Товаришево
Prikaz rezultata 1 do 5 od ukupno 5
  1. #1

    Товаришево

    Товаришево (мађ. Bácstóváros, нем. Tovarisch) је село у Бачкој, у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 3.102 становника (према попису из 1991. било је 3.043 становника).

    Товаришево се као насељено место по први пут спомиње 1650. године, под именом Стоварили, из којег ће неколико деценије касније настати данашњи назив села.
    Постоји неколико верзија: лат. Tovarisova, Tovarissova ili Tovarisseva, нем. и мађ. Tovarischevo i Tovariszova.
    Поједини историчари као основу за настанак имена села узимају словенску реч товар (благо или иметак), али по причама староседеоца и чињеници да се село помиње пре Велике сеобе Срба (1690.), насеље највероватније добија име од речи „Стовариште“, а по народном „Товариште“, по месту где је истоварано дрво приликом крчења околних шума. Од 1894. године па до 1894. године, као и за време Другог светског рата село носи службени назив Бачтоварош (Bácstóváros).
    Међутим, знатно раније, још од 13. века у околини данашњег Товаришева постојала су насељена места. Најстарија места за која се зна била су: Банча или Нађбанча, Добра, Миндсент, Каполч, Мачал или Машал, Сеплак или Сиплак, Шапин – Шапинац и Суљковача – Суљковац, Бариш-Бареш

    Први писани подаци о селу (1715.) показују да је насеље имало организовану месну власт, а први судац-кнез општинске власти у Товаришеву био је Мирчета Корполар (Каплар).
    Већ од 1753. године датирају писани подаци да у селу постоји српска школа, а 1788. године и школска зграда. У документима је остало забележено да од 1792. године у селу постојала противпожарна опрема. Римокатоличка школа саграђена је 1853. године.
    Са растом броја немачког живља, који у размаку од 70 година постепено долази у село, прекопута православне цркве Светог Григорија Богослова, 1882. године завршена је изградња римокатоличке цркве Светог Карла Бормијског.
    Још од 1810. године ради Ватрогасно друштво, а први стални лекар налази се у селу од 1910. године. Прва српска земљорадничка задруга за међусобно помагање и штедњу основана је 12. марта 1905. године, а имала је и сопствену библиотеку са више од 2.000 књига. Исте године кроз Товаришево је урађена и макадамска калрдма Бачка Паланка-Оџаци, а три године касније кроз село је прошао први воз на релацији Нова Паланка–Каравуково. Те године саграђен је и први твди пут до железничке станице. Око 1911. године Марина Бугарски је ископала први артешки бунар и продавала воду.





    Главна улица и центар села


    Wikipedia
    Poruku je izmenio Cecara, 26.03.2013 u 08:49 Razlog: linkovi i izvor
    Dodji janje kad se žito žanje




  2. #2

    Odgovor: Товаришево

    Током Првог светског рата мобилисани су скоро сви одрасли мушарци. Око 250 њих је учествује у биткама на разним фронтовима, а погинуло их је или умро око 20. Велики број мобилисаних Товаришана (око 50) дезертирао је из Аустроугарске војске, пребегао у руско заробљеништво и пријавио се у добровољце. Десетак мештана Товаришева учествовало је у Октобарској револуцији. Током рата у селу је прихваћено 161 дете из Босне, Херцеговине и Далмације. Поред ратних недаћа и Товаришево је захватила шпанска гризница, од које је умрло више од 100 становника.
    Једна чета на челу са поручнико Јевремом Младеновићем улази у Товаришево 11. новембра 1918. године, а убрзо престаје и Аустроугарске политичка власт. После Првог светског рата Товаришево припада Бачкој области, а од 1929. Дунавској бановини и Бачкопаланачком срезу.
    После рата, 1924. године почиње електрификација насеља. Четири година касније уведена је и улична расвета. Активно ради Добровољно ватрогасно друштво, а у то време у селе постоји Црвени крст, који броји преко 110 чланова.
    Одмах после рата у селу су по први пут одигране позоришне представе, приказане прве филмске пројекције, активно је радио хор и тамбурашки оркестар, формиран фудбалски клуб. После 1930. године у селу раде три фабрике кудеље.
    После Априлског рата 1941. године, у које су погинула тројица Товаришана, 13. априла у село улази мађарска војска. Убрзо су из села протерано око 50 породица добровољаца из Првог светског рата. У крвавој рацији у Јужној Бачкојпочетком 1942. године страдала су и тројица Товаришана. Поједини радно способни мушкарци (у појединим периодима тај број је достизао и 200) су слати на принудни рад.
    У Товаришеву је све време рата било неколико партизанских база (база „Вишња“ на Радонићевом салашу, база код Кривокућиних-"база број два"), где су се крили партизани и илигалци и одакле су се смишљале акције.
    Како се ближио крај рата у ноћи између 11. и 13. октобра 1944. године Товаришки Немаци су у запрежним колима заувек напустили село.
    16. октобра 1944. године око 16 сати у село из правца Парага улази један вод Бачкопаланачког партизанског одреда и ослобађа га. После одушевљења мештана и великог славља у центру, већ сутра дан у село из правца Обровца упада велика група фашиста. Партизани су се без отпора повукли, а фашисти| су почели да убијају и пале село. Мештани масовно беже у атар и на салаше. Тада је убијен 21 Товаришан и запаљено је 48 кућа. Изгорела је и сеоска школа, део општинске зграде и стан православног свештеника. Товаришево је поново ослобођено 21. октобра и тада је формиран Месни народноослободилачки одбор.
    После одласка и протеривања Немаца, у село се досељавају колонисти из Босне, те се знатно се мења структура становништа. 1955. године урађена је потпуна електрификација и реконструкција целе електричне мреже и саграђен је Дом културе. Водовод је грађен у етапама, од 1965. до 1971. године. Амбуланта, као део Дома здравља у Бачкој Паланци завршена је 1964. године. Спортска хала саграђена је 1996. године, канализациона мрежа 2008. године, а у току су радови на капели на сеоском гробљу.
    У селу је средином седамдесетих подигнут споменик и постављен авион у знак сећања на Товаришана Милету Протића, пилота и све настарадале у Другом светском рата. Споменик настрадалим у периоду од 1912-1920. године, постављен је у центру села 2002. године.
    Током ратова на простору бивше Југославије у село се досељава неколико десетина породица из Босне и Хрватске.

    Wikipedia
    Poruku je izmenio Cecara, 26.03.2013 u 08:48 Razlog: linkovi i izvor
    Dodji janje kad se žito žanje




  3. #3

    Odgovor: Товаришево

    Највећи број првих становника Товаришева, Срба, доселило се у ове крајеве у време Велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Иако се Товаришево 1698. године спомиње међу запустелим селима, први попис становништва дотира из 1715. године са 18 српских домова.
    Једна од могућих варијанти о пореклу становника, јесте да су се за време сеобе под Чарнојевићем, многе породице иселиле из Моравичког краја, при чему је миграција била нарочито усмерене према Бачкој. Тако се поуздано зна да су становници ових крајева основали следећа насеља: Српску Моравицу (вероватно Стару Моравицу), Ковиљ и Товаришево.[9]
    Од насељавања Товаришева па све до краја XVIII века становници села су били Срби. Касније село насељавају Немци, који су долазили из суседних села насељених немачким живљем, највише из Бачке Паланке и Гајдобре. Касније након њихове емиграције (пре Другог светског рата живело их је око 880), већинско становништво остају (и данас)си Срби. По одласку Немаца у село се организовано досељава становништво из Босне. Товаришево је до 1945. године населило 116 породица углавном из околине Ливна.
    У Товаришеву данас живи 3102 становника (Попис из 2002. године). Просечна старост становништва износи 40,6 година (39,2 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1039 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99. Пунолетан је 2456 становника. Жене чине 51 %, а мушкарци 49% становништва. У селу живи 23% становништва млађих од 19 година. Удео зрелог становништва (од 20 до 59 година) је 52%. У старом становништву већину чине жене, што је последица њиховог дужег живљења. У селу има 1.039 домаћинстава и 929 породица, а просечан број чланова је 2,99.
    Од 1931. године бележи се опадања броја житеља (Од пописа 1953. до пописа 1991. године бележи се пад за 712 становника). Имиграцијама у друге средине, пре свега градску, и снижавања природног прираштаја. То се нарочито односи на 1993. годину када је [Природни прираштај|природни прираштај]] износио -7,2‰ (због рата на простору бивше СФРЈ), као и 1999. године када је износио -5,83‰ (Бомбардовање СРЈ).
    Највећи проценат Товаришана се баве пољопривредом (42%), затим следе они запослена у прерађивачкој индустрији, трговини, оправци моторних возила и предмета за личну употребу. Према последњем попису највећи број има завршену средњу школу (42,1%), високо и више образовање има 9% Товаришана, а 3% је неписмено.

    Wikipedia
    Poruku je izmenio Cecara, 26.03.2013 u 08:51 Razlog: linkovi i izvor
    Dodji janje kad se žito žanje




  4. #4

    Odgovor: Товаришево

    У селу је активан фудбалски клуб Војводина.





    Прву „праву“ кожну лопту у село су 1911. године донели Панта Неофитовић, Тоша Милић, Станко Попов-Чика, адвокат Миле Милованов, Нега Милованов, Урош Радојчин, Стеван Коканов, Милан Милић, Обрад Радојчин и други. Прво „пикање“ лопте одигравало се у јами код Железничке станице, у порти и на Бубалицама.
    После Првог светског рата у селу у селу се формира Соколско друштво, патриотско друштво које се бавило физичким, али и културним активностима. После формирања хорске и гимнастичке секције (1920. године), на предлог Славуја Миловановог-Аге, 1924. године у оквиру Соколског друштва формира се фудбалска секција. Тачан датум настанка секције није познат. Просторије клуба су се налазиле у тадашњој кафани у згради на углу данашњих улица ЈНА и Светозара Марковића. Игралиште се у почетку налазило на Беглику, а од 1933. године на Вашаришту.
    Када је клубу требало дати име у оптицају су били „Војводина“ или „Хајдук“. Преовладало је ово прво, а прва утакмица под именом „Војводина“ одиграна је 1928. године против екипе из Младенова. 1938. године новосадска "Војводина“ први пут гостује у селу, а адвокат Коста Хаџи, један од оснивача и тренера „велике Војводине“ домаћем клубу поклања опрему. Играчи и управа клуба махом су били Срби, док су сеоски Немци играли хазену (претечу данашњег рукомета).
    Током окупације, када је под притиском промењен назив села и клуб добија ново име БСК (Бачтоварошки спортски клуб).
    После Другог светског рата стадион се сели недалеко одатле на место где се и сада налази. Прва утакмица одиграна је против екипе из Раткова. Шездесетих годину клубу је почела да ради пионирска школа. На стадиону је 1986. године изграђена је нова свлачионица, играчи редовно одлазе на припреме (и у иностранство), а за потребе клуба је купљен аутобус. Највећи успех постигнут је 2000. године гада је освојено прво место Војвођанске лиге група запад и пласман у Српску лигу група Војводина(3 степен такмичења).
    Од 1996. стадион носи име по Товаришану Миладину Милету Вујину дугогодишњем играчу, тренеру и секретару.
    Poruku je izmenio Cecara, 26.03.2013 u 08:52 Razlog: linkovi i izvor
    Dodji janje kad se žito žanje




  5. #5

    Odgovor: Товаришево

    Jedno lepo selo u mojoj opštini.
    Puno, puno uspomena iz njega.
    Bilo i prošlo...ali uspomene traju...
    "Ukrašću srce od cigana da raskrstim sa brigama"!

Slične teme

  1. Ђенерал Михаиловић
    Autor yossarian u forumu Istorija
    Odgovora: 37
    Poslednja poruka: 26.10.2015, 08:37
  2. Свети Евстатије - Ловачка слава
    Autor Acanik u forumu Lov i ribolov
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 03.10.2015, 10:26

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •