Мржња и нетрпељивост према СПЦ - Strana 19
Strana 19 od 22 PrvaPrva ... 91718192021 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 271 do 285 od ukupno 318
  1. #271

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Епископ Атанасије (Јевтић)
    Одговор Миодрагу Петровићу

    Аутор: Епископ Атанасије Херцеговачки, у миру, Број 1003-1004, Рубрика Реаговања

    Опет је г. Миодраг Петровић обмануо јавност и опет клевета Светог Григорија Богослова, Архиепископа Цариградског, једнога од Тројице Васељенских Јерараха Цркве Христове Православне.
    Наиме „Политика“ је на Никољдан (19.12.200 објавила његово писмо „Ипак спорне «историјске чињенице»” (у одговор на моје писмо „Неоспорне историјске чињенице“ од 13.12.200, што подсећа на народну пословицу: „Због комшије Николе мрзи и на Светог Николу“. М. П. подређује све, па и историју, и Светињу Цркве, својој дозлабога игнорантској осионости тврдећи и даље, без икаквих релевантних доказа (он иначе оперише исказима, уместо доказима), да један Епископ не може да се добровољно повуче или поднесе оставку на положај Епархијског Архијереја (а не и од благодати Епископства). То подсећа на познату Хегелову тезу: „Ако се чињенице не слажу са мном, утолико горе по њих!“

    Велеучењак по епистимофанији, ипак, полако ретерира од својих позиција, јер је најпре тврдио да је Св. Григорије „незаконито дошао у Царигард“ за Епископа, па је зато „свргнут“, да би сада тврдио како је Светитељ „принудно поднео оставку“, прецртавајући једним потезом речи самог Св. Григорија и онодобско историјско сведочење три савремена историчара (Сократ, Созомен, Теодорит, рођени и живели у време догађаја, тј. Другог Васељенског Сабора, а писали историје само пар деценија касније), и њихово сведочење он назива „казивање и виђење са велике временске дистанце“!
    М. П. се лукаво камуфлира празнословим позивањем на наводно „веродостојне“ податке, и збрдаздола цитира „оно што сам Григорије Богослов каже о горчини коју је окусио због принудно поднете оставке на архиепископском цариградском трону у јуну 381.године“. Али, у цитираним од њега речима нема ни трага о томе што М. П. жели да докаже, тј. нема „прунудне оставке“ Григоријеве, а „горчина“ коју види код Св. Григорија пре ће бити транспоновање унутрашњег стања и несувислих „зилотских“ теза, илити скок у празно.

    Како настављамо и допуњујемо нашу Патрологију (о којој богосаловској науци самозвани „стручњак за историју Цркве“ појма нема), ускоро ћемо објавити посебно поглавље о Св. Григорију као Архиепископу Цариградском и славном и канонском Епископовању његовом у Цркви Христовој у престоном Константиновом граду, када је, иако болестан у постељи, каменован од јеретика Аријанаца и иза леђа му придошли „зилоти“ из Александрије и Рима постављали „антиепископа“ Максима, псевдофилософа, кога су Оцу Другог Васељенског Сабора свргли и рашчинили (канон 4), а Св. Григорија поново потврдили за Канонског Епископа и, благодарећи управо њему и његовом васкрсењу Православља у престоници, уздигли Цариградски трон на место равно Римском престолу (канон 3).

    Григоријево добровољно повлачење, пред крај Сабора, било је израз његове дубоке жеље за миром, због слабог здравља, и престанком бесмислених славољубивих свађа у Цркви, а и за личним молитвеним тиховањем, из којега су га потребе Цркве већ толико пута изводиле на пучину бурнога 4. века. Тако је и после повлачења, редовно позван на Сабор 382.г., али се захвалио на позиву и писао утицајним пријатељима да помогну да се Сабор заврши у миру и слози Епископâ, чија неслога је болела ову Духом Светим дишућу душу, која се смирила тек пошто је и Црква у Назијанзу, којом је управљао и после повлачења, тј. 382–3.г., добила за Епископа Евлалија (иначе његовог сестрића).

    Уместо психологизирања и карактерисања и обичних људи, а камоли Светитеља, по мери оних што „сами себе собом мере“, препоручујемо читање Светог Григорија, песму О свом животу, Беседа 42, и макар неку од његових Беседа о миру - у Цркви Бога Мира и Љубави.

    Poruku je izmenio BaneK, 18.02.2009 u 07:59 Razlog: link ne radi

  2. #272

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Не могу да верујем какве глупости објављује "најтиражнији лист" у Србији и какве будалаштине другосрбијанци причају... мора СПЦ да мења календар због ЕУ... Антонић, бриљантан, као и најчешће...

    ---
    Божић и рођење ЕУ-православља
    Слободан Антонић
    уторак, 12. јануар 2010.
    Блицова школа новинарства већ дуже време привлачи пажњу јавности по својој сировој еврореформској пропаганди. И таман кад помислите да је, у агитпроповском ЕУ-ударништву, постигнута доња граница укуса, Блиц направи корак даље. Тако је, баш уочи Божића, Блиц забележио блиставе тренутке свог ЕУ-прозелитизма, захтевајући чак и промену црквеног календара, а све у име чувених евро-интеграција.

    Реч је о тексту Црквени календар није верско, већ стручно питање[1]. Већ његов почетак садржи есенцију идеологије која се не може назвати другачије до ЕУ-православље. Иако су наше границе коначно отворене, а кандидатура за чланство у ЕУ предата, каже се у првој реченици текста, у СПЦ нема воље да се и по питању календара ускладимо са заједницом чији ћемо део постати. Дакле, све је у овој једној реченици експлицитно и имплицитно садржано. И једнодушна жеља народа да уђе у ЕУ-Мисир, и други народи који у Земљи обиља у исти глас певају оде радости, и, наравно, зла, конзервативна и ретроградна СПЦ, која упорно инсистира на некаквој посебности и тако прети да онемогући срећу која Србе чека у ЕУ-Мисиру...

    Али, ту су, хвала Богу, ауторитети који ће, преко Блица, објаснити заблуделом народу сву ретроградност СПЦ. Верски аналитичари, каже се у следећој реченици овог Блицовог текста, међутим, сматрају да је категоричан став СПЦ неутемељен. Јер, како каже аналитичар Живица Туцић, нетачност јулијанског календара не треба доказивати. Пазите сад, одједном црквени календар постаје астрономско питање, у којем је битно шта је тачно, и у коме астрономи морају имати главну реч (зато текст и носи назив: Црквени календар није верско, већ стручно питање). Међутим, да је питање календара само питање тачности, ми бисмо данас сви користили стари, мајански календар, Јер, истина је, грађански (грегоријански) календар тачнији је од црквеног (јулијанског), у смислу да он прецизније одређује кад су пролећне и јесење равнодневнице (21. март и 23. септембар). Али, и код тог календара на сваких десет хиљада година настане грешка од три дана. А на календару Маја та је грешка само два дана. И шта сад? Да због тога сви пређемо на мајанске туне, катуне и бактуне? Или, пак, у календару ипак није све у тачности, већ је нешто и у традицији? А поготово у црквеном календару!

    Јер, какве сад па везе има српски црквени календар са астрономском тачношћу? Ко још по српском црквеном календару рачуна равнодневницу, па је, због њега, неопходно да и тај календар буде астрономски прецизан? Колико Срба, кад хоће да зна кад почиње пролеће, отвори црквени календар? Уосталом, колико људи се уопште брине кад падају равнодневнице? Али, свеједно, после овог аргумента који је требало да засени српску простоту и који би се могао назвати зашто Срби да се служе нетачним календаром, долази аргумент који треба да уплаши Србе зато што нису као сав нормалан свет, појачан, уз то и аргументом: Срби се морају прилагодити већини, ако желе у ЕУ.

    Јер, признаје се и у овом тексту, Божић 7. јануара, осим СПЦ, славе још и Руска православна црква, Грузијска православна црква, Света Гора Атонска и Јерусалимска патријаршија (Мајка свих цркава). Али, одмах нам скреће пажњу Туцић, Србија се у том погледу никако не сме угледати на Русију: Русија је свет за себе, каже он, себи довољна, Србија је мала, окружена новокалендарским црквама. А пошто ће и Србија бити ускоро део ЕУ, СПЦ једноставно мора да се упреподоби осталим православним црквама у ЕУ: Већ сада готово половина православних цркава има своја седишта у земљама ЕУ, подсећа нас Туцић. Почело је давно са Грчком, сада су у њој Кипар, Бугарска и Румунија, и мање православне цркве Финске, Балтика, Чешке, Словачке и Пољске. Од поменутих цркава које су у ЕУ, ниједна се не држи старог календара, опомиње Туцић.

    Дакле, пошто у ЕУ сви славе Божић 25. децембра, онда, по Блицовој и Туцићевој логици, морају и Срби то да раде и готово! Истина, календар неће бити неки директан услов који Европа поставља (Србији за прикључење ЕУ - А. С), јер га није поставила до сада ниједној православној земљи убацује се у ову причу, са својим експертским мишљењем, и неизбежни Б92 стручњак за питање СПЦ Мирко Ђорђевић (и овога пута представљен као социолог религије!). О, како је то широкогрудо од Брисела! И како је само то социолошки истинољубиво од Ђорђевића! Календар неће бити неки директан услов који Европа поставља, лепо примећује он. Неће бити директан, али, сви знамо да осим директних постоје и индиректни услови (попут Статута Војводине, или геј параде)[2]. Тако, ето, сазнајемо, да је и промена црквеног календара нешто што се од нас заправо тражи. Јер, како нам је даље објаснио Ђорђевић, црква ће временом морати (пазите морати!; А. С) да пређе на нови календар, не само због ЕУ (значи, ипак ће морати због ЕУ?; А. С.), него због тога што се у модерној цивилизацији тако рачуна време.

    Тако од Ђорђевића сазнајемо да у модерној цивилизацији чак и црквени календари имају да буду истоветни! То што је српски грађански календар истоветан са модерним европским никако није довољно. Не, Срби ће морати и у црквама да свеце броје по модерном календару. По тој логици, и муслимански и јеврејски верски календари такође ће ваљда морати да се ускладе са модерним. Па да се и по џамијама и по синагогама време рачуна од дана рођења Христа. Јер, тако се ради у модерној цивилизацији?! Ама, да ли се овде неко са нама шали, или Блиц и Мирко Ђорђевић стварно мисле да је овај народ толико туп да му се могу продати овакве приче?

    Али, ту још није крај овог колективног прања мозга. Блиц и наш социолог религије нас, даље, упозоравају да у СПЦ, нажалост, постоје и неке ретроградне снаге које би се могле успротивити овим реформама. Те снаге би се могле супротставити оправданом захтеву да Срби морају и црквени календар да мењају, ако желе у ЕУ. А то би могло да доведе чак и до раскола. Али, теше нас Блиц и Ђорђевић, на то се не треба пуно обазирати. Јер, објашњава Ђорђевић, у свим црквама које су прешле на нови календар било је подела, оштрих сукоба, тако да су старокалендарци били читав покрет и стварали су проблеме. Али како време одмиче, ти ће се проблеми разрешити...

    Дакле, читаоци Блица треба да буду спокојни. Ти смешни старокалендарци ће се бунити, бунити, па ће на крају, као што и приличи ретроградним снагама, остати у мањини и бити потиснути на маргине медија, друштва и нове, реформисане СПЦ. А када еврореформске снаге и у СПЦ коначно победе; када коначно модернизују и реформишу цркву у складу са очекивањима Мирка Ђорђевића и осталих великих верника из Пешчаника и Е-новина; када промене ретроградни календар, избаце ретроградну ћирилицу, бадњак, пост и иконостас, када скрате литургију и уведу нови божићни поздрав Merry Christmas! (како су православним верницима у Србији Е-новине балогоизволеле да честитају Божић[3]); е, онда ће све ће бити лепо, честито и Бриселу и Вашингтону угодно, па ће Мирко Ђорђевић, Светислав Басара, Петар Луковић и остали другосрбијански критичари СПЦ коначно моћи да покажу своју веру и коначно да прихвате СПЦ као своју цркву.

    Тако видимо да је и питање црквеног календара дошло на дневни ред глајхшалтовања Србије. Друштвени напредак се у нашим еврореформским и другосрбијанским медијима једноставно изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација се схвата као пука унификација, централизација и стандардизација целокупног живота па чак и верских обичаја! ЕУ се доживљава као лонац за топљење, у коме неће бити и не треба да буде никаквих индивидуалности, никаквих личних или националних разлика, већ ћемо сви мислити на исти начин, гледати исту ТВ, куповати исту робу, читати исте књиге и славити исти Божић. Најгоре је што се они који тако схватају ЕУ данас осећају позваним (или су стварно задужени?) да буду лиценцни водичи Србије на путу у ЕУ, и што су они, истовремено, и главни известиоци Брисела о томе колико је Србија на том путу напредовала. У том смислу се заиста може очекивати да се у неком од наредних извештаја, као пример неевропских трендова и понашања, нађе и слављење Божића 7. јануара, паљење бадњака испред цркве и пуцање из прангија на Бадње вече (што су све Е-новине, као идеолошки најбуднији евро-медиј у Србији, већ оштро осудиле[4]).

    Уз Блиц, питање реформе црквеног календара отворила је и Политика[5] (након што је и сама недавно реформисана). Стиче се утисак у јавности као да је СПЦ укочена и да неће да прихвати промене, једна је од констатација Политике. Зато је овај лист теми реформе црквеног календара посветио рубрику Србија разговара, која је замишљена тако да се у њој сучељавају супротна мишљења. Међутим, овога пута, на једној страни смо имали Живицу Туцића, који се и овде вехементно залагао за реформу, а на другој страни, Радомира Поповића, професора Богословског факултета, који је прилично бледо и неуверљиво заступао традиционални црквени календар. На Туцићеву тврдњу, наиме, да је календар астрономско питање(...), а не теолошко, Поповић је одмах признао да питање календара није црквено питање, већ цивилизацијско питање(?!). На Туцићев аргумент да 10 од 14 православних цркава користи нови календар, Поповић се није сетио такве ситнице да је у тих четири цркве, које се држе традиционалног календара, пет пута више православних верника, него у свих оних 10 новокалендарских цркава, што ће рећи да и даље огромна већина православних користи календар који употребљава и СПЦ! На Туцићево да Црква нема право да једном друштву намеће календар, јер је то питање државе и државног поретка, Поповић се такође није сетио ситнице да се овде не ради о томе да СПЦ хоће да држави Србији наметне свој календар, већ о потпуно обрнутој ситуацији, да се у име државе тачније, нове, супердржаве у какву израста ЕУ хоће наметнути Српској православној цркви нови универзални календар!

    И не само да Поповић није знао (или није хтео) да одговори на Туцићеве аргументе. На крају се испоставило да је једина стварна разлика између њега и Туцића заправо у томе што је Туцић тражио да се одмах приступи реформи календара, док је Поповић саветовао да се то уради постепено и у договору са другим хришћанским црквама. Наиме, Поповић каже да постоји некаква бојазан од прозелитизма, унијаћења, које ће бити, по многима, и путем календара, због чега реформу (црквеног календара А. С.), нажалост, код нас везују за покушај превођења православних у римокатолике. Због тога, по Поповићу, треба бити опрезан и увиђаван, мудар и обазрив, па то решити у сагласју свих православних цркава, након чега ће у универзалној хришћанској цркви то питање коначно бити разрешено консензусом свих цркава у свету, свих деноминација, не само православне.

    Овај став је потпуно легитиман, али он представља слаб и помирљив одговор на једну дрску офанзиву еврореформиста који су, након што су реформисали војску, медије, судство и просвету, сада решили да промене и Српску православну цркву. Јер, како је то још за живота патријарха Павла објаснио Живица Туцић, "сада је Србија након рата, након бомбардовања, сада је Србија веома нормална, демократска земља и све се у овој земљи променило само не Црква. То није могуће са старим патријархом[6]". И пошто старог патријарха више нема, сада је изгледа наступило време када треба извршити и нормализацију СПЦ. А питање црквеног календара је вероватно одабрано као лакмус за брзину и дубину те нормализације. Зато се ово питање не може изоловати од друштвеног и политичког контекста у коме се поставља, нити се може одвојити од медија који га покрећу. У добронамерност Блица према СПЦ и православљу може да верује само онај ко те новине никада није узео у руку. А Политикин избор саговорника за сучељавање, при чему реформистичко становиште заступа један борбени и самоуверени представник, а традиционалистичко бојажљиви и неуверљиви, такође није случајно. Због тога, академски тачне приче о томе да би било лепо када би сви хришћани славили Божић и Васкрс у исти дан (као што би било лепо и да су јединствени у хришћанским догматима али нису, и тешко да ће икада и да буду!), у овом контексту далеко више легитимишу аргументе биготних еврореформатора, него што представљају стварну одбрану православне хришћанске традиције.

    Још мање је случајно да се у ову кампању око реформе српског црквеног календара укључио и Данас преко свог колумнисте, десничара и хришћанина, Светислава Басаре[7]. Ни Басара није могао да издржи а да будућег патријарха СПЦ не посаветује да што пре промени календар. Јер, посебан календар који имају Срби за Басару је још један доказ нашег етнофилетизма[8]. Због тога он богоугодно подсећа да је суштински смисао Исусовог послања управо ослобађање од српскости, рускости, италијанства, свеједно. Тиме је Басара, истовремено, показао своју другосрбијанску правоверност, јер је осудио ретроградни црквени календар, али је испољио и оригиналност, због које је толико цењен у Другој Србији, пошто није користио модернизатрорску, већ унутархришћанску аргументацију.

    Једини проблем са том Басарином етнофилетистичком аргументацијом јесте што она може да се допадне само онима који слабо шта знају и о хришћанству, и о православљу. А таква је, нажалост, већина другосрбијанаца. Јер, етнофилетизам је јерес националне вере, која нема везе са идејом националних цркава. Оно што веру чини једном јесте верско учење (догмати), а оно што цркве чини различитим јесте њихов језик, хијерархија, естетика храмова и народни обичаји о верским празницима. Православно хришћанство је управо такво јединство различитости, у коме је све у савршеном реду, све док се разлике које се испољавају у верском животу појединих народа не тичу догми. А питање када се и како слави Божић свакако да не спада у верске догмате. Зато је календарска разлика која постоји у православљу сасвим допуштена и природна. Њу не могу да разумеју и прихвате само они којима је ближи командно-централистички дух Римске империје, него дух слободе и личне моралности Исуса из Назарета.

    Дакле, време и начин прослављања Божића је унутрашње питање хришћанских народа. Ако су Бугари или Румуни лако почели да га славе у исти дан кад и римокатолици, то је сасвим реду, јер им њихово историјско искуство то допушта. Али, са Србима је другачије, и та се разлика такође мора поштовати. Јер нису Бугари и Румуни масовно пролазили историјску голготу зато што су, између осталог, Божић славили 7. јануара, већ се то дешавало управо Србима. Оних 700.000 мученика у Јасеновцу поклано је, између осталог, и због 7. јануара. Мартир на грчком значи и мученик и сведок. Ти су мученици својом крвљу пред комшијама-убицама посведочили православље онаквим каквим га ми Срби доживљавамо. Њихова вера отаца, због које су пострадали, укључивала је и слављење Божића 7. јануара. Ко сад сме то да заборави? И у име чега?

    Пре тог мучеништва можда су Срби, по питању календара, могли да крену стопама Румуна или Бугара. Али после Јасеновца, ко сме да каже да је наш отачки календар нетачан, а да су мученичка сведочења наших отаца погрешна? Управо оно што се Србима дешавало 1941. и 1995. чини да ми Срби, 25. децембра, можемо комшијама да честитамо Луковићевски Merry Christmas, али да једни другима Христос се роди и даље желимо да говоримо само 7. јануара.

    Идентитет чине управо разлике. По језику се разликујемо од Руса, по вери од Албанаца, по писму од Хрвата, по слављењу крсне славе од Бугара, по календару и бадњаку од Грка... Морамо ли у име европског или православног јединства, свеједно, да нивелишемо све те разлике? И шта онда остаје од наше слободе и индивидуалности? Али, када Ђорђевић, Басара и остали велики другосрбијански хришћани критикују етнофилетизам СПЦ, они управо то и раде. У име европеизације и модернизације Цркве хоће да изврше унификацију и денацификацију православља, хоће да потру сваку слободу и индивидуалност помесних цркава, хоће да од православља направе источно крило цезаропапистичке хијерархије култа Империје.

    Зато питање календара у Србији није ни астрономско, ни стручно, већ суштинско питање које се тиче наше вере и нације. То је питање нашег идентитета, наше слободе и нашег права да будемо другачији. Ако Блиц, Мирко Ђорђевић и Светислав Басара желе да нешто славе 25. децембра слободно нека изволе. Али, они не смеју да свима осталима померају датуме и прописују кад треба да славе Божић. Онај ко разуме хришћанске традиције овога народа, онај ко воли овај народ, његову слободу и посебност, неће у то да дира.

    Црквени календар Србима се нису усудили да дирају ни амбициозни КП-комесари. Зар је могуће да ови најновији, ЕУ-комесари неће презати чак ни од таквих идеја? И зар је могуће да у врху СПЦ још има људи који такву опасну амбицију не виде?


    --------------------------------------------------------------------------------

    [1] http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/170991/Cr...strucno-pitanje

    [2] Види: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/vojvodi...i-uslovi-q.html

    [3] e-novine.com - Merry Christmas!

    [4] http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema...te-Drvosee.html

    [5] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srb...r-i-SPC.sr.html

    [6] http://www.reuters.com/article/worldNews/i...lBrandChannel=0

    [7] http://www.danas.rs/vesti/periskop/za_vern...?news_id=180617

    [8] Види: http://www.nspm.rs/politicki-zivot/korisni...uge-srbije.html
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  3. #273

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Pravo je čudo kako niko ne sme da dirne u Crkvu, da niko ne sme u iole negativnijem kontekstu o njoj da priča. Valjda je, po difoltu, Crkva nepogrešiva, i da su svi stavovi koje njeni velikodostojnici iznose, uvek ispravni, to ne sme da se dovodi u pitanje.
    Svi koji imaju tako bitnu ulogu u životima ljudi moraju da budu spremni i na kritike. Od tog pravila ni Crkva ne bi trebalo da bude izuzeta, kao i javne institucije. Sada su svi oni koji kritikuju Crkvu bogohulnici, jeretici, bezbožnici, neprijatelji srpskog naroda... Srbi se dele po svim pitanjima, pa zašto ne bi i po ovom . Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ma kakvo ono bilo, samo ako se neka ličnost ne vređa po bilo kom osnovu. Etiketiranje onih koji kritikuju stavove Crkve je neprihvatljivo. Crkva i sama zna da se brani, ne trebaju joj razni analitičari.
    Niko ne mrzi Crkvu, kako pokušava da se sve to interpretira javnosti, samo se ne slažu svi sa njenim stavovima. Nije netrpeljivost i mržnja ako kažem nešto što se kosi sa mišljenjem crkvenih krugova. Svako ima pamet i jezik, pa može izneti svoje mišljenje i to odbraniti. Sad što bi neki želeli da opet zavlada narodno jedinstvo, jer to tako treba, a da se sloboda mišljenja gurne u stranu, to je već drugi problem.
    Prvi utisak uvek vara

  4. #274

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat sirijus kaže: Pogledaj poruku
    pravo je čudo kako niko ne sme da dirne u crkvu, da niko ne sme u iole negativnijem kontekstu o njoj da priča. Valjda je, po difoltu, crkva nepogrešiva, i da su svi stavovi koje njeni velikodostojnici iznose, uvek ispravni, to ne sme da se dovodi u pitanje.
    Написати нешто овако док је по малтене свим медијима после фудбала најзаступљенија спортска дисциплина пљување по Цркви на сто начина је ван памети.
    Највећи пљувачи Цркве баш овакву причу причају, "ијао тој Цркви се не сме ништа приговорити", односно док најцрње пљују по туђој вероисповести праве се да су жртве Инквизиције, која је наравно јача него икада.

    svi koji imaju tako bitnu ulogu u životima ljudi moraju da budu spremni i na kritike. Od tog pravila ni crkva ne bi trebalo da bude izuzeta, kao i javne institucije. Sada su svi oni koji kritikuju crkvu bogohulnici, jeretici, bezbožnici, neprijatelji srpskog naroda...
    Баш о овоме говорим, ајде сабери се. Они који највише пљују Цркву се праве као да их прогања православна Инквизиција.
    Какви богохулници, какви јеретици, какви безбожници, какви непријатељи српског народа?
    Ко је кад и где рекао да се Црква не сме критиковати?

    srbi se dele po svim pitanjima, pa zašto ne bi i po ovom .
    Ово је стварно врхунски аргумент.

    svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ma kakvo ono bilo, samo ako se neka ličnost ne vređa po bilo kom osnovu.
    Па ко је рекао нешто против права на сопствено мишљење?

    Али неко ко се не слаже са антицрквеном хистеријом која влада у контролисаним медијима, америчким владиним организацијама и појединми странкама има право да изнесе своје мишљење.

    etiketiranje onih koji kritikuju stavove crkve je neprihvatljivo. Crkva i sama zna da se brani, ne trebaju joj razni analitičari.
    Занимљиво, дакле свако има право да критикује Цркву.
    Али нико нема права да прича нешто у корист Цркве, односно да је брани?

    Ко си ти да укинеш слободу мишљења, слободу исказивања мишљења и слободу говора људима који не пљују Цркву?

    Значи, ко пљује Цркву, то је његово право, ко не пљује Цркву нек ћути, шта ту он мени, зна Црква сама да се брани...

    niko ne mrzi crkvu, kako pokušava da se sve to interpretira javnosti, samo se ne slažu svi sa njenim stavovima. Nije netrpeljivost i mržnja ako kažem nešto što se kosi sa mišljenjem crkvenih krugova.
    Видиш, ја сам уверен да их има много који мрзе Цркву, и да се такво расположење још и распирује од стране горе набројаних кругова. Изволи па нађи разноразне примере вређања СПЦ од стране којекаквих блогера У92, Биљане Србљановић, Петра Луковића и сличних.

    Наравно да није нетрпељивост и мржња ако кажеш нешто што се коси с мишљењем црквених кругова.

    svako ima pamet i jezik, pa može izneti svoje mišljenje i to odbraniti. Sad što bi neki želeli da opet zavlada narodno jedinstvo, jer to tako treba, a da se sloboda mišljenja gurne u stranu, to je već drugi problem.
    Ово се потпуно слажем, од евроинтегратора не можеш жив остати... ко не воли ЕУ само што на Голи оток не иде...
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  5. #275

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha


    Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge.


    Međutim, prema saznanjima Blica, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.
    Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
    Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji. Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
    Godinu dana ranije, marta 1977. godine, krenula je prepiska unutar službi stare Jugoslavije da li je dobro ili ne progurati Kačavendu za episkopa. Od 1976. Kačavenda se vodi pod OO, to jest, pod operativnom je obradom u cilju prikupljanja materijala zarad ponovnog angažovanja.
    Službe u konsultaciji sa tadašnjim republičkim organima bivše republike Bosne i Hercegovine u Sarajevu konstatuju da bi trebalo da se podrži predlog za izbor Kačavende za episkopa SPC. Službe i državni organi su ocenili Kačavendu kao pogodnog zbog činjenice da je njihov. Spisi obaveštajaca nude i detaljnije saznanje o tome kako je sadašnji vladika napredovao od sekretara Zvorničko-tuzlanske eparhije do episkopa.
    Vasilije Kačavenda je položaj sekretara u Eparhiji iskoristio za ličnu afirmaciju. Službe su imale saznanja da je upravo on sugerisao tadašnjem vladiki Longinu da starije sveštenike sa parohijama, inače odane Longinu i SPC, penzioniše a da na njihova mesta dovodi mlađe. Njima je, kao po pravilu, pre rukopolaganja u većini slučajeva kumovao Kačavenda, a bilo je i slučajeva da je bogatije parohije davao onim sveštenicima koji su mu zauzvrat plaćali nadoknadu. Danas se za vladiku Vasilija nezvanično navodi da je episkop kome je odan najveći deo sveštenstva, te da drži najveći broj crkava u Beogradu jer je u njih dovodio svoje ljude.
    Krajem sedamdesetih Kačavenda je dolazio u konflikt sa starijim sveštenicima. Ono što je služba utvrdila jeste da je vešto balansirao, pa su se, zapravo, njegovi sukobi u javnosti prikazivali kao sukobi sveštenstva sa sada počivšim vladikom Longinom. Kako vladiku Kačavendu nisu volele pojedine tadašnje vladike, propalo je par pokušaja vladike Longina da ga progura za episkopa.
    Napredovanje i sve veća moć tadašnjeg sekretara eparhije nisu nepoznanica za službe koje su u vreme komunističke Jugoslavije imale upliv u sve strukture društva. Najjača preporuka za njih da izdejstvuju da se sekretar Kačavenda unapredi u episkopa jeste činjenica da je jedan duži period bio u aktivnom odnosu sa službom. Tu saradnju je u jednom trenutku prekinuo Kačavenda, izbegavajući da dostavi podatke vezane za delovanje pojedinih sveštenika. Svečana arhijerejska hirotonija vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija bila je 25. juna 1978. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Međutim, tadašnji obaveštajci nisu hteli tako lako da se odreknu njegovih usluga.
    Čest gost u dvorima vladike Vasilija još od vremena kada je bio monah u Beogradu jeste sadašnji vladika mileševski Filaret. Njih dvojica se krajem osamdesetih i te kako bave ostalim članovima Sabora. Tako se pakuje pismo da su tadašnji vladika žički Stefan i šumadijski Sava komunisti.
    Vladika Vasilije Kačavenda u javnosti slovi za patriotu. Međutim, pojedine strukture u SPC, takođe bliske službi, pratile su njegov angažman tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Česti gosti u Kačavendinim dvorima bili su Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, braća Karić, pokojni Ljubiša Savić Mauzer, razni političari, a od vladika vranjski Pahomije i mileševski Filaret. U vreme Plavšićeve i Krajišnika otvoreno se razgovaralo i o politici i o državnim i vojnim pitanjima. Međutim, po odlasku domaćih političara, kod vladike Vasilija bi dolazili oficiri SFOR. Poznato je da su postavljali direktna pitanja o temama razgovora, a Kačavenda bi to otvoreno i prenosio.
    Danas, mnogo godina posle, vladika Vasilije je, može se slobodno reći, u SPC najjači vladar iz senke. Uz njega su vladike iz bosanskih eparhija, znatan broj episkopa iz dijaspore, vladike iz Srbije Pahomije i Filaret. Taj krug vladika naziva se često bosanskim lobijem na osnovu porekla svog prvog čoveka Kačavende, ali i jer ga većinom čine vladike Bosanci.
    Prvi utisak uvek vara

  6. #276

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Шта ти значи овај смајли на почетку поста?

    Citat sirijus kaže: Pogledaj poruku
    vladika udbaš hoće da postavi patrijarha
    Дакле, Блиц полако скида маску и сад већ отворено вређа поједине великодостојнике СПЦ.

    Сам овај наслов је простачки и скандалозан.

    Ко су извори овог текста, на основу чега ово Блиц тврди? Дно дна.

    na osnovu porekla svog prvog čoveka kačavende
    Владике у СПЦ се не ословљавају по презимену. Дакле, ако је Владика Василије, онда је Владика Василије.

    Али фанатици из Блица не могу да сакрију своју мржњу, па га стално зову "Качавенда", Владику Амфилохија само "Амфилохије" или "Радовић"... ужас.

    Иначе, пре само дан-два у Блицу је писало како је владика Василије најозбиљнији кандидат за патријарха, али у међувремену су изгледа дошли до неких епохалних открића... само нам нису рекли одакле.

    Али у наслов су ставили. Овакве текстове ни Стаљинови новинари не би писали. Гебелс већ би.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  7. #277

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Koristim priliku da još jednom ponovim svoje mišljenje da su sveštenici svih uzrasta, rangova, veličina i boja (čast retkim izuzecima, naravno) najveći otpad ovog društva (odmah posle njih, ili uz rame sa njima, su lekari).



  8. #278

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat love hunter kaže: Pogledaj poruku
    koristim priliku da još jednom ponovim svoje mišljenje da su sveštenici svih uzrasta, rangova, veličina i boja (čast retkim izuzecima, naravno) najveći otpad ovog društva (odmah posle njih, ili uz rame sa njima, su lekari).

    Ово је страшан простаклук. Без имало срама ти вређаш нечија верска осећања само зато јер је модерно.

    Продали су вам причу да сте фаце јер пљујете по Цркви, као да је ово Шпанија 1550, а не Србија 2010.

    Док вам ЦИА и мегакомпаније владају светом, ви сте хероји јер пљујете по Цркви... слуге естабилишмента.

    Ви сте као некад јуришници КПЈ, велики критичари "негативних појава", а уствари пљујете оно што је модерно да се пљује.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  9. #279

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Ово је страшан простаклук. Без имало срама ти вређаш нечија верска осећања само зато јер је модерно.

    Продали су вам причу да сте фаце јер пљујете по Цркви, као да је ово Шпанија 1550, а не Србија 2010.

    Док вам ЦИА и мегакомпаније владају светом, ви сте хероји јер пљујете по Цркви... слуге естабилишмента.

    Ви сте као некад јуришници КПЈ, велики критичари "негативних појава", а уствари пљујете оно што је модерно да се пљује.
    Jole, razumem ja Bećara čiji dečiji mozak ne ume da sažvaće prostoproširenu rečenicu, ali ti me malo zabrinjavaš.

    Ajmo ispočetka:

    da li je tebi pljuvanje po popovima isto što i pljuvanje po veri i crkvi? Da li stavljaš znak jednakosti između tih pojmova?


  10. #280

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Ово је страшан простаклук. Без имало срама ти вређаш нечија верска осећања само зато јер је модерно.

    Продали су вам причу да сте фаце јер пљујете по Цркви, као да је ово Шпанија 1550, а не Србија 2010.

    Док вам ЦИА и мегакомпаније владају светом, ви сте хероји јер пљујете по Цркви... слуге естабилишмента.

    Ви сте као некад јуришници КПЈ, велики критичари "негативних појава", а уствари пљујете оно што је модерно да се пљује.
    Zapisite ovaj dan da sam se ja slozio oko necega sa Yossom !

    Neka mozda posle svega nasa inteligencija i ako na razlicitim stranama,dodje do izrazaja

    Dzaba mozda i nama ta inteligencija kad Saper ima svoje misljenje.Ja nisam nacionalista,jesamDemokrata i to veliki,nisam pobornik neki vernik crkve ali postujem boga i ljude koji mu sluze.
    Kada neko objavi da mrzi SPC ajde za doktore sta znam to ipak zanimanje mozes voleti ili ne.Ali crkvu svetinju kao instituciju.To je van svake pameti.
    Yosso do reci tacno velis,Pulover mi dodje kao neki jurisnik KPJ kakav moderan covek moze da pljuje po crkvi.To ne mogu da svarim tu netrpeljivost prema samom sebi pre svega zbog nekakvih kompleksa.

  11. #281

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat Becar kaže: Pogledaj poruku
    Zapisite ovaj dan da sam se ja slozio oko necega sa Yossom !

    Neka mozda posle svega nasa inteligencija i ako na razlicitim stranama,dodje do izrazaja

    Dzaba mozda i nama ta inteligencija kad Saper ima svoje misljenje.Ja nisam nacionalista,jesamDemokrata i to veliki,nisam pobornik neki vernik crkve ali postujem boga i ljude koji mu sluze.
    Kada neko objavi da mrzi SPC ajde za doktore sta znam to ipak zanimanje mozes voleti ili ne.Ali crkvu svetinju kao instituciju.To je van svake pameti.
    Yosso do reci tacno velis,Pulover mi dodje kao neki jurisnik KPJ kakav moderan covek moze da pljuje po crkvi.To ne mogu da svarim tu netrpeljivost prema samom sebi pre svega zbog nekakvih kompleksa.


    E, ovo je već ozbiljna priča.

  12. #282

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat love hunter kaže: Pogledaj poruku
    jole, razumem ja bećara čiji dečiji mozak ne ume da sažvaće prostoproširenu rečenicu, ali ti me malo zabrinjavaš.
    Ја се с Бећаром најчешће не слажем, чак не верујем ни да постоји, али овде те је прочитао.

    ajmo ispočetka:

    Da li je tebi pljuvanje po popovima isto što i pljuvanje po veri i crkvi? Da li stavljaš znak jednakosti između tih pojmova?
    Попови нису једини "представници" вере и Цркве, али дефинитивно јесу део вере и Цркве.

    Већина оних који верују поштују и бар део свештенства и СПЦ као институцију. Али све да не поштујем ни једног попа ког познајем, овакво изражавање је скандалозно.
    Ти стварно озбиљно тврдиш да можеш да најстрашније вређаш свештенство а да тиме не увредиш нечија верска осећања?

    СПЦ је подложна критикама као и све друго, свештеници су такође људи са много грехова, владике имају много грехова... али критика је једно, а безобзирно вређање друго.

    Ја рецимо имам најцрње могуће мишљење о реису Мустафи Церићу, али кад год пожелим да причам о њему негде где има муслиманских верника, повучем кочницу, јер ма шта ја о њему мислио то је нечији верски поглавар. Можда га тај неко и не поштује као ни ја, али мора да поштује барем позицију на којој се налази.

    А ово твоје је била увреда за цело свештенство, што је крајње увредљиво и за вернике.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  13. #283

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Ја се с Бећаром најчешће не слажем, чак не верујем ни да постоји, али овде те је прочитао.



    Попови нису једини "представници" вере и Цркве, али дефинитивно јесу део вере и Цркве.

    Већина оних који верују поштују и бар део свештенства и СПЦ као институцију. Али све да не поштујем ни једног попа ког познајем, овакво изражавање је скандалозно.
    Ти стварно озбиљно тврдиш да можеш да најстрашније вређаш свештенство а да тиме не увредиш нечија верска осећања?

    СПЦ је подложна критикама као и све друго, свештеници су такође људи са много грехова, владике имају много грехова... али критика је једно, а безобзирно вређање друго.

    Ја рецимо имам најцрње могуће мишљење о реису Мустафи Церићу, али кад год пожелим да причам о њему негде где има муслиманских верника, повучем кочницу, јер ма шта ја о њему мислио то је нечији верски поглавар. Можда га тај неко и не поштује као ни ја, али мора да поштује барем позицију на којој се налази.

    А ово твоје је била увреда за цело свештенство, што је крајње увредљиво и за вернике.
    Becar naravno postoji samo ja na ove teme slabo reagujem ali sam morao na one provokacije o SPC.Moje teme su zenske i moram njima da udovoljim.To je moja politika

  14. #284

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat yossarian kaže: Pogledaj poruku
    Ја се с Бећаром најчешће не слажем, чак не верујем ни да постоји, али овде те је прочитао.



    Попови нису једини "представници" вере и Цркве, али дефинитивно јесу део вере и Цркве.

    Већина оних који верују поштују и бар део свештенства и СПЦ као институцију. Али све да не поштујем ни једног попа ког познајем, овакво изражавање је скандалозно.
    Ти стварно озбиљно тврдиш да можеш да најстрашније вређаш свештенство а да тиме не увредиш нечија верска осећања?

    СПЦ је подложна критикама као и све друго, свештеници су такође људи са много грехова, владике имају много грехова... али критика је једно, а безобзирно вређање друго.

    Ја рецимо имам најцрње могуће мишљење о реису Мустафи Церићу, али кад год пожелим да причам о њему негде где има муслиманских верника, повучем кочницу, јер ма шта ја о њему мислио то је нечији верски поглавар. Можда га тај неко и не поштује као ни ја, али мора да поштује барем позицију на којој се налази.

    А ово твоје је била увреда за цело свештенство, што је крајње увредљиво и за вернике.
    Jao, kako smo osetljivi...

    ..pa eto, nemam nikakvog obzira prema ljudima koji prodaju veru. Šta ću? Nagledao sam se previše njihovih odvratnoća uživo.

    Pare su jedino što ih interesuje, što bi bilo sasvim ok da su, recimo, radnici u banci, ali ovako...bljak.

    I mogu da ti kažem da su mi pljuvači crkve iz pomodarstva (u koj ubrajaš mene) podjednako udaljeni kao oni koji bezrezervno brane njene službenike koji, uglavnom, nemaju obraza ni trunke. To je jednostavno tako.



  15. #285

    Odgovor: Мржња и нетрпељивост према СПЦ

    Citat love hunter kaže: Pogledaj poruku
    jao, kako smo osetljivi...
    Лако је бити неосетљив кад си ти тај који вређа.

    ..pa eto, nemam nikakvog obzira prema ljudima koji prodaju veru. Šta ću? Nagledao sam se previše njihovih odvratnoća uživo.

    Pare su jedino što ih interesuje, što bi bilo sasvim ok da su, recimo, radnici u banci, ali ovako...bljak.
    Па добро, ја рецимо никад у животу нисам видео попа па не знам ништа о њима.

    Јел те неко тера да "купиш веру"? Нећеш? Одлично. Има нас који хоћемо. Који поштујемо СПЦ и институцију свештенства, иако смо свесни свих мана које су присутне. И шта сад? Ти боље видиш од нас, па је у реду да вређаш?

    i mogu da ti kažem da su mi pljuvači crkve iz pomodarstva (u koj ubrajaš mene) podjednako udaljeni kao oni koji bezrezervno brane njene službenike koji, uglavnom, nemaju obraza ni trunke. To je jednostavno tako.
    Ја уопште не браним безрезервно њене службенике. Ја лично бих према службеницима Цркве био строжији него према "мирјанима". Ја сам итекако свестан и мана и карактера и понашања и грешака српско свештенства.

    Ја немам ништа против критике Цркве, по било ком питању. Све док то не прелази у антицрквену хистерију, пропаганду, ширење мржње и нетрпељивости, или у непристојно помодарско вређање, као код тебе.

    Данас у Србији је пљување по поповима популарно одмах после гледања Гранда.
    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

Strana 19 od 22 PrvaPrva ... 91718192021 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 26.07.2015, 10:32
  2. Застава Срема
    Autor FlekicaSkupusom u forumu Srem
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 04.01.2014, 20:05
  3. Вук Јеремић
    Autor yossarian u forumu Politika
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 17.10.2011, 13:20

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •