Храм Светог Саве
Prikaz rezultata 1 do 11 od ukupno 11
  1. #1

    Храм Светог Саве


    Припреме за његову изградњу трајале су веома дуго, још од 1894. На другом конкурсу расписаном 1926. године усвојено је архитектонско решење архитекта Богдана Несторовића, уз касније прихватање неких елемената пројекта архитекта Александра Дерока. Освећење темеља извршио је патријарх Варнава 15. септембра 1935. године, а када су радови поодмакли, патријарх Гаврило је 27. маја 1939. године свечано осветио, и у олтару, уз камен темељац, положио повељу. Даља изградња била је прекинута нападом Немачке на Југославију, 6. априла 1941. Тек у лето 1984. године добијена је дозвола од државе за наставак градње, па је ратом и људском небригом оскрнављен храм поново осветио патријарх Герман у присуству свих српских архијереја, 30. априла 1985. године, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама. За протомајстора изградње одређен је архитекта Бранко Пешић, професор Универзитета.

    Храм је изграђен у српско-византијском стилу, са четири звоника високих 44 м. Висина врха куполе износи 70 м, а храм заузима површину од 91x81 м. Украшен је са осамнаест позлаћених крстова у три величине. 2004. године је завршена градња екстеријера, док градње у самој унутрашњности цркве још нису готове.
    Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

  2. #2

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Почетак градње - 1936.

    Ропство српских земаља под Турцима трајало је пет векова. Славна држава Немањића престала је да постоји, али је Српска православна црква остала, са својом вечитом вером у Христа, са својим манастирима, фрескама, рукописима - са српским народом. Највећу увреду српском народу турски завојевачи су учинили 1595.године, када су тело Светог Саве, које је почивало у манастиру Милешеви (у који је пренесено 1237.године из Трнова у Бугарској где је умро 1235.годне), донели у Београд и спалили на Врачару.

    Први Храм Св.Саве из 1895 године (привремена црквица) подигнута на месту на коме се данас гради Храм

    Три стотине година после овог гнусног чина, у Београду се 1895.године - тек неку деценију по дефинитивном ослобођењу од турске окупације - оснива Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару, са циљем да се храм подигне на месту на којем су спаљене његове мошти. Друштво су основали стотину најугледнијих грађана тадашњег Београда, на челу са митрополитом Михајлом. Друштво је донело Правила, чији први члан гласи: Друштво за подизање храма Светог Саве оснива се са задатком да оствари давнашњу жељу васколиког Српства подизањем велилепног Храма на Врачару, као месту на којем су спаљене свете мошти Божјег угодника и првог српског архиепископа и просветитеља.
    Године 1905. расписује се јавни конкурс за израду пројекта. У тексту конкурса се захтева да црква треба да буде монументална и да је у српско-византијском стилу, да има величину 2.000-2.500 квадратних метара, да буде предвиђен систем грејања, и да има одвојен звоник. На конкурс је приспело пет радова, који су током 1906.године прослеђени у Петроград на оцену Комисији коју је именовала Императорска академија уметности у Петрограду. Комисија је констатовала да ”с погледом на важност храма, не може препоручити ни један од поднесених пројеката за остварење”. До избијања рата са Бугарском 1912.године, и затим током Светског рата 1914-1918, нису могла бити тражена нова решења. После окончања рата и ослобођења, обновљено је 1919.г. Друштво, и основан нови Одбор на челу са патријархом Димитријем. Године 1926, расписан је нови југословенски конкурс. Основни услови конкурса били су да грађевина буде у осавремењеном српско-византијском стилу, да буде пројектована за 6.000 верника и на површини од 3.000 м2. Приспела су 22 пројекта и мада прва и трећа награда нису додељене, конкурс је сматран по броју и квалитету учесника, успелим. Као најуспешнији рад, награђен је другом наградом пројекат професора архитекте Богдана Несторовића. Године 1930, Одбор за изградњу храма, на челу са патријархом Варнавом, донео је одлуку да се израда пројекта повери архитекти Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку, чији рад је на конкурсу добио високи откуп и који је био врсни познавалац средњевековне уметности.
    Градња храма почиње 1935.године. Године 1939, на дан Спаљивања моштију Светог Саве (10.маја), положио је патријарх Гаврило повељу са текстом чији део гласи: У име Оца и Сина и Светог Духа, за владе благоветног господара Петра Другог карађорђевића и Његовог Краљевског Намесништва, благословом и чинодејством Његове Светости патријарха српског Гаврила и многобројног народа освети се 10.маја љета Господњег 1939.овај темељ започетог саборног храма у славу и спомен Светог Саве.... пожртвовањем благочестивог нашег народа и ревносним руководством Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару подиже се овај величанствени храм у Београду на Врачару на месту где су спаљене чесне мошти Светитељеве као видан и вечити споменик дубоке захвалности свега нашега народа своме првом Архиепископу, Учитељу, Просветитељу и Препородитељу српском, великом Угоднику Божјем, Равноапостолу и Светитељу Словена Светом Сави...на добро наше свете православне Цркве, на срећу и напредак нашег узвишеног Краљевског Дома и целог нашег народа. Амин. Пројекат дадоше архитекти г. г. Богдан Несторовић и Александар Дероко, уз сарадњу инжењера г. Војислава Зађине. Изводи предузеће Расина. Од почетка грађевинских радова 1935.године, до немачке окупације Србије, изведени су темељи Храма и подигнути зидови висине 7 и 11 метара. Бомбардовањем Београда 6.априла 1941.године, и уласком Југославије у рат, прекидају се сви радови на Храму. Одвођењем патријарха Гаврила у немачки логор Дахау, уништавањем организације градилишта и канцеларија предузећа Расина, усељавањем ауто-парка немачке војске у простор унутар зидова Храма и пљачком имовине Друштва, замире свака помисао о градњи Храма. По завршетку рата, 1944.године, простор Храма служи партизанским и совјетским јединицама такође за возни парк. Каснијих година, простор користе разна предузећа као магацин. Године 1945, нова комунистичка власт врши секвестрирање целог Светосавског платоа, са зидинама Храма, малом црквом Светог Саве и парохијском зградом. Услед нових прилика, Друштво за подизање храма Светог Саве престаје да постоји, и као такво до данашњег дана није обновљено.

  3. #3

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Наставак градње - 1985.

    Доласком на чело Српске православне цркве 1958.године, патријарх Герман обнавља идеју о наставку градње Храма. Његова мудрост и дугогодишња упорност уродили су плодом. Тек после 88 поновљених молби - и исто толико одбијања, 1984.године постигнута је сагласност у Републици (19.јуна) и у граду Београду (14.септембра) за наставак градње, уз свесрдно залагање председника Председништва Србије Душана Чкребића. Септембра месеца исте године, патријарх Герман именује професора архитекту Бранка Пешића за архитекту наставка пројекта и организације градње Храма. За послове на пројектовању, ангажован је Пројектни биро Студио из Београда, а за организацију градилишта изабрано је Грађевинско предузеће Рад, такође из Београда.

    После готово пола века, у недељу 12. маја 1985, у о чишћеном простору унутар зидина Храма у којем је подигнут велики олтарски подијум са разапетим небом, служена је свечана Литургија. Началствовао је патријарх Герман, уз саслужење двадесет епископа и бројног свештенства, а певао је хор од 300 певача. У унутрашњости зидина Храма било је око 12.000 верника, док је у порти било око 80.000 људи. На крају свете Литургије, Његова Светост патријарх Герман је одржао беседу.

    12. август 1985. године претставља први званични радни дан наставка градње прекинуте 1941. године. Патријарх Герман, протомајстор арх. Бранко Пешић, Владика Стефан, отац М. Јанковић, инж. Љубомир Орловић са сарадницима у обиласку градилишта Храма



    До августа 1986. г. када су настављени грађевински радови обављени су сви припремни радови (градилишна ограда, допрема и монтажа кранова, изградња управне бараке, менза, радионице) завршен велики број пројеката и тендерска документација.

    До краја 1989.г. изведени су следећи радови:

    санирани су и оспособљени сви темељи и зидови од цигле изграђени пре Другог светског рата;
    подигнуте су галерије;
    четири звоника са куполама;
    четири полукуполе (конхе) и мала конха олтара;
    четири велика лука (по 400 тона);
    централна купола (4 000 тона) са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом (4 тоне) висине 12 метара и
    пандантифи

  4. #4

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Обнова градње 2000.


    Обнављање радова у априлу 2000.г означено је: постављањем табле на којој су уписана имена аутора пројекта градње до 1941.г.; аутори пројекта наставка градње од 1985; извођачи радова и градитељи донатори у 2000. години....

    ...инсталирана унутрашња расвета и урађена подна подлога...

    ...уређена порта Храма...

