegov identitet, i po završetku prijave će mu biti dodeljen broj autobusa kojim će biti prevežen do stadiona na kojem se igra finale, a nakon završetka utakmice nazad u Novi Sad. Svaki pojedinac koji se prijavi da na finale ide u organizaciji kluba, kartu će preuzeti prilikom ulaska na stadion na kojem se igra finalna utakmica.

Navijači koji se odluče da na ovu utakmicu idu sopstvenim prevozom, karte će preuzimati odmah po prijavljivanju u prodavnici navijačke opreme na severnoj tribini, pri čemu je takođe potreban neki od navedenih dokumenata radi potvrde identiteta.

Polazak autobusa u organizaciji kluba na finalnu utakmicu zakazan je za sredu 11. maj u 15:30 časova, kod južne tribine stadiona „Karađorđe“. Navijači Vojvodine biće smešteni na istočnoj tribini stadiona Crvene Zvezde, a finalna utakmica počinje u 20:15 časova.

Za sve potrebne informacije možete se obratiti na telefone 065/555-1989 i 021/820-490.

[Zelja FCV]

09.05.2011. 08:10

Apel za sportsko navijanje, drugi put…

Autor: fkv.com team


Slika sa utakmice Hrvatska - Nemačka (18.1.1942.), čiju je autentičnost potvrdio Direktor Nemačkog Sportskog i Olimpijskog Muzeja u Kelnu, gospodin Kristijan Vaker

Poslednjih nedelja bili smo svedoci moralnog buđenja jednog dela prestoničkih novinara, koji su se utrkivali u tome ko će odlučnije da osudi nesportsko i nemoralno ponašanje pojedinih fudbalera, navijača i trenera. Takva pojava nas iskreno raduje i svakako je za pohvalu, ali opet moramo javno da pitamo - Zašto su sva sportska pera ostala "nema" kada su najvatreniji navijači Partizana uputili šovinističke uvrede fudbalerima i navijačima Vojvodine, tokom poslednjeg meča odigranog u Beogradu?

Pogotovo na današnji dan, kada se obeležava i proslavlja kapitulacija Trećeg rajha ("Dan Pobede" nad zlom zvanim fašizam), čovek ne može, a da se ne zapita, zašto se navijačima Vojvodine lepi etiketa ustaša? Za svakog mislećeg čoveka to mora biti uvreda i teško ponižavanje.

Kao što je ovde već pisano (septembar 2010. godine), najveća igračka legenda Partizana Stjepan Bobek, nosio je reprezentativan dres Pavelićeve države. Zašto to ponovo napominjemo? Ne zbog toga da bi napali sećanje na Bobeka (Neka mu je večna slava i hvala za sve), ne zbog toga da bi uvredili nekog, već zbog toga da mladim naraštajima jasno pokažemo ko su bili istinski heroji zelenih polja u bivšoj državi.

Zar narod koji je žrtvovao više od jednog miliona duša u Drugom svetskom ratu, može da prihvati za heroja nekog koji je svoja životna uverenja menjao u zavisnosti od situacije? Takav čist opurtunizam moramo javno osuditi. Srpski narod je na svojim plećima izneo borbu dva antifašistička pokreta u Drugom svetskom ratu. Zar među tim ljudima nema moralnih kolosa koji bi mogli da posluže kao vaspitni primeri za našu omladinu? FK Vojvodina je u Drugom svetskom ratu izgubila na hiljade navijača i gotovo čitav jedan tim (setimo se samo Pere i Milana Simina, Milana Stoje, Živka Brzaka, Dušana Šućova, Radovana Božina, Boška Petrovića i drugih, koji su postradali od nacista). Ti ljudi su danas zaboravljeni, sećanje na njih je gotovo izbledelo, a treba li da se sećamo onih koji su stajali “na drugoj strani”? Još je poraznija činjenica da se naslednicima tih poginulih igrača i navijača, i to u Beogradu kao srpskoj prestonici, lepi etiketa narodnih izdajnika i najobičnijih krvnika!!!

Fudbaleri nisu ratnici, i naravno da im nije prijao miris baruta, zbog čega su radije birali da se bave svojim životnim pozivom, nego da sa puškama u rukama dočekuju neizvesnu budućnost. Ipak, moramo da se zapitamo, kako je neko mogao da obuče dres Pavelićeve zloglasne države i to u 1944. godini – Italija je već kapitulirala, Crvena armija je gotovo razbila fašističke snage na Istočnom frontu, a većina stanovnika Jugoslavije je bezrezervno pružala podršku antifašističkim pokretima. Tim igračima i njihovim porodicama životi nisu bili ugroženi, a do tada se dobro pročuo glas šta se dešavalo u Jasenovcu, Jadovnu i drugim masovnim stratištima.

Ipak, dva buduća igrača Partizana, Franjo Glaser i Miroslav Brozović, odabrali su da igraju za takav tim. Nakon oslobođenja, iskoristili su svoje fudbalske veštine da im se “operu” biografije i zaigrali su za novosnovani beogradski klub. “Meho” Brozović je čak predstavljao Jugoslaviju na OI 1948. godine u Londonu (baš kao i Bobek), na kojima se “okitio” srebrnom medaljom (Jugoslavija je u finalu poražena od Švedske sa 3-1).

Na gornjoj fotografiji, na kojoj se jasno vidi kako čitav stadion upućuje nacistički pozdrav desnom rukom, možete uočiti buduće fudbalere Partizana Brozovića i Glasera. Samo tri dana (18. januar 1942. godine) pre nego što je počela zloglasna Racija u našem Novom Sadu, oni su igrali prijateljsku utakmicu protiv najbolje selekcije nacističke Nemačke.

Istom tom desnom rukom, Glaser je, kao prvi trener u istoriji kluba, utemeljivao put uspona Partizana. Istom tom desnom rukom, Brozović je podigao prvi šampionski pehar u istoriji Partizana. Kako su se u tom trenutku osećali stari Beograđani ili stanovnici Srema?

Opet, valja napomenuti da je taj posleratni tim Partizana ostao upamćen i po Florijanu Matekalu, koji je docnije punih 17 godina bio trener mlađih kategorija beogradskih crno-belih, a i poslednjih 20 godina života (umro je 1995. godine) je proveo u ovom gradu (u njemu je, naravno, i “završio” trenersku školu). Florijan “jubilarac“ Matekalo ostao je “zlatnim slovima” upisan u fudbalske udžbenike, jer je postigao prvi gol u istoriji Partizana (protiv reprezentacije Zemuna u pobedi od 4-2), ali i prvi zgoditak za reprezentaciju Hrvatske (Hrvatska-Švajcarska 4-0; 2. april 1940. godine).

Nakon svega napisanog, jasan je sav besmisao pogrdnih uvreda koje padaju na račun Novosađana. Uostalom, takvo skandiranje predstavlja i krivično delo (Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama; Zakon je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj: 67/2003. i 90/2007).

Verujemo da će fudbalska organizacija, mediji i celokupna javnost, smoći snage za još čvršću borbu za povratak elementarne kulture i poštovanja zakona Republike Srbije na našim stadionima. Dovoljno dugo (čak i previše) je ovo društvo bilo talac primitivaca i huligana i krajnje je vreme da se vratimo na onaj put normalnosti sa kojeg smo skrenuli krajem osamdesetih godina.

Nadajmo se da će upravo Finale Kupa predstavljati prekretnicu u tom pravcu i da će navijači prevashodno navijati za svoje klubove, a ne vređati i vulgarno skandirati protivnicima, kako na terenu, tako i na tribinama. Jer istorija jeste čudo (osim što je “Učiteljica života”) i često može da se “vrati” (u glavu) poput bumeranga, naročito onima koji je ne poznaju dovoljno!


Dodatak, lako proverljiv, kako u domaćoj, tako i stranoj štampi:

18. januar 1942. godine
Hrvatska – Nemačka 0:2 (0:1)
Strelci – Miroslav Brozović (autogol) u 43’ i Karl Deker u 65’

Zagreb, Igralište Konkordije (današnji stadion NK Zagreb), prisutno 12.000 gledalaca (nemački pisani mediji iz tog vremena tvrde da je bilo čak 20.000), sudio Jozef Moler (Slovačka).

Hrvatska (selektor Bogdan Cuvaj) – Franjo Glaser, Miroslav Brozović, Ernest Dubac, Krešo Pukšec, Ivan Jazbinšek, Mirko Kokotović, Zvonimir Cimermančić, Franjo Volfl, Slavko Pavletić (od 46’ August Lešnik), Milan Antolković (kapiten), Branko Pleše.

Nemačka (selektor Sep Herberger) – Helmut Jan, Karl Sesta, Vilibald Šmaus, Franc Vagner, Hans Mok (kapiten), Franc Hajnrajter, Franc Rigler, Karl Deker, Edmund Konen, Fric Valter, Ludvig Durek.


2. april 1940. godine
Hrvatska – Švajcarska 4:0 (0:0)
Strelci – Florijan Metakalo u 46’, Zvonimir Cimermančić u 70’ i 82’ i August Lešnik u 84’.

Zagreb, Igralište Građanskog (u Koturaškoj ulici), prisutno 10.000 gledalaca, sudio Skarpi (Italija).

Hrvatska (selektor Jozo Jakopić) – Glaser, Šuprina, Belošević, Jazbac, Jazbinšek, Kokotović (kapiten), Cimermančić, Volfl, Lešnik, Antolković, Matekalo.

Švajcarska – Fajc, Štelcer, Loman, Špringer, Andreoli, Bišu, Bikl, Pol, Monar, Žorž, Aobi.

Ovo je prva utakmica reprezentacije Hrvatske u njenoj istoriji, a čak 15 (zvaničnih) će ih odigrati za vreme trajanja Drugog svetkog rata (to je apsolutni rekord, jer toliko utakmica za vreme najvećeg rata u istoriji nije odigrala niti jedna država). Još dve su odigrali pre početka istog, a na svima je nastupio Miroslav Brozović, dok je Florijan Matekalo igrao na prve četiri (odigrane 1940. godine), a Franjo Glaser beleži 11 nastupa (naravno, treba istaći da su sva trojica upisala partije i za reprezentaciju Jugoslavije, jedino što je Matekalo imao jedini nastup 1940. godine, a druga dvojica nakon završetka rata i “prelaska“ u Partizan). Uoči svake od njih, obavezno se pozdravljalo sa "Za Dom spremni", a službeni pozdrav je bila ruka ispružena kao kod nemačkih i italijanskih fašista

..

[Zelja FCV]

[yossarian]

На Радију Фокус гостује Бата Бутуровић
????? ?????

[yossarian]

Замало да ме Фирма данас разочара и да не помене Ратка Младића... али Богу хвала сетили су се, иако мислим да није било довољно, и да је срамота да циганија пола утакмице скандира ђенералу, пева "Спаси Србију и убиј се Тадићу Борисе", а ми ништа...

Солидна сезона, забрињавајући пад пред крај, страх пред Европу и прелазни рок, да не буду џаба рефлектори...

[vojvodina2]

Za ove sto su pominjali Ratka:
FUJ ,ODVRATNO..Vi niste pravi Slaninari!

[AdrijanKronauer]

Evo ga, na pomolu podela na Sapunjare i Prošarane!
Il' ovi ProšaraTi da bidnu PančetaNci?!?
EUropskije zvuči.

[yossarian]

Za ove sto su pominjali Ratka:
FUJ ,ODVRATNO..Vi niste pravi Slaninari!

Сланинари никад нису били издајници.

[yossarian]

PETAK 3.06.2011 | 15:48
Oštre kazne zbog finala Kupa
IZVOR: B92, ZVANIČNI SAJT
Povodom dešavanja u finalu Kupa Srbije između Partizana i Vojvodine Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Srbije izrekla je oštre kazne za aktere.


Beta
Taj meč završen je pobedom Partizana 2:1, a obeležili su ga brojni incidenti i napuštanje terena od strane Vojvodine, a kasnije je registrovan rezultatom 3:0 za crno-bele.

Zabranom vršenja funkcije u trajanju od jedne godine kažnjeni su Milan Čabrić, komesar za bezbednost Vojvodine, i Miroslav Smajić, odvlašćeni predstavnik Novosađana na toj utakmici.

Kaznu od šest meseci zabrane vršenja funkcije dobili su prvi čovek Vojvodine Ratko Butorović i Zoran Milinković, sada već bivši trener crveno-belih iz Novog Sada.

Zabranu igranja u trajanju od šest meseci dobili su fudbaler Vojvodine Nikola Lazetić i igrač Partizana Marko Jovanović.

Uz to, Vojvodina je kažnjena oduzimanjem tri boda u sledećoj takmičarskoj sezoni.

Što se tiče novčanih kazni, sa po 50.000 dinara kažnjeni su svi igrači Vojvodine iz zapisnika utakmice, osim Željka Brkića i Nikole Lazetića, Marko Perović, pomoćni trener Novosađana, svi igrači Partizana iz Zapisnika utakmice, osim Marka Jovanovića, Prinsa Tejga i Mohameda Kamare.

Kaznu od 140.000 dinara moraće da plati Tejgo, dok su i Partizan i Vojvodina kažnjeni sa po 600.000 dinara.

Disciplinska komisija pokrenula je i postupak protiv igrača Partizana Marka Šćepovića.

U sklаdu sа odredbаmа Disciplinskog prаvilnikа FSS svi kаžnjeni imаju prаvo žаlbe.

[Zelja FCV]

Vojvodina protiv Vaduza