Jesam, al` necu da priznam. Iako se, naravno, salim mislim da sam u odredjenoj meri sujetan. Citav zivot se trudim da izbegnem to osecenje (kao i neka druga negativna osecanja), ali ne uspevam bas uvek u tome. Posebno me brine sto ponekad (fala bogu retko) tu sujetu umem da pretocim u cinizam. I to onaj bas mrak, odnosno esencijalni i trenutno smrtni cinizam...