Срби и Други светски рат

[yossarian]

Покушаји изједначавања статуса малобројних још живих ветерана Равногорског покрета са партизанима неминовно изазива противречна осећања и реакције. С једне стране, за претежни део српског народа чији је датум рођења после 1945, ова иницијатива представља закаснели корак ка националном помирењу међу Србима који су чинили огромну већину борачког кадра у оба покрета. С друге стране, из редова давнашњих супарника долазе јасне поруке да им није прихватљиво ма какво свођење у исту или сличну моралну раван. Бивши партизани неће у исти кош са тобожњим "сарадницима окупатора". :етници, пак, не желе ни имплицитни знак једнакости између себе и балканске агентуре Коминтерне коју оптужују да је рат 1941-45. водила зарад освајања власти, без обзира на цену у српским животима и интересима.
Суштинске разлике између та два покрета огледају се и у њиховом односу према Немцима и усташама. На основу докумената из немачких и усташких извора данас знамо да је руководство партизанског покрета било одговорно за свесрдан покушај колаборације са окупатором. То што су победници у грађанском рату потом оптужили борце ђенерала Михаиловића за свој грех представља својеврстан пример њиховог цинизма.

ПАРТИЗАНИ И НЕМЦИ
Премда је покушај партизанског руководства да са Немцима склопи нагодбу у историографији познат као мартовски преговори, већ у новембру 1942. Јосип Броз Тито је упутио прве помирљиве сигнале окупатору. Понудио је да га Немци пусте да се свим својим снагама бори против четника у замену за примирје јужно од Саве и престанак напада на пругу Загреб-Београд. Понуду је у Загреб донео немачки инжењер Ханс От, кога су партизани претходног лета заробили у Ливну. Иако су немачки војни и цивилни представници на Балкану подржавали ту иницијативу, Хитлер је њу одбио и одлучио да нанесе смртни ударац свим побуњеницима на подручју бивше Југославије. Издао је "Директиву 47" из које је уследио тзв. План Вајс.
Немачке команде испољавале су већу еластичност него што је Хитлерова наредба наизглед допуштала. На врхунцу операције Вајс 3 (познате у партизанској митологији као Битка на Неретви) тројици високих партизанских официра био је допуштен долазак у штаб немачке 717. пешадијске дивизије ради преговора о замени заробљеника. Коча Поповић, Милован Ђилас и Владимир Велебит, први под својим именом а друга двојица под псеудонимима "Марковић" и "Петровић", у први мах су иступили са захтевом да се партизанима призна статус зараћене стране. Потом су партизански представници изричито саопштили да се не боре против хрватске државе, а још мање против Немаца као таквих, већ да су им главни непријатељи Михаиловићеви четници. Према белешкама пуковника Фафенрота, начелника штаба генерала Литерса, Титови опуномоћени изасланици чак су изјавили да ће се НОВ са оружјем у руци супротставити Британцима, уколико се ови искрцају у Далмацији!
Немачке команде на терену су биле веома загрејане за овај предлог. Међутим, када је министар иностраних послова Рибентроп обавестио Хитлера о партизанској понуди, он је прекинуо сваку даљу дискусију чувеном реченицом "са побуњеницима се не разговара, њих ваља стрељати." (Mit Rebellen njird nicht verhandelt, Rebellen njerden erschoshen.)
Испрва неупознат са овако категоричним Хитлеровим ставом, немачки посланик у НДХ Зигфрид Каше је 17. марта 1943. известио да су преговори са Титовим представницима отворили могућност да партизани обуставе све борбе против Немаа, Италијана и Хрвата и да се повуку ка Санџаку да би се обрачунали са четницима. Каше је такође поменуо спремност партизана да прихвате смиривање ситуације у НДХ и додао да Хрвати повољно гледају на тај предлог. Убрзо потом Каше је са ентузијазмом известио Берлин да су - "у контексту ранијих изјава партизана" - њихове борбе против четника у Херцеговини "веома корисне". (...)

САМО ПРОТИВ ЧЕТНИКА
Општи прекид ватре са Немцима и усташама, после кога би уследио фронталан обрачун са Михаиловићевим четницима, био је стратешки циљ партизанског руководства, одобрен од Тита лично. Партизански план је у потпуности одговарао циљевима и намерама усташког руководства. Тито и његови сарадници очекивали су да Немци и усташе прихвате прекид ватре да би се обрачунали са својим јединим супарником у периоду ратне завршнице - Равногорским покретом ђенерала Михаиловића. Немци су од партизана тражили да као знак своје добре воље одмах обуставе нападе на кључну пругу Београд-Загреб, што би отворило могућност даљих преговора. Ово је Тито прихватио: напади на пругу су истог часа безусловно обустављени.
Споразум са партизанима ради уништења Михаиловића био је по вољи и усташама, који су Титове комунисте сматрали прихватљивим партнером. Заједнички интерес који су Немци и усташе имали са југословенским комунистима у пролеће 1943, било је њихово обострано непријатељство према Михаиловићу. Ово је уливао велике наде Титу да ће његови предлози бити прихваћени. :ак и не чекајући на исход преговора у Заребу он је издао наређења партизанским јединицама да се обуставе борбе против Немаца, Италијана и усташа. Ова упутства јединицама на терену поновљена су чак и после повратка Ђиласа и Велебита из Загреба. У исто време, Тито је издавао наређења да се четнички официри стрељају без милости и на лицу места, а да се и остали заробљени српски национални борци ликвидирају уколико одбију да се придруже партизанима.
Москва је негативно реаговала на сигнале из Титовог штаба. Вест да се партизани упуштају у нагодбе са Немцима дошли су у тренутку када је Совјетски Савез био у пуној мери ангажован на рушењу Михаиловићеве репутације на Западу, на основу тврдњи о његовом тобожњем колаборационизму. У том би тренутку сваки наговештај Титових намера да се нагоди са Немцима и усташама представљао велику сметњу пропагандној офанзиви светског комунистичког центра. Пун обим Титових понуда Немцима бацио би у засенак све оптужбе на рачун Михаиловића, да је којим случајем истина избила на видело 1943. Међутим, истина је била сакривена у архивама пуних тридесет година по завршетку Другог светског рата. (...)

ХИТЛЕРОВО ПИСМО МУСОЛИНИЈУ
Тек почетком маја 1943. Тито је схватио да Немци неће променити мишљење. Он је тешка срца упутио наредбу партизанским јединицама широм НДХ да обнове акте саботаже који су били обустављени крајем марта. (У Титовом наређењу четници су поново именовани као главни непријатељ НОБ.) Упркос разочарењима, затишје у борбама са Немцима током априла 1943. подгрејало је Титове наде да ће споразум са Немцима на крају ипак бити могућ. Његова опрезност у односу на Немце попустила је сразмерно његовом заоштравању борби са четницима, што је допринело неприпремљености и расулу у партизанским редовима када се "пета офанзива" ("Шварц") сручила на њих средином маја 1943.
Дубоко забринут стањем на Балкану, Хитлер је упутио лично писмо Мусолинију које му је 25. фебруара 1943. уручио Рибентроп. У њему се тражила италијанска подршка за наставак операције "Вајс". Хитлер је поново истакао опасност коју, са његовог становишта, представљају четници:
"Уколико не разоружамо комунисте и четнике у истој мери и у потпуности заведемо мир у земљи, онда ће у тренутку инвазије избити неред, све везе са Пелопонезом ће бити пресечене или поремећене, оно мало немачких дивизија ће бити ангажовано у борбама против комуниста и четника, а италијанске трупе више неће бити у стању да зауставе инвазију".
Хитлер је знао какву су му опасност четници представљали. У Берлину се сматрало да је Титов губитак живе силе и територије почетком 1943. био тако тежак да се комунистички вођа неће скоро опоравити. Стога је главна пажња усмерена ка уништењу Михаиловићевих снага. Издато је упутство командама у НДХ да се припреми нови напад ("Шварц"), првенствено у том циљу. Премда то Немцима није било познато, партизанска главнина која се пробила преко Неретве ушла је у северозападну Црну Гору и североисточну Херцеговину, дакле управо у крајеве ка којима је била уперена оштрица планираног немачког напада. Иронија битке на Сутјесци јесте чињеница да је немачка офанзива имала за циљ уништење четника, а не партизана.
Да је којим случајем Дража Михаиловић 1942. или 1943. упутио своје најближе сараднике ранга једног Драгише Васића у Загреб или Београд на преговоре са највишим немачким војним или политичким представницима на Балкану, да им је понудио примирје изричито ради обрачуна са партизанима, да им је штавише обећао да ће се равногорски борци оружјем супротставити совјетској армији ако покуша да пређе Дунав, комунистичка пропаганда би о томе деценијама трубила у недоглед и такве би поступке несумњиво искористила као крунски доказ на суђењу самом ђенералу Михаиловићу у лето 1946. С обзиром да такве понуде Михаиловића Немцима никада није било процес њему представљао је класично судско убиство у бољшевичком стилу.

(Из књиге Г. Давидовића и М. Тимотијевића "Затамњена прошлост")

[Invisibleman]

Magična reč "Bibliografija".

Ljudi su proteklih godina završavali fakultete diplomskim radovima u kojima su opisivali izmišljene bitke.

[yossarian]

Magična reč "Bibliografija".

Ljudi su proteklih godina završavali fakultete diplomskim radovima u kojima su opisivali izmišljene bitke.

Добро бре, добио си слику као документ, шта је сад проблем?

[Invisibleman]

Tema su "Srbi i Drugi svetski rat" a ne "Četnici i Drugi svetski rat".

[Lillith]

Tema su "Srbi i Drugi svetski rat" a ne "Četnici i Drugi svetski rat".

Yosi je to isto

(da neko ne shvati pogresno cetnici jesu bili Srbi ali onda tema treba drukcije da se zove ili da je uvodni post drugaciji )

[yossarian]

Yosi je to isto

Свашта, наравно да нису. Срби су народ а четници су били њихова војска у том рату

(da neko ne shvati pogresno cetnici jesu bili Srbi ali onda tema treba drukcije da se zove ili da je uvodni post drugaciji )

Пази, овај Ф117 ме не чуди, али ако теби није јасно да тема Срби и Други светски рат треба да обухвати и четнике, идем да се обесим међ шунке...

[nenad.bds]

Историја није ни мало једноставна и не може се сагледати из новинских фељтона, телевизијских причаоница, политичких памфлета и политичких , а нарочито идеолошких полазишта и ставова. Но 'предност' такве 'историје' је да њеним корисницима ствара утисак да су у праву.

Нисам оптерећен историјом и не проучавам је, иако сам нешто из те области и прочитао и у озбиљнијим делима. Таман довољно да схватим да не знам довљно да бих основано судио о прошлости.

Овде сам повадио цитате (да бих скратио текст) из једног цењеног историјског дела написаног пре Дргог светског рата од великог присталице краља Александра и прве Југославије, из којих се види да су основни проблеми постојања јединствене Југославије неуспешно решавани од самог њеног настанка.

Тито је само наставио да решава, углавном у истом правцу, оно што ни његов претходник, Александар Први Карађорђевић није успео да реши: национално питање, самоуправу делова државе, федерализам...

И дан данас иста (скоро сва) питања од пре 90 година тек треба да решимо.

''...По Видовданском уставу Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца имала је бити једноставна национална држава, са три племена (нације – термин национални још није био у широј употреби тада – nenad.bds) али једном државном идејом, парламентарна и уставна монархија, са широким обласним самоуправама....

...Подгоричку скупштину сматрали су као незакониту и тужили се против ње Конференцији амбасадора великих сила. Али су били у лето 1922. одбијени, пошто су избори за Конституанту показали да народ прима створено стање. После смрти краља Николе незадовољство је попуштало и само од себе. Нестајало је и четовања, које је једно време било немало домаће зло....

...Док се црногорско питање постепено смиривало хрватско је све више расло. На њему су падале неколике владе. С њим у вези биле су мање-више све политичке кризе у држави; оно је, може се мирно рећи, било главни узрок што се највећи део снаге трошио на прилично бесплодно тражење неких нових путева и метода и што су била потиснута у други и трећи ред многа важна привредна и социална питања. Једно време цео наш политички живот добијао је карактер племенске борбе....

...Неколико добронамерних српскохрватских интелектуалаца гледало је тада, да на све начине нађе излаза из те мучне ситуације и да ублажи противности које су постајале све веће...

....известан број истакнутих јавних радника одржао је 10. септембра 1922. конгрес у Загребу с тим програмом. Сам конгрес није ништа допринео сређивању тих односа, јер су његови сазивачи били људи без политичког утицаја; није чак ублажио ни оштрине. Његов закључак, да се дотадашње име Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца замени југословенским и да се образује Југословенска заједница "братскога споразума и праве демократије" није у тај мах прихватио нико. Све политичке странке биле су му противне. Једино су код демократа била подељена мишљења.

Из изборне борбе демократи су изашли скоро преполовљени (од 95 на 52 мандата), јер су их радикали међу Србима сузбијали оптужбом да су издали начело државног и народног јединства. Изборни резултати показали су, да свет није волео средње линије; није чак показао велик интерес ни за класне странке. Земљорадници су изгубили много у свима крајевима. Победу су однеле племенске и верске странке. Код Срба радикали, код Хрвата Радићевци, код Словенаца клерикали..

...Међутим, мада је Видовдански Устав начелно, као устав државе основане на народном јединству, теориски и добар и доста еластичан, он је ипак стицао све више непријатеља. Његова крута примена са претераним централизмом компромитовала је у њему све што је било добро. За добро функционисање централизма апарат је морао бити прворазредан, а он је у ствари био претежно недорастао, без довољних стручних квалификација и доста пута несавестан. Извесни људи служили су понекад више својим партијама него држави и ове су их штитиле чак и онда кад су била у питању и прљава, а покаткад и криминална дела. Корупција је била захватила добар део чиновништва, а њом су били заражени чак и извесни чланови владе. То је све подривало поверење и ауторитет власти и одговорност је за све пребацивана на Београд и на владу у њему. У том погледу критика на режим била је оправдана, мада су за овакво стање имали кривице сви, подједнако и Хрвати и Словенци као и Срби. Од тога стања патили су исто тако подједнако сви, и сви крајеви. Иако се то зло давно уочило централизам није попуштао, нити је за времена хтео да известан део рада и одговорности подели са органима унутрашњости. Министри су задржавали за себе решавање и најситнијих питања; органи у унутрашњости нису могли самостално да поставе чак ни послужитеље. А та ревност није долазила од љубави за посао и од жеље да се о свему истински води рачуна, него да се појача лични утицај и осигура власт. У жудњи за влашћу извесни београдски политичари сматрали су понекад нове области као неку врсту колонија; тамо су упућивали своје људе на положаје, тамо им давали синекуре и повластице, тамо су чак и сами јурили да добију без муке посланичке мандате. У том правцу нарочито се грешило према Јужној Србији, али је било велике јагме и у Војводини и у Босни и Херцеговини.

Видовдански Устав предвиђао је децентрализацију управе и стварање већих самоуправних јединица, али се с тим питањима отезало без икакве потребе годинама. У централној влади веровало се, да је довољно дати закон и донети за неко питање одлуку, па да ствар иде сама од себе. Мало се тражила инициатива одоздо. Свима питањима и покретима тражила се политичка позадина, а и у све ствари уношен је политички моменат. Није се водило увек довољно рачуна о том, да процес југословенскога уједињења није ипак проста хемиска радња, која се може изводити по утврђеној формули. Није се рачунало са извесним психолошким и моралним чиниоцима у народу; брже се решавало него што се припремало.

Најупадљивија грешка, и чак очевидна неправда, учињена је свакако при подели земље на области. Ако се нису хтеле задржати старе историске области због жеље, да се заборави оно што нас је делило и што је у геополитичком погледу било доиста неприродно, онда се с правом могло очекивати да ће нова подела бити боља, начелна, изведена по јасно утврђеним принципима, и стручњачки. Мислило се и предлагало, да се створе области које ће бити географске целине са најприроднијим гравитацијама и везама, које ће се допуњавати привредно и културно, и које би са, од прилике, 800.000 становника биле способне за самоуправни живот. Међутим, све је то било напуштено. Поделу су вршили само политички људи по својим жељама и по својим потребама. Најбољи стручњак за та питања и једна од најбољих глава целог народа, Јован Цвијић, није био ни позван на сарадњу, а камо ли да је у том послу учествовао...

...Да би се задобили босански муслимани одредило се чак једном тачком устава, да у Босни и Херцеговини остану области у старим границама тих покрајина, и тим се донекле признао њихов аутономни став. Према Хрватима се нису показали ти обзири и они су се с правом бунили. У Србији су извесне области испале једва нешто веће него стари окрузи, док је сва Хрватска са Славонијом била подељена у четири дела...

...посланик Пуниша Рачић, 20. јуна 1928., пуцао је у Скупштини из револвера, па је тешко ранио Стјепана Радића, а смртно је погодио друга два хрватска претставника, Павла Радића и дра Ђуру Басаричека. Стјепан Радић преживео је ту несрећу само неколико недеља и умро је у Загребу 8. августа.

Овај случај имао је тешке последице за српско-хрватске односе и за развој прилика у целој држави. Раздражење код Хрвата било је велико и захватило је најшире кругове. Претставници Сељачко-демократске коалиције напустили су Београд и даљу сарадњу у тој тако састављеној скупштини. Мучни и напорни рад од десет година био је изгубљен; од тог догађаја јаз између Срба и Хрвата постао је дубљи. Било је јасно, да се он неће моћи лако премостити и да ће се морати утрошити много нове снаге да се спречи процес разједињавања, који се почео осећати....

.... Приликом консултовања код краља претставници Коалиције тражили су, поред нових избора, и ревизију устава. У тај мах ревизија још није тражена с отвореном намером, да се изведе федеративна подела државе на племенској бази, него се хтела провести подела на веће и за живот способније аминистративне, претежно историске, области.

... Да ојача југословенску идеологију и народно јединство, на ком је била основана заједничка држава, краљ је 3. октобра 1929., у место дотадашњег имена Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одредио као службени назив Краљевина Југославија. Указом од истога дана измењене су и границе старих историских области и укинута административно њихова имена, а место њих уведено је девет нових бановина, образованих као велике старе жупе, по већим речним сливовима... Потом су у војсци старе војничке српске заставе замењене новим југословенским. Соколство, као општенародна витешка организација, са југословенском идеологијом, добило је од државе и моралну и материалну потпору, а на његово чело стављен је млади престолонаследник Петар. Покушано је, да се организује и једна велика политичка југословенска странка, али су вођи тих странака губили присталице онога дана, кад би сишли са власти...

... септембра 1931., проглашен је нови устав. По том уставу Југославија је наследна и уставна монархија са дводомним системом. Краљ је "заточник народног јединства и државне целине"... Изборни закон је искључивао образовање племенских (националних – термин национални још није био у широј употреби тада – ненад.бдс), верских и покрајинских странака и тражио је као услов за могућност подношења кандидатских листа да се организација политичких странака мора распростирати кроз сву земљу.

... У политичком погледу Хрвати су заузели сасвим негативан став, а помагао их је и један део српске опозиције, састављен из делова свих политичких странака. ..

...Опозициони покрет у народу растао је очевидно. Радикали, демократе и земљорадничка странка успели су да васпоставе везе са Загребом и да уђу у преговоре са Сељачко-демократском коалицијом. Приликом избора за скупштину 1935. и 1938. год. српске опозиционе странке, чак и југословенска национална странка ишле су заједно са Хрватима и носилац заједничке листе био је др Влатко Мачек, тада несумњиви вођа хрватског народа...

...Нова влада Драгише Цветковића, образована у фебруару 1939., помагана од Југословенске радикалне заједнице, узела је као свој главни програм споразум са Хрватима. Српске опозиционе странке нису дале свог пристанка да Мачек преговара и у име њихово, него само у име Хрвата. Напустивши базу споразума, коју је утврдио са својим дотадашњим савезницима, Мачек је ступио у преговоре са владом и 26. августа 1939., пред сам нови светски рат, склопио је с њом споразум. По том споразуму прешло се на нове принципе државног уређења. Место народног јединства стварно су призната три народа, српски, хрватски и словеначки, али је заједничко име држави остало Југославија. Доследно томе и централизам је замењен федерацијом, која још није сасвим спроведена, али којој се несумњиво иде. С тим тежњама основана је бановина Хрватска, у коју су ушле у целини бановине савска и приморска и неки срезови из бановине зетске, дринске и дунавске. Извесни послови, нарочито војска, инострани послови, саобраћај, трговина, поште, остали су заједнички, а у осталим ресорима највећи део компетенција пренесен је на бановину Хрватску. Српско и словеначко питање тим споразумом није решено, него је остављено да се уреди доцније...''

Горњи текст је из поглавља ’Влада краља Александра’ из ’Историје Српског народа’ Владимира Ћоровића (делу завршеном пред Други светски рат).
О аутору – великом присталици краља Александра и југословенства – В. Ћоровићу можете погледати и овде: Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda

[CHichaGlisha]

@ nenad.bds

Zaprepašćena sam staloženošću, razumom, širinom i strpljenjem koji su očito prisutni u iznošenju i svog stava i u odabiru citata.
Ovo je očigledno trebalo svima nama, koji smo iznosili svoja manje ili više ostrašćena mišljenja, ne videvši od drveta šumu.

Ko ume da čita - neće mu izmaći poenta kompletnog texta.
Što se mene tiče,mnoge stvari koje to nisu bile, sada su daleko jasnije, neke teme su mi se ovim rečima tek pokrenule, neke razbistrile a na neke tek sada komotno mogu da stavim tačku.

Ozbiljniji, pametniji i mudriji post odavno nisam pročitala.

[Turkmenbashi]

Najlakše je biti general posle bitke svakako, već sam ranije napisao da je sa moje tačke gledišta formiranje Jugoslavije bila greška i nije ništa sporno da je kralj činio velike ustupke Slovencima i Hrvatima a kasnije i ostalim narodima kada su postali bitniji činioci u Jugoslaviji. Međutim zašto sam napisao da bi bolje prošli da se vratio Petar II umesto što je Broz došao, ne zato što sam ja sad pristalica monarhije i Karađorđevića (naprotov suprotno, mnogo više podržavam republičko uređenje) već što je dolazak komunizma u dobroj meri distancirao Jugoslaviju od zemalja koje su za nas posle WW1 bile mnogo bitnije od Rusije - Engleska, Francuska, SAD. Saveznici iz Prvog pa i Drugog svetskog rata, ali smo se zbog dolaska komunizma prilično udaljili od ovih zemalja iako smo imali drugačije veze sa njima nego ostale zemlje istočne Evrope. I to nas je dobro koštalo kasnije.

Iskreno ni sam nemam odgovor na pitanje da li je u geostrategiji zapada Jugoslavija od samog početka bila samo prelazno rešenje za razbijanje Austro-Ugarske i da li je osuđena na razgradnju još od samog formiranja. Inače oko jedne stvari se apsolutno slažem, da je do razdruživanja moralo doći zbog unutrašnjih dešavanja ne koliko zbog spoljašnjeg faktora. I kralj Aleksandar je radio pogrešno, tu nema spora. Njemu čak mnogo više stvari stavljam na teret nego Titu.

[poirot]

za NENAD:
cini mi se da sam video da si napisao da je vidovdanski ustav sustinski trebao da decentralizuje zemlju-skroz netacno,vidovdanski ustav je strogo centralizovao zemlju.

Tacno je da je Aleksandar I radio na nacionalnom pomirenju i da je to skroz pogresno,ali njegovom ideologijom bi barem sacuvali Makedoniju,Crnu Goru,Kosovo,BiH i Vojvodinu.....Ovo za Crnogorce licno mislim da je to u stvari srpski narod i u to nema nikakve sumnje-jeste bilo nekih protesta zbog ujedinjenja ali to je beznacajno....
Srpski i hrvatski narod nikako ne mogu biti bratski,sto rece "turkmenbashi" najveca greska srpskog naroda je stvaranje drazave s Hrvatima,ali mislim da je obnova takve drzave pod vidom bratstva i jedinstva jos veca.....
Cvetkovicev sporazum je veliki nacionalni poraz naseg naroda i zbog takvog akta je on vise kriv nego zbog pakta s Nemcima.....bio sam osudjen da sam Ravnogorac,Cetnik izdajniik sta li vec,ne kazem da je Jvuo super radila,ali pogledajte cetnicki plan velike srbije pa vidite dokle on ide,cak je i hrvatski isotricar dr Jozo Tomasevic jednom prilikom rekao da su pobedili cetnici sproveli bi Molovicev plan i definisali srpske granice na reci Uni,a Hrvate stavili pred svrsen cin i pritom im naneli velike zrtve......dakle CHICAGLISHA meni se dopada nacionalna ideologija cetnika-ono sto je bilo najbolje po srbe i srbiju i odrzavanje tradicionalnih veza sa zapadom....zamerka za Jvuo jeste sto su prerano izazvali rat s Nemcima moglo je to kasnije mnogo bolje i lepse uz manje ljudskih zrtava........zato je cvetkovic vodio dobru spoljnu,a draza dobru unutrasnju politiku.....ali mislim da danas vise realno ne postoje nikakve sanse za ostvarenjem Molovicevog plana i ne podrzavam danasnje velikonacionalisticke ispade onih koji su do juce nosili partijsku knjizicu KPJ......sporazum cvetkovic-macek je mogao biti vrlo lako oboren,a umesto toga dobili smo sporazume: tito-muslimani tito-izmisljeni makedonci tito-izhalucinirani narod crnogorci itd.....dopada mi se misljenje ovog "turkmenbashi" kako se vec zove,da smo ostali kraljevina,ne do sada (i ja podrzavam republikansko urednjenje) ,vec u odredjenom posleratnom periodu danas bi bili stabilan evropska parlamentarna drzava u kojoj zivi 95% Srba na svetu i ostale nacije koje imaju status manjine.....ovako smo u jugoslaviji stvorili tolike narode da su se srbi najmnjae pominjali (cuo sam da je bila planirana i AP Sandzak).....ovo jeste planirano ujedinjenje sa Hodzinom Albanijom i pripajanje Kosova SR Albaniji,ali je planiran i savez s Bugarskom (u vidu 7.republike ili JIB).....ovo za Rankovica,sad jos ispade srpsk nacionalni heroj-dajtemolim vas to sto je Rankovic hteo to je cista iluzija i to kao da je mogao da srusi Tita-sto nije,kao bilo mu zao..........
dakle,vec sam napomenuo u ranijim postovima da za stvaranje hrvatske drzave NIJE kriv Tito,ali da je kriv za stvaranje ostalih republika i pokrajina!!!!!!!!kao i za privredno kaskanje za ostalima,unistavanje srpske inteligencije,vere i svesti o pripadnosti uopstee....za hrvatsko pitanje opet nije kriv,ali smo mi krivi ato ga nismo ponistili i dali im samo ono sto im pripada

e da chichaglisha:jedna informacija TITO NIJE HRVAT!!!!!porictaj ranije postove i videces da postoje 3 verzije po kojima je Austrijskog ili Jevrejskog porekla,nikako HRVAT
to su price za osnovce o Kumrovcaninu koji je slamao Hitlera vojno,a Staljina i Cercila diplomatski


http://www.pressonline.rs/upload/box...srbija1400.jpg

evo za sta se zalagao Draza,a ne za pokolj naroda i izdaju (kao ubijao srbe i ostale narode)

[nenad.bds]

za NENAD:
cini mi se da sam video da si napisao da je vidovdanski ustav sustinski trebao da decentralizuje zemlju-skroz netacno,vidovdanski ustav je strogo centralizovao zemlju.

Nisam napisao ja, nego Vladimir Ćorović. A pošto je poirot kompetentniji od Ćorovića, nemam ja šta da tražim u toj diskusiji.

[poirot]

nenad:nemoj odmah da tako reagujes,to je moje misljenje,neki istoricari su navodili kako je u jugoslaviji bilo jedva 1 000 000 zrtava rata pa sta sad.......

turkmenbashi upravo to sto si napisao i ja sam.....ako je neko imao npr kucu i stan pre rata to ne znaci da je bio lopov,a ko je imao privatna preduzeca oduzeta su mu i zaposlen je kao prost radnik....
vec sam reko da je nasa inteligencija dozivela slom....izravnjavani su vozac i doktor,gradjevinac i pravnik itd.....ljudi sa 3 razreda osnovne su postali majori i generali u nasoj vojsci....Cesi i Slovaci i svi ostali su ljudi sto kazes drugog mentaliteta koji se ne obaziru na lep zivot u komunizmu nego su shvatili da ako zele da prezive moraju da rade....komunizam je samo propagirao rad,nista se vise nije radilo nego u kraljevini niti sto se sada radi.......ako neko ne zna da pise i da cita zato nije kriv akademik-i taj akademik ili njegovi preci su dosli sa sela ostavili poljoprivredu rizikovali i stekli nesto za svoja pokoljenja,a vecina oko 80% je bila zatucana-unuk od dede,sin od oca preuzimaju sto da se radi da bi se jedva imalo za poreze,da se cerka uda za bogatog momka,sin ozenu radnu devojku,da se ne ide u skolu i ne prosvecuje da se ostane na ognjistu i neguje tradiocilnana poljoprivreda.....e komuizam je za njih bio svetinja......
jugonostalgicare ne razumem jer oni nisu nista razumeli-ziveli su od kredita,u fabrici radili nisu znali ni za sta drugo samo go zivot,nacionalno-verska pripadnost nije postojala,a velikani su zavrsavali na stratistima itd.....jugoslavija jeste bila "razjedinjena" tim federalizmom,ali je za saveznu vlast,pa i za republicku bila predodredjena jedna partija-u tom smislu je drzava bila centralisticka,Tito koji je narodu pricao bajke da je jedan od njih i ljudska prava svih ostao je na valsti tolike godine i uzivao toliki ugled-po deji komunizma uopste vladar ne bi trebao da postoji nego da smo svi "samoupavljaci"-a on je isao po svetu i ladio j***.......zasto i on nije radio negde.....VELIKA greska je i ukidanje parlamentarizma i visepartijskog sistema......ostali narodi su brzo prilagodljivi mi smo od tvrdog materijala i zato ce nam trebati ne 20,nego 50 godina da udjemo u neki normalni sistem....i tito i svi "Vidjeniji" komunizti svuda u svetu su znali da komunizam nece opstati
radis koliko mozes,uzimas koliko ti treba i onda se setis da ces tako za koju godinu bankrotirati....

[CHichaGlisha]

za NENAD:
cini mi se da sam video da si napisao da je vidovdanski ustav sustinski trebao da decentralizuje zemlju-skroz netacno,vidovdanski ustav je strogo centralizovao zemlju.

ovde si vidim već dobio odgovor- "izvinjenje" .. a i nije na me' adresirano.

Iz ovog smuti smuti pa prospi, pokušavam da ukapiram štA i štO tO baš meni pričaš.
sumnjam da je jednom poirotU promaklo... da smo sasvim suprotni tabor

Tacno je da je Aleksandar I radio na nacionalnom pomirenju i da je to skroz pogresno,ali njegovom ideologijom bi barem sacuvali Makedoniju,Crnu Goru,Kosovo,BiH i Vojvodinu.....Ovo za Crnogorce licno mislim da je to u stvari srpski narod i u to nema nikakve sumnje-jeste bilo nekih protesta zbog ujedinjenja ali to je beznacajno....
Srpski i hrvatski narod nikako ne mogu biti bratski,sto rece "turkmenbashi" najveca greska srpskog naroda je stvaranje drazave s Hrvatima,ali mislim da je obnova takve drzave pod vidom bratstva i jedinstva jos veca.....
Cvetkovicev sporazum je veliki nacionalni poraz naseg naroda i zbog takvog akta je on vise kriv nego zbog pakta s Nemcima.....bio sam osudjen da sam Ravnogorac,Cetnik izdajniik sta li vec,ne kazem da je Jvuo super radila,ali pogledajte cetnicki plan velike srbije pa vidite dokle on ide,cak je i hrvatski isotricar dr Jozo Tomasevic jednom prilikom rekao da su pobedili cetnici sproveli bi Molovicev plan i definisali srpske granice na reci Uni,a Hrvate stavili pred svrsen cin i pritom im naneli velike zrtve......
dakle CHICAGLISHA meni se dopada nacionalna ideologija cetnika-ono sto je bilo najbolje po srbe i srbiju i odrzavanje tradicionalnih veza sa zapadom....zamerka za Jvuo jeste sto su prerano izazvali rat s Nemcima moglo je to kasnije mnogo bolje i lepse uz manje ljudskih zrtava........zato je cvetkovic vodio dobru spoljnu,a draza dobru unutrasnju politiku.....ali mislim da danas vise realno ne postoje nikakve sanse za ostvarenjem Molovicevog plana i ne podrzavam danasnje velikonacionalisticke ispade onih koji su do juce nosili partijsku knjizicu KPJ......sporazum cvetkovic-macek je mogao biti vrlo lako oboren,a umesto toga dobili smo sporazume: tito-muslimani tito-izmisljeni makedonci tito-izhalucinirani narod crnogorci itd.....dopada mi se misljenje ovog "turkmenbashi" kako se vec zove,da smo ostali kraljevina,ne do sada (i ja podrzavam republikansko urednjenje) ,vec u odredjenom posleratnom periodu danas bi bili stabilan evropska parlamentarna drzava u kojoj zivi 95% Srba na svetu i ostale nacije koje imaju status manjine.....ovako smo u jugoslaviji stvorili tolike narode da su se srbi najmnjae pominjali (cuo sam da je bila planirana i AP Sandzak).....ovo jeste planirano ujedinjenje sa Hodzinom Albanijom i pripajanje Kosova SR Albaniji,ali je planiran i savez s Bugarskom (u vidu 7.republike ili JIB).....ovo za Rankovica,sad jos ispade srpsk nacionalni heroj-dajtemolim vas to sto je Rankovic hteo to je cista iluzija i to kao da je mogao da srusi Tita-sto nije,kao bilo mu zao..........
dakle,vec sam napomenuo u ranijim postovima da za stvaranje hrvatske drzave NIJE kriv Tito,ali da je kriv za stvaranje ostalih republika i pokrajina!!!!!!!!kao i za privredno kaskanje za ostalima,unistavanje srpske inteligencije,vere i svesti o pripadnosti uopstee....za hrvatsko pitanje opet nije kriv,ali smo mi krivi ato ga nismo ponistili i dali im samo ono sto im pripada

