Žitište - Strana 2
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 25 od ukupno 25

Tema: Žitište

  1. #16

    Odgovor: Zitiste





    Торак

    Торак (мађ. Bgatrnok) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 2850 становника (према попису из 1991. било је 3700 становника).

    Први траг датира из 1334. године и спомиње се под називом Торак.Тада је место било насељено Србима. У другој половини 18. века око 20.000 Румуна помера се из ердељских планина у Банат. Масовни долазак Румуна у Торак уследио је 1767. године. Том приликом формирана су два насеља - Мали Торак и Велики Торак, који су постојали све до краја I светског рата. Највише Румуна се доселило из долине Мориша, Чанада, Србовца и Сакалхаза. Године 1781. купио га је Исак Киш.

    О пореклу имена Торак мало се зна. Од 1947. године до 2002. носи назив Бегејци, када му се враћа првобитни назив.

    У насељу Торак живи 2281 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,5 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 1016 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

    Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је нагли пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  2. #17

    Odgovor: Zitiste



    U Cesteregu postoji samo iskopan temelj za novu pravoslavnu crkvu.

    Честерег


    Честерег (мађ. Csősztelek, нем. Tschesterek,Neuhatzfeld) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1391 становника (према попису из 1991. било је 1465 становника).

    На Лесно-пешчаној греди северно од Житишта и југозападно од Банатског Карађорђева налази се Честерег. Кроз насеље пролази међународни пут бр 149, а до 1963. године пролазила је пруга уског колосека. С обзиром да се Честерег налази на међународном путу и да је изграђен на 83 м надморске висине (неколико метара више од околног терена) може се рећи да Честерег има веома добар положај и локацију.

    О постојању насеобина на месту данашњег села Честерега, сведоче ископине из доба неолита. Топоним ceztureg (река) први пут помиње писар угарског краља Бале III Анонимус у XII веку. Он је забележио да су угарски војници на походу ка југу после преласка Тисе дошли до реке Цестурег који се по њему уливао у Бегеј. Касније од основице тог топонима мењањем или додавањем 1-2 слова или као посебан топоним најчешће помиње Csoztelek што се може превести као насеље пољских чувара.

    Први становници су били Мађари,а потом, за време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. На карти из 1723 године забележено је као ненасељена пустара. 1800-те године пустару је купио Јозеф Чекоњић који је у место доселио Мађаре из Чонградске жупаније. Немци се досељавају почетком XIX века. Прво су узимали земљу у закуп од грофа Чекоњића, крајем XIX века економски ојачани откупљују земљу од Чекоњића.

    Према попису од 1869. године у Честерегу је забележено 2.005 становника. За разлику од већине насеља у општини где становништво стагнира или опада, током XIX века у Честерегу је забележено знатно повећање становништва. Године 1900. забележен је највећи број од 2.767 становника. После I светског рата број становника је почео да опада, тако да је 1931 године забележено свега 1982 лица што је за 544 становника мање у односу на 1921. годину. Пред ослободилачком војском су сви Немци избегли, пошто су углавном сарађивали с окупатором. Само је једна породица сарађивала с покретом отпора. На немачка имања су населили колонисти, по завршетку Другог светског рата, током 1945-1946 године, из Босне и Херцеговине. Тада се знатно повећао број становника.

    У насељу Честерег сада живи 1128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,0 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 511 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

    Ово насеље је насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века је присутан константан пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  3. #18

    Odgovor: Zitiste



    Банатско Вишњићево

    Банатско Вишњићево је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 384 становника (према попису из 1991. било је 391 становника).

    У насељу Банатско Вишњићево живи 319 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,0 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 148 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,59.

    Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  4. #19

    Odgovor: Zitiste



    Равни Тополовац

    Равни Тополовац (мађ. Katalinfalva, нем. Kathereinfeld) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1352 становника (према попису из 1991. било је 1445 становника).

    Поједини извори наводе да прво помињање села под именом Тополовац датира из XVII века. Како се наводи,било је то насеље са претежно српским живљем. На простору око Бечкерека, Лугоша и Темишвара забележено је више насеља под овим именом. На Угарским картама које се односе на XVI, XVII и XVIII век налазимо више насеља под овим именом. Тако се ово име пренело на више потеза у банатским насељима поред реке Тамиш (Сечањ, Сарча, Катарина). После Другог светског рата нови насељеници дали су насељу Катарина име Равни Тополовац.

    Насеље припада простору који се данас назива Средњи Банат (Кеве округ, Торонталска жупанија, Бечкеречки округ, Тамишки Банат, Темишварски Банат, Тамишки срез) на северној географској ширини 4526 и источној географско дужини 2035.

    Име овог места изведено је од имена топола (papulus alba) у историјским и на географским картама (Kathreinfeld, Katarina, Katharinenfeld). Под овим именом насеље се среће у подручју Ботоша и Сечња близу реке Тамиш. Услед честих поплава насеље је мењало место, увек јужно од данашњег места и различито је записивано. Претпоставља се да је основано 1795. и насељено немачким становништвом.

    Крајем 18. века основано је насеље Катаринафелд, данашњи Равни Тополовац. Село је током своје историје променило неколико имена:

    1. 1794-1853 Катаринафелд (Katharinafeld)
    2. 1854-1864 Катариненфелд(Katharinenfeld)
    3. 1864-1878 Катаринфелд (Katharinfeld)
    4. 1878-1918 Каталинфалва (Katarinfalva)
    5. 1918-1920 Катарина
    6. 1920-1922 Катариновац
    7. 1922-1941 Катарина
    8. 1941-1944 Катхереинфелд (Kathereinfeld)
    9. 1944-1947 Катарина (било је предложено Толбухиново)
    10. 1947-1948 Тополовац
    11. 1948-1949 Банатски Тополовац
    12. 1949- Равни Тополовац

    Село припада средњем Банату, налази се 21 km североисточно од Зрењанина и по изградњи инфраструктурних објеката и модерних кућа за становање може се мерити са насељима градског карактера.

    Насеље под именом Тополовац се први пут помиње у Тамишком Банату у XIV веку. Према једној легенди која је забележена почетком XX века, становништво тог старог Тополовца, које се налазило на Тамишу иселило се на север због најезде Турака у XVI веку. Исто тако иселило се због турске најезде и становништво једног насеља које се налазило у атару Равног Тополовца, близу данашњег села. Оно је повлечећи се на север, према легенди, све драгоцености и благо ставило у црквена звона и потопили у црквени бунар. Легенда о благу дуго се одржала у Угарској, па су чак долазили пустолови да траже бунар са благом из Кечкеметског краја у Мађарској. Према казивањима најстаријих становника Тополовца, ово насеље звало се "Света Марија", а други кажу да се звало "Мали Кечкемет". На старим Угарским картама Баната у атару места убележено је насеље Кендереш, близу данашњег села. Ово име се сачувало у атару данашњег села све до Другог светског рата. Старо је и име Шозов за канал који пролази кроз село и спаја Тамиш и Бегеј, које је изведено од старог српског насеља које се јавља у овом делу Баната. Данашње насеље настало је на поседу покатоличене и помађарене јерменске породице Киш, која је најпре живела у Чанаду. Она је успела да се уздигне захваљујући услугама које су у осамнаестом веку пружали Хабзбурговцима. Племићку титулу овој породици доделила је Марија Терезија Аустријска царица. Закупац и арендатор Исак Киш, који се обогатио закупом Беља и трговином стоком и вином у Бачкој, купио је на лицитацији у Бечу 1. августа 1781. године за 647.750 форинти Елемирско-Итебејско властелинство од Бечке коморе. Како становници Итебеја, Торка и Сент Ђерђа (Житишта) нису хтели да прихвате Киша за свог властелина избила је 1782. године побуна због чега је 12 побуњеника кажњено. Интервенисала је и војска. После смиривања стања управу над Итебејским властелинством Киш је препустио свом најмлађем сину Николи који је био ожењен Катарином фон Лукач Исекуц.

    Данашње село основала је спахиница Катарина фон Лукач Исекуц која је била удата за Николу Киша, поседника Итебејског властелинства, на месту где је негде 1785 године он убијен. Највероватније да је страдао од побуњеника који су се још увек чврсто држали желећи да поврате своја камарална права. Она је на том месту подигла најпре крст, а 1790. године основала село, које је прве житеље добило 1794. године. Село је касније добило име Катаринафелд по њеном имену. То се поклапало са државним интересима јер је тиме ојачан загранични део немачким јобађима после велике провале Турака у Банат 1791. године. Катарина је 1808. започела изградњу цркве која је завршена 1812. године. Место је током деветнаестог века добило и друге установе неопходне за развој. Структура становништва је измењена 1945/46. колонизацијом претежно српског становништва са подручја Херцеговине и разних крајева Босне.


    У насељу Равни Тополовац живи 1450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,1 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 466 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

    Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  5. #20

    Odgovor: Zitiste




    Торда

    Торда (мађ. Torda) је насеље у општини Житиште у Средње-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1771 становника (према попису из 1991. било је 2183 становника).

    Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  6. #21

    Odgovor: Zitiste



    Prošlog petka u Izvršnom veću AP Vojvodine održan je sastanak sa predsednicima opština Srednjobanatskog okruga kojem je predsedavao predsednik dr Bojan Pajtić, a jedna od tema je bila posvećena izgradnji puta od Rume preko Novog Sada i Zrenjanina do Međe i Temišvara u Rumuniji. Na ovom sastanku je predsednik Opštine Žitište Dragan Milenković posebno obrazložio na argumentovan način da je trasa budućeg puta najkraća upravo od Zrenjanina kroz žitištansku opštinu. Milenković je podsetio i na aktivnosti koje su započete još 1991. godine na otvaranju graničnog prelaza kod Međe, a koje su bile zbog raznih okolnosti zaustavljene, ali se od projekta nikada nije odusatajalo.
    Predsednik Bojan Pajtić je istakao da će u narednom periodu biti raspisan i tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije i još jednom potvrdio da će se ovaj put graditi, jer predstavlja i najkraći put od zapada ka istoku kroz našu zemlju.
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  7. #22

    Odgovor: Žitište - stare razglednice

    Par razglednica starog Žitišta...






  8. #23

    Odgovor: Žitište




    Manifestacija Chicken Fest i ove godine se održava u Žitištu, sada vec tradicionalni treci put. Tokom dva festivalska dana, 17. i 18. jula, bice organizovani brojni muzicki, sportski, kulturni i privredni sadržaji. Na glavnoj festivalskoj bini u centru Žitišta održace se koncert Miroslava Ilica, i grupe OT (Operacija triumf) bend, kao i grupa Osmi dan, ex Generacija 5 uz brojne tamburaške i gostujuce folklorne grupe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

    Zanimljivo ce biti i na sportskim terenima gde ce, po prvi put u Žitištu biti organizovan mec americkog fudbala izmedu timova Klek Knights i Vrbas Hunters. Takode, bice organizovan i decji fudbalski turnir pod nazivom Chicken fest kup.

    Posetioci ce imati priliku i da vide Old tajmere motokluba Veteran iz Zrenjanina.

    Od kulturnih sadržaja, posebno treba izdvojiti promociju filma i fotopublikacije Davne topline autora Mirka Dalmacije, gde ce posetioci moci da upoznaju neko drugo Žitište, fotografijama i secanjem autora sacuvano od zaborava. Najlepše fotografije bice postavljene i na centralni trg, koje ce nekima služiti kao podsetnik, a nekima kao slika necujno prošl davne topline.

    U toku manifestacije Chicken fest, bice otvoren i Omladinski info centar u Žitištu. Buduce mesto okupljanja mladih i stvaranja novih ideja svecano ce biti otvoreno izložbom fotografija Branke Nedimovic iz Žitišta i Alesandra Simica iz Banatskog Karadordeva, kao i modnom promocijom koju organizuje mladi modni kreator iz Žitišta, Duško Curguz.

    U etno selu koje se otvara drugog festivalskog dana, u subotu, a koje ce biti formirano ispred osnovne škole, organizovace se pripremanje omleta od 1002 jaja ciji ce ukus oceniti posetioci Chicken festa, kao i takmicenje u pripremanju pileceg paprikaša u kome ce svoje kulinarsko umece pokazati i Miki uricic iz Kupinova. Za najmlade, voditelj programa, Pile Telešop pripremio je brojna zanimljiva iznenadenja u decjem selu.

    Pored ovih sadržaja, muzicka dešavanja bice organizovana i u lokalnim diskotekama i kaficima, uz brojne poslovne prezentacije i privredne kontakte izmedu preduzetnika, posetilaca i sponzora manifestacije. Svi su izgledi da ce Žitište 17. i 18. jula odisati pravom festivalskom atmosferom, što svakako ne bi trebalo propustiti. Dobro nam došli!
    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  9. #24

    Odgovor: Žitište

    Hetin, pre drugog svetskog rata.

    Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.

  10. #25

    Odgovor: Zitiste

    Nekoliko slika Žitišta napravljenih 'u letu' na pravcu prolaska od istoka ka Zrenjaninu, jednog lanjskog majskog popodneva.














    Citat Painkiller kaže: Pogledaj poruku
    Pa ovo selo je jako lepo...Nego ona statua Rokia je stvarno ekstra ali zasto su bas njega izbrali,stvarno nerazumem.....
    Mogu da protumčim da su smerali da taj čin bude zapažen. Očigledno, to je uspelo, pa i po cenu apsurdnosti povezivanja Rokija i Žitišta.

    Da je u Žitištu podignut spomenik nekoj znamenitoj ličnosti iz naše kulture ili istorije, sumnjam da bi to privuklo ičiju pažnju.


    Penelopa










Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •