Da li placete kada vas povrede ili hrabro podnosite?
Koliko je potrebno da vas povredi muskarac da biste zaplakali zbog njega? Da li vas povredjuju sitnice ili "puknete" tek na krupnim stvarima?
Da li placete zbog muskarca?
Da li placete kada vas povrede ili hrabro podnosite?
Koliko je potrebno da vas povredi muskarac da biste zaplakali zbog njega? Da li vas povredjuju sitnice ili "puknete" tek na krupnim stvarima?
Zbog muskih placem samo kad sam jako ljuta, kada kao Kalimero smatram da mi je ucinjena nepravda, pa to ti je..Tuga i sl., ne nikako, nekada davno da, ali sada, sa ove vremenske distance, bolje da sam samu sebe za d*** ujela nego sto sam pustila i jednu suzu.
Upravo!kissigirl kaže:
ne, ne, NE. Zasto bih?
Ima dovoljno ribe u moru da se nesto upeca...
...ako mi dopustite da se upletem kao muskarac,jednom analogijom..
Da li ste citali Getova Vertera?
E tu glavni lik pati za udatom kroz cijelu knjigu...ne moze da joj se privuce ni na koji nacin...na kraju se ubije...
Nevjerovatno zar ne?
Poenta:
Sirotinja je izmislila ljubav da bi se dzaba ....
Ne placem.Odnosno,ne placem pred njima.A i ako placem to traje maksimalno dva dana,jer sam po prirodi borac i optimista.Takodje,ponekad i sama sebe iznenadim kako,poput robota mogu da nastavim dalje a da se ne okrecem ( kada je o vezama rec)Da li placete kada vas povrede ili hrabro podnosite?
Koliko je potrebno da vas povredi muskarac da biste zaplakali zbog njega? Da li vas povredjuju sitnice ili "puknete" tek na krupnim stvarima?
Placem jedino kad mi treba drustvo za kafu,a muskom primerku se ne ide.
Jednom sam zaplakala, i mislim da nema nista lose u tome. Zasto bih skrivala ako me je zaista povredio...
Placem kada sam u fazi patnje. Onda me u suze natera bukvalno sve sto podseca na njega. Pre ove veze nikada nisam zaplakala pred momkom, a da je on uzrok tih suza. Sada je situacija malo drugacija. Iako sam veoma srecna u vezi, bilo je par situacija kada sam bila povredjena i nisam mogla da se suzdrzim. Kada nismo u istom gradu i ne vidimo se neko vreme, ume toliko da mi nedostaje da pustim koju. Ali, verovale ili ne, nekada placem i od srece, isto zbog muskarca...
Znam ženskog (pa i muškog) sveta koji je sklon da suzama manipuliše. To malo čak i prezirem.
Sebe ne smatram lakoj na suzi. Pogotovo na suzi zbog nekog njega. Dugo sebi nisam dopuštala to. A potom me je par puta situacija slomila.
I sada znam da kada si povređen, kada boli do razdiranja, mnogo je lakše pustiti suzu. A ako je taj neko vredan toga, ako se vredi boriti za kvalitet veze, zašto ne pokazati kada i koliko si stvarno povređen. A ako nisi od onih kojima je suza oružje, ako te on zbilja poznaje, znaće i koja je težina te tvoje suze.
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Onaj ko je tvoje suze vredan, nikada ti nece dati povoda da je pustis!
A manipulisanje suzama je stvarno nisko, ako je to jedini nacin da se dobije sta se zeli onda je muskarac slab, a zena kucka (uglavnom ga ne voli), bar ja tako mislim...
Ali desi se da je ipak pustimo. Desi se i da je pustimo zbog nečeg što je on nepromišljeno ili slučajno uradio.
Možda treba jedni drugima da damo pravo na grešku. Kažem grešku, ne na niz isti grešaka.
Uostalom, zar se neće desiti i obrnuta situacija? Da ja nekog nehotice povredim? Da li to znači da ni ja nekom neću biti vredna zbog toga?
Poruku je izmenio Mish, 04.08.2006 u 07:30
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
...verovatno bih zašmrckala kada bi se tuđi principi kosili sa mojim stavovima
a želja bila obostrano jaka..iz besa i nemoći...onako za sebe na momente,kratke.
Da me kojim slučajem nema,trebalo bi me izmisliti
Upravo me sitnice i provrede najviše!
Retko kada mi se dogodilo da mi veza pukne zbog neke krupne stvari...
Nekako tada zastaneš, sedneš i ozbiljno staviš prst na čelo kako bi došao do uzroka, povoda i posledice tog krupnog povređivanja...
Kad su u pitanju sitnice, tj. da se precizno izrazim u cilju eliminacije nesporazuma i pogrešnog tumačenja, obično je tu u pitanju manji broj konstantno ponavljanih sitnica...
onda me uhvati neki čudan bes i rezignacija kako drago biće ne može konačno da utuvi u svoju pametnu glavicu da me baš, baš ta stvar gađa tamo gde sam najtanja i prestane da je radi????
Nisam ja zatvorena osoba prema onima koje volim, pa sad glumim neku mistiku i treba da gleda u staklenu kuglu šta je i kako sa mojim osećanjima...
tako da očekujem da nakon izvesnog vremena ima jasnu predstavu gde nije poželjno čačkati mečku...a kada izostane element shvaćenosti...
Tu kad puknem, pukla sam...
I plačem..o da plačem naravno..
ali ne u smislu drame, vriske i cike, prebacivanja i glume žrtve,
već jednostavno pričam ravnim tonom, ali suze teku..
niti mogu niti pokušavam da ih zaustavim...
produkt su mog bola i emotivnog pražnjenja...
A On?
Neka živi sa posledicama svojih postupaka..ne pokušavam da se okrenem i sakrijem u neki ćošak, jer ga tako u najmanju ruku štitim od toga da vidi šta meni radi kada postupa tako kako postupa!
"Frankly my dear, I don't give a damn!"
Zbog muškaraca sam plakala nekoliko puta do sada. Ja sam tako nekako skrojena, slaba, sentimentalna, bla, bla... Jednom je to bilo zato što sam ja strašno povredila jednog muškaraca koji me je voleo, pa sam valjda, negde svesna cinjenice da cu takvog muškaraca retko naci, plakala dugo u mraku i tišini svoje sobe. Bila sam u pravu, više ga nikada nisam našla... Moje drugo plakanje zbog muškarca bilo je kada me je jedan drugi muškarac ostavio posle cetvorogodišnje veze, bez objašnjenja, bez prostora za reakciju, bez icega. To je uradio preko telefona, tako da mi nije pružio tu privilegiju ni u oci da mu pogledam. Tada, ne samo da sam plakala, vec sam neko vreme ostala potpuno paralisana, bez želje za životom, bez snage, ideje...
Vaš status
Citat
Odgovor: Da li placete zbog muskarca?
