Наравно, слажем се у потпуности. Једино ми је чудно што се толико узбуђујеш око ствари која са тобом нема ништа, и која не угрожава тебе нити твоју породицу. Посебно што људи имају право на избор, а мислим да се и око овога слажемо. Разумео бих твоје приговоре ако би неко наметао веронауку свима као обавезну, али то није случај.Meggy kaže:
Ок. Ја подржавам Адријанов предлог да настава буде потпуно факултативна, што увећава могућност избора, која и сада постоји али не у толикој мери. То што то није случај нема везе са самим изборним предметом веронаука, нити са изборним предметом грађанско васпитање, него са нечим другим. Дакле бесмислено је веронауку прозивати због тога.
Градиво је у највећој мери бубање напамет података, и извођење закључака из набубаних података. Нажалост, али је заиста тако. Већина тих података се узима на потпуно веру и са ослањањем на ауторитет.
Већина деце кад заврше школовање немају појма о већини ствари које су учили, такође нажалост. Основе образовања, попут учења слова и рачунања могу да стекну и код родитеља (апропо аргумента уа веронауку). Уосталом, основе правописа и граматике су се некад учили управо у оквиру веронауке.
Ако је то "критика наставника", зашто се онда убацивала као аргумент поводом веронауке, и као аргумент против веронауке на теми о веронауци? То спада у злоупотребе полажаја, без обзира на предмет, и спада у посебну тему. Имамо случај сексуалних напаствовања ученика или физичких напада од стране разних учитеља, па то није био аргумент против предмета који предају.
А ја сам одговарао на прозивање око "егзактности".
Нешто може да се провери, али знатан број не може.
Са друге стране, око 60% задатака у овој збирци су нетачни, и то сви знају, али се користи у образовању:
Citat
