Селективна правда је - неправда - Strana 2
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 43
  1. #16

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Нешто не видим велико узнемирење због свега тога... ваљда и преко тога треба прећи да се не би угрозило партнерство с нашим пријатељима из Европе... да се не враћамо у деведесете, да се окренемо будућности а не прошлости... кога брига за стотине људских живота за које је смеће одговорно. Некрофилски је колико су Срба спремни да жртвују Европејци за "европску будућност".
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  2. #17

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Svaki komentar je izlišan:

    Suđeno je i Haradinajevim potčinjenima Idrizu Baljaju, koji je takođe oslobođen, dok je Ljahu Brahimaj osuđen na šest godina zatvora. Ova sramna presuda izazvala je ogorčenje u Srbiji.
    Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je rekao za Blic da je Haški sud ovom presudom pokazao da nema više razloga za njegovo postojanje.
    - Prva pogrešna odluka raspravnog veća je bila da mu se dozvoli da se brani sa slobode jer je on bio jedna od najuticajnih ličnosti na Kosovu i Metohiji. Od tada je ubijeno devet važnih svedoka, među kojima su čak trojica bili zaštićeni. Jedino je program zaštite svedoka na Kosovu i Metohiji doživeo debakl. Pad kvaliteta suđenja u Haškom tribunalu je evidentan i to nije samo zbog slučaja Haradinaj. Tribunal je odigrao svoju istorijsku ulogu, dok političke elite nisu htele i nisu mogle da procesuiraju ratne zločine. Regionalna pravosuđa sposobna da vode kvalitetnije postupke - rekao je tužilac Vukčević.
    On je naglasio da je srpsko tužilaštvo na suđenju Antonu Lekaju, koji je osuđen na 13 godina, utvrdilo odgovornost Haradinaja za ratne zločine.
    - Očekujem da Haško tužilaštvo uloži žalbu, a ja ću odrediti jednog mog zamenika koji će im pomoći u tome - kaže Vukčević.
    Branioci Haradinaja, Baljaja i Brahimaja pred sudsko veće nisu izveli nijednog svedoka odbrane, smatrajući da to nije potrebno.
    Tužilaštvo nije moglo da izvede čak deset planiranih svedoka, od kojih su devet ubijeni, a jedan Ramir Murići je posle ranjavanja odbio da svedoči. Od devet ubijenih, čak troje su bili zaštićeni svedoci.
    Kujtin Beriša pregažen je džipom u Crnoj Gori. Ilir Seljmaj je izboden nožem posle navodne kafanske tuče. Svedoci njegovog ubistva su tvrdili da je on navodno napao čak šestoricu ljudi, posle čega je izboden nožem. Bekim Mustafa i Auni Eljezaj ubijeni su hicima iz vatrenog oružja.
    Zaštićeni svedoci Džejdin Musta, Sadrik Murići i Vesel Murići ubijeni su u profesionalno organizovanim atentatima. Svedoci Sabaheta Tava i Isuk Hakljaj, pripadnici kosovske policije, takođe su ubijeni u atentatu, a automobil sa njihovim telima je zapaljen.
    Neki od ovih ljudi svedočili bi i u sudu kako su lično gledali pogubljenja i mučenja civila u prisustvu Haradinaja. Inače, oko 40 svedoka zločina OVK-a sa Kosova i Metohije do sada je ubijeno.
    U završnoj reči, krajem januara, predstavnici Haškog tužilaštva su zatražili da svoj trojici bude izrečena kazna od po 25 godina zatvora za dokazane zločine, dok je odbrana tražila oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.
    Blic, 2/4/2008

  3. #18

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Zato Srbi svoje vođe bez problema ubijaju, svojim vladikama prijete smrću... a svojim krvnicima poput Orića, Haradinaja i njima sličnim, kad ovi zbog ovog ili onog razloga eskiviraju 'pravdu', ne organizuju nekoliko pokaznih akcija, kao što je nekad recimo Mosad radio.
    Nisam pristalica osvete, ali ovo šta se dešava me ostavlja u totalnom očaju...
    Scar tissue is stronger than regular tissue. Realize the strength, move on.

  4. #19

    Odgovor: Селективна правда је – неправда

    Citat greco kaže: Pogledaj poruku
    Zato Srbi svoje vođe bez problema ubijaju, svojim vladikama prijete smrću... a svojim krvnicima poput Orića, Haradinaja i njima sličnim, kad ovi zbog ovog ili onog razloga eskiviraju 'pravdu', ne organizuju nekoliko pokaznih akcija, kao što je nekad recimo Mosad radio.
    Nisam pristalica osvete, ali ovo šta se dešava me ostavlja u totalnom očaju...
    Imali smo prilike, sad je kasno, a i ne bi imalo efekta, bar ne dobrog efekta prema srpskom zivlju na Kosovu. Setimo se kako nam se obio o glavu poduhvat Mlade Bosne.
    Treba znati da se prvi poljubac ne daje ustima vec ocima.

  5. #20

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat Nenad_DPb kaže: Pogledaj poruku
    Imali smo prilike, sad je kasno, a i ne bi imalo efekta, bar ne dobrog efekta prema srpskom zivlju na Kosovu.
    Није касно уопште.
    Имало би ефекта, злочинци широм Балкана би видели да не могу да убију стотине Срба и да се после шетају као да се ништа није десило, па је врло вероватно да би спречило неке будуће злочине. А и имало би ефекат што би онај ко је крив за смрт стотина недужних људи, не само Срба већ и Рома и Албанаца, био кажњен.
    Што се тиче Срба на Косову, они су трн у оку онима који стварају шиптарску државу на Косову. Са живим Харадинајем на слободи, Срби са Косова седе на темпираној бомби која ће експлодирати кад-тад. Шиптарске новине на Косову су пре пар дана објавиле да на Косову има стотињак институција под контролом државе Србије - тренутно их не нападају јер је све још свеже, јер им треба међународно признање, јер се продају као мирољупци, јер се боје реакције државе Србије... Харадинај је безобзиран и храбар злочинац, криминалац, један од шефова мафије... кад крене убијање и протеривање преосталих косовских Срба, сигуран сам да ће он бити један од главних организатора.
    И зато мислим да би по том питању нешто требало урадити.

    Setimo se kako nam se obio o glavu poduhvat Mlade Bosne.
    О главу нам се није обио подухват Младе Босне већ аустроугарска агресивност и непријатељство према Србији. Подсети се мало оне приче о узроку и поводу Првог светског рата.
    А нит смо ми Србија из 1914. а поготово Косово није црно-жута империја из 1914.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  6. #21

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    http://www.politika.co.yu/rubrike/te...g-ugla.sr.html
    Сребреница
    Српска трагедија из бошњачког угла
    Бивши посланик Странке демократске акције Ибран Мустафић у књизи Планирани хаос сведочи о злочинима над Србима, наоружавању Бошњака пре рата и понашању холандског батаљона Унпрофора
    Српска трагедија из бошњачког угла

    Планирани хаос, књига коју је недавно објавио бивши посланик Странке демократске акције и председник Извршног одбора Сребренице Ибран Мустафић, баца ново светло на ратна збивања у Сребреници, која су се завршила у јулу 1995. године и то према пресуди Међународног суда правде у Хагу геноцидом који су над заробљеним Бошњацима починиле групе војника и полицајаца Републике Српске.

    Оно што Мустафићеву књигу одваја од дела других бошњачких аутора посвећених трагедији, у којој је страдало око седам хиљада сребреничких Бошњака, и због чега је прећутана у Федерацији БиХ је следеће: признавање и описивање злочина које су војници бошњачке Армије БиХ починили над Србима, наоружавање Бошњака пре и у току рата, па чак и у периоду када је Сребреница била демилитаризована зона под заштитом Уједињених нација, међусобни обрачуни Бошњака у овој општини у којој су, према његовим речима, владали мафија, на челу са командантом бошњачких јединица Насером Орићем, и општи разврат. Због тортуре над обичним народом, која је достигла врхунац 1994. године, када је хуманитарна помоћ уместо да се дели продавана по астрономским ценама, многи Бошњаци су самоиницијативно бежали из Сребренице. Они који су се поводили старом изреком преко прече, а около ближе и који су свој спас тражили у тајном одласку преко Србије, пре су стизали на своје коначно одредиште, а они који су бежали су Тузлу били су изложени шиканирању, наводи аутор Планираног хаоса.

    Осим тога, Мустафић је много реченица посветио и Странци демократске акције, коју назива Странка демагошке акције, и њеном врху, са Алијом Изетбеговићем на челу. Његов закључак је да су Изетбеговић и СДА издали Сребреницу и гурнули народ под четнички нож. Због тога је за Изетбеговића рекао да је кољач сопственог народа у Сребреници.

    Иако у уводном делу књиге пише да су његови јунаци у детињству постали Јуре Францетић, Кадрија Софтић, Нуриф Орић и други припадници усташких формација, Црне легије и 13. СС Ханџар дивизије, Мустафић ниједним ретком не покушава да бошњачке злочине оправда српским, нити да српска злодела оправда неделима Бошњака над Србима. Истина, он се углавном ограничио на своја сазнања о убијању Срба у Сребреници, који су остали у овом граду.

    Прва сазнања о злочинима над Србима, Мустафић је добио у Тузли до које се у јесен 1992. године пробио из Сарајева. Ту му је, пише, стричевић Мирсад Мустафић дао списак заробљених српских бораца који су на Залазју ликвидирани. Међу њима су били његов школски друг Бранко Симић и његов брат Перо, затим бивши судија Слободан Илић, аутопревозник из Зворника Мијо Ракић, медицинска сестра Рада Милановић... Иначе, у борбама за Сребреницу и око ње у рату је погинуло више од 3.200 Срба из ове и суседних општина.

    Мустафић је забележио и ову исповест Насера Орића: Када смо ону екипу заробљених на Залазју из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса. Био је брадат и чупав као животиња. Гледао је у мене и није проговарао ни речи. Извадио сам бајонету и директно га ударио у једно око, а затим провртио ножем. Није ни запомагао. Затим сам га ножем ударио у друго око. Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, тако да сам га одмах после тога преклао!

    У књизи је и прича његовог стрица Ибрахима Мустафића: Дошао је Насер и рекао ми да се одмах спремим и кренем са заставом пред затвор у Сребреницу. Одмах сам се обукао и кренуо. Кад сам дошао пред затвор, извели су све заробљене са Залазја и наредили ми да их повезем према Залазју. Када смо дошли до депоније, наредили су ми да зауставим и паркирам камион. Измакао сам се на пристојну даљину. Али, кад сам видео њихово дивљање и кад је почело клање, пребледео сам као крпа. Када је Зулфо (Турсуновић) низ груди саставио ножем болничарку Раду, при том је питајући где јој је радио-станица, више нисам имао храбрости да то гледам. Пешке сам са депоније дошао у Сребреницу, а они после довезли камион, а ја сам са камионом наставио кући у Поточаре. Каросерија је била сва крвава.

    Мустафић је први бошњачки аутор који је признао злочине над Србима у Сребреници: гробље у Братунцу (Фото Бета)
    Аутор наводи да је у Тузли сазнао да је после напада на српско село Јежестицу и Кемо са Пала носио по Сребреници неку одсечену главу и плашио људе. Не знам тачно али се прича да је (Кемо, чије презиме не наводи) умешан и у ликвидацију Бате из Сребренице и његове мајке (Михаила и Анђелије Стјепановић, прим. аутора). Цвилели су, кажу, као гује. Изгледа да су поклани, записао је Мустафић. За убиство тешко оболелог Крсте Димитровског и његове супруге Велинке, према сазнањима аутора Планираног хаоса, одговоран је Ејуб Голић, командант Самосталног брдског батаљона из села Глогова, кога оптужује и за убиство двојице Бошњака у једној сребреничкој кафани.

    У књизи је описано и убиство Слободана Зекића и његове непокретне мајке Загорке, које је убио Емир Халиловић и то тако што им је кундаком пиштоља смрскао главе. Халиловић је одговоран и за убиство једног старца у сребреничкој болници. Халиловић је ухапшен и пребачен у Сарајево, где је умро од тумора на мозгу.

    У Планираном хаосу је и епизода у којој Орић са својим људима у селу Сијемово даје Србима ултиматум да предају оружје сутра до подне. Када су се вратили, пише Мустафић, сви становници су са наоружањем напустили село, само је у кући остао стари Милош Зекић. Из срџбе, због лоше обављеног посла, глупани су опљачкали село, убили Милоша, а после пљачке су запалили село.

    Мустафић наводи и случај три заробљеника два мушкарца (једног су звали Жућо) и једне девојке, који су из Коњевић Поља требало да буду пребачени у Сребреницу. Када је питао полицајца Хамеда Салиховића шта је с њима, овај му је одговорио: Не знам ни ја праву истину, али, изгледа, да су побијени. Салиховић му је, осим тога, рекао да су војници под командом Насера Орића у затвору пребијали заробљене четнике. Од Фахре Алића сазнао је да је један учитељ (чије име не наводи) из околине Тегара заробљен и предат Војној полицији, а онда у затвору убијен. Тако су прошла и три заробљеника који су из Скендеровића пребачени у сребренички затвор...

    Боро Марић

    -------------------------------------------------------------------

    Алија кољач свог народа

    Описујући завршну офанзиву снага Републике Српске на Сребреницу, Мустафић наводи да је 11. јула 1995. слушао Радио-Сарајево. После вести, у којима је саопштено да је у Зеници заседао Главни одбор СДА, на челу са председником Изетбеговићем, проширен са командантима, члановима Генералштаба Армије Републике БиХ и командантима корпуса, на којем се разговарало о тренутном стању у Армији и будућим активностима, емитоване су севдалинке.

    Окаменио сам се... Док око моје куће влада општа вриска народа и деце, док моју кућу обасипају гранате са свих страна, у Сарајеву тутњи севдалинка, а у Зеници Алија са својом злочиначком фалангом чека исход геноцида у Сребреници. Било ми је апсолутно јасно да је Алија намерно изашао из Сарајева и сазвао седницу Главног одбора СДА у Зеници, те позвао на једно место комплетан војни врх само из једног разлога; да ништа нико не предузима док се геноцид у Сребреници не заврши. На крају он каже: Алија и СДА је државни издајник и кољач сопственог народа у Сребреници, исти као и Караџић, Милошевић и Младић, само што се од ових бољем нисмо ни надали.

    Формирање 28. дивизије

    Иако је Сребреница, после офанзиве оружаних снага Републике Српске, Резолуцијом УН од 18. априла 1993. проглашена за демилитаризовану зону и стављена под њихову заштиту, у јесен те године стигла је наредба Генералштаба и Другог корпуса да се од добровољаца формира 8. оперативна група. Да би се што више људи пријавило, Насер Орић и његова клика намерно су изазивали инциденте са Војском Републике Српске, тако да би народ ухватила паника. На крају је 8.ОГ имала четири бригаде и Самостални брдски батаљон, записао је Мустафић уз напомену да је четничких провокација било веома ретко. Касније је 8.ОГ прерасла у 28. дивизију са пет бригада и једним Самосталним батаљоном, са 5.500 војника. Наочиглед војника холандског батаљона Унпрофора, око Сребренице су, по наредби из Сарајева, копане траншеје.

    Мустафић бележи и неке заседе које су бошњачки војници из демилитаризоване зоне поставили између Братунца и Скелана, односно Милића и Подравања у којима су убили неколико бораца ВРС. Јасно ми је било да се зло тражи да би се решио проблем Сребренице, закључио је он. Описује и шок који је доживео када је сазнао за напад бошњачких снага на српско село Вишњицу, у којем су убили неколико цивила и спалили село. Нападом су командовали Екрем Салиховић и Ибрахим Манџић Мрки. То му је био знак да је мафија решила да заврши са Сребреницом и становништво трпа под четнички нож. Када је Манџићу рекао да оваквим нападима свесно стварају алиби четницима за напад на Сребреницу, овај му је одговорио: Нисмо ми самоиницијативно отишли у акцију. Ми смо добили наредбу из Сарајева. Касније, тврди Мустафић, сазнао је да је наредбу за нападе око Сребренице потписао ђенерал Енвер Хаџихасановић.

    Холандски батаљон

    По одласку канадског и доласку холандског батаљона Унпрофора у Сребреницу, изричит је Мустафић, све више је почела да постоји бошњачка војска у демилитаризованој зони чије су формације сваког дана одлазиле на положаје. Истина, оне су се најпре криле од Холанђана, што је Мустафићу било апсурдно.

    Како је пролеће (1995. године) било на видику, живети се морало, тако да смо опет прионули на сетву. Наједном је дошла наредба да се око целе Заштићене зоне ископају траншеје... На копање је терано и старо и младо. Занимљиво, ни Холанђани се нису бунили. После првих излазака на линије наше војске и њиховог противљења, све су више постајали либералнији, тако да су немо посматрали копање траншеја. Очито, једва су чекали да део одговорности скину са себе и комплетну заштиту Сребренице препусте нама.

    Мустафић тврди да су Холанђани знали за расплет ситуације и да су са припадницима бошњачке војске ишли на линије. Очито, Холанђани су пристали да на линије иду и наши војници само из разлога да са себе скину одговорност и да свет увере да Сребреница није демилитаризована зона. И, заиста, тог момента, Холандски батаљон, који је требало да располаже са око 600 људи, имао је око 250 војника, а 28. дивизија 5.500 демилитаризованих људи, констатовао је Мустафић.

    Када су већ почеле борбе за Сребреницу, један од наших гилиптера, вероватно по задатку, устрелио је војника холандског батаљона, тако се распадао и комплетан систем одговорности Холанђана, забележио је Ибран Мустафић чији је став да демилитаризацију није требало прихватити, али онај ко је прихватио, требало је то и да испоштује.

    Демилитаризована зона под оружјем

    Иако су око Сребренице биле постављене табле са натписом Демилитаризована зона, свака војна операција је строго забрањена, члан 60. протокол 1 Женевске конвенције, допремање оружја, муниције, униформи и експлозивних средстава никада није прекинуто. Војна опрема је, упркос резолуцији УН о забрани летова изнад Босне и Херцеговине, допремана хеликоптерима. Није вредела ни одредба из споразума генерала Ратка Младића и Сефера Халиловића по којој ниједан војник који је у, или који жели ући у демилитаризовану зону, осим припадника Унпрофора, не сме имати оружје, експлозив или муницију.

    Сви летови су били према Жепи, а наше неке јединице су после тога одлазиле у Жепу и до Сребренице доносиле разне артикле, униформе и материјално-техничка средства. Долазак хеликоптера и допрема униформи, муниције и оружја у демилитаризовану зону никако ми није била јасна. Напротив, била ми је сасвим јасна, али сам све више увиђао да се Сребреници ближи крај, слутио је Мустафић. Истовремено, док се у Сребреницу довозило наоружање и муниција, из ње су одлазили други наводно на војно дошколовавање.

    Укупно је било 18 летова, а највећи део је обављен док је Сребреница, као демилитаризована зона, била под заштитом плавих шлемова.

    Наоружавање Бошњака

    Део књиге Мустафић је посветио припремама сребреничких Бошњака за рат наоружавању и упућивању наших момака на курс у МУП Републике Хрватске. У лето 1991. године кренуо сам у Сарајево на редовно заседање Скупштине. Када сам се упутио у правцу зграде, на самом улазу у гараже сустигао ме је бели мерцедес. За воланом је био Сенад Шахинпашић Шаја. Паркирао је ауто и изашао... Изненада ме је зовнуо да прођем иза аута. Када смо прошли иза паркираног мерцедеса, Шаја је отворио гепек. Заиста, нисам могао да верујем преда мном је била врећа са наоружањем. Остао сам затечен. Нисам могао да верујем да се може овако ноншалантно вући оружје у гепеку аутомобила. Питао сам га одакле му ово?

    Има тога када затреба! Треба ли теби, одговорио је. Тог дана, сведочи Мустафић, Шахинпашић је Асиму Јузбашићу, посланику из Зворника, дао 18 цеви, а он је касније аутору Планираног хаоса дао аутомат томпсон и пушку М-48. Шахинпашић је, пише Мустафић, имао сивомаслинасту цистерну са ознакама ЈНА у којој је превозио оружје. У оквиру наоружавања, осим одлазака код Шахинпашића, описана је крађа противавионског топа из Фабрике акумулатора у Поточарима, који је сакривен у гаражу Насера Орића. Такође, Мустафић је обелоданио да је оружје плаћано и новцем са рачуна општинског Фонда за запошљавање. Према његовој процени, сребренички Бошњаци су дочекали рат са око 2.000 цеви, рачунајући и ловачке пушке.

    Три атентата на Мустафића

    Аутор књиге Планирани хаос Ибран Мустафић је рођен у Поточарима код Сребренице, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Машинском факултету у Сарајеву. Био је један од оснивача Странке демократске акције, њен посланик у Скупштини Републике Босне и Херцеговине и председник Извршног одбора Скупштине општине Сребреница. Због својих ставова који су били супротни СДА и ратног општинског ратног руководства био је смењен са свих дужности. У књизи је описао три атентата, у једном је био тешко рањен, који је на њега организовао командант бошњачких снага у Сребреници Насер Орић. После пада Сребренице остао је у њој и предао се Војсци Републике Српске. У затвору, углавном у Бијељини, провео је више месеци, а онда је посредством Међународног црвеног крста размењен.

    [објављено: 03/04/2008.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  7. #22

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    О главу нам се није обио подухват Младе Босне већ аустроугарска агресивност и непријатељство према Србији. Подсети се мало оне приче о узроку и поводу Првог светског рата.
    А нит смо ми Србија из 1914. а поготово Косово није црно-жута империја из 1914.
    Malo je offtopic, ali:
    Povod prvog sv. rata je bio atentat na prestolonaslednika, na sta je po tadasnjim diplomatsko politickim obicajima moralo da usledi ultimat.

    Sto je naravno povukao lancanu polarizaciju vecine Evropskih zemalja.

    S obzirom da je ta polarizacija dovela Nemacku u polozalj da ce morati voditi eventualni rat na dva fronta, sto je ravno propasti jer vozni red i kapaciteti pruga ne pruzaju mogucnost odgovarajuce mobilizacije. Doslo se do zakljucka da se munjevito mora ostvariti pobeda na jugozapadnom frontu da bi se posle oduprelo Rusima.
    Zato je Nemacka prva, takoreci automatski pokrenula mobilizaciju a time i rat.
    Ukljucili se Francuzi, Britanci, Rusi a jadna stara Austrougarska je medju poslednjima, vec na insistiranje same Nemacke krenula u besciljni pohod po Srbiji (sto se i pokazalo u nedostajanju taktike i potpuno pogresnog pristupa ratovanju).

    /po A.J.P. Taylor = Hronika I. sv. rata u slikama/
    Gospodine, vase dete se plazi na mene!

  8. #23

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat biterlemon kaže: Pogledaj poruku
    Malo je offtopic, ali:
    Povod prvog sv. rata je bio atentat na prestolonaslednika, na sta je po tadasnjim diplomatsko politickim obicajima moralo da usledi ultimat.

    Sto je naravno povukao lancanu polarizaciju vecine Evropskih zemalja.
    Наравно да није морао да уследи ултиматум јер није доказана кривица Србије. Аустрија је окупирала Босну и њен народ се бунио.

    Тај догађај није повукао поларизацију Европе, већ је Европа већ била добрано поларизована. Прочитај било коју књигу шта су били стварни узроци Првог светског рата. Иначе, Аустријско непријатељство према Србији је било константа и они су само тражили изговор да нападну Србију. Него, ако хоћеш о историји, имамо тему за то, овако имам утисак да скрећеш пажњу са злочина над Србима.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  9. #24

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Европске вредности... најбоље се виде из односа западњака према зликовцу...

    Svedočenje Albanke Lj. K. otkrilo je svu brutalnost Haradinaja
    Gledala sam kako Haradinaj muči i ubija srpske policajce
    Autor: Vuk Z. Cvijić | 05.04.2008 - 07:58

    BEOGRAD - O zverstvima Ramuša Haradinaja (40) najviše dokaza pružili su Albanci koji su bili njegove žrtve i oni koji nisu hteli da prećute zločine koje su videli. Poslednji svedok je pre samo osam dana došao sa Kosova i Metohije da bi dao iskaz o zločinu u kome je Haradinaj lično učestvovao, saznaje Blic u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.

    Svedočenje Albanke Lj. K. (42), sa kojim je upoznato i Haško tužilaštvo, otkrilo je svu brutalnost Haradinaja. Ona je maja 1998. oteta sa grupom Albanki i Romkinja i odvedena u logor na planini Junik blizu granice sa Albanijom. Čim su ušli u logor, ukazao im se stravičan prizor. Dva izmasakrirana srpska policajca bila su vezana za drvo. Policajci su, kako je Lj. K. kasnije saznala, oteti u zasedi kod mesta Rastavica.
    Sve žene su videle kao su im bili odsečeni delovi tela i izvađene oči, a u rane im je stavljana so. Policajci su još bili živi i zbog strašnih bolova su jaukali. Prema rečima Lj. K., Haradinaj je tada prišao policajcima sa uključenom motorolom podešenom na frekvenciju srpske policije. Izvadio je nož i počeo da ih kolje. Policajci su uz jauke umirali, što su sve mogle da čuju njihove kolege. U srpskom tužilaštvu navode da će pokušati da dođu do tonskog zapisa ovog užasnog zločina.
    Prema svedočenju Lj. K., Haradinaj se, nakon što je ubio policajce, okrenuo otetim ženama. Vezao joj je ruke bodljikavom žicom, od čega i danas ima ožiljke, i silovao je. Istovremeno je nesrećnu ženu sekao po telu nožem kojim je ubio policajce. Još nekoliko žena iz te grupe Haradinaj je takođe silovao i mučio.
    Lj. K. je nakon nekoliko dana izvedena u grupi na streljanje, ali je uspela da pobegne i napusti Kosovo. Lj. K. je svedočila da je od drugih Albanaca čula da su Haradinajevi ljudi ubili njenog oca, tako što su došli obučeni u uniforme srpske policije i pozvali ga da izađe iz kuće. On je izašao, a oni su mu odsekli glavu.
    Svedok, Albanac s Kosova, koga je srpsko tužilaštvo saslušalo pre osam dana, govorio je o zločinima Haradinaja, koga je lično poznavao. Njegov identitet neće biti otkrivan iz bezbednosnih razloga. On je opisao kako ga je grupa Haradinajevih ljudi mučila 1998. jer im je neko javio da sarađuje sa Srbima. On je taj slučaj hteo da prijavi SUP-u u Đakovici, ali su ga srpski policajci izbacili iz stanice. Ovaj svedok je 1999. doživeo stravičnu nesreću, kada je Haradinaj sa još četvoricom terorista upao u njegovu kuću.
    - U kući smo bili dva moja brata, supruga, petogodišnji sin i ja. Oni su upali maskirani. Siguran sam da su to bili oni, jer znam Haradinajev glas. Jedan brat se sakrio u bunar, a mi smo ostali u kući. Ženu i dete su mi izveli napolje, a nas su zadržali u kući. Čuo sam rafale - opisuje ovaj svedok.
    On navodi da je kasnije izašao napolje i zatekao telo petogodišnjeg sina u čije grlo i stomak su bili zabodeni noževi, a žena je bila ubijena rafalima u grudi.
    - Iz grla mog sina, gde je bio zaboden nož, još je tekla krv. To nikad ne mogu da zaboravim - rekao je ovaj nesrećni čovek.
    O zločinima Haradinaja kod Radonjičkog jezera svedočili su Albanci da su njihovi rođaci i prijatelji ubijani, jer su odbili da se priključe Haradinajevoj jedinici.
    Srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je Haradinaj još 2000. kao zamenik komandanta Kosovske policije pokušao da se obračuna sa nezgodnim svedocima. On je sa 30 pripadnika KPS došao do kuće porodice Musaj. Članovi ove porodice na vreme su primetili ko dolazi i došlo je do obračuna u kome je Haradinaj ozbiljno ranjen. Sa ubistvima svedoka počelo je odmah posle okončanja rata, a 2003. su kulminirala, kada su ubijena i četiri zaštićena svedoka. Te godine je ubijen Tahir Zemalj, sa sinom Enisom i rođakom Hasanom. Tahir je bio vojni komandant FARK, u zoni Dukađin (deo Metohije), gde je komandovao i Haradinaj. FARK je formirala Rugovina stranka. Haško tužilaštvo je postiglo dogovor sa Tahirom Zemaljem da svedoči o zločinima Haradinaja, ali je on ubijen, o čemu je pisala i Karla del Ponte u knjizi Lov.
    Posle donošenja presude, Tužilaštvo Haškog tribunala ima zakonski rok od 30 dana da odluči da li će podneti najavu žalbe.
    Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva, kaže za Blic da su za izvođenje novih dokaza pravila Tribunala striktna i Tužilaštvo je ograničenih mogućnosti. Novi dokazi razmatraju se ukoliko žalbeno veće konstatuje da nisu bili dostupni u vreme suđenja, a da su relevantni i verodostojni. Ona sumnja da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu ima takve dokaze. Nasuprot tome, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević već je odredio svog zamenika Dragoljuba Stankovića, koji je istraživao sve zločine na Kosovu i Metohiji da pomogne haškim kolegama u pisanju žalbe.

    Del Ponteova: U ubistvu ključnog svedoka učestvovalo je 40 osoba
    Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte oštro je u svojoj knjizi Lov kritikovala administraciju Unmika na Kosovu, označivši ih kao glavne krivce za neuspeh suđenja protiv Ramuša Haradinaja. Ona je navela da svedoci tužilaštva, čiji bi iskazi bili protiv Haradinaja, nisu imali adekvatnu zaštitu i da im je konstantno prećeno.
    Neki su dobijali preteće poruke, neki pozive. Ispred kuća svedoka su ispaljivani rafali, a u pojedinim slučajevima su lokalni policajci pretresali kuće svedoka. Jedan od svedoka je na svojoj ženi video crvenu lasersku tačkicu iz uperenog snajpera, dok je drugi izgubio nogu kada mu je dignut auto u vazduh, piše Del Ponteova.
    Bivši komandant OVK Tahir Zemaj, koji je svedočio protiv Dauta Haradinaja, Ramušovog brata, ubijen je 4. januara 2003. godine.
    Najmanje 40 osoba je učestvovalo u atentatu. Zemaj je pre atentata rekao da će za njegovu smrt, ako bude ubijen, biti odgovoran Ramuš Haradinaj, navodi se u knjizi.
    U knjizi su opisani i prisni odnosi vrha Unmika sa Haradinajem.
    Haradinaj je u Hag prebačen nemačkim privatnim avionom. Tokom kratkog sletanja u Nemačku, na aerodromu ga je sačekala počasna garda, koja mu je odala počast, opisuje Del Ponteova.
    Ona je u knjizi napisala i da je u jesen 2005. broj dva misije Unmik Lari Rosin prisustvovao svadbi koju je organizovao blizak Haradinajev rođak.
    Rosin je bio predstavnik Unmika u Haškom tribunalu, kada je bilo potrebno da se daju garancije da bi Haradinaj bio pušten da se brani sa slobode, navela je Del Ponteova. U. P.

    Platio 15 miliona evra za odbranu
    Ramuš Haradinaj je platio britanskoj advokatskoj kancelariji Matriks 15 miliona evra za odbranu pred Haškim tribunalom, ekskluzivno saznaje Blic. Kancelarija Matriks, u kojoj radi i Čeri Bler, supruga bivšeg britanskog premijera, nije izvela nijednog svedoka odbrane na suđenju, ali je i pored toga Haradinaj oslobođen svih optužbi. Blic je juče pokušao da stupi u kontakt sa advokatima Benom Emersnom i Rodnijem Diksonom, ali nam je u londonskom sedištu prvo rečeno da oni nisu u kancelariji, da bi kasnije bilo saopšteno da neće biti izjava za medije. U. P.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  10. #25

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Politika je kurva.
    I malo sta u njoj ima veze sa pravdom, bar u kratkorocnim relacijama.
    Nikada ne vladaju/pobedjuju oni koji nude pravo, nego oni koji (po)nude vise.
    Shodno tome, postoje nepisana politicka pravila igre sa opcijama "igraj po nepisanim pravilima igre ili ces biti izigran". To je srpska politicka elita 90-ih veoma dobro znala, ali je ipak kockala "na veliko". A neko danas mora da plati "ceh"...

    Ne postoje fair-play ratovi.
    Nikada postojali nisu.
    "Pobednik" namece svoja nova pravila igre.
    "Porazeni" nema izbora.
    Kraj price sa tackom.

    Sa pravdom sve to malo do nikako veze ima. I ako je uopste ikada imati hoce u future, onda samo pod premisom "unisti protivnika njegovim oruzjem". A za to je potrebno vreme, napredak, ekonomski prosperitet i stabilizacija na drustvenom i politickom nivou. Drukcije - no way!

    "Veliki" umeju da gube, ma kako bolno da bilo...
    Poruku je izmenio triViALna, 06.04.2008 u 21:36 Razlog: layout...
    Never confuse movement with action.

  11. #26

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat triViALna kaže: Pogledaj poruku
    Politika je kurva.
    I malo sta u njoj ima veze sa pravdom, bar u kratkorocnim relacijama.
    Nikada ne vladaju/pobedjuju oni koji nude pravo, nego oni koji (po)nude vise.
    Shodno tome, postoje nepisana politicka pravila igre sa opcijama "igraj po nepisanim pravilima igre ili ces biti izigran". To je srpska politicka elita 90-ih veoma dobro znala, ali je ipak kockala "na veliko". A neko danas mora da plati "ceh"...
    Одвратно ми је свако испразно квазифилозофирање на оваквим темама. Ради се о људима који су на најзверскији начин убијани. О томе мора да се чује истина и кривци морају да се казне.
    Ко треба да плати цех, људи убијени на најзверскије начине?

    Ne postoje fair-play ratovi.
    Nikada postojali nisu.
    "Pobednik" namece svoja nova pravila igre.
    "Porazeni" nema izbora.
    Kraj price sa tackom.
    Ово је једно од одвратнијих игнорисања најгорих злочина које сам чуо.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  12. #27

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    али, не можемо се ни помирити с чињеницом да нема фер плеја, да нема правде, посебно за нас, мале. то је неприхватљиво- такав став, да дигнемо руке у вис у знак предаје.
    не треба ни одлазити у екстрем, као чувеног 27. марта, рецимо. плашим се да ми уопште немамо јасну стратегију "правог" пута у будућност, него се увек хватамо за неке духове прошлости, призивамо те авети.
    колико још дуго можемо трпити ове притиске, то је главно питање.

    ево, тривиална можда има ваљане одговоре, пошто живи на мрском нам западу. реци нам, зашто запад тако гледа на нас?

    да ли смо толико лоши?
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  13. #28

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat broj310 kaže: Pogledaj poruku
    али, не можемо се ни помирити с чињеницом да нема фер плеја, да нема правде, посебно за нас, мале. то је неприхватљиво- такав став, да дигнемо руке у вис у знак предаје.
    не треба ни одлазити у екстрем, као чувеног 27. марта, рецимо. плашим се да ми уопште немамо јасну стратегију "правог" пута у будућност, него се увек хватамо за неке духове прошлости, призивамо те авети.
    колико још дуго можемо трпити ове притиске, то је главно питање.

    ево, тривиална можда има ваљане одговоре, пошто живи на мрском нам западу. реци нам, зашто запад тако гледа на нас?

    да ли смо толико лоши?
    Мислим да вам је расправа тотално промашила тему, ово је тема о ратним злочинима колико сам схватио.
    Ту нема филозофирања како ето јебига живот није фер и није битно што су људи попут нас убијени на најзверскије начине, шта ћеш, требало је да будемо паметнији...
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  14. #29

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Мислим да вам је расправа тотално промашила тему, ово је тема о ратним злочинима колико сам схватио.
    Ту нема филозофирања како ето јебига живот није фер и није битно што су људи попут нас убијени на најзверскије начине, шта ћеш, требало је да будемо паметнији...
    ма дај бре, ја сам то и указивао тривијалној која се у међувремену негде изгубила, да не одлазимо исувише у филозофију. као да ја не знам да је ствар везана за те злочине поприлично јасна, као и за све друге.
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  15. #30

    Odgovor: Селективна правда је неправда

    Citat broj310 kaže: Pogledaj poruku
    али, не можемо се ни помирити с чињеницом да нема фер плеја, да нема правде, посебно за нас, мале. то је неприхватљиво- такав став, да дигнемо руке у вис у знак предаје.
    не треба ни одлазити у екстрем, као чувеног 27. марта, рецимо. плашим се да ми уопште немамо јасну стратегију "правог" пута у будућност, него се увек хватамо за неке духове прошлости, призивамо те авети.
    колико још дуго можемо трпити ове притиске, то је главно питање.

    ево, тривиална можда има ваљане одговоре, пошто живи на мрском нам западу. реци нам, зашто запад тако гледа на нас?

    да ли смо толико лоши?
    Mislis da se Nemci 1945. nisu pozivali na fair-play? Mislis da Nemci ne pamte sve "zlocine" Rusije i Alianse 1945. nad sopstvenim narodom (a niko ih naravno ne navodi u istorijskim knjigama)? Mozda malo glupo poredjenje, ali mi je kao prvo palo na pamet. Mislis da su Nemci bili srecni sto su Amerikanci/Englezi drzali 50 godina i drze i dan danas vojnicke baze na nemackom tlu? Malo morgen im se svidja, al' placaju ceh i dan danas!

    Ono sto ja hocu da naglasim nema veze sa pravdom, ali ima veze sa nacinom funkcionisanja ove fuckin' planete! Politika se ne vodi pravdom, vodi se odredjenim interesom! I ma koliko se to meni licno ne svidjalo, to je tako! Pitanje koje se postavlja Srbiji vec decenijama je pitanje "Sta hoce Srbija?".
    To pitanje se je postavilo i 90-ih! Sta hoce Srbija? I mada znam da cu biti lincovana zbog mojih stavova, i mada se vec godinama ustrucavam da pisem na ovakvim temam upravo zbog toga sto sam sedela negde na toplom i u udobnoj fotelji dok ste svi vi (Vi) dozivljavali taj rat u live modusu, pitanje ipak stoji! Zasto samo Srbija pri raspadu SFRJ nije imala interesa da se osamostali? Zasto su svi hteli da sviraju solo samo Srbija ne? Zasto je samo Srbija i nakon totalnog raspada komunizma trubila o komunizmu? Zasto su svi hteli da idu napred, a samo Srbija da duva protiv vetra? ZASTO? I nemojte molim vas (Vas) da mi pricate o velesvetskoj zaveri, stvaro mi je smesno kada mi neko na dugacko i siroko prica o strateskom pozicioniranju americkih baza na srpskom tlu. Koji im to treba kada mogu u radijusu od 200 km da pozicioniraju 5.000 baza, a raketama danas bas mLogo bitno da l' startaju 200 km levo ili desno!
    Never confuse movement with action.

Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Насумично о сексу
    Autor yossarian u forumu Erotika & sex
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 17.05.2017, 11:31

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •