По "Српском народном календару" Д. Антонића и М. Зупанца
Свети Трифун Трифундан, 14. фебруар
Свети Трифун је сиромашан гушчар из Фригије обдарен исцелитељским моћима које су га прославиле већ у младости. У време његове младости Римским царством је владао цар Гордијан који је имао умоболну ћерку Гордијану. Њој ниједан лекар, а покушавали су многи, није могао помоћи. Када се рашчу по царству да Трифун има велике моћи, цар га позва себи и он успе да истера злог духа из Гордијане и тако је излечи. Цар му због тога подари многа блага, али их Трифун све раздели сиромасима. Трифун је био велики поборник Христовог учења и због тога је по одласку цара Гордијана са престола био прогањан, мучен и на крају посечен мачем јер није хтео да одступи од своје хришћанске вере.
Овог свеца највише славе виноградари јер се верује да он уништава све штетне инсекте и болести које нападају винову лозу. Запис из 16. века у коме се Трифун помиње као заштитник виноградара сведочи о дуготрајности ове традиције. Из села око Неготина на његов дан се одлази у виноград и помало зареже лоза а потом се цели дан чашћава у славу свеца кога зову Орезач или Зарозој.Труднице у тимочком крају оболазе винограде и у сваком обрежу по један чокот да роди што више грожђа и да вино буде добро. Многи виноградарски крајеви славе Светог Трифуна као своју крсну славу, па је негде и заједно прослављају, сваке године код другог подрумара, подрума или пивнице. Ту се доноси обрезана лоза, полива се вином и приређује заједничка гозба у којој се добро мрси. Домаћин гозбе или подрумар који се сваке године мења, спрема колач и диже у славу Светог Трифуна. Колач је био украшен мотивима из виноградарског живота, а домаћин је ломио колач са будућим домаћином славе и захваљивао светитељу.
Шумадијска села га славе као заветан дан јер се сматра да он штити села од града и поплаве. У пОповом пољу нико не ради теже послове. По веровању свети Трифун је чувар разног биља, које је штитио од разних штеточина. Обично се њему моле да сачува њиве и винограде од скакаваца, гусеница и других инсеката. Овде се Трифундан сматра границом сејања озимих и јарих пшеница па постоји изрека: На Трифундан до подне можеш сијати озимо, а по подне јаро жито. Од Трифундана у Поповцу почиње сејање дувана и купуса.
Превасходно је Свети Трифун заштитник вина и винограда те се обично и у црквеном живопису слика са лозом и косиром у рукама. Као своју славу славе га и гостионичари и тог дана бесплатно точе вино. Многе цркве посвећене су овом свецу , а међу њима једна од анјстаријих которска катедрала Светог Трифуна. Многи га славе као крсну славу и о њему су сачуване многе приче које и нису баш великомученичке као што и доликује једном заштитнику винара. Једна од њих казује да кад је Христос напунио четрдесет дана од рођења, пође његова мајка Марија у цркву да се захвали Богу. Код неке речице сретне Трифуна и замоли га да се окрене док она прелази реку. Свети Трифун обећа али се окрену баш у моменту кад Марија би на сред реке са подигнутом сукњом и задивљено повика: Марија како беле ноге имаш. Она му ништа не одговори, него похита да пронађе његову жену и рече јој да одмах узме мелем и однесе мужу јер је косиром одсекао нос.
У народу је овај светац веома омиљен и на његов дан се много гата. Гледа се у небо и ако је ведро онда се каже: На Тришиндан ведро, биће суше или Пашће киша о Триши, биће родно. Ак нагло отопли, онда сељаци узвикују један другом Триши забо угарак у земљу па отоплило: Верује се да се овог дана завршава зима.