Srbijanac

[Papak]

Kakav je izraz Srbijanac? Kad je uopšte ovaj termin ušao u opštu upotrebu. Meni lično zvuči pogrdno i sumnjam da je starijeg vijeka. Dali neko zna više o etimologiji ovog termina? Dali su vojvođani srbijanci? Zašto slični termini ne postoje i kod drugih nacija, npr. Rusija - Rusijanci; Slovenija - Slovenijanci; itd.
Nešto smrdi u državi Danskoj

[yossarian]

Kakav je izraz Srbijanac? Kad je uopšte ovaj termin ušao u opštu upotrebu. Meni lično zvuči pogrdno i sumnjam da je starijeg vijeka. Dali neko zna više o etimologiji ovog termina? Dali su vojvođani srbijanci? Zašto slični termini ne postoje i kod drugih nacija, npr. Rusija - Rusijanci; Slovenija - Slovenijanci; itd.
Nešto smrdi u državi Danskoj

Колико знамо о другим језицима да можемо да тврдимо да немају ништа слично?
Мислим да термин нити је нити звучи погрдно, осим што му је у акцији "дајмо свему што је српско ружно значење" пришивено такво значење.
Мислим да је постојање термина дошло одатле што је јако дуго времена постојала држава Србија која је обухватала само мали део српског етничког простора и мали део српског народа, а велики број Срба је био изван те државе, па да се направи дистинкција, јер није све оно што је било србијанско било и (све)српско, и обратно. Мислим да су га користили и АустроУгари.
Да ли су Војвођани Србијанци зависи у ком смислу користиш тај термин. У Војводини се термин Србијанац најчешће користи за становнике Србије испод Саве, док ће ти рецимо Босанац а често и Крајишник или Црногорац под Србијанцем подразумевати све становнике Србије.
Мени лично је термин Србијанац прелеп, и мислим да би свако ко се може назвати Србијанцем требало да се поноси тим именом.
Занимљиво је рецимо да Шумадинци често не воле тај термин, па онда себе зову - Србима, за разлику од Војвођана, Београђана, Босанаца, Црногораца, Крајишника... што је ипак највише одраз уображености

[Papak]

Колико знамо о другим језицима да можемо да тврдимо да немају ништа слично?

Nisam mislio u drugim jezicima, nego u srpskom ne postoji sličan izraz za druge narode, teritorije ili šta već. Nikad nećeš reći za nekog ko je iz Rusije, rusijanac, ili iz Rumunije, rumunijanac itd. A da li nešto slično postoji u drugim jezicima nemam pojma, možda . U hrvatskom nema, kod Bošnjaka nema... Možda kod nekih drugih ima.

[yossarian]

Nisam mislio u drugim jezicima, nego u srpskom ne postoji sličan izraz za druge narode, teritorije ili šta već. Nikad nećeš reći za nekog ko je iz Rusije, rusijanac, ili iz Rumunije, rumunijanac itd. A da li nešto slično postoji u drugim jezicima nemam pojma, možda . U hrvatskom nema, kod Bošnjaka nema... Možda kod nekih drugih ima.

Речи ваљда настају из потребе и околности. Ескими немају ниједну реч за рат, а имају 40ак различитих за снег. Опет, нешто нисам сигуран да рецимо Туарези уопште имају реч за снег... На основу језика се често истражује историја неког народа.
Украјинци рецимо тврде да оно што ми зовемо Кијевска Русија није била Кијевска Русија већ Кијевска Рус, где је рус нешто као "држава", те да је то део историје Украјинаца а не Руса. Русе они због тога некад зову Росијанцима, односно Руси сами Русију зову Росија. Али ми се у те нијансе нешто посебно не упуштамо - баш ћемо због рецимо румунске ситуације да измишљамо посебне речи, Румун и Румунијанац... заболе нас, Румун и тачка. Исто тако као што су Ескими на основу живота свог народа уочили 40ак различитих врста снега, и то им је било битно па су измислили различите речи, тако смо ми имали потребу да напоменемо да Србин није нужно Србијанац. А то што Сомалијци живе у пола Етиопије и Кеније, не само у Сомалији... то нас много болело да измишљамо посебне речи.

[Kunic]

У Војводини се термин Србијанац најчешће користи за становнике Србије испод Саве.

Upravo tako.

Ja jesam Srbin, ali nisam Srbijanac. Tako su me moji naučili, tako se govori u mojoj okolini i to nije ništa pogrdno. Srbijanac je geografska odrednica kao Vojvođan, Šumadinac, Sremac, Limanac itd.

Mada mi je jako čudno kada recimo gledam hrvatsku televiziju i kada nas nazivaju Srbijancima. Ne kontam zašto ne koriste izraz Srbi.

[Mish]

Tako su me moji naučili, tako se govori u mojoj okolini i to nije ništa pogrdno. Srbijanac je geografska odrednica kao Vojvođan, Šumadinac, Sremac, Limanac itd.

I mene su tako naučili.
A pogrdno se smatra kada Srbijanca nazivaš Gedžom, odnosno kad Vojvođane nazivaš Prečanima.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).

[Kunic]

A pogrdno se smatra kada Srbijanca nazivaš Gedžom, odnosno kad Vojvođane nazivaš Prečanima.
(Mada, ruku na srce, ja to Prečanka uopšte ne smatram pogrdnim).

Dođi da te poljubim tako pametnu.

[Papak]

Речи ваљда настају из потребе и околности.

Pa odakle nama ta potreba da dijelimo nesto ste ne treba da se dijeli.
Srbija je srpska drzhava, a ne srbijanska. Kao shto rekoh termin je relativno novijeg karaktera, vjerovatno od vremena kad je Austrija aneksirala BiH. I prije tog vremena su Srbi zhivjeli van Srbije ali sumnjam da su se tad Srbi dijelili na Srbe i Srbijance. Problem je i shto Srbijanac kao termin nije samo teritorijanlog karaktera, nego i nacionalnog. Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe. Kao shto Kunic reche taj izraz uglavnom potenciraju nashi susjedi, pa govore srbijanska vlada, srbijanska reprezentacija... Josh jednom da napomenem Srbija je nastala kao drzhava Srba mnooooogo prije nego se dotichni termin pocheo koristiti. Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole.

[veverica]

Srbin, Srbijanac...

: Meni više smeta kad Slovence zovu Sloveni...

[Kunic]

Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe.

Mali off, jel ti sebe nazivaš Amerikancem ili Srbinom?

Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole.

Ma samo teritorijalna odrednica, ništa više. Bar ja ne vidim neko dublje značenje, osim kada nas komšije nazivaju tim imenom. Isto kao što i danas ima u Americi podela na Severnjake i Južnjake (bar mislim da ima).

: Meni više smeta kad Slovence zovu Sloveni...

Ma da, zna se da su Slovenci Janezi.

[Papak]

Mali off, jel ti sebe nazivaš Amerikancem ili Srbinom?

Ne mogu biti Amerikanac. Ne daju mi drzhavljanstvo
Srbijanac sigurno nisam

Ma samo teritorijalna odrednica, ništa više. Bar ja ne vidim neko dublje značenje, osim kada nas komšije nazivaju tim imenom.

Pa u tome i jeste poenta. Ochigledno da se termin koristi van teritorijalnog konteksta. A sa istom namjerom je i ubachen u upotrebu od strane neprijateljskih elemenata . Ko kazhe da su teorije zavjere glupost .

[SQUAW]

Ovo ja sebe citiram sa teme Pravopis:

Samo kod nas izgleda lingvisti prave razliku između etnosa i državljanstva, ili su nam je nametnuli drugi, ni meni nije baš najjasnije. I svako objašnjenje koje mi neko da za te Srbijance nije mi dovoljno uverljivo. Moj čukunčukundeda je pričao srpskim jezikom i bio Srbin, ja taj izraz Srbijanac od skoro čujem i ne koristim ga. Ako se nađe nego ko dobro barata etimologijom, neka se glasne, baš bih volela da čujem.

EDIT: Evo nađoh ovde dosta toga narod ispisao:

Link

I nešto mi se čini da je Pipak na to mislio.

[yossarian]

Pa odakle nama ta potreba da dijelimo nesto ste ne treba da se dijeli.

А бре, кориштење две речи није никаква конкретна подела. Нити би некориштење тих речи значило јединство.

Srbija je srpska drzhava, a ne srbijanska.

Термин србијански се користи и да се означи нешто што није свесрпско већ је само србијанско. Не видим ту ништа лоше. Зависи од контекста, кад је нешто србијанско не значи да није српско. Само да није "свесрпско".

Kao shto rekoh termin je relativno novijeg karaktera, vjerovatno od vremena kad je Austrija aneksirala BiH. I prije tog vremena su Srbi zhivjeli van Srbije ali sumnjam da su se tad Srbi dijelili na Srbe i Srbijance.

Нису се делили нешто посебно и не деле се, то је исти народ, само је ово мало поближе одређење.

Problem je i shto Srbijanac kao termin nije samo teritorijanlog karaktera, nego i nacionalnog. Nece Albanac, Hrvat, Rumun iz Srbije sebe nazivati srbijancem. Ta podijela vazhi samo za Srbe.

Па географска је, односи се на Србе из (уже) Србије у односу на остале Србе. Не заговара никакву дубљу поделу.

Ja vala nikakve vajde ne vidim od tog termina Srbijanac. Zvuchi mi glupo i razumijem shumadince shto ga ne vole.

Служи рецимо босанском Србину да нагласи да је и нешто његово српско, а да оно што није његово није српско, јер га не укључује, већ је србијанско
Не мислим да овом питању треба посвећивату неку посебну пажњу. Сама реч не значи ништа, нити доноси поделе нити их спречава неупотреба те речи.

[Papak]

Evo i drugih pogleda na ovu temu. Nemoj da ko mene spopadne ako mu se pogledi ispod nedopadnu

(izvor: http://www.jezik.rs.sr/)


Vuk je u srpskom jeziku propagirao (donekle, reći će lingvisti) fonološko pisanje, prema Adelungovoj ideji koju je Vuk parafrazirao da otprilike glasi "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano." Međutim, njegova reforma na Balkanu nimalo glatko nije išla.

Sam Vuk je često govorio da mnogi pisci srpski pišu po "pravilima babe Smiljane. (...) Baba je Smiljana � veli Vuk � velika gospođa koja drži školu Slaveno-Serbskoga jezika� Njezini đaci nemaju drugi pravila, osim vkusa (svakij svoga). Kod nje se ne može pogriješiti: kakogođ ko reče, ili napiše, onako je dobro: kod nje svakij sve zna. Zato je njoj i nađeno ovako lijepo ime (Smiljana), što se odmah smiluje na svakoga". (u odvraćku na odgovor G. Vidakovića, 1817. godine.)
Ovaj gornji citat samo je dokaz da baba Smiljana jošte živi - kao i Đekna. Njih su dvě odlične prije.

Da skratim uvod, priděv "srpski", naměsto "srbski" rezultat je jednačenja po zvučnosti gdě je glas (i slovo) "b" zaměnio njegov bezvučni parnjak "p". Izgovorno p je jako duboko ukorěnjeno u srpskoj svěsti, srpskoj slavi, što zna i najmlađe Srpče. Nema nikakvog opravdanja pisati b, a kojima smeta naziv Republic of Srpska, neka kažu Pediju da to u prevodu na engleski prepravi da glasi npr. Serbic Republic. (Uostalom, ko vam/nam je kriv kad ste/smo državi dali ime po uzoru na Republiku Hrvatsku - zar ne vidite da sve što na njih nalikuje ispada kilavo, traljavo i nesrećno.)
Kraj uvoda

Srbijanski vs. srpski etc.
Prema "pravilima babe Smiljane" ukus je glavno měrilo i postojeći engleski imenički priděvi "Serbian" i "American" u (ne)ukusnim prěvodima dobijaju nastvak -ski � srbijanska politika, amerikanska banka. Insistiranjem na pravilima rěčne tvorbe, ogovarajući analozi bili bi: od Srbija � srbijska politika; od Amerika � američka banka.

Tako bi se žitelji Srbije prema gramatičkom pravilu nazivali Srbijci ili Srbljani, a žitelji Amerike � Američani (takav pridjev koriste sěverni Slaveni). Dalje, žitelji Slovenije � Slovenijci, Slovenjani, Hrvatske � Hrvaćani, Makedonije � Makedonjani ili Makedonijci; Bosne i Hercegovine Bosno-Hercegovljani, kada bismo želěli pojmove razjednačiti od naziva naroda.

Na kraju karajeva, narodi su imena dobijali po tome kako su ih drugi (narodi) nazivali, pa se tako odomaćio i naziv Srbijanci, koji je relativno novijeg (150 god) nadnevka. U prilog tome govori postojanje slědećih prezimena (čitam iz bělih stranica): Srb, Srbakovski, Srbić, Srbinac, Srbinoski, Srbinović, Srbinovski, Srbljak, Srbljanin, Srbljanović, Srbljenović, Srbljin, Srboski, Srbu, Srbulov, Srbulović i jedan jedini Srbijanović Jovanče, za kojeg osnovano tvrdim da mu je prezime rezultat tipfelera � postalo od Srbljanović.

Međutim, pojam "srbijanski" u sintagmama kao npr. "srbijanski predsědinik, srbijanski parlament, srbijanski pisci, srbijanska politika, srbijanski ministar, srbijanski veleposlanik, srbijanski premijer" koristi se gotovo isključivo u "kroacijanskoj" dnevnopolitičkoj retorici.

U Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori (mada u Crnoj Gori sve češće ima sporadičnih izuzetaka) koriste se sintagme tipa: predsědnik Srbije, parlament Srbije, Udruženje književnika Srbije, ministar Vlade Srbije, ambasador Srbije u, premijer Srbije.

Sam priděv "srbijanski" ima mnogo jaču emocijsku boju od gotovo neutralnog genitiva "Srbije", i stoga je isprva bio smišljeno preferiran, a kasnije je potisnuo inačicu udomaćivši se kao ekskluzivan u kroacijanskom standardu srpskoga jezika. Věrujte mi Hrvaćani, "srbijanski" bode uši i Srbima, ne samo Hrvatima i Bošnjacima. Prema hrvatskom modelu, ovaj priděv dočekan je kao sretno rěšenje i koristi se i u Sarajevu, a u zadnje vrěme sve se češće može čuti na državnim medijima Crne Gore.

Ponekad ovaj priděv upotrebe i zvaničnici Srbije, s ciljem ublažavanja u narodu naraslih negativnih konotacija vezanih za ovaj priděv. To čine iz nužde i pragmatizma, ne uviđajući da imaju alternativu (vidi dalje � pred kraj teksta).

Nije teško ne zamětiti da kako u izvěsnom balkanskom društvu ili zajednici negativne socio-političke konotacije spram Srbije i Srba narastaju, to se izraz "srbijanski" sve češće rabi. Možda pretěrujem ako velim da je danas priděv "srbijanski" promidžbeno-psiho-ideološki kodificiran kod nesrba zapadnog Balkana kao, da ne pretěram, otprilike "barbarska prijetnja s istoka". To je apsolutno negativan "brend".

Samo nam nedostaje da oglasništvo prihvati taj termin kao sinonim za "Made in Serbia", pa da počnu promovisati "Srbijanski Brend". Dozvoljavam da bi se ovako možda mogla i ispraviti negativnost ovog, već unapred negativnog, brenda. Ali... odnosi li se priděv "srbijanski" uistinu na državu Srbiju?

Iako se Albanci među sobom nazivaju Śip'tar, oni smatraju uvredom ako ih drugi jugoslaveni tako nazivaju i smatraju pristojnim jedino izraze "Albanac" i "albanski".

Dakle, Srbi osěćaju pridjev srbijanski, kao što Albanci osěćaju kada ih drugi nazivaju Šiptarima. Upitavši moju najbolju prijateljicu što misli o priděvu "srbijanski", odgovorila mi je nakon kraće stanke "pa, pogrdno mi zvuči."

Mislim da je uzrok u tome što ova rěč najčešće izlazi iz usta nedobronaměrnika Srbije (i Srbijanaca). Pojam Srbijanac nekako se i odomaćio u Srbiji, ali priděv � nipošto. Priděv se pojavljuje u (ne)dělima slědbenika Starčevića i frankovštine, općeno.

"Srbijanski" se kod frankovaca upotrebljava kada se obraćaju prečanskim Srbima, kako bi i njih i Hrvate upozoravali "gdě je město Srbijancima". One koji se nisu identifikovali sa Srbijancima, kanili su pridobiti u "poravoslavne Hrvate", a onima koji su se, pak, identifikovali s njima, tom su rěčju kanili načiniti svojevrsni putokaz � pravac Srbija.

U zaključku, možda najbitnije � psihološki, neizostavnom upotrebom priděva "srbijanski" u kroacijanskim medijima, svaki put kada se o Srbiji govori u negativnom světlu, kod prečanskih se Srba stvara dvojstvo, šizofrenost, čime se oni těraju da biraju između "dobrog lika majke Hrvatske" i zlog lika "barbarske maćehe Srbije" � između hrvatstva i srpstva.

Dakle, radi se o još jednom u nizu razrađenih mehanizama pretvaranja Srba u Hrvate. To be precise, this is what altogether modern Croatian linguistics is all about.

Na samom kraju, potpuno opravdavam one koji intuitivno osěćaju pežorativnost pri upotrebi priděva "srbijanski", a oni su zaista mnogobrojni!

Dakle, mišljenja sam, da je "srbijanski" u Srbiju došao kao tuđica � eventualno kao tipfeler i tako istisnuo eventualnog kandidata "srbljanski" (koji gotovo isto zvuči, ali je bitno različite etimologije), kao što je istisnuo i gramatički opravdaniji, ali ovaj put novokomponovni i ne baš milozvučan priděv � "srbijski".

Za razliku od "Srbijanac" (za kojeg, izgleda, svi misle da mu smrde noge) i "srbijanski" (koji Srbe asocira na komšijsku zluradost), "Srbljanin" zvuči 'aristokrtatskije', a "Srbljanski" 'državotvornije'.

[biterlemon]

Od Srba sam cuo da takodje koriste taj izraz, kada zele naglasiti da nije rec o Srbima iz Krajine...
Mislim da izraz nije pogrdan, i znaci nekog ko je iz Srbije (uglavnom se podrazumeva da je Srbin), a mi u Vojvodini ponekad koristimo izraz, kada zelimo naglasiti da neko nije iz Vojvodine, takodje ne u pogrdnom smislu, vec u cilju razgranicenja mentaliteta...