Zrenjanin - Strana 2
Strana 2 od 7 PrvaPrva 1234 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 102

Tema: Zrenjanin

  1. #16

    Odgovor: Zrenjanin

    @Leonard Peltier

    Hvala ti još jednom za ove lepe stare slike koje si podelio sa nama, nisam propustio da pokažem svoje zadovoljstvo ni pomoću onog kvadratića u gornjem desnom uglu ali ne smeta ni ovako javna pohvala, zar ne?

    Imao bih jednu molbu, za tebe ili pak za nekoga drugoga ko je upućen a to je da nam objasni šta je na ovim fotografijama. Naravno vrlo rado bi čuli i anegdote ili neke priče vezane za prikazane objekte i delove grada.

  2. #17

    Odgovor: Zrenjanin

    Evo još sličica.........

    Nisam neki stručnjak, ali evo kratkih objašnjenja:

    Slika1: 'mali most' (nekada Ajfelov most..........da, da - onaj Ajfel ). U pozadini sa desne strane zgrada muzeja, sa leve strane sadašnja srednja elektrotehnička škola "Nikola Tesla"
    Slika2: pogled na 'mali most' iz pravca opštinske zgrade. U pozadini sa leve strane zgrada Muzeja, pravo u pozadini Protestantska crkva
    Slika3: glavna ulica u Zrenjaninu nekada. U pozadini levo se vidi Katolička crkva.
    Slika4: taxi nekada. Taksisti ( verovali ili ne ) ispred Katoličke crkve (centar Zrenjanina).
    Slika5: pogled na opštinsku zgradu. Vidi se i spomenik Kralju Petru

    Ovo je onako............. laičko objašnjenje na brzinu (za Simketa)


    P.S Zanimljive sličice Zrenjanina možete naći na: Razglednice Zrenjanina
    Priložene slike Priložene slike    
    Poruku je izmenio Leonard Peltier, 29.10.2007 u 16:37

  3. #18

    Odgovor: Zrenjanin

    Evo malo i videa i pesmice!!!!!!!

    Love comes again......

  4. #19

    Odgovor: Vasa umetnicka dela

    evo josh malo sa trga















    Dulle

  5. #20

    Odgovor: Zrenjanin

    Nešto mi sad pade na pamet: Gradnulica je, navodno, dobila naziv od "gradna ulica" jer se tad izgrađivala...A nešto razmišljam da nije možda bilo po gradini, tj. bašti koja se nalazila na mestu sadašnjeg Karađorđevog parka, pa da je možda zahvatala i deo desne strane meandra Begeja...Baš ću pitati neke pametne ljude koji mnogo više znaju od mene...
    Moj ego pie čekove koje moje telo ne moe da unovči

  6. #21

    Odgovor: Zrenjanin

    Po čemu je Mala Amerika tačno dobila ime?
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

  7. #22

    Odgovor: Zrenjanin


    Руски храм на темељима тамнице
    Данас је у Зрењанину остало само сећање на некадашњу бројну колонију руских емиграната, а најважнији траг је православна црква изграђена пре Другог светског рата
    Успомена на Русе: храм Светог архангела Михаила у Зрењанину (Фото Ђ. Ђукић)

    Зрењанин Зрењанински храм Светог архангела Михаила подигнут је на необичном месту, а осим што је светилиште, он је и својеврсно обележје једног времена. Настао је за потребе руске емиграције, чији су се потомци готово већ разишли, а храм је активан и данас и зову га руска црква. Предање казује да су у време подизања бечкеречке тврђаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали Турци, испод велике грађевине ископани дубоки и дугачки канали, а у некима од њих налазила се и тамница Мункач, о којој је зао глас допро све до данашњих дана. Претпоставке да су се дубоко у земљи налазиле и тамне робијашке ћелије потврђене су када су на том месту 1963. и 1991. пронађени костури робијаша у гвозденим оковима.

    Настанак руске цркве у тадашњем Великом Бечкереку, а касније Петровграду, повезан је са доласком Руса, избеглих после Октобарске револуције. Прва богослужења, како бележе хроничари, пошто није било другог простора, одржана су у Кригеровој кафани. Ту је суботом увече постављан иконостас за недељну свету литургију.

    Пошто су се обреди обављали у неадекватним и тешким условима, руска колонија је 1922. затражила од градских власти просторију за богомољу и добила подрум бивше тамнице Мункач, који су сопственим радом својих чланова преуредили и створили себи богослужбени простор. Све је у овој цркви урађено рукама припадника руске заједнице: столари су земљани под прекрили даскама, направили врата, прозоре и конструкцију за иконостас.

    Шест великих икона на иконостасу насликао је Афанасиј Иванович Шеломунов, полијелеј је израдио Сергеј Иванович Шереметински. Тајну вечеру насликао је генерал Сергеј Шестаков. Када се руска колонија коначно растурила 1950, богослужења су обављали прота Милош Поповић и Стеван Нинчић. Последње руско појање чуло се 1970. године. Због малог броја Руса, црква је 1973. припојена манастиру Преподобне Меланије Римљанке у Зрењанину. Последњих година храм живи свој други живот, са све више верника.

    Руска црква је свој највећи значај имала у окупљању избеглих Руса, који су у граду на Бегеју оставили неизбрисив печат, а судбина им је, углавном, била трагична. У предвечерје Другог светског рата, због њиховог израженог антикомунизма, приписивана им је приврженост Немцима, али је то током рата демантовано у пракси. На пример, Петар Кононенко је из Бечкерека, односно Петровграда, у рату је премештен у Краљево и кад су га Немци позвали да изађе из строја у коме су се налазили Срби припремљени за стрељање он је понуду одбио. Надежда Корњилова је у Меленцима позвала на заједничку борбу против Немаца и кад су је ови осудили на смрт сама је себи ставила омчу око врата. Њен брат је исте 1944. године са јединицама Црвене армије ослобађао овај крај од фашиста и наишао је на свеж сестрин гроб...
    Велики део руских емиграната отишао је на Запад пре него што су овде стигли земљаци у редовима Црвене армије. Нису желели да се сретну. После Другог светског рата развио се сукоб наше комунистичке номенклатуре с Информбироом. Кажу да су преостали руски емигранти крајем рата били на удару совјетске тајне службе НКВД, а од 1948. и Удбе. Од руске колоније остали су само обриси и успомене.

    Ђуро Ђукић
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  8. #23

    02 Odgovor: Zrenjanin

    dragi moji sugradjani, u petak sam posle 12 godina ponovo bio u zrenjaninu!!!!

    ne samo da se puno promenio nego i lep ostao. sa prvi, korakom na ulicama zrenjanina moje srce je pocelo pevati....

    kako je lepo ponovo biti u gradu moje mladosti....

    pozdrav svim zrenjanincima

  9. #24

    Odgovor: Zrenjanin

    Град песма, град у песмама, град песника

  10. #25
    Svaka Cast, Ovo Je Stvarno Fantasticno, Cestitam .....

    Citat robi kaže: Pogledaj poruku
    Evo malo i videa i pesmice!!!!!!!

    YouTube - Zrenjanin. www.fatak.net
    ODAVNO NE VIDEH OVAKO NESTO LEPO
    Poruku je izmenio zmax, 15.05.2008 u 21:59 Razlog: spajanje uzastopnih poruka

  11. #26

    Odgovor: Zrenjanin

    mislim da je u zrenjaninu kao i u drugim gradovima trenutno najaktuelniji letnji raspust...
    hvala bogu da je gotova skola...
    prvi ponedeljak kad mogu da spavam do 2h

  12. #27

    Odgovor: Zrenjanin

    Зрењанин
    Из Википедија
    Скочи на: навигација, претрага
    Град Зрењанин
    Трг Слободе
    Грб Зрењанина
    Грб Зрењанина
    Опште информације
    Локација Средњoбанатски округ, Војводина, Србија
    Географска дужина и ширина 4522′40″N, 2023′10″E
    Надморска висина 82 m
    Површина 1,326 km
    Становништво 79,773 (општина 132,051) (2002)
    Густина насељености /km
    Поштански број 23000
    Позивни број +381(0)23
    Регистарске таблице ZR
    Званична презентација града
    Политика
    Дан града 2. октобар (Дан ослобођења у Другом светском рату) и

    17. новембар (Дан ослобођења у Првом светском рату и Дан општине)
    Градоначелник Горан Кнежевић, (ДС)
    Скупштина Александар Мартон, (ЛСВ)
    Положај у Србији

    Положај у Србији

    Зрењанин је град у Средњобанатском округу. Стари назив је био Велики Бечкерек, затим између два светска рата Петровград (мађ. Nagybecskerek, нем. Grobetschkerek, румунски: Becicherecu Mare). Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. било је 79773 становника (према попису из 1991. било је 81316 становника).
    Садржај
    [сакриј]

    * 1 Историја
    * 2 Градска насеља
    * 3 Религија
    * 4 Култура
    * 5 Архитектонски споменици
    * 6 Спорт
    * 7 Привреда
    * 8 Туризам
    * 9 Градови побратими
    * 10 Познате личности
    * 11 Демографија
    o 11.1 Подела насеља према етничком саставу становништва
    * 12 Референце
    * 13 Спољашње везе
    * 14 Види још

    Историја [уреди]

    Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј. Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг. Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице Бече. Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак и Шпанци (Нова Барселона). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је трговиште 1769. године.

    На Батки се налазе остаци неолитске старчевске културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. Најстарије грађевине су православна црква Успенска црква у Светосавској улици (1746); затим, католичка катедрала (186; зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.

    Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Након промена октобра 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустро-Угарске био је главни град угарске жупаније Торонтал, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.

    Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.

    Новим законом о територијалној организацији Зрењанин добија статус града[1].

    Градска насеља [уреди]
    Зграда Општине са спомеником краљу Петру I Карађорђевићу
    Зграда Општине са спомеником краљу Петру I Карађорђевићу

    * Багљаш
    * Буџак
    * Граднулица
    * Доља
    * Дуваника
    * Зелено Поље
    * Леснина
    * Мала Америка
    * Мужља
    * Центар
    * 4 Јул
    * Чонтика
    * Шумица
    * Нова Колонија
    * Ружа Шулман
    * Житни Трг, Зрењанин
    * Бригадира Ристића
    * Берберско
    * Болница
    * Буџин булевар

    Религија [уреди]

    Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа Зрењанина су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.

    Култура [уреди]

    У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција: Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив, библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе.


    Архитектонски споменици [уреди]
    Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост
    Протестантска црква, зграда Суда и Мали мост

    * Градска кућа, изграђена 1816, реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
    * Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван Киш.
    * Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
    * Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
    * Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
    * Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
    * Стара Војводина, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пелкл.
    * Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
    * Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
    * Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.


    Спорт [уреди]

    Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у 1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб Пролетер, који је био активан од 1947. до 2005. године.

    Данас постоји клуб ФК Банат, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.

    Привреда [уреди]

    Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен је риболов.

    У Зрењанину постоји и хемијска индустрија и термоелектрана-топлана.

    Туризам [уреди]
    Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746
    Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746
    Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864-1868
    Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864-1868

    * Дани пива
    * Царска бара
    * Музички фестивал Sunflower
    * Бања Русанда

    Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).

    Градови побратими [уреди]

    * Бекешчаба, Мађарска
    * Арад, Румунија
    * Темишвар, Румунија.

    Познате личности [уреди]

    Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:

    * Жељко Лучић (*196, певач
    * Слободан Бурсаћ (1941-1993), диригент
    * Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
    * Бранимир Бојић (*1983), књижевник
    * Бранимир Брстина (*1960), глумац
    * Звонимир Вукић (*1979), фудбалер
    * Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
    * Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
    * Никола Грбић (*1973), одбојкаш
    * Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
    * Владимир Ивић (*1977), фудбалер
    * Ђура Јакшић (1832-187, сликар, песник, приповедач ...
    * Бојан Костреш (*1974), бивши председник Скупштине Војводине
    * Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
    * Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
    * Тодор Манојловић (1883-196, писац
    * Чедомир Попов (*1936), академик
    * Живан Хајдаревић Црногорац (1675-1751), прота
    * Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
    * др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
    * Тивадар Вањек академски сликар
    * др Емил Гаврила публициста
    * Дејан Чапо (*197, председник Бејзбол савеза Војводине
    * Оливера Ковачевић, новинар
    * Нада Шаргин, глумица
    * Јована Бракочевић, одбојкашица

    * Иван Ленђер, пливач
    * Aнђелко Стојанов (1938 - 2002) свештеник - обновитељ Руске цркве у Зрењанину

    Демографија [уреди]

    У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

    Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

    График промене броја становника током 20. века


    Демографија
    Година Становника




    1948. 38564 [2]
    1953. 44168
    1961. 55539
    1971. 71424
    1981. 81270
    1991. 81316 80333
    2002. 81390 79773
    Етнички састав према попису из 2002.[3]
    Срби

    56.560 70,90%
    Мађари

    11.605 14,54%
    Југословени

    1.948 2,44%
    Роми

    1.577 1,97%
    Румуни

    633 0,79%
    Хрвати

    484 0,60%
    Словаци

    361 0,45%
    Македонци

    334 0,41%
    Црногорци

    327 0,40%
    Немци

    140 0,17%
    Бугари

    96 0,12%
    Словенци

    82 0,10%
    Муслимани

    72 0,09%
    Албанци

    60 0,07%
    Руси

    48 0,06%
    Горанци

    26 0,03%
    Чеси

    16 0,02%
    Русини

    16 0,02%
    Украјинци

    14 0,01%
    Буњевци

    12 0,01%
    Бошњаци

    7 0,00%
    Власи

    4 0,00%
    непознато

    1.206 1,51%


    Становништво према полу и старости [4][ ▼ Покажи ]
    м ж
    ? 98



    98
    80+ 425



    945
    75-79 660



    1532
    70-74 1356



    2114
    65-69 1991



    2521
    60-64 2150



    2602
    55-59 2075



    2430
    50-54 3227



    3606
    45-49 3400



    3602
    40-44 2710



    3057
    35-39 2657



    2757
    30-34 2547



    2527
    25-29 2873



    2768
    20-24 2997



    2897
    15-19 2622



    2503
    10-14 2305



    2254
    5-9 1971



    1913
    0-4 1851



    1732
    просек 38.1 41.5
    Домаћинства[ ▼ Покажи ]
    Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
    Број домаћинстава 12525 14517 18736 23809 28529 28608 28710

    Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
    Број домаћинстава 6175 7213 6385 6392 1668 625 160 48 22 22 2.77
    Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу[ ▼ Покажи ]
    Пол Укупно Неожењен/
    Неудата Ожењен/
    Удата Удовац/
    Удовица Разведен/
    Разведена Непознато
    Мушки 31788 9439 19673 1320 1306 50
    Женски 35959 7374 19835 6365 2344 41
    Становништво према делатности коју обавља[ ▼ Покажи ]
    Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
    Мушки 15091 568 43 361 4723 539 2192 1987 306 1146
    Женски 12561 253 11 78 3491 167 373 2456 342 361
    Оба 27652 821 54 439 8214 706 2565 4443 648 1507
    Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
    Мушки 201 457 869 474 550 481 - 1 193
    Женски 481 394 663 1188 1845 386 5 - 67
    Оба 682 851 1532 1662 2395 867 5 1 260

    Подела насеља према етничком саставу становништва [уреди]

    * Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
    * Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
    * Са румунском већином је Јанков Мост.
    * Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело Блато (са релативном словачком већином).

    Референце [уреди]

    1. ^ Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
    2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
    3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
    4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7


    Спољашње везе [уреди]

    * Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
    * Сателитска мапа (Wikimapia)
    * Гугл сателитска мапа (Maplandia)
    * План насеља на мапи (Mapquest)

    Викизворник
    Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:
    Zrenjanin
    Википутовања

    Вики путовања Вас додатно могу информисати ако пратите линк:
    Зрењанин

    * Службена презентација општине и града Зрењанина
    * Информације о Зрењанину
    * Привредни портал града Зрењанина
    * Званична презентација Туристичке организације Зрењанина
    * Млади у Зрењанину
    * Лист Зрењанин
    * MZ Sava Kovačević Zrenjanin
    * MZ Šumica Zrenjanin
    * Данијелова вила



    Координате: 45 23' 01" СГ Ш, 20 22' 55" ИГД

    Види још [уреди]

    * Град Зрењанин
    * Банат


    Грб Србије Градови у Републици Србији Застава Србије

    Београд Ваљево Врање Зајечар Зрењанин Јагодина Крагујевац Краљево Крушевац Лесковац Лозница Ниш Нови Пазар Нови Сад Панчево Пожаревац Приштина Смедерево Сомбор Сремска Митровица Суботица Ужице Чачак Шабац


    [сакриј] п р у Насељена места града Зрењанина

    Зрењанин Арадац Банатски Деспотовац Бело Блато Ботош Елемир Ечка Јанков Мост Клек Книћанин Лазарево Лукино Село Лукићево Меленци Михајлово Орловат Перлез Стајићево Тараш Томашевац Фаркаждин Чента
    Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD"
    Категорије страница: Градови у Србији Град Зрењанин Насељена места у Војводини Банат
    Love comes again......

  13. #28

    Odgovor: Zrenjanin

    U toku je sredjivanje Jezera 2

  14. #29

    13 Odgovor: Zrenjanin

    Pozdrav za sve Zrenjanince. Posetila sam ga proslog vikenda i odusevila koliko se izgradio i gradi. Bice za koju godinu jos lepsi nego sto je sada.


    Poruku je izmenio zmax, 01.08.2008 u 20:53 Razlog: bold
    me me para a quin soy.
    Entindame para a quin soy.
    Causa que esto es estar alguna vez.

  15. #30

    Odgovor: Zrenjanin

    Evo gradi se i put oko Kulturnog Centra. Al, šta će od toga biti, ne znam, videćemo..
    Stanujem u centru, i sinoć nisam mogao da spavam do ujutro u 4 sate. Komšije u kafiću su mi tako puštale ono što oni nazivaju muzikom, da su mi prozori zveckali od silnih decibela. Nemogućno!!
    Ko rano poludi, ceo vek mu u veselju prođe!

Strana 2 od 7 PrvaPrva 1234 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Zrenjanin - ne sme da bude uspešan (?!)
    Autor itebejac u forumu Politika
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 20.04.2009, 10:35
  2. Zrenjanin - novi/stari grb i zastava
    Autor Sunny u forumu Banat
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 23.08.2008, 12:09
  3. Zrenjanin - Ista muzika za sve kafiće
    Autor silvia u forumu Banat
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 06.05.2008, 09:13

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •