Naravno da problem postoji, jer da nije tako - ko bi se setio da o toleranciji uopšte priča. (Lep je primer iz 80-tih kad su se pojavile pesme 'od Vardara pa do Triglava', al se pesmama nije omelo ono što je usledilo.)...Ok, hajde da gradimo tolerantnost.
Prvi korak je da prihvatimo da postoji netolerantnost između starosedeoca i došljaka...
Za svaku pojavu postoje uzroci, i, dok ti uzroci deluju, i ta pojava opstaje i pored svih nastojanja da se sama pojava, tj. posledica, otkloni.
Netolerancija prema došljacima nije naš specifikum: Francuzi prema novim 'Francuzima' iz Afrike, Amerikanaca prema Meksikancima - ilegalnim imigrantima, zapadnih Nemaca, nekada prema gastarbajterima, danas i prema Nemcima iz bivše DDR... U ovim primerima uzrok je jasan: ekonomsko ugrožavanje novom radnom snagom.
Na neke od uzroka netolerancije na našim prostorima pokušao sam da ukažem (jedno 20-30 postova ranije - uticaj agrarnih reformi i kolonizacija) na odnose 'starosedeoci - dodjoši'. Na žalost, samo jedan učesnik u diskusiji se na nešto od toga osvrnuo. Ne govorim ovo 'na žalost' zbog sujete, već kao žal što nismo spremni da sagledavamo uzroke onoga što nam smeta.
Uzrok, globalni je ipak ekonomski, pa iz toga se generiše i politički.
Resursi, a naročito ekonomski, su uvek ograničeni. Njihova preraspodela na veći broj korisnika znači i manji deo kolača. A neki su i dalje ostali bez 'kolača'.
Kad se u toj preraspodeli kao motiv pojavi i nacionalni kriterijum, jasno je da će to generisati nezadovoljstvo kod pripadnika nacija koje su bile, namerno ili sticajem okolnosti, diskriminisane.
Tako u Vojvodini imamo više netolerancija: Srba starosedalaca prema Srbima 'došljacima' i nacionalnu netoleranciju (samo delom uzrokovanu istim činicima, a i drugim delom uzrokovanu istorijskim i političkim uzrocima). Tu je zatim 'Vojvodjansko pitanje' koje takodje ima savim duboke i realne uzroke.
Socio-ekonomske podele, tj. preraspodele i sticanja 'novih bogatstava' na račun velike većine stanovništva nisu vojvodjanska specifičnost, ali u delu gde se preklope sa pitanjima 'dodjoša' ili nacionalnim odnosima izazivaju sinergijski efekat. Pa kriminal i korupcija u vlasti, strankama ...
Ilizija bi bila ne očekivati u ovako ispretpletanim problemima da se ne pojavi plodno tle za razne šovinišme, iredentizme, revizije istorija, separatizme, ekstremizme itd. itd.
Kad se tome pridoda politička nadgradnja i dosta jasna nacionalna stranačka podela po ovim pitanjima - imamo to što imamo! Tj. nemamo ni konsensus o nacionalnim interesu (čitaj: državnom, svih nas) .
I ja želim Vojvodinu otvorenu i široka srca za svakog. Celu Srbiju kao zemlju budućnosti a ne zemlju čeprkanja po prošlosti i zemlju podela. Zemlju u kojoj će svakome (ili bar skoro svakome) biti lepo da u njoj živi.
Znam da je to samo lepa želja ako se ne pozabavimo, pre svega na izborima, za stvarno otklanjanje uzroka koji izazivaju, izmedju ostalog i netoleranciju. I nadam se da ću imati kome da poverim svoj glas.
A dotle, bar da mi koji učestvujemo u diskusijama, ne gasimo vatre benzinom.
Citat