    ...уређене су и опремљене просторије пројектног бироа...

    ...подигнута је нова градилишна ограда...

    ...израда венаца на северној конхи

    03.09.2002. Храм добија фасаду
    16.05.2002. Нова Патријаршија поред Храма
    13.5.2000. Настављени радови после вишегодишњег прекида

  5. #5

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Obzirom da sam odrasla par metara od ove građevine, on za mene predstavlja mnogo više od najvećeg Pravoslavnog hrama na Balkanu. Ja sam bre tu igrala žmurke i u toj porti terala prvi trotočkaš Da priložim temi par svojih fotografija, iako mi je, kao građevina, mnogo draža mala crkva Svetog Save.


    Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid


  6. #6

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Vodio sam unuke u obližnji muzej Nikole Tesle, pa naidjosmo na slobodno mesto za parkiranje blizu Vračarskog platoa. Ne propustih priliku da svratimo da ga klinci upoznaju, a ja da vidim kako napreduje uredjenje unutrašnjosti.






    Severno krilo (nekako mi ne ide da ga nazovem 'pevnica' sa ovolikim dimenzijama) uređen je kao privremeno mesto za održavanje svakodnevnih službi i molitve vernika.





    U unutrašnjosti hrama, iza kioska u kome se prodaju sveće i sl. slučajno sam primetio mozaik koji je tu smešten dok ne bude postavljen na odgovarajuće mesto.

    Ne bih mogao reći da sam se sa takvim stilom slika za živopis do sada sretao, ali mogu reći da mi se mozaik sviđa. (Na žalost, to ne mogu reći za odgromnu većinu živopisa urađenih u poslednjih dvadesetak godina po crkvama i manastirima širom Srbije.)


    Nova i stara crkva Sv. Save - kako je Beograđani zovu, Savinačka.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 17.08.2009 u 16:42

  7. #7

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Dosta sporo napreduje, u unutrašnjosti ima još puno da se radi, mada sam bio pre možda nedelju dve i video da su postavljene nekakve skele kojih nije bilo u aprilu kada sam napravio ove fotke. Koliko sam bacio pogled uglavnom se rade ovi duborezi u kamenu kojima se oblaže unutrašnjost. Fotke su uglavnom slične postavljenim ali evo par komada iz aprila ove godine:








    Radovi u unutrašnjosti su znatno finiji i komplikovaniji, verujem da će još dugo dugo trajati. Da ne govorim koliko sve to košta, jer će biti oblagano indijskim i italijanskim mermerom, ovim belim kamenom, pa još oslikavanje freskama i mozaicima itd. Traju i radovi u kripti, ali pristup kriptni je bio zatvoren.



  8. #8

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Zaista je impozantan...
    Moj mali doprinos od pre par godina.

    Qui vit content de rien possde toute chose.

  9. #9

    Odgovor: Храм Светог Саве

    sotonina sinagoga.Bog ne stanuje u rukotvorini već u svojoj reči!u solomunu je još kazano,kako će temi sačiniti kuću,kad je podnožju mojih nogu(Božjih nogu)zemlja na krov u trećem nebu?!pokajte se i ne grešite .ne vičite crkva Gospodnja crkva Gospodnja smo mi,a ruke su vam u gresima krvave do lakata.bogatuni prilozima peru savest za prljavi dobitak i misle da Bog ne vidi.Bog se ne slaže sa crkvom idola,Bog i đavo ne mogu skupa.

  10. #10

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Dakle,zaista veličanstven hram...ne bi umela da na pravi način prenesem svoje utiske o njemu,treba videti,i doživeti na svoj način,a ne baš stalno i uvek ispravljati sve što ima dodir sa Pravoslavljem.



    Ne znam ko je autor fotografije,ali prelepa je i zaslužuje da se nađe ovde.

  11. #11

    Odgovor: Храм Светог Саве

    Od mene još dve fotke, noćno izdanje






Slične teme

  1. Света Гора
    Autor yige_gui u forumu Religija
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 08.07.2015, 14:38
  2. Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 25.06.2013, 00:01
  3. Квалитет образовног система
    Autor yossarian u forumu Obrazovanje
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 04.08.2011, 20:42
  4. Света лоза кнеза Лазара
    Autor HLEBmaster u forumu Istorija
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 07.12.2008, 06:45
  5. Завештања Стефана Немање
    Autor SQUAW u forumu Književnost
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 07.10.2007, 17:12

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •