Janika Balaz i njegova banda-8 Tamburasa zajedno sa Zvonkom Bogdanom cine vrh i najbolje tamburase kod nas i sire.Koji su po vama jos uz njih rame uz rame.
Janika Balaz i njegova banda-8 Tamburasa zajedno sa Zvonkom Bogdanom cine vrh i najbolje tamburase kod nas i sire.Koji su po vama jos uz njih rame uz rame.
Na ovim prostorima teško da bi neko mogao da im bude '' rame uz rame '' .
'' Sve je manje dobrih tamburaša '' ...- ima ih, mane dobrih , ali su oni za koje znam - '' otišli '' u komercijalu...
Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.
Sad za i šireBecar kaže:
baš nešto nisam siguran da bi se Rumuni, Slavonci i Madjari složili sa time... no bio u samom vrhu svakako jeste.
Takodje sam siguran, da i u Madjarskoj ima dosta dobrih tamburaških orkestara.
A da li neko može da stane uz rame Janiki Balašu? Ne... Ali ni Janika Balaš kad je počinjao, nije mogao da se meri npr. sa Šojinom bandom - bar tako kažu stariji Vojvodjani i ja ne vidim razloga zašto im ne bi verovao. Ima i dalje dobrih bandi, al' one imaju jednu otežavajuću okolnost, potrebno je puno vežbati, a na svadbama i veseljima se više ne traži isključivo samo ta muzika. Ni kafane i restorani nisu više to što su nekada bili, sada je vlasniku mnogo jeftinije uzeti jednog solistu koji će sedeti za klavijaturama i sam pokriti ceo repertoar narodne i zabavne muzike.
Na sreću po selima se ta muzika i dalje neguje.- samo u google upiši *takmičenje tamburaških orkestara* i dobićeš popis većine mesta u Vojvodini - tako da ja mislim da će starogradska pesma opstati, zahvaljujući zaljubljenicima u nju.
Što se tiče pevača, tu je druga priča, Ima ih i dalje koji mogu da se nose što se pesme tiče sa Zvonkom Bogdanom, Milan Prunić - Duma, Ljubiša Krnić... Možda im imena nisu toliko poznata, al' to ne znači da su lošiji od Zvonka ili Julije Bisak. Ljudi to jednostavno rade iz ljubavi, što je i jedini način da opstanu na toj sceni, jer tu nikakvu ulogu ne igra novac (jer se ne vrti u ovoj priči), nego prevashodno kvalitet
Mislim da je ovo bit stvari. Imala sam prilike da se dosta vrzmam po tamburaškom društvu. Jedno je kad tamburaju za druge, drugo je kad tamburaju za sebe.
Dok ima ljubavi prema ovoj muzici biće i dobrih bandi. Ali nemojte očekivati da se oni mogu naći na Pinku ili u izvikanim kafanama. Oni se nađu srcem, dušom i uhom.
I ne morate da guglate. Letos za Petrovdan je u Srbobranu bio festival tamburaške muzike. Od popodneva do kojeg doba noći. I znate šta - imalo se tu šta čuti.
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Иако, заиста, уопште немам слуха (мислим да сам на овом форуму већ написао да ми је крајњи певачки домет песма Иде Тито преко Романије, али наравно не због текста), волим тамбураше и музику коју они промовишу, па тако, моје мишљење о овој проблематици, као апсолутног антислухисте, примите са максималном резервом...
Звонка Богдана сам први пут гледао у београдском хотелу Унион, далеке, чини ми се, 1974. године. После 5-6 година у Сплиту сам га (преко везе, јер је тада са њима свирао мој кум) и упознао, као и Јанику Балажа. Након неколико година видели смо се и у Шибенику, а последњи пут је то било за вршачки грожђебал, пре нешто више од 3 године. Тада, у Вршцу, пошто сам Звонка Богдана подсетио на наше раније сусрете, којих се он наравно није сећао, скупио сам храбрости да га упитам зашто већ дуго не пева једну прекрасну песму која се зове Заклећу се ја пред свима. Он ме је изненађено погледао и одговорио ми да је разлог тај (тада ми је признао да је није певао пуних 17 година) јер се у последње време ослања на репертоар песама о којима зна целу причу и историју настанка. Ја сам и даље, на ивици пристојности, био упоран у на то му рекао да је то, наравно лепо, али да ће велики број прелепих песама, о којима се, на жалост, мало зна, полако утонути у заборав...
Прошло је неких 6 месеци. Вратио сам се са посла и на ТВ-у је певао Звонко Богдан. Ја сам се пресвукао и почео да постављам ручак. Док сам се налазио у кухињи зачуо сам звуке познате песме:
Заклећу се ја пред свима
Да те нисам љубио.
Да за тобом нисам плак`о
Ни за тобом жудио...
Тешко је описати задовољство које сам тада осетио. Можда сам и ја, бар мало, утицао да велики и, верујем, никада достижни певач тамбурашких песама, ипак поново отпева ту, мени необично драгу, песму...
Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
Hej kafano, moja rano...Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
Bircuz koji radi 25 sati dnevno!
Tako je bilo i ovoga leta od popodneva do kasno u noć-zvezda večeri naravno Zvonko sa vrsnim tamburašima koji ga prate,čast i izvođačima koji su nastupali pre njih,ali kada su se pojavili na bini...prosto su zasijali a i razgalili mnoga srca tamburicom,veče je bilo hladnije nego inače,ali ni to nije sprečilo ljude da se okupe u velikom broju...i bome uživaju u tamburaškoj muzici.Letos za Petrovdan je u Srbobranu bio festival tamburaške muzike. Od popodneva do kojeg doba noći. I znate šta - imalo se tu šta čuti.
Krajem svakog juna u selu Deronje odrzava se "Tamburica Fest Deronje" na kojem ucestvuje mnogo 'bendova' iz Vojvodine, Slavonije, Dalmacije.. Muzejske postavke, izlozbe likovnih kolonija.. Mnogo gostiju iz razlicitih branshi.. Pece se hleb na licu mesta, orkestri se nadsviravaju.. Postalo je bas veliko..
Vise o tome na:
tamburafest.com
Kao sto EXIT postade the state.. Od one prve svirke u shumici blizu vodovoda do danas i njima zelimo da rastu iz godine u godinu.
Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.
.... mislila sam otvoriti temu tradicionalna vojvodjanska muzika ali vidim da zametak postoji sa par odlichnih postova.....
te tako... da skrenem pazznju na ansambl Zorule ......kuplja tamburaše, profesionalce koji se posvećuju umetnosti, muzici i zadovoljstvima koje ona nosi.
Članovi ansambla su:
Milan Vučetin koncertni solista ( A - basprim ),
Milan Vlaški ( A - basprim ),
Željko Đanković - Baba ( kontra ),
Milan Svirčev - Mića ( bas ),
Enriko Horvat - Enco ( E - basprim ),
Bojan Trenkić - Baća ( čelo),
Zoran Bugarski Brica koncertmajstor ( prim ).
Negujući pravi tamburaški stil, zasnovan na posebnoj tehničkoj spremi svakog od člana, pravoj tamburaškoj plemenitoj boji koja ima uporište u odličnoj tehnici trzanja, tj. tremola, uspeli su da izgrade posebna svojstva koja ih svrstavaju u red ozbiljnih, tamburaških sastava što idu dobrim putem da sačuvaju tradiciju i slavu malih tamburaških sastava kojih je Vojvodina nekad bila puna.
YouTube- tamburasi ansambl Zorule promo
Poruku je izmenio Bombica, 14.03.2010 u 16:03 Razlog: video
& underpaid......
Janika Balaž
Janika Balaž (Janika Bal�zs) (rođen 23. decembra 1925. u Lukinom Selu kod Zrenjanina, umro 12. novembra 1988. u Novom Sadu), bio je poznati tamburaš i muzičar.
Rođen je u romskoj porodici mađarskog jezika s jakom muzikalnom tradicijom, što mu je dalo preduslove da i sam postane muzičar. Porodično ime njegovog oca bilo je Rač, mađarski negativni naziv za Srbe, pa je uzeo majčino prezime Balaž. Odrastao je u Bečeju gde je počeo da svira violinu u lokalnoj kafani u svojoj desetoj godini. Kasnije je svirao u bendu Braća kozaci u okolini Subotice i Horgoša. Od 1948. do 1951. godine radio je za Radio Titograd u Crnoj Gori, gde je usavršio sviranje tamburice.
Od 1951. godine radio je za Radio Novi Sad koji se te godine osnovao. Tu je radio do kraja svoje radne karijere. Bio je član Velikog tamburaškog orkestra. Provodio je svoje noći svirajući sa svojom bendom od osam člana po novosadskim kafanama, naročito na Petrovaradinskoj tvrđavi. Tokom svoje karijere održao je koncerte po čitavom svetu, uključujući 36 nastupa u pariskoj Olimpiji. Dobijao je više poziva da se preseli u SAD i Sovjetski savez da radi kao učitelj, no nikada nije hteo da napusti Novi Sad, gde je i umro 1988. godine.
Janika je učestvovao u više dokumentarnih i predstavnih filmova. Pesme "Osam tamburaša s Petrovaradina" i "Primaši" su posvećene njemu. Tokom svoje karijere je radio s mnogim poznatim muzičarima, kao što su Zvonko Bogdan i Julija Bisak.
Posle njegove smrti, grad Novi Sad je podigao monument (skulptor Laslo Silađi), koji se nalazi na jednom trgu preko puta petrovaradinske tvrđave preko Dunava.
Poruku je izmenio Bombica, 14.03.2010 u 16:02 Razlog: video
& underpaid......
Vaš status
Citat
