Kazu da je jedan grad voljen onoliko koliko je o njemu pesama ispevano. Ako je po tome suditi, onda je Sombor zaista grad koji se voli, koji ima svoje lice, dusu i aromu, grad u kome se rado boravi i iz kojeg se teska srca odlazi.
Kada danas pogledamo Sombor, njegove parkove i ulice pune tragova proslih vremena, mozemo li pretpostaviti da je na istom mestu pre nekoliko vekova bilo neplodno, mocvarno zemljiste obraslo trskom i drugim vodenim biljem? Reka Mostonga, svojim siroko razlivenim tokom, delila je to zemljiste na 14 ostrva, a na jednom od njih poceo je da nice i razvija se grad.
Opstina Sombor prostire se u severozapadnom delu Backe, sa dva gradska i 15 seoskih naselja na povrsini od 1178km2.
Na teritoriji Somborske opstine danas zivi oko 70.000 stanovnika (Srba, Bunjevaca i Madjara).
Nekad je svaki Somborac znao gde ce zateci fijakeristu. "Placevi", ili stajalista, nalazili su: na ulazu u park ispred Zupanije, ispred danasnjeg doma VJ, kod zeleznicke stanice i kod hotela Sloboda. Plac kod hotela Sloboda bio je izgradjen 1910. godine i mogao je primiti 27 fijakera. Toliko je tada i bodjosa zasadjeno "da svaki covek i konj imaju hlad nad sobom".
Na zalost, Sombor vise nema ni jednog fijakeristu. Juna 1997. godine zadnji fijakerista je zadnji put izasao na ulice Sombora. Posto covek nema penziju, gradjani su pokrenuli inicijativu da mu se otvori racun banci na koji bi gradjani samoinicijativno uplacivali novac, da bi mu se obezbedila bezbrizna starost.
Neprocenjivo prirodno bogatstvo, kao i specifican duh Sombora i njegove okoline mame svakog prolaznika da se ponovo vrati u ovaj grad.
izvor:yurope
Citat