Ajde sad se lepo malo sredi, pa staloženo, smisleno i jasnije napiši šta si hteo ništa te nisam razumela..
Sastav ti je skroz konfuzan.
Sedi - jedan!

e da chichaglisha:jedna informacija TITO NIJE HRVAT!!!!!porictaj ranije postove i videces da postoje 3 verzije po kojima je Austrijskog ili Jevrejskog porekla,nikako HRVAT
to su price za osnovce o Kumrovcaninu koji je slamao Hitlera vojno,a Staljina i Cercila diplomatski

I ti misliš da je ovo "tri-četri-sad", gde ja treba da krenem da ga mrzim.
Pročitaj ranije postove, pa ćeš videti da mi je sve jedno šta je- da li je židov, austrijanac, portorikanac..ili papuanac
- Ich bin Kosmopolit.
Wenn Sie mich verstehen???

evo za sta se zalagao Draza,a ne za pokolj naroda i izdaju (kao ubijao srbe i ostale narode)

Šta je ovo? Ne mogu da pročitam ove sitne dŽvrljotine?
Pretpostavljam da je ovo crveno Srbija... u krvi?
Ako je to to, onda si ga ovde ugasio. ... mslm Dražu.

[poirot]

axxaxaxaaxa....e svaka ti cast umes bas da nasmejes coveka-srbija u krvi....ccccc....ako je neko zeleo da srbijui srbe pretvori u krv,to je bio Tito
-tebi nije bitno,ali istoriji jeste,bar bi trebalo da se zna ko je on.....da znamo ko nam je zadao probleme za resavanje
-ok sastav jeste konfuzan,al to je zato sto ne mogu da izodgovorim na neke netacne teorije,al ako stvarno poznajes situaciju shvatices,opet kazem tekst jeste nesredjen,ali moze da se razume i nema nikakve veze to sto je skakano s teme na temu....sustina se lako spoznaje...
-ovo za nick "poirot" ne dopada mi se taj lik neg' sam bezveze uzeo nista mi nije drugo palo na pamet,video sam neki njegov dvd
Pa profesorka,da li ste zadovoljni textom,msm sredjenoscu,bar za 2 molim vas
Slusala li sta su ti stariji kazivali,i utripovala li si neko blagostanje iz tog perioda-procitaj sta se dogodilo s nekim vidjenijim ljudima tada,i procitaj prethodne postove,ako su ti moji nesredjeni procitaj od "turkmenbashi" on ti je covek sve lepo kazao a uz to jos sredio-milina bozja????

[Turkmenbashi]

Ovde je Poaro u pravu, za prolivanje krvi u Srbiji je više kriv drug stari nego Mihailović. U Srbiji je važilo odmazda 100 za 1 vermahtovca (koliko me sećanje služi), koliko je u Kragujevcu za samo jedan dan streljano zbog odmazde? E zbog toga je Mihailović optužen da se ne bori protiv Nemaca odnosno da se više bori protiv komunista nego protiv Nemaca, štedeo je narod jer su za ubijene Nemce išle velike odmazde. Titov pokret nije mnogo vodio računa o tome, iako velika većina akcija kako partizana tako i četnika nije davala neke bitnije rezultate tokom većeg dela rata, komunisti nisu žalili da zapucaju i eventualno ubiju nekog nemačkog vojnika iako to i ne bi imalo neku svrhu. Epilog rata je svakako morao biti takav da smo morali da sačekamo saveznike da bi isterali Nemce iz Jugoslavije.